Jump to content

Subota vs. Nedjelja


Recommended Posts

  • 2 weeks later...

.

SIN od Boga Jedinoga Oca YHVH -
 G Yehoshua -  i apostoli su = KRŠĆANI -
i oni su svi svetkovali i poštovali SUBOTU 4.BZ
i svaku SUBOTU su išli u Hram ili Sinagogu
i tamo se svake SUBOTE, 7. dana tjedna,
Klanjali i Molili svome Jedinom Bogu Ocu
YHVH

======

 

MARKO 1,21

 I stignu u Kafarnaum. Odmah u SUBOTU uđe on u sinagogu i poče naučavati.

 

MARKO 6,2

 I kada dođe SUBOTA, poče učiti u sinagogi. I mnogi što su ga slušali preneraženi govorahu: "Odakle to ovome? Kakva li mu je mudrost dana? I kakva se to silna djela događaju po njegovim rukama?

 

LUKA 4,16

 I dođe u Nazaret, gdje bijaše othranjen. I uđe po svom običaju na dan SUBOTNI u sinagogu te ustane čitati.

 

LUKA 4,31

 I siđe u Kafarnaum, grad galilejski. I poučavaše ih SUBOTOM

 

LUKA 6,6

 Druge SUBOTE uđe u sinagogu i stane naučavati. Bio je ondje čovjek kome desnica bijaše usahla.

 

LUKA 13,10

 Jedne je SUBOTE naučavao u nekoj sinagogi.

 

DJELA APOSTOLSKA 13,14

 Oni pak krenuše iz Perge i stigoše u Antiohiju pizidijsku. U dan SUBOTNI ušli su u sinagogu i sjeli.

 

DJELA APOSTOLSKA 13,7

 Doista, žitelji Jeruzalema i glavari njihovi ne upoznaše njega ni riječi proročkih što se čitaju svake SUBOTE pa ih, osudivši ga, ispuniše.

 

DJELA APOSTOLSKA 13,42

 Na izlasku su ih molili da im iduće SUBOTE o tome govore.

 

DJELA APOSTOLSKA 13,44

 Iduće se SUBOTE gotovo sav grad zgrnu čuti riječ Gospodnju.

 

DJELA APOSTOLSKA 15,21

 Ta Mojsije od pradavnih naraštaja ima po gradovima propovjednike koji ga u sinagogama svake SUBOTE čitaju.

 

DJELA APOSTOLSKA 16,13

 U dan SUBOTNI iziđosmo izvan gradskih vrata k rijeci, gdje smo mislili da će biti bogomolja. Sjedosmo i stadosmo govoriti okupljenim ženama.

 

DJELA APOSTOLSKA 17,2

 Po običaju uđe Pavao onamo. Tri je SUBOTE s njima RASPRAVLJAO na temelju Pisama.

 

DJELA APOSTOLSKA 18,4

 Svake je pak SUBOTE RASPRAVLJAO u sinagogi i UVJERAVAO Židove i Grke.

=======

.
APOSTOLI su bili prvi Kršćani!
Oni su se okupljali i nadalje u SUBOTU
i svetkovali Boga Oca YHVH u Subotu
a time i Poštovali 4.BZ

=========

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
On 19. 01. 2024. at 21:05, καιnos said:

Danas većina u svijetu drži nedjelju kao dan Gospodnji. S druge strane manji broj kršćana veli da je subota dan koji treba svetkovati. Koje dokaze imaju i jedna i druga strana?

Subota je znak Židova i Boga. Nije naša obaveza i ne znamo je svetkovati, a ne znadu ni Židovi. Sa Isusovim doslakom u Mileniju će se ustabiliti  i poboljšati ta "pravila". 

Link to comment
Share on other sites

On 29. 01. 2024. at 17:06, piramida4 said:

APOSTOLI su bili prvi Kršćani!
Oni su se okupljali i nadalje u SUBOTU
i svetkovali Boga Oca YHVH u Subotu
a time i Poštovali 4.BZ

=========

Baš piše: "i nadalje..."????

Čemu je potreba ovakva obmana! I GDJE to piše, zar u Novom zavjetu? Daj citat. Dajem ga i ja:

 "U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh", (Dj 20,7) - jedini je citat gdje doslovno piše PRVI DAN U TJEDNU. Pošto je Židovima zadnji, dakle 7. dan bila subota, to je dakle kao prvi dan u tjednu NEDJELJA!

Nije li čovjek danima dao nazive/imena, a ne Bog?

NE DJELATI - dan kada NE TREBA raditi nikakve teške poslove, ljudski gledano jer tijelu i psihi treba odmora.

NE DJELATI - dan kada se trebao odvojiti od svega toga materijalnoga i posvetiti svoje misli i djela odavanju zahvale, slave... časti Stvoritelju, Bogu, koji nam je i omogućio da koristimo sve ono u proteklih šest(6) dana!

Šabat  je blagdan je Jahvinog saveza sa Židovima. I sjećanje na Izlazak iz Egipta, ako se ne varam.

Sav Zapad je za neradni dan uzeo nedjelju. Hrvati imaju "čast" da se Dan Gospodnji ujedno naziva i po dijelom smisla toga dana  - ne djelati, ne raditi.

I sad glavno:

Dan kada je Isus USKRSNUO  bila je NEDJELJA - pravi je razlog što kršćani nedjelju uzimaju kao  Dan Gospodnji.

Edited by Buco
Link to comment
Share on other sites

  • Spirit Junkie
32 minutes ago, Buco said:

"U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh", (Dj 20,7) - jedini je citat gdje doslovno piše PRVI DAN U TJEDNU. Pošto je Židovima zadnji, dakle 7. dan bila subota, to je dakle kao prvi dan u tjednu NEDJELJA!

Inače subota je uvijek sedmi dan po Bibliji, a nedjelja je nazvana prvi tan u tjednu. Nema premještanja dana.

Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, Buco said:

Baš piše: "i nadalje..."????

Čemu je potreba ovakva obmana! I GDJE to piše, zar u Novom zavjetu? Daj citat. Dajem ga i ja:

 "U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh", (Dj 20,7) - jedini je citat gdje doslovno piše PRVI DAN U TJEDNU. Pošto je Židovima zadnji, dakle 7. dan bila subota, to je dakle kao prvi dan u tjednu NEDJELJA!

Sedmi dan je bio ne samo jevrejima vec svim ljudima na svetu,pocevsi od samog Adama !

Isus je rekao da je subota STVORENA za coveka a ne obrnuto a stvaranje subote vidimo jedino  u 1 Mojsijevu 2 poglavlje. 

...nazalost,kao i sve druge zapovesti koje su u pocetku bile zapisane "u ljudska srca"pod uticajem greha je sve to izblede,o pa je Bog ponovio te moralne zapovesti na kamenim plocama koje je u fizickom smislu urucio jevrejima !

 

11 hours ago, Buco said:

Nije li čovjek danima dao nazive/imena, a ne Bog?

Razna imena da ali je Bog uspostavio sedmicni ciklus 6 radnih dana i jedan neradni s toim sto su dani bili opisivani/imenovani redoslednim putem - dan prvi,dan drugi,dan treci i t.d. 

11 hours ago, Buco said:

I sad glavno:

Dan kada je Isus USKRSNUO  bila je NEDJELJA - pravi je razlog što kršćani nedjelju uzimaju kao  Dan Gospodnji.

Hristovo uskrsnuce nema nikakve dodirne tacke sa 4-om zapovescu iz dekaloga jer je ona zapravo spomenik stvaranja - potseca sve ljude da svetkuju sedmi dan tako sto ce pre svega raditi aktivno,obemno i sadrzajno u toku sest radnih dok ce u sedmom danu obustaviti sve te radne aktivnosti i imati pocinak,ONAKO KAKO JE TO URADIO I SAM BOG U TOKU STVARANJA !!!  

Link to comment
Share on other sites

A ti slavi subotu!!!!!! I nedjeljne tv prijenose mise i SPC i sve druge - u SUBOTU. I ne zaboravi uključiti svoj "ratio"...ali prebaci barem na 6.ticu,da što više "anomalija" uočiš. Mir s tobom!!!

....

Reče Bog: "Neka budu svjetlila na svodu nebeskom da luče dan od noći, da budu znaci blagdanima, danima i godinama, i neka svijetle na svodu nebeskom i rasvjetljuju zemlju!" I bi tako. I načini Bog dva velika svjetlila - veće da vlada danom, manje da vlada noću - i zvijezde. I Bog ih postavi na svod nebeski da rasvjetljuju zemlju, da vladaju danom i noću i da rastavljaju svjetlost od tame. I vidje Bog da je dobro. Tako bude večer, pa jutro - dan četvrti.

.

Pa sad razmisli, ako je tek 4. dan Bog stvorio "svjetlila": sunce, mjesec, zvijezde, a 1. dan svjetlo, koje svjetlo?

Ako je Bog brojao dane, onda je morao STAJATI (ili sjediti) na nekom planetu koji je imao svoje sunce, pa "tako bi jutro, dan..večer..:".

Što je onda prvo stvorio: taj planetić s kojeg je promatrao što je sve stvorio?

Onda je prikaz stvaranja svijeta LAŽ!! Jer prvo je "morao" stvoriti taj planetić. A svjetla bez sunca i mjeseva nema...

Idite s milim Bogom, koji neka vam podari dar mudrosti a ne zatucano zuriti u slova isključivši mozak, a aktivirati ga tek kad i kako komu odgovara.

Pozdrav cijelome društvom jer ovo nema smisla, pošto đačići-prvašići imaju više vijuga neko pojedinci ovdje.

Edited by Buco
  • Haha 1
  • Confused 1
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Buco said:

A ti slavi subotu!!!!!!

Subota se ne slavi nego se svetkuje !!!I

5 hours ago, Buco said:

nedjeljne tv prijenose mise i SPC i sve druge - u SUBOTU. I ne zaboravi uključiti svoj "ratio"...ali prebaci barem na 6.ticu,da što više "anomalija" uočiš. Mir s tobom!!!

👍

 

5 hours ago, Buco said:

....

Reče Bog: "Neka budu svjetlila na svodu nebeskom da luče dan od noći, da budu znaci blagdanima, danima i godinama, i neka svijetle na svodu nebeskom i rasvjetljuju zemlju!" I bi tako. I načini Bog dva velika svjetlila - veće da vlada danom, manje da vlada noću - i zvijezde. I Bog ih postavi na svod nebeski da rasvjetljuju zemlju, da vladaju danom i noću i da rastavljaju svjetlost od tame. I vidje Bog da je dobro. Tako bude večer, pa jutro - dan četvrti.

.

Pa sad razmisli, ako je tek 4. dan Bog stvorio "svjetlila": sunce, mjesec, zvijezde, a 1. dan svjetlo, koje svjetlo?

Da bi omogucio ili uspostavio svetlost kada On smatra potrebnim ,Bogu definitivno ne trebaju nikakavi izvori svetla,On jedniostavno kaze NEKA BUDE SVETLOST I BI TAKO !!!

Evo ti jedan klasican primer uspostavljanja svetlosti koja ne proizlaze/ne potice iz sunca as nit od meseca:

Dela 9,3-5:

"...A kad bješe na putu i dođe blizu Damaska, ujedanput obasja ga svjetlost s neba,

I padnuvši na zemlju ču glas gdje mu govori: Savle! Savle! zašto me goniš

A on reče: ko si ti, Gospode? A Gospod reče: ja sam Isus, kojega ti goniš: teško ti je protivu bodila praćati se..."

Kao sto se jasno vidi iz citata,Bog moze omoguciti svetlost natprirodnim putem i van uobicajenih fizickih zakona koje ljudi danas poznaju.

 

5 hours ago, Buco said:

Ako je Bog brojao dane, onda je morao STAJATI (ili sjediti) na nekom planetu koji je imao svoje sunce, pa "tako bi jutro, dan..večer..:".

Što je onda prvo stvorio: taj planetić s kojeg je promatrao što je sve stvorio?

Nije nase da dovodimo pod znak pitranja Biblijski izvestaj o stvaranju vec da ga apriori prihvacamo verom !

5 hours ago, Buco said:

Onda je prikaz stvaranja svijeta LAŽ!! Jer prvo je "morao" stvoriti taj planetić. A svjetla bez sunca i mjeseva nema...

Eto,dao sam ti konkretnog primera koji te demantira ! 

 

5 hours ago, Buco said:

Idite s milim Bogom, koji neka vam podari dar mudrosti

AMIN !

5 hours ago, Buco said:

a ne zatucano zuriti u slova isključivši mozak, a aktivirati ga tek kad i kako komu odgovara.

Ja se kao akademski gradjanin u kontinuitetu trudim da opravdam pre svega svoj obrazovni profil ali jos vise i veru u Boga koju deklarisem !!! 

5 hours ago, Buco said:

Pozdrav cijelome društvom jer ovo nema smisla,

pošto đačići-prvašići imaju više vijuga neko pojedinci ovdje.

Moguce je da si u pravu ali predlazem da konacne zakljuccke ostavimo za kraj diskusije. 

Link to comment
Share on other sites

Ne koristim RETUŠIRANU Bibliju. Original piše:

Post 1.

 U početku stvori Bog nebo i zemlju. 2Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom i Duh Božji lebdio je nad vodama.

    3I reče Bog: "Neka bude svjetlost!" I bi svjetlost. 4I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame. 5Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć. Tako bude večer, pa jutro - dan prvi.

    6I reče Bog: "Neka bude svod posred voda da dijeli vode od voda!" I bi tako. 7Bog načini svod i vode pod svodom odijeli od voda nad svodom. 8A svod prozva Bog nebo. Tako bude večer, pa jutro - dan drugi.

    9I reče Bog: "Vode pod nebom neka se skupe na jedno mjesto i neka se pokaže kopno!" I bi tako. 10Kopno prozva Bog zemlja, a skupljene vode mora. I vidje Bog da je dobro. itd. itd...

---

Djela 9,3-5: 

"...A kad bješe na putu i dođe blizu Damaska, ujedanput obasja ga svjetlost s neba,

I padnuvši na zemlju ču glas gdje mu govori: Savle! Savle! zašto me goniš

Ako ti imaš akademsko obrazovanje, svaka ti čast! Uz to svjetllo kod Stvaranja kompariraš sa privatnom objavom Savlu?

Svjetlost božanska, svjetlost Isusa Krista - USKRSLOGA, proslavljenoga, koji prije Muke lijepo kaže Židovima, koji ga napadaše zato što radi subotom(jer Bog Trojedini i danas radi i radit će do konca svijeta - ne odmara, pošto svemir ŽIVI):

A Židovi su počeli progoniti Isusa jer je sve to činio na šabat. Isus im je odgovorio: »Moj Otac nikada ne prestaje raditi. Tako i ja radim.«(Ivan 5. 16-17)

-------------

 

 

Link to comment
Share on other sites

13 hours ago, Buco said:

Ne koristim RETUŠIRANU Bibliju. Original piše:

Post 1.

 U početku stvori Bog nebo i zemlju. 2Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom i Duh Božji lebdio je nad vodama.

    3I reče Bog: "Neka bude svjetlost!" I bi svjetlost. 4I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame. 5Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć. Tako bude večer, pa jutro - dan prvi.

    6I reče Bog: "Neka bude svod posred voda da dijeli vode od voda!" I bi tako. 7Bog načini svod i vode pod svodom odijeli od voda nad svodom. 8A svod prozva Bog nebo. Tako bude večer, pa jutro - dan drugi.

    9I reče Bog: "Vode pod nebom neka se skupe na jedno mjesto i neka se pokaže kopno!" I bi tako. 10Kopno prozva Bog zemlja, a skupljene vode mora. I vidje Bog da je dobro. itd. itd...

---

Djela 9,3-5: 

"...A kad bješe na putu i dođe blizu Damaska, ujedanput obasja ga svjetlost s neba,

I padnuvši na zemlju ču glas gdje mu govori: Savle! Savle! zašto me goniš

Retushiranu ???

Izvini a koje je to razlika izmedju mojih i tvojih citata ?

Evo,nek tvoji budu oni koje cemo koristiti,nemam problema s tim!

 

13 hours ago, Buco said:

Ako ti imaš akademsko obrazovanje, svaka ti čast! Uz to svjetllo kod Stvaranja kompariraš sa privatnom objavom Savlu?

Govorimo o mogucnosti bato a ne o gabaritu/formatu pojave,jel primecujes razliku ?

Ako li Bog ,kada nesto smatra potrebnim,moze proizvesti svetlosni efekat na mikro nivou,dakle samo za jednog pojedinca stro ne bi to isto mopgao i za citavu planetu ili citavi kosmos ?

Zar ne verujes u svemogucnost Stvoritelja ili mozda Njegov kapacitet pokusavas smestiti u okvirima tvoje logicke procene...!?

...u smislu "Bog moze onoliko koliko ja mogu skontati"...!?? 😀

 

13 hours ago, Buco said:

Svjetlost božanska, svjetlost Isusa Krista - USKRSLOGA, proslavljenoga, koji prije Muke lijepo kaže Židovima, koji ga napadaše zato što radi subotom(jer Bog Trojedini i danas radi i radit će do konca svijeta - ne odmara, pošto svemir ŽIVI):

A Židovi su počeli progoniti Isusa jer je sve to činio na šabat. Isus im je odgovorio: »Moj Otac nikada ne prestaje raditi. Tako i ja radim.«(Ivan 5. 16-17)

-------------

Ovo je sve nesporna Biblijska realnost ali ne razumem kako si sve ovo uspeo staviti u kontekst nase diskusije ???

Mozda je do mene i do mog slabog akademskog obrazovanja ali eto,stvarno bih hteo da ga nadogradim stoga mi daj molim te pojasni... 😁

 

 

Edited by robivek
Link to comment
Share on other sites

Da ne bude retusirana itd,evo original hebrejskim slovima

  WTT Genesis 1:1  בְּרֵאשִׁ֖ית בָּרָ֣א אֱלֹהִ֑ים אֵ֥ת הַשָּׁמַ֖יִם וְאֵ֥ת הָאָֽרֶץ׃
   WTT Genesis 1:2 וְהָאָ֗רֶץ הָיְתָ֥ה תֹ֙הוּ֙ וָבֹ֔הוּ וְחֹ֖שֶׁךְ עַל־פְּנֵ֣י תְה֑וֹם וְר֣וּחַ אֱלֹהִ֔ים מְרַחֶ֖פֶת עַל־פְּנֵ֥י הַמָּֽיִם׃
    WTT Genesis 1:3 וַיֹּ֥אמֶר אֱלֹהִ֖ים יְהִ֣י א֑וֹר וַֽיְהִי־אֽוֹר׃
      WTT Genesis 1:4  וַיַּ֧רְא אֱלֹהִ֛ים אֶת־הָא֖וֹר כִּי־ט֑וֹב וַיַּבְדֵּ֣ל אֱלֹהִ֔ים בֵּ֥ין הָא֖וֹר וּבֵ֥ין הַחֹֽשֶׁךְ׃
       WTT Genesis 1:5 וַיִּקְרָ֙א אֱלֹהִ֤ים׀ לָאוֹר֙ י֔וֹם וְלַחֹ֖שֶׁךְ קָ֣רָא לָ֑יְלָה וַֽיְהִי־עֶ֥רֶב וַֽיְהִי־בֹ֖קֶר י֥וֹם אֶחָֽד׃ פ
       VUC  Genesis 1:5 Appellavitque lucem Diem, et tenebras Noctem: factumque est vespere et mane, dies unus.

        Cro Genesis 1:5 Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noז. Tako bude veטer, pa jutro – dan prvi.

U Bibliji se dani ne pisu kao Ponedeljak,Utorak...,Subota i Nedelja.

U Bibliji se dani pisu Prvi,Drugi,Treci,Cetvrti,Peti,Sesti i Sedmi dan.

I taj SEDMI dan je Bog nazvao "ODMOR" prevedeno na nas od hebrejske reci "Sabat".

1.Moj 2:2 I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;3 I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;

Ako hocete razumite da Biblijski 24 satni dan pocinju od zalaska Sunca do zalaska Sunca ,Prevedeno po nasem racunanju u proseku od 18 sati uvece do 18 sati sutradan.

Hebrejska rec שַּׁבָּ֑ת izgovara se kao Sabat ili Šabat sto znaci ODMOR.i nije nikakva subota.

 

 WTT Exodus 31:16 וְשָׁמְר֥וּ בְנֵֽי־יִשְׂרָאֵ֖ל אֶת־הַשַּׁבָּ֑ת לַעֲשׂ֧וֹת אֶת־הַשַּׁבָּ֛ת לְדֹרֹתָ֖ם בְּרִ֥ית עוֹלָֽם׃
 
VUC  Exodus 31:16 Custodiant filii Israël sabbatum, et celebrent illud in generationibus suis. Pactum est sempiternum

CRO  Exodus 31:16 Stoga neka Izraelci drže subotu – svetkujuזi je od naraštaja do naraštaja – kao vjeטni savez.


 

 

Sabath 2.Moj 31-16.jpg

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

A dal znate da su i hebrejski praznici nazvani Sabatom? 

Naprimer prema 3.Mojsijevoj 23:27 pise da je deseti dan sedmog meseca SABAT

CRO  Leviticus 23:27 »Povrh toga, u deseti dan toga sedmog mjeseca pada Dan pomirenja. Neka vam to bude prigoda za sveti zbor; postite i prinesite u čast Jahvi paljenu žrtvu. (Lev. 23:27 CRO)

28 U taj dan nemojte raditi nijedan posao, jer je dan očišćenja, da se očistite pred Gospodom Bogom svojim.

Jel taj dan uvek sedmi dan u sedmici,naravno da nije ,ali je ipak SABAT.

ASV  Leviticus 23:32 It shall be unto you a sabbath of solemn rest, and ye shall afflict your souls: in the ninth day of the month at even, from even unto even, shall ye keep your sabbath.

KJV  Leviticus 23:32 It shall be unto you a sabbath of rest, and ye shall afflict your souls: in the ninth day of the month at even, from even unto even, shall ye celebrate your sabbath.

NAS  Leviticus 23:32 "It is to be a sabbath of complete rest to you, and you shall humble your souls; on the ninth of the month at evening, from evening until evening you shall keep your sabbath."

BGT  Leviticus 23:32 σάββατα σαββάτων ἔσται ὑμῖν καὶ ταπεινώσετε τὰς ψυχὰς ὑμῶν ἀπὸ ἐνάτης τοῦ μηνὸς ἀπὸ ἑσπέρας ἕως ἑσπέρας σαββατιεῖτε τὰ σάββατα ὑμῶν

  WTT Leviticus 23:32 שַׁבַּ֙ת שַׁבָּת֥וֹן הוּא֙ לָכֶ֔ם וְעִנִּיתֶ֖ם אֶת־נַפְשֹׁתֵיכֶ֑ם בְּתִשְׁעָ֤ה לַחֹ֙דֶשׁ֙ בָּעֶ֔רֶב מֵעֶ֣רֶב עַד־עֶ֔רֶב תִּשְׁבְּת֖וּ שַׁבַּתְּכֶֽם׃ פ
 
VUC  Leviticus 23:32 Sabbatum requietionis est, et affligetis animas vestras die nono mensis: a vespera usque ad vesperam celebrabitis sabbata vestra.

CRO  Leviticus 23:32 Neka vam je to subotnji poטinak. Postite! Navečer devetoga dana u mjesecu – od večeri do večeri – prestanite raditi.«
hebrejska rec שַׁבַּ֙ת se prevodi SABAT!

Link to comment
Share on other sites

"Uskrsnuvši dakle rano PRVOG DANA U TJEDNU, ukaza se najprije Mariji Magdaleni iz koje bijaše istjerao sedam zloduha. Ona ode i dojavi njegovima, tužnima i zaplakanima. Kad su oni čuli da je živ i da ga je ona vidjela, ne povjerovaše".(Mk 16,9)

 

"U PRVI DAN TJEDNA, kad se sabrasmo lomiti kruh, Pavao im govoraše i kako je sutradan kanio otputovati..." itd. (Dj 20,7)

 

Tko slavi Šabat neka slavi. Naziv Dana Gospodnjeg je različit u svim jezicima. Engleski Sunday (dan sunca) nema veze sa označavanjem neradnog dana.

 

Hrvatski prijevod: Uskrsnuvši dakle rano PRVOG DANA U TJEDNU

na engleskom je:  Having therefore risen early on the FIRST DAY OF THE WEEK

Ako Pavao kaže prvoga dana u tjednu, znači odmah iza subote/Šabata. Pa u čemu je problem, ako kršćani Dan Gospodnji slave taj "prvi dan u tjednu", dan iza Šabata - zvali ga mi ne znam kako?

I čemu ovo (i koje tek slijedi) prepucavanje uvijek s jednim te istim, jer PRVOG DANA U TJEDNU znači odmah drugi DAN IZA SUBOTE! (sorry što to naglašavam)!

I sad će netko opet mlatiti praznu slame dokazujući kako je ŠABAT DAN GOSPODNJI? Pa naravno da jeste - ali KOMU? Kršćanima nije.

Link to comment
Share on other sites

  • Spirit Junkie
On 30. 03. 2024. at 21:54, RIS_BG said:

A dal znate da su i hebrejski praznici nazvani Sabatom? 

E upravo za takve sabate Pavao reče ovdje 

Kološanima 2:16-17 KOK: Neka vas zato nitko ne osuđuje zbog jela, pića ili zbog svetkovanja blagdana, mlađaka ili subote. Jer ta su pravila bila tek sjena prave stvarnosti—Krista.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

On 04. 04. 2024. at 11:01, Buco said:

"Uskrsnuvši dakle rano PRVOG DANA U TJEDNU, ukaza se najprije Mariji Magdaleni iz koje bijaše istjerao sedam zloduha. Ona ode i dojavi njegovima, tužnima i zaplakanima. Kad su oni čuli da je živ i da ga je ona vidjela, ne povjerovaše".(Mk 16,9)

 

"U PRVI DAN TJEDNA, kad se sabrasmo lomiti kruh, Pavao im govoraše i kako je sutradan kanio otputovati..." itd. (Dj 20,7)

 

Tko slavi Šabat neka slavi. Naziv Dana Gospodnjeg je različit u svim jezicima. Engleski Sunday (dan sunca) nema veze sa označavanjem neradnog dana.

 

Hrvatski prijevod: Uskrsnuvši dakle rano PRVOG DANA U TJEDNU

na engleskom je:  Having therefore risen early on the FIRST DAY OF THE WEEK

Ako Pavao kaže prvoga dana u tjednu, znači odmah iza subote/Šabata. Pa u čemu je problem, ako kršćani Dan Gospodnji slave taj "prvi dan u tjednu", dan iza Šabata - zvali ga mi ne znam kako?

I čemu ovo (i koje tek slijedi) prepucavanje uvijek s jednim te istim, jer PRVOG DANA U TJEDNU znači odmah drugi DAN IZA SUBOTE! (sorry što to naglašavam)!

I sad će netko opet mlatiti praznu slame dokazujući kako je ŠABAT DAN GOSPODNJI? Pa naravno da jeste - ali KOMU? Kršćanima nije.

Sabirati babe i zabe ,jel se to moze??? Jel se moze kazati da je 10" isto sto i 10cm???

Pa ako to moze onda moze da se poredi Sabat sa subotom.

Osnovno je da se biblijski dani zovu PRVI<DRUGI<TRECI<CETVRTI<PETI <SESTI i SEDMI se zove ODMOR na nasem,a na hebrejskom SABAT. Takodje Biblijski ,hebrejski dan traje od 18 sati uvece do 18 sati sutradan.,a ne kao kod nas od 0-24.

Veoma je suludo poistovecivati subotu sa sabatom.

Mi dobro znamo da mozemo i uvek produzavamo nas ODMOR i za Novogodisnje praznike i itd,pa zasto ne bi i Jevreji produzili svoj Odmor(Sabat)??? Jednom su ga produzili 7 dana ,a drugom prilikom cak 14 dana,jeste li znali za to? 

Pa zasto ga ne bi produzili jedan dan,buduci da su na njega radili ono sto nisu smeli da cine na sabat.

ASV  Matthew 28:1 Now late on the sabbath day, as it began to dawn toward the first day of the week, came Mary Magdalene and the other Mary to see the sepulchre.

KJV  Matthew 28:1 In the end of the sabbath, as it began to dawn toward the first day of the week, came Mary Magdalene and the other Mary to see the sepulchre.

NAS  Matthew 28:1 Now after the Sabbath, as it began to dawn toward the first day of the week, Mary Magdalene and the other Mary came to look at the grave.

BGT  Matthew 28:1 Ὀψὲ δὲ σαββάτων, τῇ ἐπιφωσκούσῃ εἰς μίαν σαββάτων ἦλθεν Μαριὰμ ἡ Μαγδαληνὴ καὶ ἡ ἄλλη Μαρία θεωρῆσαι τὸν τάφον.

BYZ  Matthew 28:1 Ὀψὲ δὲ σαββάτων, τῇ ἐπιφωσκούσῃ εἰς μίαν σαββάτων, ἦλθεν Μαρία ἡ Μαγδαληνή, καὶ ἡ ἄλλη Μαρία, θεωρῆσαι τὸν τάφον.

VUC  Matthew 28:1 Vespere autem sabbati, quae lucescit in prima sabbati, venit Maria Magdalene, et altera Maria, videre sepulchrum.

CRO  Matthew 28:1 Po suboti, u osvit prvoga dana u tjednu, dođe Marija Magdalena i druga Marija pogledati grob.

 

Link to comment
Share on other sites


''U dan Gospodnji sabirite se zajedno te lomite kruh i vršite euharistiju, ispovijedajući svoje prijestupe, da vaša žrtva bude čista. A nijedan koji ima neki spor sa svojim drugom, neka se ne pojavi na vašem sastanku dok se nisu pomirili, da se ne okalja vaša žrtva. Jer to je žrtva o kojoj reče Gospodin: Na svakom mjestu i u svako vrijeme neka mi se prinosi žrtva čista, jer ja sam veliki kralj, govori Gospodin, i čudesno je moje ime među narodima [Mal 1,11].''

(Didahe, 14, 1-3 [70. god.])

''Stoga u veselju obdržavamo osmi dan, u koji je Isus uskrsnuo od mrtvih i, očitovavši se, uzašao na nebesa.''

(Barnabina poslanica, 15, 9 [74. god.])

''Oni koji su živjeli u starom poretku stvari [Židovi] krenuli su prema novoj nadi, ne obdržavajući vise subotu, nego dan Gospodnji, dan u kojem se, milošću Gospodina i po njegovoj smrti, pojavio nas život.''

(Ignacije Antiohijski, Poslanica Magnežanima, 8 [110. god.])

''Mi bismo se također obrezivali, obdržavali subote, i ukratko sve blagdane [Mojsijevog Zakona], ukoliko ne bismo znali razlog zašto su vam propisani – u prvom redu, zbog prijestupa i okorjelosti vašeg srca… Kako to, Trifone, da se ne držimo obreda koji nam nisu na štetu – mislim na tjelesno obrezanje, subote i blagdane?... Bog vam je propisao obdržavanje subote, i nametnuo ostala pravila da budu znak, kao što rekoh, nepravednosti vašoj i vaših otaca…''

(Justin Mučenik, Dijalog sa Židovom Trifonom, 18, 21 [155. god.])

''Nedjelja je dan na koji se sabiremo zajedno, jer je to prvi dan u koji je Bog, preobrazivši tamu i materiju, počeo stvarati svijet; a Isus Krist, naš Spasitelj, u isti je dan ustao od mrtvih''

(Isto, Prva apologija, 67 [155. god.])

''Neka nam onaj tko tvrdi da je subotu i obrezanje u osmi dan potrebno obdržavati kao balzam spasenja, pokaže gdje su to u prošlim vremenima pravedni ljudi zbog obdržavanja subote i prakticiranja obrazanja bili smatrani ''Božjim prijateljima''. Jer ako obrezanje očišćuje čovjeka, budući da je Bog stvorio Adama neobrezanog, zašto ga nije dao obrezati nakon što je sagriješio - ako obrezanje očišćuje?... Stoga, budući da je Bog stvorio Adama neobrezanog i bez obveze da svetkuje subotu, posljedično je i njegov potomak, Abel, prinijevši žrtvu, kao neobrezan i ne svetkujući subotu, bio opravdan od Boga [Post 4, 1-7; Heb 11,4]. Nou također, neobrezanog - da, i bez obveze svetkovanja subote, Bog je spasio od potopa. I Enoha pravednog također - neobrezanog i bez obveze svetkovanja subote, izveo je iz ovoga svijeta kao predodređenog za vječni život, da bi nam pokazao kako se možemo opravdati pred Bogom bez podložnosti Mojsijevom Zakonu.''

(Tertulijan, Odgovor Židovima, 2 [203.god.])

''Dalje, apostoli su odredili: u prvi dan tjedna neka se održi služba, čitanje sv. Pisma i prinošenje [misne] žrtve, jer u prvi dan tjedna naš Gospodin je ustao iz prebivališta mrtvih, dignuo se iznad svijeta i uzašao na nebo, i u prvi dan tjedna pojavit će se naposljetku s nebeskim anđelima.''

(Didaskalija, 2 [225.god.])

''Stoga nije moguće da dan odmora nakon subote stupa na snagu po sedmom danu našeg Boga. Naprotiv, naš Spasitelj je, po uzoru na vlastiti počinak, učinio da se suobličimo njegovoj smrti, a odatle i uskrsnuću''

(Origen, Komentari Ivanovog evanđelja, 2, 28 [229. god.])

''Šesti dan [petak] naziva se dan priprave, u značenju – priprave za kraljevstvo… Istog dana, s obzirom na muku Gospodina Isusa Krista, obavimo za Boga jednu postaju ili postimo. Sedmoga je dana [Bog] počinuo od svojih djela, blagoslovio ga, i posvetio. Prethodnog dana običavamo strogo postiti, kako bi na Dan Gospodnji sa hvalom pristupili našem [euharistijskom] kruhu. I neka se dan priprave pretvori u strogi post, osim ako nam se čini da bismo trebali zajedno sa Židovima obdržavati subotu… istu subotu koju je on [Krist] dokinuo u svom tijelu [kao obvezu].''

(Viktorin, Stvaranje svijeta [300. god.])

''Isti kao što oni [prvi sveci u Starome zavjetu] nisu marili za obrezanje, tako ni mi [kršćani]. Isto kao što oni nisu marili za obdržavanje subota, tako ni mi. Nisu izbjegavali određenu vrstu hrane, niti su se obazirali na druga ograničenja koja je Mojsije prvi postavio za buduće naraštaje kao znak [punine vremena], pa tako ni današnji kršćani ne čine isto.''

(Euzebije Cezarejski, Crkvena povijest, 1, 4, 8 [312. god.])

''Dan njegova [Kristova] svjetla… bio je dan njegova uskrsnuća od mrtvih, kojeg se, kao jednog i jedinog istinski svetog dana Gospodnjeg, drži boljim od čitavog mnoštva nadnevaka po našem uobičajenom shvaćanju, i boljim od dana namijenjenih Mojsijevim Zakonom za blagdane, mlađake, i subote, za koje apostol [Pavao] uči da su samo sjena dana a ne njihova zbiljnost [Kol 2,16].''

(Isti, Dokaz evanđeljima, 4, 16, 186 [319. god.])

''Subota je bila kraj prvog stvaranja, a dan Gospodnji početak drugog, kada je obnovio i ponovno uspostavio staro na isti način kako je propisao da bi trebali prethodno obdržavati subotu u spomen na dovršetak prvog stvorenja, kako bi častili dan Gospodnji u spomen na novo stvaranje.''

(Atanazije, O suboti i obrezanju, 3 [345. god])

''Nemoj otpasti u sektu samaritanaca ili židovstvo, jer Isus Krist te odsada otkupio. Drži se podalje od bilo kakvog obdržavanja subota ili nazivanja nekog uobičajenog mesa priprostim ili nečistim.''

(Ćiril Jeruzalemski, Katehetska izlaganja, 4, 37 [350. god.])

''Kršćani se ne bi smjeli judaizirati i biti besposleni subotom, nego trebaju tog dana raditi; oni će, isto tako, posebno častiti dan Gospodnji, i ako je moguće, tog dana ne raditi, jer su kršćani.''

(Sabor u Laodiceji, kanon 29. [360. god.])

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Odgvori na temu

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Posts

    • Uvek za stvaranje necega postoji neki Pocetak,pa tako i za stvaranj Zemlje. Poenta je samo u tome da je stvaranje zemlje i vode jedno,a sasvim je drugo kad se ona oblikuje za zivot zemaljski stvorenja. Tako da je po ovome zemlja kao planeta mogla postojati milijardama godina dok Bog nije resio da je oblikuje i oblikovao ju je za 6 dana koji svakako nisu dani od 24 sata. Za obaranje teorije da jedan dan oblikovanja zemlje traje 24 sata postoji mnogo dokaza i biblijskih i naucnih ,a ja cu pomenuti samo neke. 1. U Bibliji pise da jedan dan u Bozjim ocima moze da traje cak 1000 godina ,pa i vise hiljada godina,ali i kao straza nocna,ali nigde 10 sekundi kolko je vremena potrebno Bogu da kaze "Neka bude Svetlost" i bi svetlost itd. 2.Petrova 3:8 Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljadu godina, i hiljadu godina kao jedan dan. 2.Hajde kako bi to izgledalo da je bukvalno 24 sata? ne bi bilo ni mladog drveca,niti mladih zivotinjica,Adam ne bi znao nista o razmnozavanju jer nije uspeo nista da vidi..zamislite za 5 dana od 24 sata da se namnoze i biljke i zivotinje. nadalje posto je Adam stvoren 6.dana verovatno" popodne" jer je" prepodne "Bog stvarao zivotinje na zemlji,stoku,zveri i sitne zivotinje,kolko mu je vremena trebalo da imenuje svaku zivotinju od njih hiljade ,da ne spominjemo biljke,inskete i druge oblike zivota,a potom i da je on sam pored Jehove Boga i ostalih andjela?Cudo ne vide da ni jehova Bog nema zenu,bas kao ni andjeli,ali je on pozeli i dobi je istog ili nekog drugog dana???Jel Bog i Evu stvorio 6.dana od 24 sata? posto je 7 .dana poceo da odmara.Da je nije napravio 8,ili 9? :) 3.A ako sve tako brzo radi ,a zasto bi se mi sada zlopatili zbog Adamovog greha skoro pa 7000 godina???,sto n bi Bog odvoji 24 sata da resi sve nase probleme,ako zaista dan Bozji traje 24 sata. itd itd
    • Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana -  Radna i lična odgovornost Rad je večni princip Naš Nebeski Otac i Isus Hrist su nam svojim primerom i poukama pokazali da je rad važan na nebu i na zemlji. Bog je radio da stvori nebo i zemlju. On je učinio da se mora sakupe na jedno mesto i da se pojavi zemlja. On je učinio da na zemlji rastu trava, biljke i drveće. On je stvorio sunce, mesec i zvezde. On je stvorio sve živo u moru i na zemlji. Zatim je Adama i Evu stavio u vrt da se brinu o njemu i da imaju vlast nad svim živim bićima. (Vidi Postanak 1:1–28.) Isus je rekao: „Moj Otac uvek radi, zato i ja radim“ (Jovan 5:17). Takođe je rekao: „Ja treba da činim dela Onoga koji me posla“ (Jovan 9:4). Zapovedeno nam je da radimo Rad je bio način života na zemlji otkako su Adam i Eva napustili Rajski vrt. Gospod je rekao Adamu: „U znoju lica svoga ješćeš hleb svoj“ (Postanka 3:19). Adam i Eva su radili na poljima kako bi mogli da obezbede svoje potrebe i potrebe svoje dece (videti Mojsije 5:1). Gospod je rekao narodu Izrailja: „Radite šest dana“ (Izl 20:9). Gospod je rekao svecima poslednjih dana: „Evo, ja, Gospod, nisam zadovoljan stanovnicima Siona, jer među njima ima lenjih ljudi“ (UiZ 68:31) . Rad treba ponovo ustoličiti kao vladajući princip u životu članova Hristove. Porodična odgovornost Roditelji rade na obezbeđivanju fizičkog, duhovnog i emocionalnog blagostanja svoje porodice. Oni nikada ne treba da očekuju da će neko drugi umesto njih ispuniti ovu odgovornost. Apostol Pavle je napisao: „Ako se ko ne brine za svoje, a posebno za svoje ukućane, odrekao se vere“ (1. Timoteju 5:8). Parovi treba da traže nadahnuće od Gospoda i da slede savete proroka kada utvrđuju pojedinačne odgovornosti. Stvaranje doma u kome se svakodnevno poučavaju principi jevanđelja i gde obiluju ljubav i red je jednako važno kao i briga o osnovnim potrebama za hranom i odećom. Deca treba da daju svoj deo u radu porodice. Neophodno je da deca imaju radne obaveze koje će odgovarati njihovim sposobnostima. Treba ih pohvaliti za njihova dostignuća. Dobar odnos prema poslu, navike i veštine se uče kroz uspešna iskustva kod kuće. Neki ljudi se suočavaju sa poteškoćama kada pokušavaju da brinu o svojoj porodici. Hronična bolest, gubitak supružnika ili dolazak starijeg roditelja mogu povećati obaveze u kući. Naš Nebeski Otac se seća porodica u takvim situacijama i daje im snagu da izvršavaju svoje dužnosti. On će ih uvek blagosloviti ako ga zamole sa verom. Možemo uživati u našem poslu Neki ljudi smatraju da je posao gnjavaža. Za druge, to je uzbudljiv deo života. Jedan od načina na koji možemo da uživamo u svim prednostima života je da naučimo da volimo posao. Ne možemo svi da biramo kakav ćemo posao raditi. Neki od nas rade dugo samo za osnovne potrebe. Teško je uživati u takvom poslu. Ipak, najsrećniji ljudi su naučili da uživaju u svom poslu, kakav god on bio. Možemo pomoći jedni drugima u radu. Najteži teret postaje lak kada ga neko podeli sa nama. Naš odnos prema poslu je veoma važan. Sledeća priča pokazuje kako je jedan čovek video dalje od svog svakodnevnog posla. Putnik je prolazio pored kamenoloma i video tri muškarca kako rade. Pitao je svakog čoveka šta radi. Odgovor svakog čoveka pokazao je drugačiji odnos prema istom poslu. „Sečem kamen“, odgovori prvi čovek. Drugi je odgovorio: „Zarađujem tri zlatnika na dan. Treći se nasmejao i rekao: „Ja pomažem da se gradi dom Božiji. Svakim poštenim radom služimo Bogu. Mormonova knjiga uči: „Kada služiš svom bližnjemu, služiš i samom Bogu svom“ (Mosija 2:17). Ako naš rad samo zadovoljava potrebe nas i naše porodice, mi tada pomažemo nekoj od dece Božije. Bog osuđuje nerad Gospod nije mio onima koji su lenji ili besposleni. Rekao je: „Nema mesta za besposličara u crkvi osim ako se ne pokaje i ne popravi svoje puteve“ (UiZ 75:29). Takođe je zapovedio: »Ne budi besposlen. Jer ko je besposlen, neka ne jede hleb i neka ne nosi odeću radnika“ (UIZ 42:42). Od najranijih dana Crkve, proroci su poučavali svece poslednjih dana da budu nezavisni i samodovoljni i da izbegavaju bezposlenost. Pravi sledbenici Hrista neće svojevoljno odbaciti teret sopstvene podrške. Dokle god su u mogućnosti, oni će sebi i svojim porodicama obezbediti potrepštine za život. Koliko god da su sposobni, svi članovi Crkve treba da prihvate odgovornost da se brinu o svojim bližnjima koji ne mogu da brinu o sebi. Rad, slobodno vreme i odmor Svi moramo da pronađemo pravi balans između posla, slobodnog vremena i odmora. Stara izreka kaže: „Ne raditi ništa je najteži posao, jer se bez posla odmor i opuštanje ne mogu prestati. Ne samo da je prijatno i neophodno da se odmorimo, već nam je zapoveđeno da se odmaramo na šabat (videti Izlazak 20:10; UiZ 59:9–12). Ovaj dan odmora posle svakih šest dana rada donosi osveženje za naredne dane. Gospod je takođe obećao „obilje sa zemlje“ onima koji drže dan šabata. (videti UiZ 59:16–20). Tokom ostalih dana u nedelji, osim posla, možemo da provodimo vreme i usavršavajući svoje talente i uživajući u svojim hobijima, razonodi ili drugim aktivnostima koje će nas osvežiti. Blagoslovi rada Bog je objavio Adamu: „U znoju lica svoga ješćeš hleb svoj“ (Postanak 3:19). Osim što je bio vremenski zakon, to je bio zakon za spasenje Adamove duše. Ne postoji stvarna podela između duhovnog, mentalnog i fizičkog rada. Rad je neophodan svakom od nas za rast, razvoj karaktera i mnoga zadovoljstva koja neradnici ne poznaju. Privilegija rada dar, da je moć rada blagoslov, a da je ljubav prema poslu uspeh“. „Ljudi jesu da bi imali radost“ (2. Nefi 2:25). Rad je ključ za potpunu radost u Božjem planu. Ako smo pravedni, vratićemo se da živimo sa našim nebeskim Ocem i imaćemo mnogo posla. Kako postanemo kao on, tako će i naš rad postati sličan njegovom delu. Njegovo delo je „da donese besmrtnost i večni život za čoveka“ (Mojsije 1:39 ).  
    • Proroci   Prorok je osoba koja kroz lično otkrivenje zna da je Isus Hrist Sin Božiji, jer „svedočanstvo Isusovo je duh proroštva“ (Otkr. 19:10). Iz tog razloga, svaki prorok svedoči o Hristu (Dela 10:43; Jakovljeva 4:4). Ako čovek koji tvrdi da je duhovni služitelj spasenja ne svedoči o Hristu, on nije prorok.   Osoba koja ima svedočanstvo o Isusu, odnosno koja je primila lično otkrivenje od Svetog Duha da je Isus Hrist, je prorok. Ako nije primio ovo otkriveno znanje, on nije prorok, ma koliko talenata ili darova imao. Ali kada čovek primi otkrivenje od Duha koje ga uverava da je Hrist Sin Božiji, on može napredovati u pravednosti i primati dalja otkrivenja, uključujući otkrivenja koja predviđaju buduće događaje. Kada okolnosti zahtevaju i ako je to preporučljivo, prorok može „prorokovati o svemu“ na osnovu svog svedočenja (Mojsije 5:3).   Kroz vekove, proroci su predviđali budućnost. „Istražite Božja otkrivenja, proučavajte proročanstva i radujte se što Bog daje videoce i proroke svetu. Videli su tajne Božije: potop pre nego što je došao; anđeli koji se penju i spuštaju stepenicama koje su sezale od zemlje do neba i kamenom isečenim sa planine koji je ispunio celu zemlju. Videli su Sina Božijeg kako dolazi iz krajeva blaženstva i živi među ljudima na zemlji.“ (Pouke, str. 12-13).   Ali nije zadatak proroka samo da predviđaju budućnost. Što je još važnije, treba da svedoče onima oko sebe da je Hrist Sin Božiji i da su njihova učenja o planu spasenja i obredima koje sprovode božanskog porekla. Većina glavnih proroka imali su Melhisedekovo sveštenstvo. Kao ovlašćeni upravitelji, neki su držali ključeve koji su im omogućavali da sprovode pune jevanđelske obrede.   Naravno, postoji razlika u rangu i stepenu proročke odgovornosti i autoriteta. Svaki član Crkve Isusa Hrista treba da bude prorok u svojim poslovima. Mojsije je rekao: „Ja bih voleo da svi među Gospodnjim narodom budu proroci, jer bi tada Gospod stavio svoj Duh na njih!“ (Brojevi 11:29). Proročanstvo je dar Duha koji je dostupan svim svetima (1. Kor. 12:10). Verni članovi Crkve su ohrabreni da traže dar proroštva (1. Kor. 14:39).   Oni koji vrše službu u Crkvi treba da budu proroci i u svojim poslovima i u poslovima organizacije za koju su odgovorni. Predsednik zbora treba da bude prorok svom zboru, biskup (episkop) svom odeljenju, a drugi tamo gde su pozvani. Isus je postavio 12 apostola koji su bili proroci, videoci i otkrovetelji. Apostol Petar je imao ključeve carstva. On obznanjuje ljudima novo otkrivenje, jer je on Božji glasnogovornik na zemlji. „Gospod Bog ne čini ništa, a da prethodno ne otkrije svoju nameru svojim slugama prorocima“ (Amos 3:7).   Apostoli i proroci su osnova na kojoj stoji organizacija prave crkve (1 Kor 12:28; Ef 2:20). Gde nema apostola i proroka, nema ni crkve Božije, ali gde ima apostola i proroka, tamo je crkva Isusa Hrista u svojoj slavi, lepoti i savršenstvu. Obećano je da će Crkva Isusa Hrista imati apostole i proroke dok „ dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božijega, u čoveka savršena, u meru rasta punoće Hristove. " (Efežanima 4:13).   Ponekad se stiče utisak da su neki proroci u Starom zavetu važniji ili veći od drugih jer o njima imamo više pisanih izveštaja u Bibliji. Ilija i Jovan Krstitelj, međutim, bili su dvojica najvećih proroka i od njih nismo zabeležili ni jednu od Njih pisanu reč. Znamo da su Adam, Enoh, Josif, Zenos, Zenoh, Neum i mnogi drugi Proroci pisali mnogo toga što nam nije preneto. Možemo samo da nagađamo šta su pisali Metusalah, Lameh, Noje, Sim, Melhisedek, Isaija, Gad, Jeremija, Elija, Halev i mnogi drugi poznati proroci. Osim ovih, živele su hiljade proroka o kojima ne znamo ništa.   Ako neko kaže da postoje i da su bili pravi proroci, može se isto tako zaključiti i da postoje oni koji su bili lažni proroci. Gospod je upozorio ljude: „Čuvajte se lažnih proroka“ (Mateja 7:15) i savetuje da ispitamo tvrdnje proroka i da prepoznamo pravog proroka, a odbacimo lažnog. „Ako neko prorokuje i zapoveda ljudima da poštuju njegova učenja, on mora biti ili pravi prorok ili lažni prorok. Uvek se javljaju lažni proroci koji rade protiv pravih proroka, a ono što oni prorokuju toliko je blisko istini da skoro da zavaravaju čak i izabrane“ (Učenja, str.365). „Jovan je rekao da je Isusovo svedočanstvo duh proroštva. Stoga, ako sam tvrdio da sam svedok ili učitelj, ali nisam imao duh proroštva koji je Isusovo svedočanstvo, onda bih morao da budem lažni svedok. S druge strane, ako sam pravi učitelj i svedok, onda moram imati duh proroštva, jer to je ono što označava proroka. Ako neko kaže da je učitelj ili propovednik pravednosti, a poriče duh proroštva, onda je lažov i nema istine u sebi. Ovim ključem možete razotkriti lažne učitelje i prevarante“ (Učenje, str.269). Mnogi ljudi tvrde da su pobožni i da imaju svedočanstvo o Isusu Hristu, ali sama ova tvrdnja ni na koji način nije garancija ili dokaz da oni zaista poseduju duh proroštva ili da su pravi proroci. Naprotiv, tražitelju istine je zapoveđeno: „Ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet.“ (1. Jovanova 4:1). „Gle, zaista, kažem vam, da ima puno duhova koji su lažni duhovi, koji siđoše na zemlju, varajući svet. A takođe Sotona nastoji da vas prevari, kako bi mogao da vas uništi. Gle, ja, Gospod, vas promatrah, i videh odvratnosti u crkvi koja je preuzela ime moje. Ali blagosloveni su oni koji su verni i istrajni, bilo u životu ili u smrti, jer će baštiniti večni život. Ali jao onima koji su varalice i licemeri, jer, tako reče Gospod, privešću ih na sud.“ (UiZ 50:2-6).   Oni koji tvrde da su pravi duhovni vođe mogu oponašati pravog proroka tako vešto da mogu prevariti one koji sami nemaju vođstvo ili nadahnuće Duha. Stoga nije dovoljno priznati da je Isus Hrist, već pravi prorok mora da vodi život koji odgovara božanskom primeru. On mora da se drži zakona i obreda koje je Bog otkrio: „Onaj koji govori, čiji duh je raskajan, čija reč je krotka i poučna, takav je od Boga ako se pokorava obredima mojim.“ (UiZ 52:16). U naše vreme, pravi proroci su uvek članovi Crkve Isusa Hrista. Kada budu potvrđeni kao članovi Crkve, oni su ovlašćeni da uz sebe imaju Svetog Duha kao svog stalnog pratioca. Oni žive tako da su prijemčivi za podsticaje i šaputanja Svetog Duha, i potpuno su u skladu sa prorocima i objaviteljima koje je Bog izabrao da upravljaju poslovima svog zemaljskog carstva. Neće se naći u kultovima ili sektama koje nisu u skladu sa utvrđenim crkvenim poretkom, i neće se pobuniti protiv izabranih apostola, jer „proroci treba da upravljaju proročkim darovima Duha.“ (1. Kor. 14:32).   Uprkos svom nadahnuću i veličini, proroci su ljudi i nesavršeni, kao i drugi ljudi. Imaju mišljenja i predrasude i u mnogim slučajevima moraju da rešavaju svoje lične probleme bez inspiracije. „Neki misle da je prorok u svakom trenutku prorok. Međutim, rekao sam da je prorok samo prorok kada ga sveti Duh nadahne da deluje kao prorok“ (Učenje, str.278). Dakle, mišljenja i pogledi proroka mogu biti pogrešni ako nisu nadahnuti Duhom. S druge strane, nadahnute izjave su Sveto pismo i priznato su kao Sveto pismo (UiZ 68:4).   Pošto „proroci treba da upravljaju proročkim darovima Duha. “ (1. Kor. 14:32), sve što predlažu proročkim darom jeste glas nadahnuća. Međutim, nenadahnuti iskazi moraju biti ispitani u potrazi za istinom ili greškom u duhu razlučivanja i nadahnuća koji poseduje svako ko uživa u daru Svetog Duha. Štaviše, ove izjave moraju biti u skladu sa svetim spisima.   „Ono što osoba kaže ili piše je irelevantno ako je u suprotnosti sa otkrivenom Božjom reči. Možemo to ostaviti po strani. Ako se moje reči ili učenja bilo kog drugog člana Crkve, visokog ili niskog, ne slažu sa otkrivenjima, ne moramo ih prihvatiti.   Za ono što piše odgovoran je svako ko piše, a ne crkva. Ako neko iz crkve napiše nešto što se ne slaže sa otkrivenjima, odgovornost je svakog člana Crkve da odbaci ono što je napisao. S druge strane, ako napiše nešto što je potpuno u skladu sa otkrivenom Rečju Gospodnjom, onda to treba da prihvatite“ (Doctrines Of Salvation, Vol. 3, str. 203-204).
    • Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Post   Kako pravilno postiti   Od Adamovog vremena, Božji narod je postio da bi se približio Bogu i poklonio mu se. Isus je svojim primerom pokazao važnost posta: "Onda Duh odvede Isusa u pustinju da ga đavo iskuša. Pošto je postio četrdeset dana i noći, najzad ogladne." (Mateja Luka 4:1-2). Kroz otkrivenja poslednjih dana, saznajemo da Gospod i dalje očekuje od Njegovog naroda da često posti i da se moli: "Takođe, dajem vam zapovest da nastavite u molitvi i postu od sada pa nadalje." (UiZ 88:76). Post znači biti bez hrane i pića. Povremeni post je dobar za telo i pomaže našem umu da bude aktivniji. Spasitelj nas je poučio da je post sa svrhom više od toga da ostanemo bez hrane i pića. Takođe se moramo fokusirati na duhovna pitanja.   Treba da se molimo kada postimo   Molitva je neophodan deo posta. Molitva i post se pominju zajedno u celom Svetom pismu. Naš post treba da bude praćen iskrenom molitvom, a naš post treba da započnemo i završimo molitvom.   Trebalo bi da postimo sa svrhom   Post može poslužiti u mnoge svrhe. Slabosti ili probleme možemo prevazići postom i molitvom. Ponekad želimo da postimo i molimo se za pomoć ili vođstvo za druge, kao što je član porodice koji je bolestan i treba mu blagoslov: "I počeše da poste i mole se Gospodu Bogu svome da otvori usta Almina, da može da govori, a i da udovi njegovi poprime snagu svoju – da se oči naroda otvore da vide i poznaju dobrotu i slavu Božju. I dogodi se da pošto postiše i moliše se tokom dva dana i dve noći, udovi Almini primiše snagu svoju i on usta i poče im govoriti, rekavši im da se uteše." (Mosija 27:22–23). Kroz post možemo spoznati istinu o svimu: „Postio sam i molio se mnogo dana da se uverim. A sada i sam znam da je to istina. Jer Gospod Bog mi je to otkrio svojim Svetim Duhom“ (Alma 5:46). Možemo da postimo da bismo pomogli drugima da spoznaju istinu. Post nam može pomoći da dobijemo utehu u vremenima tuge i žalosti: "I evo, beše to vreme kada se začu veliko oplakivanje i jadikovanje širom cele zemlje, Da, jauk udovica koje oplakivahu muževe svoje, a i očeva koji oplakivahu sinove svoje, a kćer brata, da, brat oca. I tako se jauk oplakivanja ču među svima njima, oplakivanja rodbine njihove koja beše pogubljena. I evo, to zaista beše žalostan dan, da, vreme ozbiljnosti i vreme velikog posta i molitve." (Alma 28:4–6). Post nam može pomoći da postanemo ponizni i da se osećamo bliži Nebeskom Ocu: "Ipak, oni često behu postili i molili se, i postajahu sve jači i jači u poniznosti svojoj, i sve čvršći i čvršći u veri u Hrista, do ispunjenja duša svojih radošću i utehom, da, sve do očišćenja i posvećenja srca svojih, a to posvećenje dođe zbog toga što prepustiše Bogu srca svoja." (Helaman 3:35). Naša svrha u postu ne treba da bude da impresioniramo druge. Gospod je savetovao: „A kad postite, ne budite namrgođeni kao licemeri jer oni izobličuju svoja lica, da ljudima pokažu da poste. Istinu vam kažem: dobili su svoju nagradu. Nego, kad postiš, pomaži glavu i umij lice, da ljudi ne primete da postiš, nego samo tvoj Otac, koji je u skrovitosti. Tada će ti uzvratiti tvoj Otac, koji gleda u skrovitosti.“ (Matej 6:16-18). Treba da budemo srećni kada postimo i da ne reklamiramo svoj post drugima.   Dan posta   Članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana poštuju jednu nedelju svakog meseca kao dan posta. Tog dana ne jedemo i ne pijemo ništa 24 časa. Svi članovi koji su fizički sposobni treba da poste. Dan posta je za nas poseban dan kada možemo da se ponizimo pred Gospodom u postu i molitvi. To je dan kada se molimo za oproštaj naših grehova i za moć da prevaziđemo svoje greške i oprostimo drugima. U nedelju Velikog posta članovi Crkve se sastaju i pričešćuju. Oni jačaju sebe i jedni druge svedočenjem na sastanku posta i svedočanstava.   Velikoposni prinosi   Kada svakog meseca postimo, Gospod traži od nas da pomognemo onima kojima je potrebna pomoć. Jedan od načina da to uradimo je da damo novac koji bismo uštedeli na hrani za vreme posta. Trebalo bi da dajemo što je više moguće. Kroz postne prinose, postajemo saradnici sa Gospodom u služenju potrebama manje bogate braće i sestara.   Blagosloveni smo kada postimo   Isaija, prorok iz Starog zaveta, pisao je o bogatim blagoslovima od Gospoda onima koji poste i pomažu drugima. Obećan nam je mir, bolje zdravlje i duhovno rukovođenje. Isaija nam govori o blagoslovima koji dolaze kada postimo: "Tada će tvoja svetlost zasjati kao zora i brzo će doći tvoje ozdravljenje. Tvoja pravednost ići će pred tobom, a Gospodnja slava biće straža koja ide za tobom. Tada ćeš prizvati Gospoda, i on će te uslišiti. Tada ćeš povikati, i on će reći: „Evo me!“ (Isaija 58:8-9). Post poboljšava naš život i daje nam dodatnu snagu. Pomaže nam da živimo prema drugim principima jevanđelja jer nas približava Gospodu.   Post nas uči samokontroli   Post nam pomaže da steknemo snagu karaktera. Kada pravilno postimo, naučićemo da kontrolišemo svoje žudnje i želje. Malo smo jači jer smo sami sebi dokazali da imamo kontrolu nad sobom. Ako svoju decu učimo da poste, ona će razviti duhovnu snagu da prevaziđu veće izazove kasnije u životu.   Post nam daje duhovnu snagu   Kada mudro i molitveno postimo, razvijamo svoju veru. Sa tom verom ćemo imati veću duhovnu moć: "Da, i oni behu postali čvrsti u znanju istine, jer behu muškarci dubokog razumevanja i behu marljivo istraživali Sveta pisma kako bi mogli znati reč Božju. Ali, to nije sve. Behu se posvetili čestim molitvama i postu, stoga imahu duh proroštva i duh otkrivenja. I kad poučavahu, poučavahu moću i vlašću od Boga." (Alma 17:3). Spasitelj je rekao onima koji ispravno poste: "Tada će ti uzvratiti tvoj Otac, koji gleda u skrovitosti.” (Mateja 6:18).
    • Učenja Crkve Isusa Hrista svetca poslednjih dana -   Dan šabata   Značenje dana šabata   „Ne zaboravite da svetkujete dan šabata“ (Izlazak 20:8; videti takođe UiZ 68:29). Reč Šabat potiče od jevrejske reči koja znači odmor. Pre vaskrsenja Isusa Hrista, šabat je označavao Božji dan odmora nakon što je završio Stvaranje. To je bio znak saveza između Boga i njegovog naroda. U knjizi Postanka čitamo da je Bog stvorio nebo i zemlju u šest vremenskih perioda, koje je nazvao danima: „I sedmog dana završi Bog delo svoje koje je učinio. I sedmog dana počinu od svih poslova svojih. I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti ga“ (Postanje 2:2-3). Danas dan šabata takođe obeležava vaskrsenje Isusa Hrista. Subota je bila sedmi dan. To je sveti dan koji nam je Bog odredio da se odmorimo od svakodnevnih poslova i da mu se poklonimo.   Svrha dana šabata   Isus je poučavao da je dan šabata određen za našu korist (videti Marko 2:27). Svrha dana šabata je da nam da određeni dan u nedelji u koji ćemo svoje misli i postupke usmeriti ka Bogu. To nije samo dan za odmor od posla. To je sveti dan koji treba provesti u obožavanju i odanosti. Dok se odmaramo od naših uobičajenih svakodnevnih aktivnosti, naš um je slobodan da pažljivo razmisli o duhovnim stvarima. Tog dana treba da obnovimo naše saveze sa Gospodom i da nahranimo svoje duše onim što je od Duha.   Istorija subotnjeg dana   Bog je posvetio sedmi dan kao šabat na početku stvaranja zemlje (videti Postanak 2:2–3). Od najranijih vremena, tradicija svetog sedmog dana je sačuvana među raznim narodima na zemlji. Bog je obnovio zapovest o ovom danu Izraelcima, rekavši: „Ne zaboravite da svetkujete šabat“ (Izlazak 20:8). Održavanje šabata je takođe bio znak da su Izraelci bili njegov narod saveza (videti Izlazak 31:12–13, 16; Isaija 56:1–8; Jeremija 17:19–27). Međutim, neke jevrejske vođe su stvorile mnoga nepotrebna pravila o danu šabata. Oni su određivali koliko čovek treba da hoda, koje čvorove može da veže i tako dalje. Kada su se izvesne jevrejske vođe usprotivile Isusu Hristu da leči bolesne ljude na šabat, Isus ih je podsetio da je dan šabata stvoren za dobrobit čoveka. Nefijski marod koji opisuje Mormonova knjiga su takođe svetkovali šabat u skladu sa zapovestima (videti Jar 1:5). U današnje vreme Gospod je ponovio svoju zapovest da treba da pamtimo dan šabata i da ga svetujemo (videti UIZ 68:29).   Gospodnji dan   Sve do svog vaskrsenja, Isus Hrist i njegovi učenici su sedmi dan slavili kao šabat. Posle njegovog vaskrsenja, nedelja je bila posvećena kao dan Gospodnji u znak sećanja na njegovo vaskrsenje tog dana (videti Dela apostolska 20:7; 1. Korinćanima 16:2). Od tog vremena pa nadalje, njegovi sledbenici su prvi dan u nedelji posmatrali kao svoj šabat. U oba slučaja bilo je šest dana za rad i jedan za odmor i bogosluženje. Gospod nam je dao direktnu zapovest objavljenu Džozefu Smitu da takođe poštujemo prvi dan nedelje, Gospodnji dan, kao naš dan šabata (videti UiZ 59:12).   Svetkovanje šabata   Gospod prvo traži od nas da svetkujemo dan šabata. U otkrivenju datom Džozefu Smitu 1831. godine, Gospod je zapovedio svecima da idu u dom molitve, prinesu i uzmu pričest, odmore se od svojih trudova i obožavaju Svevišnjega (videti UiZ 59:9–12). Drugo, traži od nas da se odmorimo od svakodnevnih poslova. To znači da ne radimo nikakav posao koji bi nas sprečio da se potpuno posvetimo duhovnim stvarima. Gospod je rekao Izrailjcima: „Onda nemojte raditi: ni vi, ni sin vaš, ni kćer vaša, ni sluga vaš, ni sluškinja vaša, ni stoka vaša“ (Izl 20:10). Naši proroci su nam govorili da tog dana ne idemo u kupovinu, lov, pecanje, sportske događaje ili učestvovanje u sličnim aktivnostima. Međutim, upozoreni smo i da ne svetkujemo dan šabata samo tako što ne radimo ništa, nego šabat zahteva konstruktivne misli i akcije. Šta možemo da radimo kada je šabat? Prorok Isaija je predložio da se odvratimo od sopstvenih zadovoljstava i nazovemo „Ako Šabat nazoveš radošću, Jehovi slavnim danom, i ako ga budeš slavio umesto da ideš svojim putevima....” “ (Isaija 58:13). Moramo da razmišljamo o pravednim stvarima koje možemo učiniti na šabat. Na primer, dan šabata možemo da svetkujemo posećujući crkvene sastanke; čitanje svetih pisma i reči naših nadahnutih apostola i proroka; posećivanje bolesnih, starih i onih koje volimo; slušanje duhovne muzike i pevanje pesama; moleći se Ocu Nebeskom sa pohvalom i blagodarenjem; vršenje službe u Crkvi; pričanje priča koje podstiču veru, svedočenje i deljenje duhovnih iskustava sa drugima; pisanje pisama onima koje volimo; post sa svrhom; i provođenje vremena sa porodicom. Kada odlučujemo koje su druge aktivnosti prikladne za subotnji dan, možemo se zapitati: Da li će me to podići i inspirisati? Da li to pokazuje poštovanje prema Gospodu? Da li to usmerava moje misli prema njemu? Ponekad postoje periodi kada moramo da radimo na dan šabata. Kad god je to moguće, treba da to izbegavamo, ali ako je apsolutno neophodno, ipak treba da zadržimo duh dana šabata u našim srcima koliko god je to moguće.   Blagoslovi za svetkovanje šabata   Ako poštujemo dan šabata, moći ćemo da primimo velike duhovne i vremenske blagoslove. Gospod je rekao da ćemo biti puni radosti ako budemo svetkovali dan šabata sa zahvalnošću i radosnim srcem. On je obećao: „Sve što je na zemlji vaše je... bilo za hranu ili za odeću, bilo za kuće ili za pašnjake, ili kao voćnjake, ili kao bašte, ili kao vinograde. Da, sve što niče iz zemlje, u svoje vreme, napravljeno je na korist i upotrebu čoveku, i da oku ugađa i raduje srce. Da, za hranu i odeću, za ukus i miris, da ojačamo telo i razveselimo dušu“ (UiZ 59:16-19).
  • Topics

×
×
  • Create New...