Pozdrav i dobro došli na Kršćanski Chat

Pozdrav i dobro došli na Kršćanski Chat. Da biste se uspješno registrirali morate kliknuti na "Registracija" gore desno u kutu, kod mobitela odmah ispod ovog teksta. Kada dobijete aktivacijski Email, aktivirajte ga i onda idete na "Prijavi se" isto gore desno i prijavite se sa vašom Email adresom i lozinkom. Novo, od sada i gosti mogu komentirati bez da se registriraju. Vaša prisutnost na forumu je dragocjena. Administracija foruma.

Forumi

Objavi temu

Molitve anđelima!

Jel imas neki Biblijski primer da su neki hriscani / ili pripadnici SZ-og Bozjeg naroda ikada gradili odnose sa mrtvim,umrlim pravednicima ?

Po tebi su dakle vracari problem a ne direktno obracanje pojedinaca mrtvima sto ce reci da kad se neki takav vracar obrati u svoje ime i za svoje potrebe nekom mrtvaku onda je to legitimno,jel tako ?Zar je moguce da su vas toliko zaslepeli Maki da ne vidis sustinu te problematike ?
Pazi sta nam kaze Gospod:
Isa.8,19.20:
"...I ako vam reku: pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju; recite: ne treba li narod da pita Boga svojega? ili će pitati mrtve mjesto živijeh?
Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore..."
Kao sto se jasno vidi Bog je izricito napravio razliku izmedju pitanja mrtvih i pitanja zivih stoga je bilo kakva komunikacija s mrtvimo strogo zabranjena,tipicna paganska praksa !!!
Zive pravednike pitaj Maki ili bar citaj ono sto su nekad zapisali takvi prvednici u Svetom Pismu,njih pitaj citajuci Rec Gospodnju a nemoj se nikako obracati mrtvima !

By robivek · 4 hours ago4 hr
Biblija vs. Tradicija

Ne razumem čemu opiranje principu da „Biblija tumači samu sebe“, njega nisu izmislili protestanti, on je poznat u svim hrišć. tradicijama i u sva vremena. On prosto znači da je najbolji vodič za razumevanje biblijskog teksta nije spoljni izvor, nego drugi biblijski tekstovi i unutrašnja logika biblijskog teksta. Ovaj princip podrazumeva da je Biblija celina, da su različite knjige Biblije, iako nastajale u različito vreme i od različitih autora, u unutrašnjoj teološkoj harmoniji. Biblija ima vlastitu teološku logiku, ona se ne tumači primarno filozofijom, tradicijom ili subjektivnim mišljenjem, nego u skladu s celinom biblijske poruke.
Ovaj princip su shvatali i (više ili manje) poštovali i takozvani crkveni oci i učitelji crkve, pa zbog toga mi njihovo mišljenje i uvažavamo, a koriste ga naravno i današnji teolozi. Dakle, princip „Biblija tumači samu sebe“ polazi od uverenja da Pismo poseduje unutrašnju logiku i autoritet. Crkveni autoriteti na čija tumačenja se pravoslavni oslanjaju su takođe koristili ovaj princip, bili su odlični poznavaoci Biblije, povezivali su tekst sa tekstom, jedan razumevali u svetlosti drugih. Ali pritom nisu bili nepogrešivi tumači, o čemu svedoči prosta činjenica da se među sobom nisu u potpunosti slagali po mnogim pitanjima, a još više činjenica da je na neka njihova teološka shvatanja očigledno više uticala npr. grčka filozofija i kultura u kojoj su se obrazovali i oblikovali, nego Biblija.
nadam se da sam bar malo doprineo ovoj temi.
Meni je cela ova stvar oko razumevanja i tumečenja Biblije bitna ne da bi bio pametan u diskusijama, već da bi bolje razumeo šta mi Bog govori, da bi mogao bolje da mu služim. Još kratko sam na ovoj zemlji, najbitnije mi je da jednog dana Bog izgovori kako je zadovoljan mojim pokušajem da mu ugodim.

By Dragan · 5 hours ago5 hr
Pakao

Mi verujemo kao što stoji napisano da će sinovi propasti posle vaskrsenja biti sa sotonom i njegovih anđela, koga su oni sledili, biti bačeni u krajnju tamu, a to je taj večni pakao o kome piše da će biti samo onima objavljeno koji ga nasleđuju.
Ali duhovna tamnica i duhovni raj su jedno privremeno mesto čekanja vaskrsenja, gde će za opake biti jedan privremeni pakao, gde će doživljavati muke, kao u večnom ognju.
Izraz večni oganj, nije jedno realno mesto nego jedno stanje muke, u kome će se opaki osećati kao da gore u večnom ognju. Posle 1000 godina u takvom stanju, opaki će doživeti promenu u sebi, svi osim onih koje nazivamo sinove propasti, a to su oni koji su se svesno pobunili protiv Boga, koji su prethodno primili Duha svetoga, pa su rešili da ga hule čitavog života.
Ostali će posle tog perioda biti pušteni i dobiće jedno najniže carstvo slave, zauvek odvojeni od Boga.

By Nefi · 5 hours ago5 hr
Unutar hrišćanstva poslednjih dana

Naravno, oni koji su posvećeni moraju biti pozvani od Isusovih slugu, koji su već pozvani, kao naprimer apostoli. Ali ako ne postoje apostoli ili crkva Hristova, onda je to samo dobra volja vernika, a ne poziv od Hrista.
Sve što je ikada pisano u Novom zavetu, naumnjeno je Crkvi Hristovoj i onima koji joj pripadaju. A da bi bili sveti, moramo primiti Dar Duha svetoga posle krštenja u vodi kroz ovlašćeno lice koje ima vlast od Hrista i pripada Hristovoj crkvi. Inače je to opet samo dobra volja vernika, ali krštenje bez vlasti i autoriteta se ne priznaje na nebu.
To je razlog zašto je Hrist postavio jednu crkvu sa apostolima i prorocima.

By Nefi · 6 hours ago6 hr
Subota vs. Nedjelja

U vezi svetkovanja subote kroz istoriju može se dodati i sledeće.

Nepobitno je da je Gospod Isus Hristos svetkovao subotu. On je "učinio zakon velikim i slavnim" (Isaija 42,21). On je pokazao kako treba pravilno svetkovati subotu.

Knjige Novog zaveta napisane su između 50. i 100. godine posle Hrista. Dakle, Novi zavet je završen oko 70 godina posle Hristove smrti i vaskrsenja, a nigde se ne spominje prenošenje svetkovanja subote na neki drugi dan, kršenje subote od strane hrišćana, svetkovanje nedelje i slično, niti se nedelja naziva bilo kakvim svetim nazivom. Naprotiv, opisano je da su apostoli subotom propovedali kako Jevrejima tako i neznabošcima (Dela 13,14-44; 16,12-14; 16,12-14; 17,1-4; 18,4-18,4-11).

Biblija ne pominje svetkovanje bilo kojeg dana osim subote. "Razumni će razumeti," kaže reč Božja. Kao što je izneto u drugom delu odgovora na pitanje 31, ono što se kasnije događalo ne možemo smatrati merilom za ispravan hrišćanski život, već samo pokazateljem stanja tadašnje crkve. Ipak, pošto se Vaše pitanje na to odnosi, evo i nekih istorijskih podataka o kasnijem svetkovanju subote. (Svi ovi podaci nalaze se u već pomenutim knjigama.)

Prvi hrišćani u Palestini posećivali su bogosluženja subotom u hramu i sinagogama.

Subota se svetkovala među palestinskim hrišćanima u vreme cara Hadrijana (117.-138. g. posle Hrista).

Tokom II veka hrišćani u Siriji i Maloj Aziji težili su očuvanju prvobitnog, apostolskog hrišćanstva, uključujući i svetkovanje subote. Međutim, hrišćani iz Aleksandrije i drugih crkava u Egiptu dozvolili su da se gnosticizam uvuče u hrišćanstvo, a sa njim i nedelja i drugi običaji koje apostoli nisu poznavali. Nažalost, sva vodeća mesta u istočnim crkvama vremenom su zauzeli sledbenici aleksandrijske škole, uvodeći svoju nauku.

Ignjatije Antiohijski (mučenički ubijen 110. godine) u svojoj poslanici "Magnezijanima" opominje svoje čitaoce da ne "subotuju", iz čega se može zaključiti da je među čitaocima te poslanice bilo svetkovatelja subote. Međutim, ima indicija da je ta poslanica lažna i da je napisana znatno kasnije: 1) Prvi put je citirana tek u IV veku, u vreme Jevsevija (Euzebius), episkopa iz Cezareje. 2) Neki stavovi izneti u toj poslanici odudaraju od spisa njegovih savremenika iz Antiohije.

Justin Mučenik u "Razgovoru" sa Trifonom (155.-165.) kritikuje hrišćane koji svetkuju sedmi dan i kaže da bi ih trebalo razdvojiti od onih koji to ne čine. Inače, Justin je prvi jasno podigao glas u prilog svetkovanja nedelje. Treba imati na umu da se on nikad nije oslobodio uticaja grčke filozofije, i da su njegovi argumenti filozofski a ne biblijski. Justin na nekim mestima naziva nedelju mnogobožačkim nazivom "dan sunca".

Treba primetiti da se ideja o svetkovanju nedelje kao dana odmora, dakle kao zamene za subotu iz četvrte zapovesti, javlja tek početkom III veka, i da je to postalo raširenija praksa tek u IV veku. Dakle, oni hrišćani koji su svetkovali nedelju u prva III veka nisu je smatrali zamenom za subotu, što pokazuje da je subota još uvek smatrana danom odmora.

Sredinom III veka Origen u spisu "Protiv Celza" piše da ima hrišćana koji bi hteli da žive kao Jevreji. Origen je bio pod jakim uticajem neoplatonizma i mrzeo je Jevreje.

"Apostolske konstitucije" (krajem III veka) pozivaju da se svetkuje i subota, kao uspomena na stvaranje, i nedelja kao dan vaskrsenja.

Kanon 16. sabora u Laodikiji (364.) kaže: "Zna se da neke stare crkve imaju običaj da praznuju subotu, kao praznik stvaranja." Kanon 29. anatemiše hrišćane koji ne rade subotom, što znači da je takvih itekako bilo.

U drugoj polovini IV veka Grgur Nisijanski naziva subotu i nedelju braćom, a nešto kasnije Astorije, episkop iz Apame u Pontu, naziva ih majkom i dojkinjom crkve.

Pri kraju IV veka Hrizostom (Jovan Zlatousti) u svom komentaru poslanice Galatima napada hrišćane koji svetkuju subotu.

Krajem IV veka crkve u Carigradu, Pontu, Aleksandriji, Palestini i Egiptu izjednačavale su subotu i nedelju.

Sokrat, skolastik iz prve polovine V veka, tvrdi da su u njegovo vreme skoro sve crkve svetkovale subotu, osim Rima i Aleksandrije. Njegov savremenik Hermije Sozomen tvrdi isto: da su Carigrad i druge crkve, suprotno običaju Rima, svetkovale i sedmi i prvi dan sedmice.

Treba imati na umu da su u Rimskoj imperiji vrlo rano uvedene stroge kazne za ljude koji rade nedeljom, a ubrzo zatim i za one koji ne rade subotom. Prvi takav zakon doneo je car Konstantin 321. godine, u vreme kada je bio obožavalac sunca, a ne hrišćanin! Sledili su slični zakoni 368., 386., 389. i 423. godine. Takva praksa je naročito došla do izražaja u VI veku, jačanjem papstva. Svetkovanje subote smatralo se zabranjenim. To je razlog što se masovnije svetkovanje subote održalo samo izvan granica Rimske imperije, kao npr. u Etiopiji, gde postoji i dan danas. Ipak, i u tom dobu je bilo ljudi koji su svetkovali subotu, naročito na istoku pa i u samom Rimu.

Seljaci u severnoj Italiji, i pored takvih zabrana, svetkovali su subotu sve do kraja IX veka.

Jedan od najzanimljivijih podataka u vezi svetkovanja subote je prepiska između vođa crkava koja je prethodila velikoj šizmi (razdvajanju istočne i zapadne crkve) 1054. godine. Iz tih dokumenata se vidi da je istočna crkva još i tada svetkovala subotu uporedo sa nedeljom. Štaviše, oni su ukorili zapadnu crkvu za omalovažavanje subote. Dakle, delovi pravoslavne crkve praznovali su subotu krajem XI veka!

U XII veku je zabeleženo svetkovanje subote u Lombardiji, Finskoj i Škotskoj.

Valdenžani su svetkovali subotu i pored gonjenja od strane inkvizicije.

Inkvizicija je progonila svetkovatelje subote u Francuskoj, Moravskoj, Nemačkoj, Rusiji, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj.

Godine 1504. legat na dvoru u Lisabonu je rekao: "Pošto se Bog posle savršenog stvaranja odmorio u sedmi dan, slavljenje toga dana je po Božjoj volji i pre će propasti i zemlja i nebo nego li reč zakona o tome danu. Mi ne slavimo subotu podržavajući Jevreje nego na osnovu naše poslušnosti prema Hristu i apostolima."

Svetkovanje subote zabeleženo je 1653. godine u Indiji.

U XVII veku u Kini, kao rezultat misionarskog širenja delova Biblije, mnogi su svetkovali subotu. 1665. godine u Kini je pronađena kamena ploča na kojoj se opisuje svetkovanje subote i naziva "izvanrednom religijom" koja "rasvetljava tamu".

Zahvaljujući širenju Svetog pisma, u periodu od XVI do XIX veka mnogi pojedinci i grupe su, nezavisno jedni od drugih, došli do zaključka da je subota dan koji treba svetkovati. Česti su i zapisi poštovalaca nedelje koji su konstatovali da Biblija ne daje argumente u prilog nedelje, već u prilog subote.

Iz svega ovoga može se zaključiti sledeće:

— Hristos i apostoli svetkovali su subotu, a isto tako i prvi hrišćani.

— Očigledno je da je do promene dana odmora došlo postepeno, tokom nekoliko stoleća. Činjenica da se to moralo uraditi postepeno i pored žučnog protivljenja suboti od strane nekih crkvenih vođa, pokazuje da su mnoge crkve u početku primile subotu, a tek kasnije dodale nedelju.

— Bile su neophodne anateme i kazne da bi se sprečilo svetkovanje subote! Korišćenje takvih metoda je očigledan pokazatelj vrlo niskog duhovnog nivoa crkve onog vremena, ali i duboke ubeđenosti mnogih hrišćana u ispravnost svetkovanja subote.

— I pored zabrana i progonstava, kroz sve vekove bilo je hrišćana koji su svetkovali subotu.

— Za uvođenje svetkovanja nedelje u velikoj meri je odgovorna rimska crkva, što ona otvoreno priznaje. Širenju nedelje doprineli su i hrišćani aleksandrijske škole, koji su vrlo rano prihvatili gnosticizam. Takođe, među hrišćanima koji nisu poticali iz judaizma bila je vrlo raširena želja da se razlikuju od Jevreja. Osim toga, mnogi hrišćani u prvim vekovima su izašli iz kulta sunca, gde su svetkovali nedelju, i težili su da nastave sa takvom praksom.

Aleksandar Stojković
Preuzeto sa https://www.biblija.info/pit/spisak/00035.htm

By καιnos · 6 hours ago6 hr

Sodomija u Bibliji: Iznenađujući uvidi koje morate znati
Sodomija u Bibliji: Iznenađujući uvidi koje morate znati

καιnos · November 17Nov 17

Biblija ima neke prilično poznate priče, a jedna od njih je o dva grada zvana Sodoma i Gomora. Ove gradove je uništio Bog i dugo su ljudi pokušavali shvatiti zašto. Riječ "sodomija" u Bibliji dolazi iz ove priče i mnogi ljudi misle da znači samo jednu stvar. Ali stvar je malo složenija od toga. U ovom ćemo članku objasniti što "sodomija" znači u Bibliji, odakle riječ dolazi i zašto je toliko važna. Proći ćemo kroz priču o Sodomi i Gomori korak po korak, pogledati različita mišljenja o tome što j
καιnos

November 17Nov 17

καιnos

November 17Nov 17
- 0 comments
- 208 views
Što su sedam Božjih duhova prema Bibliji?
Što su sedam Božjih duhova prema Bibliji?

Kršćanski Chat · November 16Nov 16

To je smjelo putovanje pokušavajući razumjeti bit Boga. To je putovanje koje ponekad može djelovati neodoljivo i teško. S obzirom na toliku obilje informacija danih u Bibliji, zasigurno nije lak zadatak pokušati dešifrirati značenje iza zagonetnih poruka koje se prenose vjerniku. Sedam Božjih duhova definitivno su jedan od tajanstvenijih koncepata iz Biblije. Vidimo ga kako se pojavljuje u raznim kontekstima i svaki put kad se pojavi, nosi tu tajanstvenu vibraciju - kao da nas izaziva da kopamo
Kršćanski Chat

November 16Nov 16

Kršćanski Chat

November 16Nov 16
- 0 comments
- 65 views
Služba pomirenja
Služba pomirenja
biblijska kršćanka · November 9, 20241 yr

Ovom trenutku nalazimo se u najuzbudljivijem vremenu u povijesti, u kojem nam je Bog dao službu pomirenja. I sve je od Boga koji nas pomiri sa sobom po Isusu Kristu i dade nam službu pomirenja. – 2 Kor 5:18 Ova se služba do sada nije mogla propovijedati u bilo koje drugo vrijeme. Jer upravo je u ovo vrijeme Bog objavio da je njegova pravednost dana ljudima bez djela zakona! Umjesto toga, daruje se ljudima vjerom, i to vjerom u Kristovu pobjedu nad grijehom! „Ali sada se očitova pravednost Božja
biblijska kršćanka

November 9, 20241 yr

καιnos

November 6Nov 6
- 47 comments
- 1.266 views
I Petru
I Petru

καιnos · November 10, 20241 yr

« I PETRU» Mk 16,7 Mt 28,7 Da li vidite razliku između ova dva retka? Evanđelje po Mateju govori da je nakon Gospodnjeg uskrsnuća, anđeo rekao ženama da kažu učenicima za njegovo uskrsnuće. Evanđelje po Marku bilježi da je anđeo tražio da to žene kažu učenicima Gospodnjim i Petru. Inače sva četiri evanđelja bilježe nam priču o Isusovom uskrsnuću, ali jedino se u evanđelju po Marku nalaze te riječi. «I Petru» S obzirom da je Ivan bio onaj kojega je Isus osobito ljubio, zašto Biblija ne kaže i Iva
καιnos

November 10, 20241 yr

καιnos

November 4Nov 4
- 1 comment
- 273 views
Indijanac - uzor kršćaninu
Indijanac - uzor kršćaninu
Buco · November 17, 20241 yr

INDIJANAC - UZOR KRŠĆANINU Sjedim u klupi, svećenik drži propovijed, a iza mene onomatopeja zmijskog šištanja "sšs…pššš". Ne baš diskretno se okrenem i pogledam, nastojeći da moj pogled govori: "Što to radiš, ženo"? Razumio bih da je u pitanju starica, ali žena od 40-ak godina ne mari što "onaj gore" s ambona nešto "trabunja". Ona koristi svoje "dragocjeno vrijeme" da izdeklamira jednu od možda sve tri krunice, koje si je zadala svakodnevno izmoliti. A kad počne prikazanje, pa podizanje…do kraja
Buco

November 17, 20241 yr

Metuzalem

January 31Jan 31
- 26 comments
- 405 views