Nefi

Učenja Crkve Isusa Hrista svetca poslednjih dana - Dan šabata Značenje dana šabata „Ne zaboravite da svetkujete dan šabata“ (Izlazak 20:8; videti takođe UiZ 68:29). Reč Šabat potiče od jevrejske reči koja znači odmor. Pre vaskrsenja Isusa Hrista, šabat je označavao Božji dan odmora nakon što je završio Stvaranje. To je bio znak saveza između Boga i njegovog naroda. U knjizi Postanka čitamo da je Bog stvorio nebo i zemlju u šest vremenskih perioda, koje je nazvao danima: „I sedmog dana završi Bog delo svoje koje je učinio. I sedmog dana počinu od svih poslova svojih. I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti ga“ (Postanje 2:2-3). Danas dan šabata takođe obeležava vaskrsenje Isusa Hrista. Subota je bila sedmi dan. To je sveti dan koji nam je Bog odredio da se odmorimo od svakodnevnih poslova i da mu se poklonimo. Svrha dana šabata Isus je poučavao da je dan šabata određen za našu korist (videti Marko 2:27). Svrha dana šabata je da nam da određeni dan u nedelji u koji ćemo svoje misli i postupke usmeriti ka Bogu. To nije samo dan za odmor od posla. To je sveti dan koji treba provesti u obožavanju i odanosti. Dok se odmaramo od naših uobičajenih svakodnevnih aktivnosti, naš um je slobodan da pažljivo razmisli o duhovnim stvarima. Tog dana treba da obnovimo naše saveze sa Gospodom i da nahranimo svoje duše onim što je od Duha. Istorija subotnjeg dana Bog je posvetio sedmi dan kao šabat na početku stvaranja zemlje (videti Postanak 2:2–3). Od najranijih vremena, tradicija svetog sedmog dana je sačuvana među raznim narodima na zemlji. Bog je obnovio zapovest o ovom danu Izraelcima, rekavši: „Ne zaboravite da svetkujete šabat“ (Izlazak 20:8). Održavanje šabata je takođe bio znak da su Izraelci bili njegov narod saveza (videti Izlazak 31:12–13, 16; Isaija 56:1–8; Jeremija 17:19–27). Međutim, neke jevrejske vođe su stvorile mnoga nepotrebna pravila o danu šabata. Oni su određivali koliko čovek treba da hoda, koje čvorove može da veže i tako dalje. Kada su se izvesne jevrejske vođe usprotivile Isusu Hristu da leči bolesne ljude na šabat, Isus ih je podsetio da je dan šabata stvoren za dobrobit čoveka. Nefijski marod koji opisuje Mormonova knjiga su takođe svetkovali šabat u skladu sa zapovestima (videti Jar 1:5). U današnje vreme Gospod je ponovio svoju zapovest da treba da pamtimo dan šabata i da ga svetujemo (videti UIZ 68:29). Gospodnji dan Sve do svog vaskrsenja, Isus Hrist i njegovi učenici su sedmi dan slavili kao šabat. Posle njegovog vaskrsenja, nedelja je bila posvećena kao dan Gospodnji u znak sećanja na njegovo vaskrsenje tog dana (videti Dela apostolska 20:7; 1. Korinćanima 16:2). Od tog vremena pa nadalje, njegovi sledbenici su prvi dan u nedelji posmatrali kao svoj šabat. U oba slučaja bilo je šest dana za rad i jedan za odmor i bogosluženje. Gospod nam je dao direktnu zapovest objavljenu Džozefu Smitu da takođe poštujemo prvi dan nedelje, Gospodnji dan, kao naš dan šabata (videti UiZ 59:12). Svetkovanje šabata Gospod prvo traži od nas da svetkujemo dan šabata. U otkrivenju datom Džozefu Smitu 1831. godine, Gospod je zapovedio svecima da idu u dom molitve, prinesu i uzmu pričest, odmore se od svojih trudova i obožavaju Svevišnjega (videti UiZ 59:9–12). Drugo, traži od nas da se odmorimo od svakodnevnih poslova. To znači da ne radimo nikakav posao koji bi nas sprečio da se potpuno posvetimo duhovnim stvarima. Gospod je rekao Izrailjcima: „Onda nemojte raditi: ni vi, ni sin vaš, ni kćer vaša, ni sluga vaš, ni sluškinja vaša, ni stoka vaša“ (Izl 20:10). Naši proroci su nam govorili da tog dana ne idemo u kupovinu, lov, pecanje, sportske događaje ili učestvovanje u sličnim aktivnostima. Međutim, upozoreni smo i da ne svetkujemo dan šabata samo tako što ne radimo ništa, nego šabat zahteva konstruktivne misli i akcije. Šta možemo da radimo kada je šabat? Prorok Isaija je predložio da se odvratimo od sopstvenih zadovoljstava i nazovemo „Ako Šabat nazoveš radošću, Jehovi slavnim danom, i ako ga budeš slavio umesto da ideš svojim putevima....” “ (Isaija 58:13). Moramo da razmišljamo o pravednim stvarima koje možemo učiniti na šabat. Na primer, dan šabata možemo da svetkujemo posećujući crkvene sastanke; čitanje svetih pisma i reči naših nadahnutih apostola i proroka; posećivanje bolesnih, starih i onih koje volimo; slušanje duhovne muzike i pevanje pesama; moleći se Ocu Nebeskom sa pohvalom i blagodarenjem; vršenje službe u Crkvi; pričanje priča koje podstiču veru, svedočenje i deljenje duhovnih iskustava sa drugima; pisanje pisama onima koje volimo; post sa svrhom; i provođenje vremena sa porodicom. Kada odlučujemo koje su druge aktivnosti prikladne za subotnji dan, možemo se zapitati: Da li će me to podići i inspirisati? Da li to pokazuje poštovanje prema Gospodu? Da li to usmerava moje misli prema njemu? Ponekad postoje periodi kada moramo da radimo na dan šabata. Kad god je to moguće, treba da to izbegavamo, ali ako je apsolutno neophodno, ipak treba da zadržimo duh dana šabata u našim srcima koliko god je to moguće. Blagoslovi za svetkovanje šabata Ako poštujemo dan šabata, moći ćemo da primimo velike duhovne i vremenske blagoslove. Gospod je rekao da ćemo biti puni radosti ako budemo svetkovali dan šabata sa zahvalnošću i radosnim srcem. On je obećao: „Sve što je na zemlji vaše je... bilo za hranu ili za odeću, bilo za kuće ili za pašnjake, ili kao voćnjake, ili kao bašte, ili kao vinograde. Da, sve što niče iz zemlje, u svoje vreme, napravljeno je na korist i upotrebu čoveku, i da oku ugađa i raduje srce. Da, za hranu i odeću, za ukus i miris, da ojačamo telo i razveselimo dušu“ (UiZ 59:16-19).

Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Uređenje svećeništva Sveštenstvo je danas na zemlji Crkvom Isusa Hrista svetaca poslednjih dana upravlja sveštenstvo. Sveštenstvo, koje je uvek povezano sa Božjim delom, „nastavlja se u Crkvi Božjoj kroz sve generacije, i njeni dani nemaju početka i njene godine nemaju kraja“ (UiZ 84:17). Danas je na zemlji. Starci i mladići se krštavaju u Crkvi, a kada se oceni da su dostojni, rukopoloženi su u sveštenstvo. Njima je data vlast da deluju umesto Gospoda i sprovode njegovo delo na zemlji. Dva odeljenja sveštenstva Sveštenstvo je podeljeno na dva odeljenja: Melhisedekovo i Aronovo sveštenstvo (videti UiZ 107:1). »To se zvalo Melhisedekovo sveštenstvo jer je Melhisedek bio tako veliki visoki sveštenik. Pre njegovog vremena zvalo se Sveto sveštenstvo po radu Sina Božijeg. Ali iz dubokog poštovanja prema imenu Vrhovnog Bića, kako bi izbegli da se njegovo ime prečesto ponavlja, oni, crkva drevnih dana, nazvali su to sveštenstvo po Melhisedeku, ili Melhisedekovom sveštenstvu.“ (UiZ 107:2- 4). Niže sveštenstvo je dodatak Melhisedekovom sveštenstvu. Zove se Aronovo sveštenstvo jer je podeljeno Aronu i njegovim sinovima kroz generacije. Oni koji imaju Aronovo sveštenstvo imaju ovlašćenje da sprovode spoljašnje obrede pričešća i krštenja. (Vidi UIZ 20:46; 107:13–14, 20.) Oni koji imaju Melhisedekovo sveštenstvo imaju moć i autoritet da vode Crkvu i usmeravaju propoved jevanđelja u svim delovima sveta. Oni služe u svom duhovnom delu Crkve (videti UiZ 84:19–22; 107:8). Oni usmeravaju rad u hramu; oni predsedavaju odeljenjima, ograncima, sredinama i misijama. Gospodnji izabrani prorok, predsednik Crkve, je predsedavajući prvosveštenik nad Melhisedekovim sveštenstvom (videti UIZ 107:65–67). Ključevi sveštenstva Postoji razlika između rukopoloženja u službu sveštenstva i primanja ključeva sveštenstva. Sveštenstvo je generalno ovlašćenje dato čoveku da deluje umesto Boga. Svaki čovek koji je rukopoložen u bilo koji stepen sveštenstva ima tu vlast. Ali neophodno je da svaki čin koji izvrši ova vlast bude učinjen u pravo vreme i na pravom mestu, na pravi način i u pravom redosledu. Moć da se upravlja ovim poslovima čini ključeve sveštenstva. U svojoj punoći, ključeve drži samo jedna osoba, prorok i predsednik Crkve. Kao primer apostola Petra za vreme prvih apostola. On može deliti deo ove moći sa drugim, u kom slučaju ta osoba drži ključeve tog konkretnog posla. Tako mogu episkopi kao i predsednici ostalih organizacija unutar crkve, držati ključeve posla koji se obavlja u tom određenom delu ili na tom mestu. Njegovo sveštenstvo nije nešto veće samo što ima određene ključeve. Predsednik starešina, na primer, nema više sveštenstva od onih koje On vodi. Ali on ima moć da upravlja službenim poslovima koji se obavljaju. Službe i dužnosti Aronovog sveštenstva Kada se čoveku ili dečaku od 12 godina dodeli Aronovo sveštenstvo, on biva rukopoložen u službu tog sveštenstva. Službe Aronovog sveštenstva su đakon, učitelj, sveštenik i episkop. Svaka služba ima dužnosti i odgovornosti. Svakim grupom predsedava predsednik te grupe. Neki muškarci se pridružuju nakon što pređu uobičajene godine za primanje službe u ovom sveštenstvu. Obično bivaju rukopoloženi da služe u Aronovom sveštenstvu i uskoro mogu biti zaređeni u druge službe ako ostanu dostojni. Đakon Mladić koji je kršten i potvrđen kao član Crkve i dostojan može biti rukopoložen u đakonsku službu sa 12 godina. Đakoni su obično zaduženi za službu davanja pričesti članovima Crkve, održavanje crkvene zgrade i dvorišta u redu, služenje kao glasnici za svešteničke vođe i ispunjavanje posebnih zadataka kao što je prikupljanje velikoposnih prinosa. Učitelj Dostojan mladić može biti rukopoložen za učitelja sa 14 godina ili više. Učitelji imaju sve dužnosti, prava i ovlašćenja đakonske službe plus dodatna. Učitelji u Aronovom sveštenstvu pomažu članovima Crkve da drže zapovesti (videti UiZ 20:53–59). Da bi pomogli u ispunjavanju ove odgovornosti, obično im se dodeljuje da služe kao učitelji. Oni posećuju članove Crkve i jačaju ih. Naređeno im je da poučavaju istine jevanđelja iz Svetih pisama (videti UiZ 42:12). Učitelji pripremaju i hleb i vodu za pričestno služenje. Sveštenik Dostojan mladić može biti rukopoložen za sveštenika sa 16 godina ili više. Sveštenici imaju sve dužnosti, prava i ovlašćenja službe đakona i učitelja plus dodatne (videti UiZ 20:46–51). Sveštenik ima vlast da krsti. On takođe može osveštati pričest. On može rukopolagati druge sveštenike, učitelje i đakone. Sveštenik može da preuzme vođstvo na sastanku kada nema nosioca Melhisedekovog sveštenstva. On treba da propoveda jevanđelje onima oko sebe. Episkop (Biskup) Episkop je rukopoložen i odvojen da predsedava Aronovim sveštenstvom u crkvenoj zajednici u mestu. On je predsednik skupštine sveštenika (videti UIZ 107:87–88). Kada deluje u svojoj službi Aronovog sveštenstva, biskup se prvenstveno bavi temporalnim stvarima, kao što su bavljenje finansijama i evidencijama i upravljanje brigom o siromašnima i potrebitima (videti UiZ 107:68). Episkop je takođe rukopoložen za prvosveštenika tako da može da predsedava svim članovima u odeljenju (videti UiZ 107:71–73; 68:15). Episkop je sudija u Izraelu (videti UiZ 107:74) i savetuje se sa članovima za hramske preporuke, sveštenstvo i druge potrebe. Njegovo je pravo da ima dar rasuđivanja. Službe i dužnosti Melhisedekovog sveštenstva Službe Melhisedekovog sveštenstva su starešina, visoki sveštenik, patrijarh, sedamdesetorica i apostol. Starešina Starešine su pozvane da poučavaju, tumače, opominju, krštavaju i bdiju nad Crkvom (videti UiZ 20:42). Svi su nosioci Melhisedekovog sveštenstva. Oni imaju autoritet da daju dar Svetog Duha polaganjem ruku (videti UiZ 20:43). Starešine treba da vode sastanke Crkve kako ih vodi Sveti Duh (videti UiZ 20:45; 46:2). Starešine mogu služiti bolesnima, blagosiljati ih i pomazati uljem (videti UiZ 42:44) i blagosiljati malu decu (videti UiZ 20:70). Starešine mogu da predsedavaju crkvenim sastancima kada nema visokog sveštenika (UiZ 107:11). Visoki sveštenik Visokom svešteniku je data vlast da obavlja dužnosti u Crkvi i da služi u duhovnim stvarima (videti UiZ 107:10, 12). On takođe može služiti na svim nižim funkcijama (videti UIZ 68:19). Predsednici oblasti ili misija i drugi vođe Crkve rukopoloženi su za visoke sveštenike. Patrijarh Patrijarhe zaređuju vrhovni autoriteti crkve, ili predsednik okola ako ga je ovlastilo Veće dvanaestorice apostola. Zadatak patriarha je da podjeljuju patrijarhalne blagoslove članovima Crkve. Ovi blagoslovi su lične objave koje daju delomično razumijevanje našeg poziva na zemlji. Oni su reč Gospodnja osobno nama. Patrijarsi su također zaređeni visoki sveštenici. (Vidi UiZ 107:39-56) Sedamdesetorica Sedamdesetorica su posebni svedoci za Isusa Hrista u svetu i pomažu u izgradnji i upravljanju Crkvom pod vođstvom Prvog predsedništva i Veća dvanaestorice apostola (videti UIZ 107:25, 34, 38, 93–97). Apostol Apostol je poseban svedok imena Isusa Hrista širom sveta (videti UIZ 107:23). Apostoli služe u poslovima Crkve širom sveta. Oni koji su rukopoloženi u službu apostola u Melhisedekovom sveštenstvu obično se izdvajaju kao članovi Veća dvanaestorice apostola. Svakom od njih su dati svi ključevi carstva Božijeg na zemlji, ali samo najstariji apostol, koji je predsednik Crkve, aktivno koristi sve ključeve. Drugi deluju pod njegovim vođstvom.

Učenje Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Pričešće (sakrament) Hrist je uveo svetu tajnu pričešća Naš Spasitelj želi da se sećamo njegove velike pomirbene žrtve i da držimo njegove zapovesti. Da bi nam pomogao u tome, zapovedio nam je da se često sastajemo i pričešćujemo. Pričest je sveta sveštenička obreda koja nam pomaže da se setimo Spasiteljevog pomirenja. Za vreme pričešća pričešćujemo se hlebom i vinom ili sličnom tečnošću. To činimo u znak sećanja na njegovo telo i njegovu krv, koju je dao kao žrtvu za nas. Kada se pričešćujemo, obnavljamo svete saveze sa našim Nebeskim Ocem. Nedugo pre svog raspeća, Isus Hrist je okupio svoje apostole oko sebe u gornjoj sobi. Znao je da će uskoro umreti na krstu. Bio je to poslednji put da se sreo sa ovim voljenim ljudima pre svoje smrti. Želeo je da ga se uvek sećaju kako bi bili jaki i verni. Da bi im pomogao da ga se sete, uveo je pričešće. Prelomio je hleb i blagoslovio ga. Zatim reče: „Uzmite, jedite; ovo je u spomen na telo moje kojim vam otkupljenje dajem.“ (Matej 26:22 PJS). Zatim je uzeo čašu vina, blagoslovio je, dao je apostolima da je piju i rekao: „Ovo je u spomen na krv moju novog zaveta, koja je prolivena za sve one koji poveruju u ime moje, za oprost greha njihovih“ (Matej 26:24 PJS) (videti takođe Matej 26:26-28; Marko 14:22-24; Luka 22:15-20). Nakon svog vaskrsenja, Spasitelj je otišao da poseti i ostala Izraelska plemena. Došao je i na Američki kontinet, gde su živeli potomci plemena Josifa. On je poučio i Nefijce o obredu pričesti. "I dogodi se da Isus zapovedi učenicima svojim da mu donesu hleb i vino. I kad učenici dođoše sa hlebom i vinom, On uze nešto hleba, razlomi ga i blagoslovi, i dade učenicima i zapovedi im da jedu. I pošto behu jeli i zasitili se, zapovedi im da daju mnoštvu. I pošto mnoštvo beše jelo i zasitilo se, On reče učenicima: Gle, jedan od vas će biti zaređen, i njemu ću dati moć da lomi hleb i blagosilja ga i daje narodu crkve moje, svima onima koji poveruju i krste se u ime moje. I uvek ćete gledati da to činite, kao što ja učinih, kao što ja hleb razlomih i blagoslovih ga i vama dadoh. A to ćete činiti u spomen na telo moje koje vam pokazah. I biće to svedočanstvo Ocu da me se uvek sećate. A ako me se uvek budete sećali, Duh moj biće sa vama. I dogodi se da kada On izgovori ove reči, zapovedi učenicima svojim da uzmu vino iz čaše i piju ga, i da ga daju mnoštvu da ga i ono pije. I dogodi se da oni učiniše tako, i pijahu ga i zasitiše se. I mnoštvu dadoše, i oni pijahu i zasitiše se. I pošto učenici behu učinili to, Isus im reče: Blagosloveni ste zbog ovoga što učiniste, jer to je ispunjenje zapovesti mojih, i to svedoči Ocu da ste voljni da činite ono što vam zapovedih. I to ćete uvek činiti onima koji se pokaju i krste u ime moje. I činićete to u spomen na krv moju koju prolih za vas, da možete posvedočiti Ocu da me se uvek sećate. A ako me se uvek budete sećali, Duh moj biće sa vama." (3 Nefi 18:1-11) (videti 3. Nefi 20:1–9). Nakon što je Crkva Isusa Hrista ponovo obnovljena u poslednjim danima, Isus je još jednom zapovedio svom narodu da se pričešćuju u Njegovu spomen, rekavši: „Potrebno je da se crkva često sastaje radi uzimanja hleba i vina u spomen na Gospoda Isusa.“ (Učenje i Zaveti 20:75). Kako se pričešćuje Sveta pisma tačno objašnjavaju kako se pričest daje. Članovi Crkve se sastaju svake nedelje da bi obožavali i pričestili se. Pričešće služe oni koji vrše određenu svešteničku vlast. Nosioc Sveštenstva lomi hleb, kleči i blagosilja ga. Đakoni ili drugi nosioci sveštenstva zatim dele osveštani i posvećeni hleb članovima Crkve. Zatim nosioc određenog sveštenstva blagosilja i posvećuje vino ili sličnu tečnost, a zatim se i ona deli članovima Crkve. Isus je davao vino svojim učenicima kada je prinosio pričest. Međutim, u jednom otkrivenju, on je rekao "da nije važno šta ćete ... piti kada uzimate pričest, ukoliko to činite sa okom uprtim na slavu moju – u spomen Ocu na ... krv moju koja beše prolivena za oprost greha vaših." (Učenje i Zaveti 27:2–3). Isus je otkrio tačne reči za obe pričesne molitve. Treba pažljivo slušati ove lepe molitve i pokušati da shvatimo šta obećavamo i šta nam je obećano. Ovo je molitva za blagoslov hleba: „O Bože, Večni Oče, molimo Te u ime Sina Tvoga, Isusa Hrista, da blagosloviš i posvetiš a hleb ovaj dušama svih onih koji ga budu uzimali, da ga mogu jesti u spomen na telo Sina Tvoga, i posvedočiti Tebi, o Bože, Večni Oče, da su voljni na sebe preuzeti ime Sina Tvoga, i uvek ga se sećati, i držati zapovesti Njegove, koje im On dade, da Duh Njegov može uvek biti s njima. Amen. “ (UiZ 20:77). Ovo je molitva za blagoslov vina: „O Bože, Večni Oče, molimo Te, u ime Sina Tvoga, Isusa Hrista, da blagosloviš i posvetiš ovo a vino dušama svih onih koji ga budu pili, da čine to u spomen na krv Sina Tvoga, koja za njih bi prolivena, da bi posvedočili Tebi, o Bože, Večni Oče, da se uvek sećaju Njega, da Duh Njegov može biti s njima. Amen “ (UiZ 20:79). Obred pričešća se vrši vrlo jednostavno i pobožno. Zaveti koje obnavljamo tokom pričešća Svaki put kada se pričestimo, obnavljamo naše saveze sa Gospodom. Savez je sveto obećanje između Gospoda i njegove dece. Zaveti koje sklapamo jasno su navedeni u svetopričesnim molitvama. Važno je da znamo šta su ovi savezi i šta znače. Mi sklapamo zavet da smo voljni da preuzmemo na sebe ime Isusa Hrista. Ovo pokazuje da smo voljni da se poistovetimo sa njim i njegovom Crkvom. Obavezujemo se da ćemo služiti njemu i našem sledećem. Obećavamo da na to ime nećemo nanositi sramotu ili ukor. Sklapamo savez da ćemo se uvek spominjati Isusa Hrista. Sve naše misli, osećanja i postupci biće pod uticajem njega i njegove misije. Obećavamo da ćemo držati njegove zapovesti. Ove obaveze preuzimamo na sebe kada se krstimo: "Svi oni koji se ponize pred Bogom, i požele da se krste, i istupe sa srcem skrušenim i duhom raskajanim, i posvedoče pred crkvom da se istinski pokajaše za grehe svoje, i voljni su na sebe preuzeti ime Isusa Hrista, imajući odlučnost da mu služe do kraja, i istinski pokažu delima svojim da primiše od Duha Hristova za oprost greha svojih, primiće se krštenjem u crkvu njegovu." (Učenje i Zaveti 20:37) (videti Mosija 18:6–10). Osim toga, kada se pričešćujemo, obnavljamo saveze koje smo sklopili kada smo se krstili. Isus nam je dao obrazac za učestvovanje u pričešću i rekao je da ako sledimo taj obrazac, kajući se za svoje grehe i verujemo u njegovo ime, dobićemo oproštenje naših greha. Gospod obećava da će, ako držimo svoje saveze, njegov Duh uvek biti sa nama. Osoba koju vodi Duh imaće znanje, veru, moć i pravednost da zadobije večni život. Naš stav prilikom pričešća Pre nego što se pričestimo, treba da se duhovno pripremimo. Gospod naglašava da niko ne treba nedostojno da se pričešćuje. To znači da se moramo pokajati za svoje grehe pre nego što uzmemo sakrament. Sveta pisma kažu: „Ako ko prestupi, neka ne uzima pričest sve dok se ne izmiri (pokaje). “ (UiZ 46:4). Gospod je poučio svojih dvanaest nefijskih učenika: „I evo, gle, ovo je zapovest koju vam dajem, da ne dopustite nikome da znajući uzima od tela moga i krvi moje nedostojno, kada mu služite. Jer ko god nedostojno jede i pije telo moje i krv, jede i pije prokletstvo duši svojoj. Stoga, ako znate da je neko nedostojan da jede i pije od tela moga i krvi moje, zabranite mu. Ne dozvolite nikome da svesno jede od mog tela i moje krvi nedostojno, kada mu služite. Jer ko jede moje telo i pije moju krv nedostojno jede i pije osudu na svoju dušu“ (3. Nefi 18:28-29). Tokom pričesne službe, treba da izbacimo sve ovozemaljske misli iz svog uma. Treba da budemo molitveno raspoloženi i da osećamo odanost. Trebalo bi da razmišljamo o pomirenju našeg Spasitelja i da budemo zahvalni na njemu. Moramo ispitati svoje živote i tražiti načine da se popravimo. Takođe treba da obnovimo našu odlučnost da držimo zapovesti. Ne moramo biti savršeni pre pričešća, ali moramo imati duh pokajanja u našim srcima. Stav sa kojim se pričešćujemo utiče na to kako ćemo ga doživeti. Ako se pričestimo sa čistim srcem, dobićemo obećanje blagoslove od Gospoda. Dodatni stihovi: 1. Korinćanima 11:27–29 (dostojno uzimanje pričešća) Jovan 4:5–14 (Isus je živa voda) Jovan 6:30–35 (Isus je hleb života)

Kao što je prorečeno, „požari i oluje”, „ratovi, glasine o ratovima i zemljotresima na mestima različitim”, „i svakojaka odvratnost”, „kuga”, „glad i pošast” pustoše porodice, zajednice, pa i države. Postoji još jedna pošast koja preplavljuje svet: napadi na vašu i moju versku slobodu. Ovo nastoji da ukloni religiju i veru u Boga na javnom mestu, školi, u normama zajednice i iz građanskog govora. Protivnici verskih sloboda nastoje da nametnu ograničenja na izražavanje iskrenih uverenja. Ili da nametnu samo jednu religiju. Oni čak kritikuju i ismevaju verske tradicije, kao i verske tradicije drugih. Takav stav marginalizuje ljude, obezvređuje lična načela, pravičnost, poštovanje, duhovnost i mir savesti. ŠTA JE VESKA SLOBODA? To je sloboda bogoštovlja u svim njenim oblicima: sloboda okupljanja, sloboda govora, sloboda delovanja prema ličnim uverenjima i sloboda da drugi čine isto. Verska sloboda omogućava svakom od nas da sami odlučujemo u šta da verujemo, kako da živimo i postupamo u skladu sa svojom verom i šta Bog očekuje od nas. Napori da se ograniči takva verska sloboda nisu novi. Tokom istorije, ljudi vere su silno patili od ruku drugih. To je suština verske slobode. Verska sloboda poštuje prvu i drugu veliku zapovest, stavljajući Boga u centar naših života. „Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.” (Matej 22:37). A druga je kao i ova: ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.”(Matej 22:39) Bilo u kapeli, sinagogi, džamiji ili kolibi sa limenim krovom, Hristovi učenici i svi istomišljenici mogu izraziti odanost Bogu tako što će Ga slaviti i spremnošću da služe Njegovoj deci. Isus Hrist je savršen primer takve ljubavi i služenja. Tokom svoje službe brinuo se za siromašne, isceljivao bolesne i slepe. Nahranio je gladne, raširenih ruku primao malu decu, i oprostio onima koji su Mu naneli nepravdu, čak i onima koji su Ga i razapeli. Sveta pisma opisuju da Isus „prođe čineći dobro”. Moramo i mi. Verska sloboda podstiče izražavanje verovanja, nade i mira. Kao crkva, mi se pridružujemo drugim religijama štiteći ljude svih vera i ubeđenja i njihovo pravo da iznose svoja uverenja. To ne znači da prihvatamo njihova verovanja, niti oni naša, ali imamo više zajedničkog nego što imamo sa onima koji žele da nas ućutkaju. Religija nadahnjuje ljude da pomažu drugima. Kada se religiji da prostor i sloboda da cveta, vernici vrše jednostavna, a ponekad i herojska dela služenja. Drevna jevrejska fraza „tikkun olam”, što znači „popraviti ili izlečiti svet”, danas se odražava u naporima mnogih. Udružili smo se sa humanitarnim organizacijama katoličkom Catholic Charities, poznatom kao Karitas Internacional, islamskom Islamic Relief, i nekoliko jevrejskih, hinduističkih, budističkih, siki i hrišćanskih organizacija, kao što su Armija spasa i Nacionalna hrišćanska fondacija. Zajedno služimo milionima u nevolji, nedavno donirajući ratnim izbeglicama šatore, vreće za spavanje i zalihe hrane, i obezbeđujući vakcinaciju, uključujući dečju paralizu i KOVID. Spisak onoga što se čini je dugačak, ali su i potrebe. Nema sumnje, ljudi od vere, radeći zajedno, mogu napraviti značajne pomake. U isto vreme, služenje jedan na jedan je često nenajavljeno, ali tiho menja živote. Sloboda veroispovesti deluje kao ujedinjujuća i okupljajuća snaga za oblikovanje vrednosti i morala. U Novom zavetu čitamo o mnogima koji su se okrenuli od Isusa Hrista, mrmljajući o Njegovom učenju: „Ovo je tvrda beseda! ko je može slušati?” Taj vapaj se i danas čuje od onih koji žele da isteraju religiju iz govora i uticaja. Ako religija nije tu da pomogne u oblikovanju karaktera i posredovanju u teškim vremenima, ko će to onda učiniti? Ko će naučiti poštenju, zahvalnosti, opraštanju i strpljenju? Ko će pokazati milosrđe, saosećanje i dobrotu prema zaboravljenim i potlačenim? Ko će prigrliti one koji su drugačiji, pošto su svi Božja deca? Ko će raširiti ruke onima u potrebi i ne tražiti nadoknadu? Ko će poštovati mir i poslušnost zakonima više od dnevnih trendova? Ko će odgovoriti na Spasiteljevu molbu „Idi, i ti čini tako”? Mi ćemo! Da, braćo i sestre, mi ćemo. Pozivam vas da se zalažete za versku slobodu. To je izraz Bogom danog načela slobode izbora. Verska sloboda unosi ravnotežu u filozofije koje se nadmeću. Dobrobit religije, njen domet i svakodnevna dela ljubavi koje religija nadahnjuje samo se umnožavaju kada štitimo slobodu da iskažemo i delujemo u skladu sa osnovnim uverenjima. (Dale Renlund, 2022)

Kao što je prorečeno, „požari i oluje”, „ratovi, glasine o ratovima i zemljotresima na mestima različitim”, „i svakojaka odvratnost”, „kuga”, „glad i pošast” pustoše porodice, zajednice, pa i države. Postoji još jedna pošast koja preplavljuje svet: napadi na vašu i moju versku slobodu. Ovo nastoji da ukloni religiju i veru u Boga na javnom mestu, školi, u normama zajednice i iz građanskog govora. Protivnici verskih sloboda nastoje da nametnu ograničenja na izražavanje iskrenih uverenja. Ili da nametnu samo jednu religiju. Oni čak kritikuju i ismevaju verske tradicije, kao i verske tradicije drugih. Takav stav marginalizuje ljude, obezvređuje lična načela, pravičnost, poštovanje, duhovnost i mir savesti. ŠTA JE VESKA SLOBODA? To je sloboda bogoštovlja u svim njenim oblicima: sloboda okupljanja, sloboda govora, sloboda delovanja prema ličnim uverenjima i sloboda da drugi čine isto. Verska sloboda omogućava svakom od nas da sami odlučujemo u šta da verujemo, kako da živimo i postupamo u skladu sa svojom verom i šta Bog očekuje od nas. Napori da se ograniči takva verska sloboda nisu novi. Tokom istorije, ljudi vere su silno patili od ruku drugih. To je suština verske slobode. Verska sloboda poštuje prvu i drugu veliku zapovest, stavljajući Boga u centar naših života. „Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.” (Matej 22:37). A druga je kao i ova: ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.”(Matej 22:39) Bilo u kapeli, sinagogi, džamiji ili kolibi sa limenim krovom, Hristovi učenici i svi istomišljenici mogu izraziti odanost Bogu tako što će Ga slaviti i spremnošću da služe Njegovoj deci. Isus Hrist je savršen primer takve ljubavi i služenja. Tokom svoje službe brinuo se za siromašne, isceljivao bolesne i slepe. Nahranio je gladne, raširenih ruku primao malu decu, i oprostio onima koji su Mu naneli nepravdu, čak i onima koji su Ga i razapeli. Sveta pisma opisuju da Isus „prođe čineći dobro”. Moramo i mi. Verska sloboda podstiče izražavanje verovanja, nade i mira. Kao crkva, mi se pridružujemo drugim religijama štiteći ljude svih vera i ubeđenja i njihovo pravo da iznose svoja uverenja. To ne znači da prihvatamo njihova verovanja, niti oni naša, ali imamo više zajedničkog nego što imamo sa onima koji žele da nas ućutkaju. Religija nadahnjuje ljude da pomažu drugima. Kada se religiji da prostor i sloboda da cveta, vernici vrše jednostavna, a ponekad i herojska dela služenja. Drevna jevrejska fraza „tikkun olam”, što znači „popraviti ili izlečiti svet”, danas se odražava u naporima mnogih. Udružili smo se sa humanitarnim organizacijama katoličkom Catholic Charities, poznatom kao Karitas Internacional, islamskom Islamic Relief, i nekoliko jevrejskih, hinduističkih, budističkih, siki i hrišćanskih organizacija, kao što su Armija spasa i Nacionalna hrišćanska fondacija. Zajedno služimo milionima u nevolji, nedavno donirajući ratnim izbeglicama šatore, vreće za spavanje i zalihe hrane, i obezbeđujući vakcinaciju, uključujući dečju paralizu i KOVID. Spisak onoga što se čini je dugačak, ali su i potrebe. Nema sumnje, ljudi od vere, radeći zajedno, mogu napraviti značajne pomake. U isto vreme, služenje jedan na jedan je često nenajavljeno, ali tiho menja živote. Sloboda veroispovesti deluje kao ujedinjujuća i okupljajuća snaga za oblikovanje vrednosti i morala. U Novom zavetu čitamo o mnogima koji su se okrenuli od Isusa Hrista, mrmljajući o Njegovom učenju: „Ovo je tvrda beseda! ko je može slušati?” Taj vapaj se i danas čuje od onih koji žele da isteraju religiju iz govora i uticaja. Ako religija nije tu da pomogne u oblikovanju karaktera i posredovanju u teškim vremenima, ko će to onda učiniti? Ko će naučiti poštenju, zahvalnosti, opraštanju i strpljenju? Ko će pokazati milosrđe, saosećanje i dobrotu prema zaboravljenim i potlačenim? Ko će prigrliti one koji su drugačiji, pošto su svi Božja deca? Ko će raširiti ruke onima u potrebi i ne tražiti nadoknadu? Ko će poštovati mir i poslušnost zakonima više od dnevnih trendova? Ko će odgovoriti na Spasiteljevu molbu „Idi, i ti čini tako”? Mi ćemo! Da, braćo i sestre, mi ćemo. Pozivam vas da se zalažete za versku slobodu. To je izraz Bogom danog načela slobode izbora. Verska sloboda unosi ravnotežu u filozofije koje se nadmeću. Dobrobit religije, njen domet i svakodnevna dela ljubavi koje religija nadahnjuje samo se umnožavaju kada štitimo slobodu da iskažemo i delujemo u skladu sa osnovnim uverenjima. (Dale Renlund, 2022)

"...biće izbačeni u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba." (Mat 8:12) Ovaj sadašnji pakao je privremen, i traje dok se ne bude svima sudilo. Posle toga će pakao biti bačen u krajnju tamu u ognjeno jezero: "A smrt i pakao bili su bačeni u ognjeno jezero. Ovo je druga smrt." (Otkrivenje 20:14) Sotona će takođe biti bačen u taj večni pakao. To je to mesto ko je Bog pripremio za Sotonu, njegove anđele i sve sinove propasti, a to su oni koji nisu nasledili nijedno pa ni najniže carstvo slave. To je mesto kome pripadaju i odatle neće nikada više izaći.

Na kraju 1000 godina sa Hristom, Sotana će nakratko biti oslobođen. Neki ljudi će se okrenuti od Nebeskog Oca. Sotana će okupiti svoje vojske, a arhanđeo Mihailo će okupiti nebeske vojske. U toj velikoj bici Sotana i njegovi sledbenici biće zauvek izbačeni. Zemlja će se pretvoriti u nebesko carstvo i tako dobiti nebesku slavu. "I opet, zaista, zaista, kažem vam da kada se hiljadu godina navrši, a ljudi ponovo počnu da poriču Boga svoga, poštedeću zemlju samo na kratko; I kraj će doći, i nebo i zemlja će izgoreti i proći, a biće novo nebo i nova zemlja. Jer će sve staro proći, i sve će postati novo, čak i nebo i zemlja, i sva punina njihova, i ljudi, i zveri, ptice nebeske, i ribe morske; A ni jedna dlaka, niti trun, neće se izgubiti, jer to je delo ruku mojih. Jer, gle, zaista vam kažem, pre nego što zemlja prođe, Mihajlo, moj arhanđeo, zatrubiće u trubu svoju, a onda će se svi mrtvi probuditi, jer će im se grobovi otvoriti, i dizaći će – da, baš svi. A pravedni će se skupiti meni zdesna na večni život; a opakih meni sleva ću se postideti da priznam kao svoje pred Ocem; Stoga ću im reći – Idite od mene, vi prokleti, u večni oganj, pripremljen za đavola i anđele njegove. A onda, gle, kažem vam, nikada ustima svojim ne objavih da će se vratiti, jer gde sam ja oni ne mogu doći, jer nemaju moći." (Vidi UiZ 29:22–29) "I otkupljenje duše je preko Njega koji sve oživljava, u čijim je grudima odlučeno da će siromašni i krotki sa zemlje nju i baštiniti. Dakle, svakako je neophodno da bude posvećena od svake nepravednosti, kako bi bila pripremljena za celestijalnu (nebesku) slavu. Jer nakon što ispuni meru svog stvaranja, biće krunisana slavom, čak i prisustvom Boga Oca; Kako bi je tela koja su iz celestijalnog (nebeskog) carstva mogla posedovati u veke vekova; jer, u tu svrhu beše načinjena i stvorena, i u tu svrhu su oni posvećeni." (UiZ 88:17–20) "Sve dok sedmi anđeo ne zatrubi trubom svojom; i on će stajati na zemlji i na moru, i zaklinjati se u ime onoga koji sedi na prestolu, da neće biti više vremena; i Sotona će biti svezan, ta stara zmija, koji je nazvan đavo, i neće se odvezati tokom hiljadu godina. A onda će biti odrešen na kratko, kako bi sakupio svoju vojsku. I Mihajlo, sedmi anđeo, i to arhanđeo, skupiće svoju vojsku, i to vojsku nebesku. A đavo će sakupiti svoju vojsku, i to vojsku paklensku, i poći će u bitku protiv Mihajla i njegove vojske. A onda dolazi bitka velikoga Boga, a đavo i njegova vojska će biti bačeni na mesto kome pripadaju, kako više uopšte ne bi imali moć nad svecima. Jer će Mihajlo vojevati njihove bitke, i nadvladaće onoga koji traži presto onoga koji sedi na prestolu, i to Jagnjeta." (UiZ 88:110–115.)

Iščekivanje Spasiteljeva drugog dolaska Četrdeset dana nakon njegovog vaskrsenja, Isus i njegovi apostoli okupili su se na Maslinskoj gori. Došlo je vreme da Isus napusti zemlju. Tada je završio sav posao koji je morao da uradi. On je trebao da se vrati Nebeskom Ocu do svog drugog dolaska. Nakon što je dao uputstva svojim apostolima, Isus je uzašao na nebo. Dok su apostoli gledali u nebo, dva anđela su stajala pored njih i govorila: „Galilejci, zašto stojite i gledate u nebo? Ovaj isti Isus koji je među vama uzet na nebo vratiće se ponovo na isti način kao što ste ga videli da ide na nebo“ (Dela 1:11). Od tog vremena do danas, sledbenici Isusa Hrista su čekali Drugi dolazak. Šta će Isus učiniti kada ponovno dođe? Kada Isus Hrist ponovo dođe na zemlju, On će učiniti sledeće: 1. On će očistiti zemlju. Kada Isus ponovo dođe, doći će u sili i velikoj slavi. U to vreme će svi zli biti uništeni. Sve što je pokvareno biće spaljeno, a zemlja će biti očišćena vatrom: "I sve ono što je pokvareno, i od čoveka, ili od zveradi poljskih, ili od ptica nebeskih, ili od riba morskih, što prebiva na celom licu zemaljskom, biće spaljeno; A i svaka tvar će se od žestoke vreline rastopiti; i sve će postati novo, kako bi znanje i slava moja mogli prebivati na celoj zemlji." (UiZ 101:24–25). 2. On će suditi svom narodu. Kada Isus ponovo dođe, sudiće narodima i odvojiče pravedne od zlih: "Kad Sin čovečiji dođe u svojoj slavi, a s njim svi njegovi anđeli, sešće na presto svoje slave. Pred njim će biti okupljeni svi narodi, a on će razdvojiti jedne od drugih kao što pastir razdvaja ovce od jaraca. Ovce će postaviti sebi zdesna, a jarce sleva. Onda će Car reći onima zdesna: ‘Dođite, vi blagosloveni moga Oca, i nasledite Carstvo koje je za vas pripremljeno od postanka sveta! Jer, bio sam gladan - i vi ste mi dali da jedem; i žedan - i vi ste me napojili. Bio sam stranac - i vi ste me ugostili; i go - i vi ste me obukli. Bio sam bolestan - i vi ste me negovali; i u tamnici - i vi ste me posetili.’ Tada će mu pravednici reći: ‘Gospode, kad smo te to videli gladnog, i nahranili te; i žednog, i napojili te? Kad smo te videli kao stranca, i ugostili te; i golog, i obukli te? I kad smo te to videli bolesnog ili u tamnici, i posetili te?’ A Car će im odgovoriti: ‘Istinu vam kažem: kad god ste učinili nešto za jednog od ove moje najmanje braće, za mene ste učinili.’ Potom će reći onima sleva: ‘Idite od mene, prokleti, u oganj vekovni koji je pripremljen za đavola i njegove anđele! Jer, bio sam gladan, a vi mi niste dali da jedem; i žedan, a vi me niste napojili. Bio sam stranac, a vi me niste ugostili; i go, a vi me niste obukli. Bio sam bolestan i u tamnici, a vi me niste posetili.’ Tada će mu ovi reći: ‘Gospode, kad smo te to videli gladnog ili žednog, kao stranca ili golog, bolesnog ili u tamnici, a da ti nismo pomogli?’ A on će im odgovoriti: ‘Istinu vam kažem: kad god niste nešto učinili za jednog od ovih najmanjih, niste učinili ni za mene.’ Tada će ovi otići u vekovnu kaznu, a pravednici u večni život.” (Matej 25:31–46) Jovan Otkritelj je o ovoj presudi pisao: "I video sam prestole. Onima što su seli na njih data je vlast da sude. Video sam duše onih koji su pogubljeni zbog svedočanstva Isusa i Reči Božije... Oni su oživeli i vladali kao carevi s Hristom hiljadu godina. Ostali mrtvi nisu oživeli dok se nije navršilo hiljadu godina." (Otkrivenje 20:4–5) "I biće tišine na nebu oko pola sata; a ubrzo nakon toga će se zavesa nebeska razmotati, kao što se svitak razmotava nakon što je smotan, i lice Gospodnje će se razotkriti; A sveci koji su na zemlji, koji su živi, biće oživljeni i uzneseni da se sretnu sa Njim. I oni koji su spavali u svojim grobovima će izaći, jer će im se grobovi otvoriti; i biće takođe uzneseni da Ga sretnu u sred stuba nebeskog – Oni su Hristovi, prvenci, oni koji će prvi sići sa Njim, i oni koji su na zemlji i u grobovima svojim, koji su prvi uzneseni da se sretnu sa Njim; i sve ovo pomoću glasa trube anđela Božjeg." (UiZ 88:95–98). 3. On će najaviti Milenijum. Milenijum je period od hiljadu godina kada će Isus vladati na zemlji. Pravednici će biti izneseni da dočekaju Isusa prilikom njegovog dolaska. Njegov dolazak će započeti hiljadugodišnju vladavinu. Tokom milenijuma, kada se carstvo Božije utvrdi na zemlji u sili, slavi i savršenstvu, a vladavina zla, koja je tako dugo vladala, bude savladana, svetitelji Božiji će imati privilegiju da grade hramove i da uđu u njih, postajući, tako stubovi hramova Božijih. "Onoga ko pobedi učiniću stubom u hramu mog Boga i on više neće izaći odatle." (Otkrivenje 3:12), i služiće za pretke naroda. Tada ćemo videti naše preminule prijatelje, a i neke druge ljude koje smo ovde na zemlji poznavali. …I imaćemo otkrivenja da saznamo i upoznamo naše pretke do oca Adama i majke Eve, i ući ćemo u hramove Božije i služiti im. Tada će deca biti zapečaćena za roditelje dok se lanac ne usavrši nazad do Adama, tako da će postojati savršeni lanac sveštenstva od Adama do poslednjeg čoveka. 4. On će završiti Prvo vaskrsenje. Oni koji su imali privilegiju da ustanu iz grobova u vreme vaskrsenja pravednika, biće odvedeni u susret sa Spasiteljem dok silazi sa neba. Nakon što je Isus ustao iz mrtvih, vaskrsnuli su i drugi pravednici koji su umrli. Pojavili su se u Jerusalimu i takođe na američkom kontinentu. "Grobovi se otvoriše i vaskrsnuše tela mnogih umrlih svetaca. Oni izađoše iz grobova posle Isusovog vaskrsenja, i odoše u sveti grad i pokazaše se mnogima." (Matej 27:52,53) "Da svedoči ovom narodu da će u dan kad Otac u meni proslavi ime svoje mnogi sveci ustati iz mrtvih, i ukazati se mnogima, i služiti im." (3 Nefi 23:9) Ovo je bio početak Prvog vaskrsenja. Neki ljudi su od tada vaskrsli. Svi oni koji su već vaskrsli i koji će vaskrsnuti u vreme njegovog dolaska naslediće slavu nebeskog carstva: "Ovo je svedočanstvo jevanđelja Hristovog o onima koji će izaći u vaskrsenju pravednih – To su oni koji primiše svedočanstvo o Isusu, i poverovaše u ime Njegovo...To su oni koji su crkva Prvorođenčeva.To su oni koji su sveštenici i carevi, koji primiše od punine Njegove, i od slave Njegove; To su oni koji će izaći u vaskrsenju pravednih." (UiZ 76:50–65). Posle vaskrsenja onih koji će naslediti nebesku slavu, vaskrsnuće još jedna grupa: oni koji će primiti terestrialnu slavu. Kada svi ovi ljudi vaskrsnu, prvo vaskrsenje će biti potpuno. Zli koji su živi u vreme Gospodnjeg drugog dolaska biće uništeni u telu. Oni će, zajedno sa zlima koji su već mrtvi, morati da sačekaju konačno vaskrsenje. Oni će naslediti telestijalnu slavu ili će biti bačeni u potpunu tamu sa Sotonom: "To su oni koji su sinovi propasti, o kojima rekoh da bi im bilo bolje da se nikada nisu ni rodili; Jer su oni posuđe gneva, prokleti da trpe gnev Božji, sa đavolom i anđelima njegovim u večnosti." (UiZ 76:32–33) "I opet, videsmo slavu telestijalnu, čija je slava manja, baš kao što se slava zvezda razlikuje od slave meseca na nebeskom svodu. To su oni koji ne primiše jevanđelje Hristovo, niti svedočanstvo o Isusu. Jer to su oni koji su Pavlovi, Apolovi i Kifini. To su oni koji kažu da su neki od ovoga a neki od onoga – neki Hristovi, i neki Jovanovi, a neki Mojsijevi, i neki Ilijini, a neki Isaijini, i neki Isaije proroka a neki Enohovi; Ali nisu primili jevanđelje, niti svedočanstvo o Isusu, ni proroke, niti večni zavet." (UiZ 76:81-82, 99-101) 5. On će zauzeti svoju pravu poziciju kao Kralj neba i zemlje. Kada Isus dođe, uspostaviće svoju vlast na zemlji. Njegova crkva će postati deo tog carstva. On će u miru vladati svim ljudima na zemlji 1000 godina. Kada je Isus Hrist prvi put došao na zemlju, nije došao u slavi. Rođen je u skromnoj štali i položen u jasle sa senom. Nije došao sa velikom vojskom kako su Jevreji očekivali od svog Spasitelja. Umesto toga, došao je govoreći: „Ljubite neprijatelje svoje i molite se za one koji vas progone“ (Matej 5:44). Ljudi su ga odbacili i razapeli. Ali on neće biti odbačen prilikom svog drugog dolaska, „jer će ga svako uho čuti, i svako koleno će se saviti, i svaki jezik će priznati“ da je Isus Hrist." (UiZ 88:104). Biće pozdravljen kao „Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima“ (Otkrivenje 17:14). On će biti nazvan „divni savetnik, moćni Bog, večni Otac, knez mira“ (Isaija 9:5). Kako ćemo znati da je Spasiteljev dolazak blizu? Kada se Isus Hrist rodio, malo ljudi je znalo da je Spasitelj sveta došao. Kada ponovo dođe, neće biti sumnje ko je on. Niko ne zna tačno vreme kada će Spasitelj ponovo doći. „Što se tiče tog dana i časa, o tome niko ništa ne zna; ni anđeli nebeski, ni Sin, nego samo Otac“ (Matej 24:36) "Ja, Gospod Bog, to rekoh; ali čas i dan niko ne zna, ni anđeli na nebu neće znati dok ne dođe." (UiZ 49:7). Isus Hrist je upotrebio poređenje da bi nam objasnio dan Njegovog dolazka: "Učite iz poređenja o smokvi. Kad joj grana napupi i prolista, znate da je blizu leto. Tako i vi, kad vidite da se sve to događa, znajte da je Sin čovečiji blizu, pred vratima." (Marko 13:28-29). Gospod nam je takođe dao neke znake koji će nam pomoći da znamo kada će se njegov dolazak približiti. Nakon što je otkrio znakove, upozorio je: "Dakle, bdijte, jer ne znate u koji dan dolazi vaš Gospod. …Zato budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne očekujete." (Matej 24:42, 44). Kako možemo biti spremni kada Spasitelj dođe? Najbolji način na koji možemo da se pripremimo za Spasiteljev dolazak je da prihvatimo učenja jevanđelja i učinimo ih delom naših života. Svaki dan treba da živimo najbolje što možemo, baš kao što je Isus poučavao dok je bio na zemlji. Možemo živeti dostojno da nas vodi Sveti Duh. Tada ćemo se radovati Spasiteljevom dolasku sa srećom, a ne sa strahom. Gospod reče: „Ne boj se stado malo, tvoje je carstvo dok ne dođem. Evo, dolazim brzo. Baš tako. Amin“ (UiZ 35:27).

Život posle smrti Nebeski Otac je pripremio plan za naše spasenje. Kao deo svog plana, poslao nas je iz svog prisustva da živimo na zemlji i primimo smrtna tela od krvi i mesa. Na kraju će naša smrtna tela umreti i naši duhovi će otići u duhovni svet. Duhovni svet je mesto čekanja, rada, učenja i, za pravednike, mesto odmora od briga i tuge. Naši duhovi će živeti tamo dok ne budemo spremni za vaskrsenje. Tada će se naša smrtna tela ponovo sjediniti sa našim duhovima i mi ćemo dobiti stepen slave za koji smo se pripremili. Gde je duhovni svet posle smrti? Duhovi onih koji su umrli nisu daleko od nas. Ponekad veo između ovog i zagrobnog života postane veoma tanak. Naši voljeni koji su umrli nisu daleko od nas. Duhovni svet posle smrti je na zemlji, oko nas, samo što je odvojen zavesom. Kakva je priroda naših duhova? Duhovna bića imaju isti telesni oblik kao i smrtnici, osim što je duhovno telo u savršenom obliku (Eter 3:16). Duhovi nose sa sobom svoje stavove lojalnosti ili protivljenja onome što se odnosi na pravednost (Alma 34:34). Oni imaju iste želje i žudnje koje su imali kada su živeli na zemlji. Svi duhovi su odrasli. Oni su bili odrasli pre svog smrtnog postojanja, a odrasli su i posle smrti, čak i ako umru kao deca. Koje su prilike u duhovnom svetu nakon smrti? Prorok Alma iz Mormonove knjige učio je o dve podele ili stanja u duhovnom svetu: „Duše onih koji su pravedni bivaju primljeni u stanje sreće koje se zove raj, stanje pokoja, stanje mira, gde će se odmarati od svih svojih nevolja, i od svake brige i tuge. I tada će se desiti: Duše zlih, da, koje su zle – jer, eto, nemaju udela niti udela u Duhu Gospodnjem, jer, gle, biraju zla dela radije nego dobra. Zato đavolji duh uđe u njih i zaposedne njihovu kuću – i oni će biti bačeni u krajnji mrak. Biće plač, naricanje i škrgut zuba, a sve zbog bezakonja njihovog, jer su zarobljeni đavolskom voljom. Takvo je stanje duša zlih, da u tami, stanje strašnog, zastrašujućeg iščekivanja ognjenog izlivanja gneva Božijeg na njih. I tako ostaju u tom stanju, kao pravednici u raju, do trenutka svog vaskrsenja“ (Alma 40:12–14). Duhovi su raspoređeni prema čistoti njihovog života i njihovoj poslušnosti Gospodnjoj volji dok su bili na zemlji. Pravedni i zli su razdvojeni (1. Nefi 15:28–30), ali duhovi mogu napredovati dok uče i žive po principima jevanđelja. Duhovi u raju mogu poučavati duhove u tamnici (UiZ 137). Raj Prema proroku Almi, pravedni duhovi uživaju odmor od zemaljskih briga i tuga. Ipak, oni su zauzeti obavljanjem Gospodnjeg dela. Isus Hrist je odmah posle svog raspeća posetio pravednike u duhovnom svetu. On je imenovao glasnike, dao im moć i vlast i poverio im da „donose svetlost jevanđelja onima koji su u tami, to jest, svim ljudskim dušama“ (UiZ 137:30). Crkva je organizovana u duhovnom svetu i nosioci sveštenstva tamo nastavljaju svoje odgovornosti (UiZ 137:30). Isto sveštenstvo postoji s druge strane zavese... Svaki apostol, svaki član Sedamdesetorice, svaki starešina, itd., koji je umro u veri, čim pređe druga strana zavese ulazi u rad za delo Božje. Porodični odnosi su takođe važni. Ljudi koji su tamo organizovani su prema porodičnim karakteristikama. Duhovna tamnica Apostol Pavle je opisao duhovni svet za opake kao tamnicu, što za neke i jeste (1. Petrovu 3:18–20). U duhovnoj tamnici su duhovi onih koji još nisu primili jevanđelje Isusa Hrista. Ovi duhovi imaju slobodu izbora i mogu biti motivisani i dobrim i zlim. Ako prihvate jevanđelje i obrede koji se za njih vrše u hramu, moći će da napuste duhovnu tamnicu i da prebivaju u raju. U duhovnoj tamnici su i oni koji su odbacili jevanđelje nakon što im je propovedano bilo na zemlji ili u duhovnom svetu. Ovi duhovi pate u stanju poznatom kao pakao. Odvojili su se od milosrđa Isusa Hrista koji je rekao: „Jer, evo, ja, Bog, ovo postradah za sve da ne stradaju oni koji se obraćaju. Ali ako se ne preobrate, moraju da pate kao ja. Ova patnja je učinila da ja, kao Bog, najveći od svih, drhtim od bola i krvarim iz svake pore, a moje telo i duh pate“ (UiZ 19:16-18). Nakon što stradaju za svoje grehe, biće im dozvoljeno, kroz pomirenje Isusa Hrista, da naslede najniži stepen slave, a to je telestijalno carstvo.

Isus Hrist će se vratiti na zemlju "Jer ću sebe otkriti sa neba moću i velikom slavom, sa svom vojskom nebeskom, i boraviti u pravednosti sa ljudima na zemlji hiljadu godina, a opaki neće ostati." (UIZ 29:11). Isus nam je rekao daće nas određeni znaci i događaji upozoriti da je vreme njegovog drugog dolaska blizu. Hiljadama godina sledbenici Isusa Hrista su čekali znake Drugog dolaska kao vremena mira i radosti. Ali pre nego što dođe Spasitelj, ljudi na zemlji će doživeti velika iskušenja i nevolje. Naš Nebeski Otac želi da budemo spremni za ove nevolje. On takođe očekuje da budemo duhovno spremni kada Spasitelj dođe u svojoj slavi. Stoga nam je dao znake, a to su događaji koji će nam reći kada se bliži drugi Spasiteljev dolazak. Kroz mnoge vekove Bog je otkrivao ove znake preko svojih proroka. Rekao je da će svi verni Hristovi sledbenici znati koji su to znaci i da će ih tražiti: "I dogodiće se da će onaj koji me se bude bojao iščekivati da dođe veliki dan Gospodnji, i čak znaci dolaska Sina Čovečjeg." (UiZ 45:39). Ako smo poslušni i verni, mi ćemo proučavati Sveto pismo i poznavati znake. Neki od znakova Drugog dolaska Isusa Hrista su se već ispunili ili se sada ispunjavaju. Drugi će biti ispunjeni u budućnosti. Opačina, rat i previranja Mnogi od znakova su strašni i zastrašujući. Proroci su upozoravali da će zemlja doživeti velika previranja, zlo, rat i patnju. Prorok Danilo je rekao da će vreme pre Drugog dolaska biti vreme nevolje kakvo zemlja nikada nije poznavala (Danilo 12:1). Gospod je rekao: "I ljubav ljudska će se ohladiti, a bezakonja biće u obilju. (UiZ 45:27). "I sve će se uzburkati; i zasigurno, srca će ljudska premreti; jer će strah zavladati svim ljudima." (UIZ 88:91). Možemo očekivati zemljotrese, bolesti, glad, velike oluje, munje i gromove: "Narod će se dići protiv naroda i carstvo protiv carstva. I biće gladi i zemljotresa na raznim mestima." (Matej 24:7) "A dolazi i svedočanstvo putem glasa gromova, i glasa munja, i glasa bura, i glasa talasa morskih koji se uzdižu preko svake mere." (UiZ 88:90). Oluja sa gradom će uništiti useve na zemlji: "Velike gradonosne oluje biće poslate da uništi useve zemaljske." (UiZ 29:16). Isus je rekao svojim učenicima da će rat ispuniti zemlju. Ipak ne treba da se obeshrabrimo kada čujemo o opasnim vremenima, jer ona uskoro moraju doći, jer se približavaju mač, glad i pošast. Biće veliko uništenje u mnogim zemljama. Mnogi od ovih znakova se ostvaruju. Zlo je svuda. Nacije su stalno u ratu. Događaju se zemljotresi i druge katastrofe. Mnogi ljudi sada pate od strašnih oluja, suše, gladi i bolesti. Možemo biti sigurni da će ove nevolje postati još ozbiljnije pre nego što Gospod dođe. Međutim, nisu svi događaji koji prethode Drugom dolasku strašni. Mnogi od njih donose radost svetu. Obnova jevanđelja Gospod je rekao: „Svetlost će blistati onima koji sede u tami, i ovo će biti punoća mog jevanđelja“ (UiZ 45:28). Stari proroci su prorekli obnovu jevanđelja. Apostol Jovan je video da će anđeo obnoviti jevanđelje: "I videh drugog anđela gde leti posred neba, koji imaše večno jevandjelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu." (Otkrivenje 14:06). U ispunjenju ovog proročanstva, anđeo Moroni i drugi glasnici sa neba doneli su puninu jevanđelja Isusa Hrista Džozefu Smitu. Izlazak na svetlost dana Mormonove knjige Gospod je dao jedan znak potomcima Izraelskom plemenu Josifa: "I zaista, kažem vam, dajem vam znak, da znate vreme kada će se to dogoditi – da saberem svoj narod posle njegovog dugog rasejanja, o dome Izraelov, i ponovo među njima uspostavim Sion svoj; Zaista, zaista, kažem vam, kada im to bude obznanjeno od Oca, i izađe od Oca, od njih vama; I tada, u taj dan, započeće delo Očevo, i to kad se ovo jevanđelje bude propovedalo među ostatkom ovog naroda. Zaista, kažem vam, u taj dan delo Očevo će započeti među svim rasutim iz moga naroda, da, i to plemenima koja behu izgubljena, koja Otac izvede iz Jerusalima." (3 Nefi 21) U starozavetnoma vremenu, proroci Isaija i Jezekilj su predvideli izlazak Mormonove knjige (videti Isaija 29:4–18; Jezekilj 37:16–20). Ova proročanstva se sada ispunjavaju. Mormonova knjiga je izašla na videlo i širi se po celom svetu. Jevanđelje se propoveda celom svetu Još jedan znak poslednjih dana je da će „...Dobra vest o Carstvu biti propovedana... po celom svetu, svim narodima za svedočanstvo“ (Matej 24:14) . Svi narodi će čuti puninu jevanđelja na svom jeziku: "Jer će se dogoditi toga dana, da će svako čuti puninu jevanđelja na sopstvenom jeziku, i na sopstvenom narečju, preko onih koji su zaređeni da imaju ovu moć, služenjem Utešitelja, koji je izliven na njih radi otkrivenja Isusa Hrista." (UiZ 90:11). Misionari propovedaju jevanđelje od vremena obnove Crkve. Misionarski rad se povećao tako da danas na hiljade misionara propovedaju u mnogim zemljama sveta na mnogim jezicima. Pre Drugog dolaska i tokom Milenijuma, Gospod će obezbediti načine da se istina donese svim narodima. Dolazak Ilije Prorok Malahija je prorekao da će pre drugog Spasiteljevog dolaska prorok Ilija biti poslan na zemlju. Ilija će obnoviti moć zapečaćenja kako bi porodice mogle biti zapečaćene da budu večno zajedno. On će takođe inspirisati ljude da se brinu za svoje pretke i potomke. "Evo, ja vam šaljem proroka Iliju pre nego što dođe veliki i zastrašujući Gospodnji dan. On će obratiti srce očeva ka sinovima i srce sinova obratiće ka očevima, da ne dođem i ne udarim zemlju uništenjem.” (Malahija 3:23–24) "Gle, otkriću vam sveštenstvo, rukom proroka Ilije, pre dolaska velikog i strašnog dana Gospodnjeg. I aon će u srca dece usaditi obećanja koja dade očevima, i srca dece će se okrenuti ka očevima njihovim." (UiZ 2) Prorok Ilija je došao U Hram kod Džozefa Smita i drugih prisutnih u aprilu 1836.godine. Od tada je poraslo interesovanje za genealogiju i porodičnu istoriju. Takođe smo u mogućnosti da izvršimo obrede pečaćenja hrama za žive i mrtve. Da bi se sve što je svezano na zemlji bilo svezano i na Nebu. Jevrejski potomci postaće veliki narod Gospod je rekao da će, kada se Njegov dolazak približi, Jevreji, potomci Josifa o kojima piše Mormonova knjiga, postati pravedan i častan narod. Rekao je: „Pre nego što dođe veliki dan Gospodnji... Lamanci će procvetati kao ruža“ (UiZ 49:24). Veliki broj Josifovih potomaka sada na američkom kontinentu prima blagoslove jevanđelja. Izgradnja Novog Jerusalema Blizu vremena dolaska Isusa Hrista, verni svetitelji će sagraditi pravedni grad, grad Božiji, koji se zove Novi Jerusalim. Tu će vladati sam Isus Hrist. "I oni će pomoći mome narodu, ostatku Jakovljevom, a i svima onima koji će od doma Izraelovog doći, da izgrade grad koji će se zvati Novi Jerusalem. I pomoći će mome narodu da se sabere, koji je rasejan po svom licu zemlje, u Novi Jerusalim. I tada će moć nebeska sići među njih, i ja ću takođe biti u sredini." (3 Nefi 21:23–25) Poznavanje znakova vremena može nam pomoći Govoreći o svom Drugom dolasku, Gospod je rekao: „Nikome nije poznat ni čas ni dan, čak ni anđelima na nebu“ (UiZ 49:7). Tome je poučio kroz parabolu o smokvi. Rekao je da kada vidimo drvo koje proizvodi lišće, onda možemo reći da će leto uskoro doći. Slično tome, kada vidimo znakove opisane u svetim pismima, možemo znati da je njegov dolazak blizu. (Vidi Matej 24:32–33.) Gospod daje ove znake da nam pomognu. Možemo dovesti svoje živote u red i pripremiti sebe i svoje porodice za ono što dolazi. Upozoreni smo na nevolje i rečeno nam je da se pripremimo, ali takođe možemo da se radujemo dolasku Spasitelja i da budemo srećni. Gospod je rekao: „Nemojte se plašiti, jer kada se svi ovi [znaci] dogode, znate da će se obećanja koja su vam data biti ispunjena“ (UIZ 45:35). On je rekao da kada dođe, oni koji su pravedni neće biti uništeni „nego će stajati u onaj dan. I zemlja će im se dati u nasledstvo... i deca će njihova odrastati bez greha... Jer će Gospod biti u njihovoj sredini, i slava njegova biće nad njima, i biće im car i zakonodavac. “ (UIZ 45:57-59).

Brak je određen od Boga Brak između muškarca i žene je neophodan deo Božjeg plana. Gospod je rekao: „Ko zabranjuje brak nije određen od Boga, jer je brak određen od Boga za čoveka“ (UiZ 49:15). Od početka, brak je bio zakon jevanđelja. Brak treba da traje zauvek, ne samo tokom naših smrtnih života. Bog je venčao Adama i Evu pre nego što je smrt postojala u svetu. Imali su večni brak. Oni su svoju decu i decu svoje dece učili zakonu večnog braka. Kako su godine prolazile, zlo je ušlo u srca ljudi i vlast za vršenje ove svete obrede je oduzeta sa zemlje. Obnovom jevanđelja, na zemlji je ponovo uspostavljen večni brak. Večni je brak bitan za uzvišenje Mnogi ljudi u svetu brak smatraju samo društvenim običajem, pravnim dogovorom između muškarca i žene da žive zajedno. Ali za svece poslednjih dana, brak je mnogo više. Naše uzvišenje zavisi od braka, zajedno sa drugim principima i obredima, kao što su vera, pokajanje, krštenje i primanje dara Svetog Duha. Verujemo da je brak najsvetiji odnos koji može postojati između muškarca i žene. Ovaj sveti odnos utiče na našu sreću sada i u večnosti. Nebeski Otac nam je dao zakon večnog braka da bismo postali kao on. Gospod je rekao: „U celestijalnoj (nebeskoj) slavi postoje tri neba ili stepena; I da bi se domogao najvišeg, čovek mora stupiti u ovaj red sveštenstva (misli se na novi i večni bračni zavet); A ako to ne učini, ne može ga se domoći.“ (UiZ 131:1-3). Večni brak mora biti sklopljen ispravnom vlašću pečaćenja u hramu Večni brak mora da obavi onaj ko ima vlast pečaćenja. Gospod je obećao: „Ako se čovek oženi ženom ...po novom i večnom zavetu, po pomazanom, kome odredih da ima ovu vlast i ako se pridržavaju zaveta, ...biće u potpunosti na snazi kad budu van ovog sveta.“ (UiZ 132:19). Ne samo da večni brak mora da obavi nosilac odgovarajuće svešteničke vlasti, već ga mora obaviti i u jednom od svetih hramova Gospodnjih. Hram je jedino mesto gde se može izvršiti ovaj sveti obred. U hramu, parovi svetaca poslednjih dana kleče pored jednog od osveštenih oltara u prisustvu porodice i prijatelja koji su dostojni da uđu u hram. Oni sklapaju svoje bračne zavete pred Bogom. Proglašeni su mužem i ženom za vreme i svu večnost. To čini onaj ko drži sveto sveštenstvo Božije i kome je data vlast da izvrši ovaj sveti obred. On deluje pod vođstvom Gospoda i obećava paru blagoslove uzvišenja. On ih upućuje šta moraju da urade da bi primili ove blagoslove. On ih podseća da svi blagoslovi zavise od poslušnosti Božjim zakonima. Ako nas venča neko drugi osim nosioca sveštenstva u hramu, onda je brak samo za ovaj život. Nakon smrti, supružnici ne mogu polagati pravo jedno na drugo ili na svoju decu. Večni brak nam daje mogućnost da nastavimo kao porodice nakon ovog života. Prednosti večnog braka Kao sveci poslednjih dana, mi ne živimo samo za ovaj trenutak, već sa našim očima uprtim u večnost. Međutim, u ovom životu možemo dobiti blagoslove kao rezultat toga što smo večno venčani. Neki od ovih blagoslova su sledeći: 1. Znamo da naš brak može trajati zauvek. Smrt nas može samo privremeno rastati. Ništa nas ne može zauvek razdvojiti osim naše neposlušnosti. Ovo znanje nam pomaže da više radimo kako bismo imali srećan i uspešan brak. 2. Znamo da se naši porodični odnosi mogu nastaviti u večnosti. Ovo znanje nam pomaže da budemo pažljivi u podučavanju i vaspitanju naše dece. Takođe nam pomaže da im pokažemo više strpljenja i ljubavi. Kao rezultat toga, imaćemo srećniji dom. 3. Pošto smo venčani na način koji je odredio Bog, imamo pravo na izlivanje Duha na naš brak dok ostanemo dostojni. Neki od blagoslova u kojima možemo uživati u večnosti su sledeći: 1. Možemo živeti u najvišem stepenu nebeskog carstva Božijeg. 2. Možemo biti uzvišeni kao naš Nebeski Otac i primiti puninu radosti. Moramo se pripremati za večni brak Brak je možda najvažnija od svih odluka i ima najdalekosežnije posledice, jer se ne odnosi samo na trenutnu sreću već i na večnu radost. To utiče ne samo na dvoje uključenih ljudi, već i na njihove porodice, a posebno na njihovu decu i decu njihove dece kroz mnoge generacije. Kada biramo partnera za vreme i večnost, izvesno je da je potrebno pažljivo planiranje, razmišljanje, molitva i post da od svih odluka ova ne bude pogrešna. Večni brak treba da bude cilj svakog sveca poslednjih dana. To važi i za one koji su već u građanskom braku. Priprema za večni brak zahteva mnogo razmišljanja i molitve. Samo članovi Crkve koji žive pravedno mogu ući u hram (videti UiZ 97:15–17). Ne možemo jednog dana odjednom da odlučimo da želimo da se venčamo u hramu, pa da uđemo u hram istog dana i da se venčamo. Prvo treba da ispunimo određene uslove. Pre nego što uđemo u hram, moramo biti dostojni članovi Crkve Isusa Hrista. Muškarci moraju imati Melhisedekovo sveštenstvo. Predsednik ogranka ili episkop mora da razgovara sa nama. Ako utvrdi da smo dostojni, daće nam hramsku preporuku. Ako nismo dostojni, on će nas savetovati i pomoći nam da postavimo ciljeve kako bismo se udostojili da idemo u hram. Ulazak u hram sveta privilegija. To je ozbiljan čin i nije nešto što treba shvatiti olako. Moramo se iskreno truditi da poštujemo svaki zavet koji sklopimo u hramu. Gospod je rekao da ako smo odani i verni, ući ćemo u svoje uzvišenje. Postaćemo kao naš Nebeski Otac. (Vidi UiZ 132:19–20.) Hramski brak je vredan svake žrtve. To je način za dobijanje večnih blagoslova preko svake mere.

JEHOVA JE STENA "Veličajte Boga našeg! On je Stena, delo je njegovo savršeno, jer su svi putevi njegovi pravda." (Pon. zakon 32:3-4) "Zaboravio si Stenu koja te je rodila, bacio si u zaborav Boga." (Pon. zakon 32:15-18) "I reći će: Gde su bogovi njihovi, gde je stena u kojoj su tražili zaklon." Pon. zakon 32:37) "Niko nije svet kao Jehova, jer nema drugog osim tebe, nema stene kao što je naš Bog." (1 Sam 2:2) „Jehova je stena moja, tvrđava moja i izbavitelj moj. Bog je stena moja. On je utočište moje, štit moj i rog spasenja moga, visoko utočište moje, zaklon moj, Spasitelj moj koji me od nasilja izbavlja." (2 Sam 22:2-3) "Jer ko je Bog osim Jehove? I ko je stena osim Boga našeg? (2 Sam 22:32) "Živ je Gospod, neka je blagosloven on, Stena moja, neka je uzvišen Bog, stena spasenja moga! (2 Sam 22:47) "Gospod je stena moja, tvrđava moja i izbavitelj moj. Bog je moj stena moja. Jer ko je Bog osim Gospoda? I ko je stena osim Boga našega?" (Psalm 18:2,31) "Živ je Gospod, neka je blagosloven on, Stena moja, neka je uzvišen Bog spasenja moga (Psalm 19:46) "Ti si Otac moj, Bog moj i Stena spasenja moga." (Psalm 89:26) "On je Stena moja, u njemu nema nepravde. (Psalmi 92:15) "Uzdajte se u Gospoda doveka, jer je Gospod Jahve večna Stena." (Isaja 26:4) "Ovako kaže Jehova, Izraelov Car i Otkupitelj, Jehova nad vojskama: ‘Ja sam prvi i ja sam poslednji, osim mene nema Boga. Vi ste moji svedoci. Ima li Boga osim mene? Ne, nema Stene. Ne znam ni za jednu." (Isaja 44:6-8) "Niko nije svet kao Gospod, jer nema drugog osim tebe, nema stene kao što je naš Bog." (1 Sam 2:2) HRIST JE STENA "Ne želim, braćo, da budete u neznanju o ovome: Naši praočevi su svi bili pod oblakom i svi su prošli kroz more i svi su se krstili u Mojsija kad su pod oblakom prošli kroz more i svi su jeli istu duhovnu hranu i svi su pili isto duhovno piće. Jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena je bila Hristos." (1 Kor 10:1-4) „Stoga je svaki koji sluša moje reči i izvršava ih sličan mudrom čoveku koji je svoju kuću sazidao na steni. Pade kiša i naiđe bujica, i vetrovi dunuše i obrušiše se na tu kuću, ali ona se ne sruši jer joj je temelj bio na steni. A svaki koji sluša moje reči i ne izvršava ih, sličan je ludom čoveku koji je svoju kuću sazidao na pesku. Pade kiša i naiđe bujica, i vetrovi dunuše i sručiše se na tu kuću, i ona se uz silan tresak sruši.” (Mateja 7:24-27) "I evo, sinovi moji, setite se, setite da morate sazidati temelj svoj na steni, Otkupitelju našem, koji je Hrist, sin Božji, da kada đavo pošalje svoje snažne vetrove, da, svoje strele u vihoru, da, kada sav grad njegov i snažna oluja njegova udare na vas, ne mogu imati nikakve moći nad vama da vas povuku dole u bezdan bede i beskrajnog jao, zbog stene na kojoj ste sazidani, koja je temelj siguran, temelj na kome ljudi ne mogu pasti ako na njemu grade." (Helaman 5:12) KAMEN SPOTICANJA "Jehova nad vojskama - on jedini neka vam bude svet, njega se bojte i pred njim drhtite. On će biti kao sveto mesto, ali će biti i kao kamen u koji će udariti i kao stena o koju će se spotaći oba Izraelova doma, kao klopka i kao zamka za stanovnike Jerusalima. Mnogi će se od njih spotaći, pašće i razbiće se, u zamku će upasti i uhvatiće se." (Isaja 8: 13-15) "...kako biste prinosili duhovne žrtve ugodne Bogu kroz Isusa Hrista. Jer u Pismu stoji: „Gle! Postavljam na Sionu kamen izabran, ugaoni temeljac, dragoceni kamen. Niko ko njega veruje neće se osramotiti.” Vama je, dakle, dragocen, jer verujete, ali onima koji ne veruju, „isti onaj kamen koji su graditelji odbacili postao je ugaoni kamen, ” i „kamen spoticanja i stena posrtanja.” Oni se spotiču jer su neposlušni Božjoj reči." (1 Petrova 2:5-8)

Molim vas bez osuđivanja

"Zar ne znate da je vaše telo hram Svetog Duha, koji je u vama, koji imate od Boga, i da niste svoji? Jer ste skupo kupljeni. Zato proslavite Boga u svojim telima, i u duhu vašem što je Božje." (1 Kor 6:19-20) Zavisnost od bilo kojih štetnih substanca, uništava sposobnost da čujemo i osetimo fini i tihi glasa svetoga Duha. Pored toga čovek gubi svoju slobodu izbora kada je zavistan od bilo čega. "Živite kao slobodni ljudi, ali ne kao oni kojima je sloboda pokriće za zlo, nego kao Božje sluge." (1 Petrova 2:16-17)

To je zaista tako. Svedočanstvo dolazi od Boga i veoma je vredno. "koji se drže Božjih zapovesti i imaju svedočanstvo Isusa Hrista." (Otkrivenje 12:17) "Ja sam samo sluga kao i ti i tvoja braća koji imaju svedočanstvo Isusovo. Jer je svedočanstvo Isusovo duh proroštva.” (Otkrivenje 19:10)