Forums

Postoji li zlo? Duhovni svet je svet uzroka a materijalni svet posledice. Tako da se duhovni verno ogleda u materijalnom pa možemo posmatrajući materijalni da shvatimo duhovni svet. Kada svetlost padne na neku crnu površinu, onda ta površina upije svetlost i sa tog mesta prema našem oku ne dolazi svetlost. Tada receptori u oku alarmiraju da tu nema svetlosti i naš um to tumači pa kaže; ovaj materijal je crn.   Kada svetlost padne na list , list upije plavu i žutu boju svetlosti crvena dođe u naše oko i receptori za crveno su zadovoljni, ali receptori za žutu i plavu reaguju i šalju signal umu da nema plave i žute boje. Naš um to tumači i kaže list je zelen.   Pogledajmo mrak: Nedostatak svetlosti mi vidimo kao crnilo. Vidimo mrak iako on ne postoji. U pitanju je samo nedostatak svetlosti. Mrak nastaje kada se naša polovina zemljine lopte okrene suprotno suncu. Tada se mi nađemo u senci gde nema svetla i vidimo mrak. Ali mrak je samo iluzija koja je nastala usled tumačenja našeg uma, mi ga vidimo kao crnuilo, ali on ne postoji već je u pitanju nedostatak svetlosti. E tako je i sa zlom; Zlo je nedostatak dobra, i takođe je interpretacija našega uma. Zamisli da sve što možeš da vidiš odbija svetlost i ništa ne upija; Tada bi sve što vidiš bilo belo, i belilo bi postalo tama jer od silnog belila ništa ne bi videli. Tako i kada nam neko učini nešto dobro, mi to i ne primećujemo, pa to je tako i trebalo, šta je tu nešto dobro? Ali ako to dobro uporedimo sa nečim što nam je učinjeno zlo, onda tek shvatamo vrednost dobra. Tako i Bog kao ljubav, kao milost, dobrota, ne može se spoznati ako nema neke tame koja bi omogućila da bude shvaćen. Kao kada bi napitom ponudio vodu, da li bi ti bio zahvalan ili bi rekao ne treba mi.   Ali ako žednome daš vode on će ti biti zahvalan. Bog je stvorio Adama savršenog, a onda ga deli stvorivši Evu. Dok je bio savršen Adam nije sgrešio, nego tek kada je postao nesavršen on greši. Vidimo da je promisao Božiji da se pojavi zlo, kako bi stvorenja naučila da cene dobro. Pa kada zlo ima tako plemenitu svrhu, da li je ono zlo ili dobro onima koji su njime naučeni? Tako će dobro opravdati zlo da ništa nije zlo samo po sebi; nego ako ko misli da je nešto zlo onda je njemu zlo.  

Rasuđivanje je način da se čovek rodi kao Božansko biće, i u ovom tekstu ćemo pokušati to da malo bolje osvetlimo. Da se vidi kolika je vrednost rasuđivanja i kakvo blago stičemo njime. Stihovi o Izraelskom caru Solomonu će biti odličan uvod u priču. Evo šta je Solomon zatražio od Boga: Daj dakle sluzi svojemu srce razumno da može suditi narodu tvojemu i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu tvojemu tako velikom? I bi milo Gospodu što Solomun to zaiska. I reče mu Bog: kad to išteš, a ne išteš duga života niti išteš blaga niti išteš duša neprijatelja svojih nego išteš razuma da umeš suditi; Evo učinih po tvojim rečima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takoga kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti će posle tebe nastati taki kakav si ti. A svrh toga dajem ti i što nisi iskao, i blago i slavu, da takoga kakav ćeš ti biti neće biti među carevima svega veka tvojega. I ako uzideš mojim putovima držeći uredbe moje i zapovijesti moje, kao što je išao David otac tvoj, produljiću dane tvoje. Knjiga o carevima 3.9-14 Vidimo da je za rasuđivnje potrebno razumno srce, i ne zaboravimo da je srce centar našeg uma, fokus naša pažnje, Misli koje preokupiraju našu pažnju one su nam u srcu. Pa Gospod kaže da tamo gde je naše blago tamo đe biti i naše srce. Naše misli će uvek biti tamo gde je naše blago: zato onaj ko se obogatio u zemaljskim stvarima ne može naslediti carstvo jer u njegovom srcu neće biti Bog nego će premišljati o svom blagu umesto da traži Boga. Sv. Pismo razlikuje dva razuma: razum koji je po Bogu i naš razum. Pa Osija kaže: I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.Osija, glava 13 O Timotije! sačuvaj što ti je predano, kloni se poganih, praznih razgovora i prepiranja lažno nazvanoga razuma, 1. Timotiju, glava 6 Ja sam luđi od svakoga, i razuma čovječijega nema u mene. Price Solomunove, glava 30 A pogledajmo šta kaže pismo za razum koji je po Bogu: Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mojemu prigni uho svoje, Price Solomunove, glava 5 Od čega čovek postaje razuman odgovor daje samo Pismo: Od zapovesti tvojih postadoh razuman; toga radi mrzim na svaki put lažni.Psalam 119. A Hristos kaže: Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.Jovan, glava 7. Šta nam to gospod kaže? Razuman se postaje tako što se čini ono što je Gospod govorio da treba činiti. Beseda na gori je dobar početak da znamo šta treba činiti da bi smo došli do razuma koji je po Bogu. Razum se ne stiče mudrovanjem, i sabiranjem mnogog znanja već činjenjem Božije volje. A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda, i obilan mir imaće sinovi tvoji. Isaija, glava 54. U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od oca i nauči, doći će k meni.Jovan, glava 6. Mi treba da budemo naučeni od Boga da bi smo imali razum i da bi mogli ispravno da rasuđujemo. A kako ćemo biti naučeni od Boga ako glasa njegova ne čujemo, ako nemamo Njegova otkrovenja? Zato Gospod kaže učenicima: Niti se zovite učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. Matej, glava 23. Znači onaj koji se uči od ljudi iz raznih knjiga vešto napisanih neće steći razum koji je od Boga nego đe steći razum koji je od ljudi. Jer ljudski razum dolazi od ljudskog uma a Božiji razum dolazi od Božijeg uma. A gde možemo nađi Božiji um? Sv. Pismo je Reč Božija, a Grčka reč Logos znači Reč, ali ima još jedno značenje, znači i UM. Pa sv. ap. Jovan kaže: U početku beše riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše život, i život beše vidjelo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze. Po Jovanu 1. 1-5 Pa hajde da umesto da Logos prevedemo sa Reč, prevedemo kao Um. U početku beše Um, i um beše u Boga, i Bog beše um. On beše u početku u Boga. Sve je kroz njega postalo, i bez njega ništa nije postalo što je postalo. U njemu beše život, i život beše videlo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze.   Na nebu se nalazi Raj , tamo je Carstvo nebesko, presto Božiji u nebeskom Jerusalimu,tamo je i Drvo Života, i izvor vode života. Tamo žive anđeli, duhovi dobra. A Pakao se nalazi u srcu zemlje,tamo je večna vatra i tamo žive demoni, duhovi zla. I kad se bukvalno rasuđuje: mi znamo da neba nema, da se posle atmosvere koja uzrokuje plavetnilo koje vidimo nalazi dubina svemira.a kad pogledamo ispod nas se nalazi zemljino jezgro i vrelina lave koja je ispod tankog sloja Zemljine kore. Ali Gospod Isus Hristos nam kaže da je Carstvo nebesko tu u nama,da je to svet naših misli, da se ono nalazi u našem umu. Da je Raj, deo našeg uma, da se tu u nama nalazi presto Božiji i da u našem umu žive anđeli, Pa ako je nebo tu u nama onda je i zemlja tu u nama, i pakao i anđeli Pakla su tu u nama, svet naših misli. A mi smo tamo gde se svojom pažnjom nalazimo, ako smo svojom pažnjom na nebu gledamo nebeske stvari a ako smo svojom pažnjom na zemnji gledamo zemaljske stvari, Misli kojima posvećujemo pažnju su anđeli ili demoni. Mi smo svojom pažnjom ili u raju ili u paklu. Zato je jako bitno da se naučimo rasuđivanju, da naučimo da prepoznajemo svoje misli, da bdimo nad njima i da svojom pažnjom što više budemo u raju nego u paklu. Zato bez solidnog poznavanja Biblije nema rasuđivanja: jer nemamo na osnovu čega da rasuđujemo. Bez sv. Pisma nemamo informaciju da mi u sebi imamo dva različita načina mišljenja i da nismo dužni da slušamo ono što nam naš intelekt savetuje. Jer u intelektu se ogleda naš zemaljski način mišljenja. On koji je nekada živeo na nebu i bio jedan od najsvetlijih anđela, Lucifer, zbog svog bezakonja prognan je na zemlju i postao je vladar zemlje,gospodar pakla. U Svetom Pismu mi Imamo Um Božiji, i on je mera po kojoj možemo da rasuđujemo da li je neko mišljenje dobro ili loše. Deset Božijih zapovesti su uputstvo šta ne treba raditi a Hristovo Jevađnjelje je uputstvo šta da radimo da bi smo stekli Carstvo nebesko u kome će nam služiti anđeli Božiji imesto da živimo na zemlji i služimo anđelima pakla. Zato sv.ap. Pavle kaže u korinćanima glava 6 Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli stvarima ovoga svijeta?          

Slažem se da ne treba filozofirati, ali reči su nesavršen alat da opišu ideje, Osećanja, lepotu, Harmoniju, smisao.... Tako Biblija nikako ne može da bude jasna, već se kroz posmatranje tvorevine koja svedoči ono šta je u Bibliji napisano može doći do razumevanja rečenog u njoj.  Ali ljude ne zanimaju dokazi, Svako teži da brani svoju istinu pa makar ta istina bila i zabluda .  Čovek ne može imati dve istine, zato je istina samo jedna. I ta jedna istina postaje deo našega identiteta , našega ega i mi je onda ljubomorno čuvamo i branimo čak i kada su u pitanju zablude.  Zeto je se vera uzima u pravdu. Jer mogućnost da poverujemo u stvari koje se kose sa našom istinom je Vera. Sposobnost da uzmemo u obzir dokaze koji govore protiv naše istine i razmatramo ih nepristrasno je vera. Onaj ko gaji sumnju nikada neće uzeti u razmatranje neku novu istinu već će je odmah odbaciti. Ljudi se identifikuju da određenim crkvenim učenjima verujući autoritetima i onda je to njihov identitet njihov ego i ne žele da čuju da su prevareni. lakše je čoveka prevariti nego mu posle dokazati da je prevaren.  A crkve si uBibliji predstavljene kao žene, pa je crkva Božija predstavljena kao devojka u belom , nevesta Hristova.  A 144000 su devstvenici, oni koji se nisu opoganili sa ženama kaže Pismo. A to znači da su devstvenici oni koji svoj um nisu uprljali sa raznim crkvenim učenjima. Etovidiš kakosamo na primeru 144000 devstvenika reči mogu drugačije da se protumače i vidi istina. Tako Bibliju može razumeti samo onaj kome Bog otvori um da razume, a ne oni kojima ljudi prosvetljuju raznim filozofijama,