Jump to content

Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Post


Recommended Posts

Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana -

Post

 

Kako pravilno postiti

 

Od Adamovog vremena, Božji narod je postio da bi se približio Bogu i poklonio mu se. Isus je svojim primerom pokazao važnost posta: "Onda Duh odvede Isusa u pustinju da ga đavo iskuša. Pošto je postio četrdeset dana i noći, najzad ogladne." (Mateja Luka 4:1-2). Kroz otkrivenja poslednjih dana, saznajemo da Gospod i dalje očekuje od Njegovog naroda da često posti i da se moli: "Takođe, dajem vam zapovest da nastavite u molitvi i postu od sada pa nadalje." (UiZ 88:76). Post znači biti bez hrane i pića. Povremeni post je dobar za telo i pomaže našem umu da bude aktivniji. Spasitelj nas je poučio da je post sa svrhom više od toga da ostanemo bez hrane i pića. Takođe se moramo fokusirati na duhovna pitanja.

 

Treba da se molimo kada postimo

 

Molitva je neophodan deo posta. Molitva i post se pominju zajedno u celom Svetom pismu. Naš post treba da bude praćen iskrenom molitvom, a naš post treba da započnemo i završimo molitvom.

 

Trebalo bi da postimo sa svrhom

 

Post može poslužiti u mnoge svrhe. Slabosti ili probleme možemo prevazići postom i molitvom. Ponekad želimo da postimo i molimo se za pomoć ili vođstvo za druge, kao što je član porodice koji je bolestan i treba mu blagoslov: "I počeše da poste i mole se Gospodu Bogu svome da otvori usta Almina, da može da govori, a i da udovi njegovi poprime snagu svoju – da se oči naroda otvore da vide i poznaju dobrotu i slavu Božju. I dogodi se da pošto postiše i moliše se tokom dva dana i dve noći, udovi Almini primiše snagu svoju i on usta i poče im govoriti, rekavši im da se uteše." (Mosija 27:22–23). Kroz post možemo spoznati istinu o svimu: „Postio sam i molio se mnogo dana da se uverim. A sada i sam znam da je to istina. Jer Gospod Bog mi je to otkrio svojim Svetim Duhom“ (Alma 5:46). Možemo da postimo da bismo pomogli drugima da spoznaju istinu. Post nam može pomoći da dobijemo utehu u vremenima tuge i žalosti: "I evo, beše to vreme kada se začu veliko oplakivanje i jadikovanje širom cele zemlje, Da, jauk udovica koje oplakivahu muževe svoje, a i očeva koji oplakivahu sinove svoje, a kćer brata, da, brat oca. I tako se jauk oplakivanja ču među svima njima, oplakivanja rodbine njihove koja beše pogubljena. I evo, to zaista beše žalostan dan, da, vreme ozbiljnosti i vreme velikog posta i molitve." (Alma 28:4–6). Post nam može pomoći da postanemo ponizni i da se osećamo bliži Nebeskom Ocu: "Ipak, oni često behu postili i molili se, i postajahu sve jači i jači u poniznosti svojoj, i sve čvršći i čvršći u veri u Hrista, do ispunjenja duša svojih radošću i utehom, da, sve do očišćenja i posvećenja srca svojih, a to posvećenje dođe zbog toga što prepustiše Bogu srca svoja." (Helaman 3:35). Naša svrha u postu ne treba da bude da impresioniramo druge. Gospod je savetovao: „A kad postite, ne budite namrgođeni kao licemeri jer oni izobličuju svoja lica, da ljudima pokažu da poste. Istinu vam kažem: dobili su svoju nagradu. Nego, kad postiš, pomaži glavu i umij lice, da ljudi ne primete da postiš, nego samo tvoj Otac, koji je u skrovitosti. Tada će ti uzvratiti tvoj Otac, koji gleda u skrovitosti.“ (Matej 6:16-18). Treba da budemo srećni kada postimo i da ne reklamiramo svoj post drugima.

 

Dan posta

 

Članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana poštuju jednu nedelju svakog meseca kao dan posta. Tog dana ne jedemo i ne pijemo ništa 24 časa. Svi članovi koji su fizički sposobni treba da poste. Dan posta je za nas poseban dan kada možemo da se ponizimo pred Gospodom u postu i molitvi. To je dan kada se molimo za oproštaj naših grehova i za moć da prevaziđemo svoje greške i oprostimo drugima. U nedelju Velikog posta članovi Crkve se sastaju i pričešćuju. Oni jačaju sebe i jedni druge svedočenjem na sastanku posta i svedočanstava.

 

Velikoposni prinosi

 

Kada svakog meseca postimo, Gospod traži od nas da pomognemo onima kojima je potrebna pomoć. Jedan od načina da to uradimo je da damo novac koji bismo uštedeli na hrani za vreme posta. Trebalo bi da dajemo što je više moguće. Kroz postne prinose, postajemo saradnici sa Gospodom u služenju potrebama manje bogate braće i sestara.

 

Blagosloveni smo kada postimo

 

Isaija, prorok iz Starog zaveta, pisao je o bogatim blagoslovima od Gospoda onima koji poste i pomažu drugima. Obećan nam je mir, bolje zdravlje i duhovno rukovođenje. Isaija nam govori o blagoslovima koji dolaze kada postimo: "Tada će tvoja svetlost zasjati kao zora i brzo će doći tvoje ozdravljenje. Tvoja pravednost ići će pred tobom, a Gospodnja slava biće straža koja ide za tobom. Tada ćeš prizvati Gospoda, i on će te uslišiti. Tada ćeš povikati, i on će reći: „Evo me!“ (Isaija 58:8-9). Post poboljšava naš život i daje nam dodatnu snagu. Pomaže nam da živimo prema drugim principima jevanđelja jer nas približava Gospodu.

 

Post nas uči samokontroli

 

Post nam pomaže da steknemo snagu karaktera. Kada pravilno postimo, naučićemo da kontrolišemo svoje žudnje i želje. Malo smo jači jer smo sami sebi dokazali da imamo kontrolu nad sobom. Ako svoju decu učimo da poste, ona će razviti duhovnu snagu da prevaziđu veće izazove kasnije u životu.

 

Post nam daje duhovnu snagu

 

Kada mudro i molitveno postimo, razvijamo svoju veru. Sa tom verom ćemo imati veću duhovnu moć: "Da, i oni behu postali čvrsti u znanju istine, jer behu muškarci dubokog razumevanja i behu marljivo istraživali Sveta pisma kako bi mogli znati reč Božju. Ali, to nije sve. Behu se posvetili čestim molitvama i postu, stoga imahu duh proroštva i duh otkrivenja. I kad poučavahu, poučavahu moću i vlašću od Boga." (Alma 17:3). Spasitelj je rekao onima koji ispravno poste: "Tada će ti uzvratiti tvoj Otac, koji gleda u skrovitosti.” (Mateja 6:18).

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Odgvori na temu

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Posts

    • Rasuđivanje je način da se čovek rodi kao Božansko biće, i u ovom tekstu ćemo pokušati to da malo bolje osvetlimo. Da se vidi kolika je vrednost rasuđivanja i kakvo blago stičemo njime. Stihovi o Izraelskom caru Solomonu će biti odličan uvod u priču. Evo šta je Solomon zatražio od Boga: Daj dakle sluzi svojemu srce razumno da može suditi narodu tvojemu i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu tvojemu tako velikom? I bi milo Gospodu što Solomun to zaiska. I reče mu Bog: kad to išteš, a ne išteš duga života niti išteš blaga niti išteš duša neprijatelja svojih nego išteš razuma da umeš suditi; Evo učinih po tvojim rečima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takoga kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti će posle tebe nastati taki kakav si ti. A svrh toga dajem ti i što nisi iskao, i blago i slavu, da takoga kakav ćeš ti biti neće biti među carevima svega veka tvojega. I ako uzideš mojim putovima držeći uredbe moje i zapovijesti moje, kao što je išao David otac tvoj, produljiću dane tvoje. Knjiga o carevima 3.9-14 Vidimo da je za rasuđivnje potrebno razumno srce, i ne zaboravimo da je srce centar našeg uma, fokus naša pažnje, Misli koje preokupiraju našu pažnju one su nam u srcu. Pa Gospod kaže da tamo gde je naše blago tamo đe biti i naše srce. Naše misli će uvek biti tamo gde je naše blago: zato onaj ko se obogatio u zemaljskim stvarima ne može naslediti carstvo jer u njegovom srcu neće biti Bog nego će premišljati o svom blagu umesto da traži Boga. Sv. Pismo razlikuje dva razuma: razum koji je po Bogu i naš razum. Pa Osija kaže: I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.Osija, glava 13 O Timotije! sačuvaj što ti je predano, kloni se poganih, praznih razgovora i prepiranja lažno nazvanoga razuma, 1. Timotiju, glava 6 Ja sam luđi od svakoga, i razuma čovječijega nema u mene. Price Solomunove, glava 30 A pogledajmo šta kaže pismo za razum koji je po Bogu: Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mojemu prigni uho svoje, Price Solomunove, glava 5 Od čega čovek postaje razuman odgovor daje samo Pismo: Od zapovesti tvojih postadoh razuman; toga radi mrzim na svaki put lažni.Psalam 119. A Hristos kaže: Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.Jovan, glava 7. Šta nam to gospod kaže? Razuman se postaje tako što se čini ono što je Gospod govorio da treba činiti. Beseda na gori je dobar početak da znamo šta treba činiti da bi smo došli do razuma koji je po Bogu. Razum se ne stiče mudrovanjem, i sabiranjem mnogog znanja već činjenjem Božije volje. A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda, i obilan mir imaće sinovi tvoji. Isaija, glava 54. U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od oca i nauči, doći će k meni.Jovan, glava 6. Mi treba da budemo naučeni od Boga da bi smo imali razum i da bi mogli ispravno da rasuđujemo. A kako ćemo biti naučeni od Boga ako glasa njegova ne čujemo, ako nemamo Njegova otkrovenja? Zato Gospod kaže učenicima: Niti se zovite učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. Matej, glava 23. Znači onaj koji se uči od ljudi iz raznih knjiga vešto napisanih neće steći razum koji je od Boga nego đe steći razum koji je od ljudi. Jer ljudski razum dolazi od ljudskog uma a Božiji razum dolazi od Božijeg uma. A gde možemo nađi Božiji um? Sv. Pismo je Reč Božija, a Grčka reč Logos znači Reč, ali ima još jedno značenje, znači i UM. Pa sv. ap. Jovan kaže: U početku beše riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše život, i život beše vidjelo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze. Po Jovanu 1. 1-5 Pa hajde da umesto da Logos prevedemo sa Reč, prevedemo kao Um. U početku beše Um, i um beše u Boga, i Bog beše um. On beše u početku u Boga. Sve je kroz njega postalo, i bez njega ništa nije postalo što je postalo. U njemu beše život, i život beše videlo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze.   Na nebu se nalazi Raj , tamo je Carstvo nebesko, presto Božiji u nebeskom Jerusalimu,tamo je i Drvo Života, i izvor vode života. Tamo žive anđeli, duhovi dobra. A Pakao se nalazi u srcu zemlje,tamo je večna vatra i tamo žive demoni, duhovi zla. I kad se bukvalno rasuđuje: mi znamo da neba nema, da se posle atmosvere koja uzrokuje plavetnilo koje vidimo nalazi dubina svemira.a kad pogledamo ispod nas se nalazi zemljino jezgro i vrelina lave koja je ispod tankog sloja Zemljine kore. Ali Gospod Isus Hristos nam kaže da je Carstvo nebesko tu u nama,da je to svet naših misli, da se ono nalazi u našem umu. Da je Raj, deo našeg uma, da se tu u nama nalazi presto Božiji i da u našem umu žive anđeli, Pa ako je nebo tu u nama onda je i zemlja tu u nama, i pakao i anđeli Pakla su tu u nama, svet naših misli. A mi smo tamo gde se svojom pažnjom nalazimo, ako smo svojom pažnjom na nebu gledamo nebeske stvari a ako smo svojom pažnjom na zemnji gledamo zemaljske stvari, Misli kojima posvećujemo pažnju su anđeli ili demoni. Mi smo svojom pažnjom ili u raju ili u paklu. Zato je jako bitno da se naučimo rasuđivanju, da naučimo da prepoznajemo svoje misli, da bdimo nad njima i da svojom pažnjom što više budemo u raju nego u paklu. Zato bez solidnog poznavanja Biblije nema rasuđivanja: jer nemamo na osnovu čega da rasuđujemo. Bez sv. Pisma nemamo informaciju da mi u sebi imamo dva različita načina mišljenja i da nismo dužni da slušamo ono što nam naš intelekt savetuje. Jer u intelektu se ogleda naš zemaljski način mišljenja. On koji je nekada živeo na nebu i bio jedan od najsvetlijih anđela, Lucifer, zbog svog bezakonja prognan je na zemlju i postao je vladar zemlje,gospodar pakla. U Svetom Pismu mi Imamo Um Božiji, i on je mera po kojoj možemo da rasuđujemo da li je neko mišljenje dobro ili loše. Deset Božijih zapovesti su uputstvo šta ne treba raditi a Hristovo Jevađnjelje je uputstvo šta da radimo da bi smo stekli Carstvo nebesko u kome će nam služiti anđeli Božiji imesto da živimo na zemlji i služimo anđelima pakla. Zato sv.ap. Pavle kaže u korinćanima glava 6 Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli stvarima ovoga svijeta?          
    • Slažem se da ne treba filozofirati, ali reči su nesavršen alat da opišu ideje, Osećanja, lepotu, Harmoniju, smisao.... Tako Biblija nikako ne može da bude jasna, već se kroz posmatranje tvorevine koja svedoči ono šta je u Bibliji napisano može doći do razumevanja rečenog u njoj.  Ali ljude ne zanimaju dokazi, Svako teži da brani svoju istinu pa makar ta istina bila i zabluda .  Čovek ne može imati dve istine, zato je istina samo jedna. I ta jedna istina postaje deo našega identiteta , našega ega i mi je onda ljubomorno čuvamo i branimo čak i kada su u pitanju zablude.  Zeto je se vera uzima u pravdu. Jer mogućnost da poverujemo u stvari koje se kose sa našom istinom je Vera. Sposobnost da uzmemo u obzir dokaze koji govore protiv naše istine i razmatramo ih nepristrasno je vera. Onaj ko gaji sumnju nikada neće uzeti u razmatranje neku novu istinu već će je odmah odbaciti. Ljudi se identifikuju da određenim crkvenim učenjima verujući autoritetima i onda je to njihov identitet njihov ego i ne žele da čuju da su prevareni. lakše je čoveka prevariti nego mu posle dokazati da je prevaren.  A crkve si uBibliji predstavljene kao žene, pa je crkva Božija predstavljena kao devojka u belom , nevesta Hristova.  A 144000 su devstvenici, oni koji se nisu opoganili sa ženama kaže Pismo. A to znači da su devstvenici oni koji svoj um nisu uprljali sa raznim crkvenim učenjima. Etovidiš kakosamo na primeru 144000 devstvenika reči mogu drugačije da se protumače i vidi istina. Tako Bibliju može razumeti samo onaj kome Bog otvori um da razume, a ne oni kojima ljudi prosvetljuju raznim filozofijama,
  • Topics

×
×
  • Create New...