-
Posts
-
By VincentDEAGO · Posted
Embark on a rewarding partnership journey with https://SellAccs.net! Our platform offers a seamless opportunity to profit from the booming market of buying and selling online accounts. As a partner, you'll enjoy competitive commissions, comprehensive support, and a vast network of potential buyers and sellers. Join us in revolutionizing the digital commerce landscape and unlock your earning potential today! JUST CLICK THE UP COMING INTERNET SITE: https://SellAccs.net -
Uvek za stvaranje necega postoji neki Pocetak,pa tako i za stvaranj Zemlje. Poenta je samo u tome da je stvaranje zemlje i vode jedno,a sasvim je drugo kad se ona oblikuje za zivot zemaljski stvorenja. Tako da je po ovome zemlja kao planeta mogla postojati milijardama godina dok Bog nije resio da je oblikuje i oblikovao ju je za 6 dana koji svakako nisu dani od 24 sata. Za obaranje teorije da jedan dan oblikovanja zemlje traje 24 sata postoji mnogo dokaza i biblijskih i naucnih ,a ja cu pomenuti samo neke. 1. U Bibliji pise da jedan dan u Bozjim ocima moze da traje cak 1000 godina ,pa i vise hiljada godina,ali i kao straza nocna,ali nigde 10 sekundi kolko je vremena potrebno Bogu da kaze "Neka bude Svetlost" i bi svetlost itd. 2.Petrova 3:8 Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljadu godina, i hiljadu godina kao jedan dan. 2.Hajde kako bi to izgledalo da je bukvalno 24 sata? ne bi bilo ni mladog drveca,niti mladih zivotinjica,Adam ne bi znao nista o razmnozavanju jer nije uspeo nista da vidi..zamislite za 5 dana od 24 sata da se namnoze i biljke i zivotinje. nadalje posto je Adam stvoren 6.dana verovatno" popodne" jer je" prepodne "Bog stvarao zivotinje na zemlji,stoku,zveri i sitne zivotinje,kolko mu je vremena trebalo da imenuje svaku zivotinju od njih hiljade ,da ne spominjemo biljke,inskete i druge oblike zivota,a potom i da je on sam pored Jehove Boga i ostalih andjela?Cudo ne vide da ni jehova Bog nema zenu,bas kao ni andjeli,ali je on pozeli i dobi je istog ili nekog drugog dana???Jel Bog i Evu stvorio 6.dana od 24 sata? posto je 7 .dana poceo da odmara.Da je nije napravio 8,ili 9? :) 3.A ako sve tako brzo radi ,a zasto bi se mi sada zlopatili zbog Adamovog greha skoro pa 7000 godina???,sto n bi Bog odvoji 24 sata da resi sve nase probleme,ako zaista dan Bozji traje 24 sata. itd itd -
Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Radna i lična odgovornost Rad je večni princip Naš Nebeski Otac i Isus Hrist su nam svojim primerom i poukama pokazali da je rad važan na nebu i na zemlji. Bog je radio da stvori nebo i zemlju. On je učinio da se mora sakupe na jedno mesto i da se pojavi zemlja. On je učinio da na zemlji rastu trava, biljke i drveće. On je stvorio sunce, mesec i zvezde. On je stvorio sve živo u moru i na zemlji. Zatim je Adama i Evu stavio u vrt da se brinu o njemu i da imaju vlast nad svim živim bićima. (Vidi Postanak 1:1–28.) Isus je rekao: „Moj Otac uvek radi, zato i ja radim“ (Jovan 5:17). Takođe je rekao: „Ja treba da činim dela Onoga koji me posla“ (Jovan 9:4). Zapovedeno nam je da radimo Rad je bio način života na zemlji otkako su Adam i Eva napustili Rajski vrt. Gospod je rekao Adamu: „U znoju lica svoga ješćeš hleb svoj“ (Postanka 3:19). Adam i Eva su radili na poljima kako bi mogli da obezbede svoje potrebe i potrebe svoje dece (videti Mojsije 5:1). Gospod je rekao narodu Izrailja: „Radite šest dana“ (Izl 20:9). Gospod je rekao svecima poslednjih dana: „Evo, ja, Gospod, nisam zadovoljan stanovnicima Siona, jer među njima ima lenjih ljudi“ (UiZ 68:31) . Rad treba ponovo ustoličiti kao vladajući princip u životu članova Hristove. Porodična odgovornost Roditelji rade na obezbeđivanju fizičkog, duhovnog i emocionalnog blagostanja svoje porodice. Oni nikada ne treba da očekuju da će neko drugi umesto njih ispuniti ovu odgovornost. Apostol Pavle je napisao: „Ako se ko ne brine za svoje, a posebno za svoje ukućane, odrekao se vere“ (1. Timoteju 5:8). Parovi treba da traže nadahnuće od Gospoda i da slede savete proroka kada utvrđuju pojedinačne odgovornosti. Stvaranje doma u kome se svakodnevno poučavaju principi jevanđelja i gde obiluju ljubav i red je jednako važno kao i briga o osnovnim potrebama za hranom i odećom. Deca treba da daju svoj deo u radu porodice. Neophodno je da deca imaju radne obaveze koje će odgovarati njihovim sposobnostima. Treba ih pohvaliti za njihova dostignuća. Dobar odnos prema poslu, navike i veštine se uče kroz uspešna iskustva kod kuće. Neki ljudi se suočavaju sa poteškoćama kada pokušavaju da brinu o svojoj porodici. Hronična bolest, gubitak supružnika ili dolazak starijeg roditelja mogu povećati obaveze u kući. Naš Nebeski Otac se seća porodica u takvim situacijama i daje im snagu da izvršavaju svoje dužnosti. On će ih uvek blagosloviti ako ga zamole sa verom. Možemo uživati u našem poslu Neki ljudi smatraju da je posao gnjavaža. Za druge, to je uzbudljiv deo života. Jedan od načina na koji možemo da uživamo u svim prednostima života je da naučimo da volimo posao. Ne možemo svi da biramo kakav ćemo posao raditi. Neki od nas rade dugo samo za osnovne potrebe. Teško je uživati u takvom poslu. Ipak, najsrećniji ljudi su naučili da uživaju u svom poslu, kakav god on bio. Možemo pomoći jedni drugima u radu. Najteži teret postaje lak kada ga neko podeli sa nama. Naš odnos prema poslu je veoma važan. Sledeća priča pokazuje kako je jedan čovek video dalje od svog svakodnevnog posla. Putnik je prolazio pored kamenoloma i video tri muškarca kako rade. Pitao je svakog čoveka šta radi. Odgovor svakog čoveka pokazao je drugačiji odnos prema istom poslu. „Sečem kamen“, odgovori prvi čovek. Drugi je odgovorio: „Zarađujem tri zlatnika na dan. Treći se nasmejao i rekao: „Ja pomažem da se gradi dom Božiji. Svakim poštenim radom služimo Bogu. Mormonova knjiga uči: „Kada služiš svom bližnjemu, služiš i samom Bogu svom“ (Mosija 2:17). Ako naš rad samo zadovoljava potrebe nas i naše porodice, mi tada pomažemo nekoj od dece Božije. Bog osuđuje nerad Gospod nije mio onima koji su lenji ili besposleni. Rekao je: „Nema mesta za besposličara u crkvi osim ako se ne pokaje i ne popravi svoje puteve“ (UiZ 75:29). Takođe je zapovedio: »Ne budi besposlen. Jer ko je besposlen, neka ne jede hleb i neka ne nosi odeću radnika“ (UIZ 42:42). Od najranijih dana Crkve, proroci su poučavali svece poslednjih dana da budu nezavisni i samodovoljni i da izbegavaju bezposlenost. Pravi sledbenici Hrista neće svojevoljno odbaciti teret sopstvene podrške. Dokle god su u mogućnosti, oni će sebi i svojim porodicama obezbediti potrepštine za život. Koliko god da su sposobni, svi članovi Crkve treba da prihvate odgovornost da se brinu o svojim bližnjima koji ne mogu da brinu o sebi. Rad, slobodno vreme i odmor Svi moramo da pronađemo pravi balans između posla, slobodnog vremena i odmora. Stara izreka kaže: „Ne raditi ništa je najteži posao, jer se bez posla odmor i opuštanje ne mogu prestati. Ne samo da je prijatno i neophodno da se odmorimo, već nam je zapoveđeno da se odmaramo na šabat (videti Izlazak 20:10; UiZ 59:9–12). Ovaj dan odmora posle svakih šest dana rada donosi osveženje za naredne dane. Gospod je takođe obećao „obilje sa zemlje“ onima koji drže dan šabata. (videti UiZ 59:16–20). Tokom ostalih dana u nedelji, osim posla, možemo da provodimo vreme i usavršavajući svoje talente i uživajući u svojim hobijima, razonodi ili drugim aktivnostima koje će nas osvežiti. Blagoslovi rada Bog je objavio Adamu: „U znoju lica svoga ješćeš hleb svoj“ (Postanak 3:19). Osim što je bio vremenski zakon, to je bio zakon za spasenje Adamove duše. Ne postoji stvarna podela između duhovnog, mentalnog i fizičkog rada. Rad je neophodan svakom od nas za rast, razvoj karaktera i mnoga zadovoljstva koja neradnici ne poznaju. Privilegija rada dar, da je moć rada blagoslov, a da je ljubav prema poslu uspeh“. „Ljudi jesu da bi imali radost“ (2. Nefi 2:25). Rad je ključ za potpunu radost u Božjem planu. Ako smo pravedni, vratićemo se da živimo sa našim nebeskim Ocem i imaćemo mnogo posla. Kako postanemo kao on, tako će i naš rad postati sličan njegovom delu. Njegovo delo je „da donese besmrtnost i večni život za čoveka“ (Mojsije 1:39 ). -
Proroci Prorok je osoba koja kroz lično otkrivenje zna da je Isus Hrist Sin Božiji, jer „svedočanstvo Isusovo je duh proroštva“ (Otkr. 19:10). Iz tog razloga, svaki prorok svedoči o Hristu (Dela 10:43; Jakovljeva 4:4). Ako čovek koji tvrdi da je duhovni služitelj spasenja ne svedoči o Hristu, on nije prorok. Osoba koja ima svedočanstvo o Isusu, odnosno koja je primila lično otkrivenje od Svetog Duha da je Isus Hrist, je prorok. Ako nije primio ovo otkriveno znanje, on nije prorok, ma koliko talenata ili darova imao. Ali kada čovek primi otkrivenje od Duha koje ga uverava da je Hrist Sin Božiji, on može napredovati u pravednosti i primati dalja otkrivenja, uključujući otkrivenja koja predviđaju buduće događaje. Kada okolnosti zahtevaju i ako je to preporučljivo, prorok može „prorokovati o svemu“ na osnovu svog svedočenja (Mojsije 5:3). Kroz vekove, proroci su predviđali budućnost. „Istražite Božja otkrivenja, proučavajte proročanstva i radujte se što Bog daje videoce i proroke svetu. Videli su tajne Božije: potop pre nego što je došao; anđeli koji se penju i spuštaju stepenicama koje su sezale od zemlje do neba i kamenom isečenim sa planine koji je ispunio celu zemlju. Videli su Sina Božijeg kako dolazi iz krajeva blaženstva i živi među ljudima na zemlji.“ (Pouke, str. 12-13). Ali nije zadatak proroka samo da predviđaju budućnost. Što je još važnije, treba da svedoče onima oko sebe da je Hrist Sin Božiji i da su njihova učenja o planu spasenja i obredima koje sprovode božanskog porekla. Većina glavnih proroka imali su Melhisedekovo sveštenstvo. Kao ovlašćeni upravitelji, neki su držali ključeve koji su im omogućavali da sprovode pune jevanđelske obrede. Naravno, postoji razlika u rangu i stepenu proročke odgovornosti i autoriteta. Svaki član Crkve Isusa Hrista treba da bude prorok u svojim poslovima. Mojsije je rekao: „Ja bih voleo da svi među Gospodnjim narodom budu proroci, jer bi tada Gospod stavio svoj Duh na njih!“ (Brojevi 11:29). Proročanstvo je dar Duha koji je dostupan svim svetima (1. Kor. 12:10). Verni članovi Crkve su ohrabreni da traže dar proroštva (1. Kor. 14:39). Oni koji vrše službu u Crkvi treba da budu proroci i u svojim poslovima i u poslovima organizacije za koju su odgovorni. Predsednik zbora treba da bude prorok svom zboru, biskup (episkop) svom odeljenju, a drugi tamo gde su pozvani. Isus je postavio 12 apostola koji su bili proroci, videoci i otkrovetelji. Apostol Petar je imao ključeve carstva. On obznanjuje ljudima novo otkrivenje, jer je on Božji glasnogovornik na zemlji. „Gospod Bog ne čini ništa, a da prethodno ne otkrije svoju nameru svojim slugama prorocima“ (Amos 3:7). Apostoli i proroci su osnova na kojoj stoji organizacija prave crkve (1 Kor 12:28; Ef 2:20). Gde nema apostola i proroka, nema ni crkve Božije, ali gde ima apostola i proroka, tamo je crkva Isusa Hrista u svojoj slavi, lepoti i savršenstvu. Obećano je da će Crkva Isusa Hrista imati apostole i proroke dok „ dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božijega, u čoveka savršena, u meru rasta punoće Hristove. " (Efežanima 4:13). Ponekad se stiče utisak da su neki proroci u Starom zavetu važniji ili veći od drugih jer o njima imamo više pisanih izveštaja u Bibliji. Ilija i Jovan Krstitelj, međutim, bili su dvojica najvećih proroka i od njih nismo zabeležili ni jednu od Njih pisanu reč. Znamo da su Adam, Enoh, Josif, Zenos, Zenoh, Neum i mnogi drugi Proroci pisali mnogo toga što nam nije preneto. Možemo samo da nagađamo šta su pisali Metusalah, Lameh, Noje, Sim, Melhisedek, Isaija, Gad, Jeremija, Elija, Halev i mnogi drugi poznati proroci. Osim ovih, živele su hiljade proroka o kojima ne znamo ništa. Ako neko kaže da postoje i da su bili pravi proroci, može se isto tako zaključiti i da postoje oni koji su bili lažni proroci. Gospod je upozorio ljude: „Čuvajte se lažnih proroka“ (Mateja 7:15) i savetuje da ispitamo tvrdnje proroka i da prepoznamo pravog proroka, a odbacimo lažnog. „Ako neko prorokuje i zapoveda ljudima da poštuju njegova učenja, on mora biti ili pravi prorok ili lažni prorok. Uvek se javljaju lažni proroci koji rade protiv pravih proroka, a ono što oni prorokuju toliko je blisko istini da skoro da zavaravaju čak i izabrane“ (Učenja, str.365). „Jovan je rekao da je Isusovo svedočanstvo duh proroštva. Stoga, ako sam tvrdio da sam svedok ili učitelj, ali nisam imao duh proroštva koji je Isusovo svedočanstvo, onda bih morao da budem lažni svedok. S druge strane, ako sam pravi učitelj i svedok, onda moram imati duh proroštva, jer to je ono što označava proroka. Ako neko kaže da je učitelj ili propovednik pravednosti, a poriče duh proroštva, onda je lažov i nema istine u sebi. Ovim ključem možete razotkriti lažne učitelje i prevarante“ (Učenje, str.269). Mnogi ljudi tvrde da su pobožni i da imaju svedočanstvo o Isusu Hristu, ali sama ova tvrdnja ni na koji način nije garancija ili dokaz da oni zaista poseduju duh proroštva ili da su pravi proroci. Naprotiv, tražitelju istine je zapoveđeno: „Ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet.“ (1. Jovanova 4:1). „Gle, zaista, kažem vam, da ima puno duhova koji su lažni duhovi, koji siđoše na zemlju, varajući svet. A takođe Sotona nastoji da vas prevari, kako bi mogao da vas uništi. Gle, ja, Gospod, vas promatrah, i videh odvratnosti u crkvi koja je preuzela ime moje. Ali blagosloveni su oni koji su verni i istrajni, bilo u životu ili u smrti, jer će baštiniti večni život. Ali jao onima koji su varalice i licemeri, jer, tako reče Gospod, privešću ih na sud.“ (UiZ 50:2-6). Oni koji tvrde da su pravi duhovni vođe mogu oponašati pravog proroka tako vešto da mogu prevariti one koji sami nemaju vođstvo ili nadahnuće Duha. Stoga nije dovoljno priznati da je Isus Hrist, već pravi prorok mora da vodi život koji odgovara božanskom primeru. On mora da se drži zakona i obreda koje je Bog otkrio: „Onaj koji govori, čiji duh je raskajan, čija reč je krotka i poučna, takav je od Boga ako se pokorava obredima mojim.“ (UiZ 52:16). U naše vreme, pravi proroci su uvek članovi Crkve Isusa Hrista. Kada budu potvrđeni kao članovi Crkve, oni su ovlašćeni da uz sebe imaju Svetog Duha kao svog stalnog pratioca. Oni žive tako da su prijemčivi za podsticaje i šaputanja Svetog Duha, i potpuno su u skladu sa prorocima i objaviteljima koje je Bog izabrao da upravljaju poslovima svog zemaljskog carstva. Neće se naći u kultovima ili sektama koje nisu u skladu sa utvrđenim crkvenim poretkom, i neće se pobuniti protiv izabranih apostola, jer „proroci treba da upravljaju proročkim darovima Duha.“ (1. Kor. 14:32). Uprkos svom nadahnuću i veličini, proroci su ljudi i nesavršeni, kao i drugi ljudi. Imaju mišljenja i predrasude i u mnogim slučajevima moraju da rešavaju svoje lične probleme bez inspiracije. „Neki misle da je prorok u svakom trenutku prorok. Međutim, rekao sam da je prorok samo prorok kada ga sveti Duh nadahne da deluje kao prorok“ (Učenje, str.278). Dakle, mišljenja i pogledi proroka mogu biti pogrešni ako nisu nadahnuti Duhom. S druge strane, nadahnute izjave su Sveto pismo i priznato su kao Sveto pismo (UiZ 68:4). Pošto „proroci treba da upravljaju proročkim darovima Duha. “ (1. Kor. 14:32), sve što predlažu proročkim darom jeste glas nadahnuća. Međutim, nenadahnuti iskazi moraju biti ispitani u potrazi za istinom ili greškom u duhu razlučivanja i nadahnuća koji poseduje svako ko uživa u daru Svetog Duha. Štaviše, ove izjave moraju biti u skladu sa svetim spisima. „Ono što osoba kaže ili piše je irelevantno ako je u suprotnosti sa otkrivenom Božjom reči. Možemo to ostaviti po strani. Ako se moje reči ili učenja bilo kog drugog člana Crkve, visokog ili niskog, ne slažu sa otkrivenjima, ne moramo ih prihvatiti. Za ono što piše odgovoran je svako ko piše, a ne crkva. Ako neko iz crkve napiše nešto što se ne slaže sa otkrivenjima, odgovornost je svakog člana Crkve da odbaci ono što je napisao. S druge strane, ako napiše nešto što je potpuno u skladu sa otkrivenom Rečju Gospodnjom, onda to treba da prihvatite“ (Doctrines Of Salvation, Vol. 3, str. 203-204).
-
Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Post Kako pravilno postiti Od Adamovog vremena, Božji narod je postio da bi se približio Bogu i poklonio mu se. Isus je svojim primerom pokazao važnost posta: "Onda Duh odvede Isusa u pustinju da ga đavo iskuša. Pošto je postio četrdeset dana i noći, najzad ogladne." (Mateja Luka 4:1-2). Kroz otkrivenja poslednjih dana, saznajemo da Gospod i dalje očekuje od Njegovog naroda da često posti i da se moli: "Takođe, dajem vam zapovest da nastavite u molitvi i postu od sada pa nadalje." (UiZ 88:76). Post znači biti bez hrane i pića. Povremeni post je dobar za telo i pomaže našem umu da bude aktivniji. Spasitelj nas je poučio da je post sa svrhom više od toga da ostanemo bez hrane i pića. Takođe se moramo fokusirati na duhovna pitanja. Treba da se molimo kada postimo Molitva je neophodan deo posta. Molitva i post se pominju zajedno u celom Svetom pismu. Naš post treba da bude praćen iskrenom molitvom, a naš post treba da započnemo i završimo molitvom. Trebalo bi da postimo sa svrhom Post može poslužiti u mnoge svrhe. Slabosti ili probleme možemo prevazići postom i molitvom. Ponekad želimo da postimo i molimo se za pomoć ili vođstvo za druge, kao što je član porodice koji je bolestan i treba mu blagoslov: "I počeše da poste i mole se Gospodu Bogu svome da otvori usta Almina, da može da govori, a i da udovi njegovi poprime snagu svoju – da se oči naroda otvore da vide i poznaju dobrotu i slavu Božju. I dogodi se da pošto postiše i moliše se tokom dva dana i dve noći, udovi Almini primiše snagu svoju i on usta i poče im govoriti, rekavši im da se uteše." (Mosija 27:22–23). Kroz post možemo spoznati istinu o svimu: „Postio sam i molio se mnogo dana da se uverim. A sada i sam znam da je to istina. Jer Gospod Bog mi je to otkrio svojim Svetim Duhom“ (Alma 5:46). Možemo da postimo da bismo pomogli drugima da spoznaju istinu. Post nam može pomoći da dobijemo utehu u vremenima tuge i žalosti: "I evo, beše to vreme kada se začu veliko oplakivanje i jadikovanje širom cele zemlje, Da, jauk udovica koje oplakivahu muževe svoje, a i očeva koji oplakivahu sinove svoje, a kćer brata, da, brat oca. I tako se jauk oplakivanja ču među svima njima, oplakivanja rodbine njihove koja beše pogubljena. I evo, to zaista beše žalostan dan, da, vreme ozbiljnosti i vreme velikog posta i molitve." (Alma 28:4–6). Post nam može pomoći da postanemo ponizni i da se osećamo bliži Nebeskom Ocu: "Ipak, oni često behu postili i molili se, i postajahu sve jači i jači u poniznosti svojoj, i sve čvršći i čvršći u veri u Hrista, do ispunjenja duša svojih radošću i utehom, da, sve do očišćenja i posvećenja srca svojih, a to posvećenje dođe zbog toga što prepustiše Bogu srca svoja." (Helaman 3:35). Naša svrha u postu ne treba da bude da impresioniramo druge. Gospod je savetovao: „A kad postite, ne budite namrgođeni kao licemeri jer oni izobličuju svoja lica, da ljudima pokažu da poste. Istinu vam kažem: dobili su svoju nagradu. Nego, kad postiš, pomaži glavu i umij lice, da ljudi ne primete da postiš, nego samo tvoj Otac, koji je u skrovitosti. Tada će ti uzvratiti tvoj Otac, koji gleda u skrovitosti.“ (Matej 6:16-18). Treba da budemo srećni kada postimo i da ne reklamiramo svoj post drugima. Dan posta Članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana poštuju jednu nedelju svakog meseca kao dan posta. Tog dana ne jedemo i ne pijemo ništa 24 časa. Svi članovi koji su fizički sposobni treba da poste. Dan posta je za nas poseban dan kada možemo da se ponizimo pred Gospodom u postu i molitvi. To je dan kada se molimo za oproštaj naših grehova i za moć da prevaziđemo svoje greške i oprostimo drugima. U nedelju Velikog posta članovi Crkve se sastaju i pričešćuju. Oni jačaju sebe i jedni druge svedočenjem na sastanku posta i svedočanstava. Velikoposni prinosi Kada svakog meseca postimo, Gospod traži od nas da pomognemo onima kojima je potrebna pomoć. Jedan od načina da to uradimo je da damo novac koji bismo uštedeli na hrani za vreme posta. Trebalo bi da dajemo što je više moguće. Kroz postne prinose, postajemo saradnici sa Gospodom u služenju potrebama manje bogate braće i sestara. Blagosloveni smo kada postimo Isaija, prorok iz Starog zaveta, pisao je o bogatim blagoslovima od Gospoda onima koji poste i pomažu drugima. Obećan nam je mir, bolje zdravlje i duhovno rukovođenje. Isaija nam govori o blagoslovima koji dolaze kada postimo: "Tada će tvoja svetlost zasjati kao zora i brzo će doći tvoje ozdravljenje. Tvoja pravednost ići će pred tobom, a Gospodnja slava biće straža koja ide za tobom. Tada ćeš prizvati Gospoda, i on će te uslišiti. Tada ćeš povikati, i on će reći: „Evo me!“ (Isaija 58:8-9). Post poboljšava naš život i daje nam dodatnu snagu. Pomaže nam da živimo prema drugim principima jevanđelja jer nas približava Gospodu. Post nas uči samokontroli Post nam pomaže da steknemo snagu karaktera. Kada pravilno postimo, naučićemo da kontrolišemo svoje žudnje i želje. Malo smo jači jer smo sami sebi dokazali da imamo kontrolu nad sobom. Ako svoju decu učimo da poste, ona će razviti duhovnu snagu da prevaziđu veće izazove kasnije u životu. Post nam daje duhovnu snagu Kada mudro i molitveno postimo, razvijamo svoju veru. Sa tom verom ćemo imati veću duhovnu moć: "Da, i oni behu postali čvrsti u znanju istine, jer behu muškarci dubokog razumevanja i behu marljivo istraživali Sveta pisma kako bi mogli znati reč Božju. Ali, to nije sve. Behu se posvetili čestim molitvama i postu, stoga imahu duh proroštva i duh otkrivenja. I kad poučavahu, poučavahu moću i vlašću od Boga." (Alma 17:3). Spasitelj je rekao onima koji ispravno poste: "Tada će ti uzvratiti tvoj Otac, koji gleda u skrovitosti.” (Mateja 6:18).
-
-
Topics
-
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.