Jump to content

Saznajte i povjerujte!


Recommended Posts

Saznanje, shvaćanje i uviđanje koji istočasno urađaju korijenitom promjenom – stava, gledišta, ophođenja, ponašanja.

Saznajte i povjerujte Evanđelju jer Kraljevstvo Nebesko se približi!

Kad je Ivanov upit: Jesi li ti Onaj koji ima doći ili drugoga da čekamo? stigao do Krista, on mu je poručio u odgovor:

Slijepi vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se navješćuje Radosna vijest.

Kakva je to radosna vijest koju je Isus poručio Ivanu u odgovor da se obznanjuje? Kakvu radosnu vijest je narod trebao saznati, primiti ju, shvatiti i uvidjeti ju, u nju povjerovati i time biti, postati i nadasve doživotno ostati s njome posve sukladni?

On otvori knjigu i namjeri se na mjesto, gdje je bilo napisano: "Duh Gospodnji počiva na meni. On me pomaza, da nosim radosnu vijest siromasima. Posla me, da navješćujem zarobljenima oslobođenje, slijepima vid, da oslobodim potlačene, Da proglasim milosnu godinu Gospodnju." Tada zatvori knjigu, dade je natrag slugi i sjede. Oči sviju u sinagogi bile su uprte u njega. On im počne govoriti: "Danas se ispuni ova riječ Pisma, koju ste upravo čuli."

...i kad sjede, pristupiše mu učenici njegovi, i on otvori usta te ih poučavaše govoreći:

Blago siromasima duhom, jer njihovo je kraljevstvo nebesko .

Blago ožalošćenima, jer će se utješiti .

Blago krotkima: oni će baštiniti zemlju .

Blago gladnima i žednima pravednosti: oni će se nasititi .

Blago milosrdnima: oni će zadobiti milosrđe .

Blaženi čisti srcem: oni će Boga vidjeti .

Blago mirotvorcima: oni će se sinovima Božjim zvati .

Blago onima koji su progonjeni zbog pravednosti: njihovo je kraljevstvo nebesko .

Blago vama kad vas zbog mene budu pogrdili i progonili i lažno protiv vas govorili svakojake zlobe. Radujte se i veselite se, jer velika je plaća vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke prije vas .


Blagoslovljeni bili

siromasi duhom : jer njihovo je kraljevstvo nebesko .

oni koji tuguju : jer će se utješiti .

krotki : jer oni će naslijediti zemlju .

oni koji gladuju i žeđaju pravednosti : jer oni će se nasititi .

milosrdni : jer oni će zadobiti milost .

čistoga srca : jer oni će Boga vidjeti .

mirotvorci : jer će se oni zvati sinovima Božjim .

oni koji su progonjeni zbog pravednosti : njihovo je kraljevstvo nebesko .


Blago vama kad vas zbog mene budu grdili i progonili i lažno protiv vas govorili svakojake zlobe : Radujte se i veselite se, jer velika je plaća vaša na nebesima .

 


 

Radujte se i veselite

siromasi u duhu >> vaše je Kraljevstvo nebesko

koji žalujete >> primit ćete utjehu

krotki >> baštiniti zemlju

gladni i žedni pravednosti >> nasićeni biti

milosrdni, milostivi >> milosrđe zadobiti

čistoga srca >> Boga gledati

mirotvorci >> nazvani sinovima Božjim

progonjeni zbog pravednosti >> vaše je Kraljevstvo nebesko

koje grde i proganjaju i lažno optužuju >> velika vam je plaća na nebesima

 


 

Svakom djetetu Kraljevstva je dovoljno čuti ove riječi i ono zna da su one ISTINA. Duh u njemu zavibrira poput onih glazbenih viljuški, u potpunome skladu i sukladnosti, s puninom radosti.

Kad smo kod toga – šta je to što je rečeno?

Link to comment
Share on other sites

"Biblija je zaista… udžbenik metafizike, priručnik za rast duše, sazrijevanje duha i na sva pitanja gleda s te točke gledišta. Ovo treba uvijek iznova biti naglašeno. Ona na sve stvari gleda u njihovom odnosu prema ljudskoj duši.

Proučavajući Propovjed na Gori, pronalazimo da svaka njena stavka ponavlja veliku istinu..."

U nastavku ću prenijeti kratke ekspozicije na svaku od evanđeoskih Istina danih u Isusovim blagoslovima, ekspozicije koje su možda nekima znane, nekima moguće i posve strane i daleke - jer nisu religijske, već metafizičke i duhovne. Koga zanima, podružimo se kroz izvatke koji će uslijediti.

Link to comment
Share on other sites

. Blago siromašnima duhom jer njihovo je kraljevstvo nebesko .

Jer koji čovjek poznaje ljudske stvari? To zna samo duh čovjekov koji je u njemu. Isto tako Božje stvari ne razaznaje ni jedan čovjek – koliko god bio bogat ljudskim duhom, već ih razaznaje duh Božji (ref. 1.Kor2).

Biti siromašan u duhu znači biti ispražnjen od svih želja da se vrši i provodi vlastita, osobna samovolja, te jednako značajno, podrazumijeva i odreći se svih unaprijed zamišljenih mnijenja u svesrdnu potragu za Bogom. To znači biti voljan maknuti ustranu svoje sadašnje navike u mišljenju, svoja sadašnja gledišta i predrasude, svoj sadašnji način života ako je potrebno; riješiti se, zapravo, bilo čega i svega što stoji na putu tvog nalaženja Boga.

Priča o Mladom Bogatašu koji je propustio jednu od najvećih prilika i "odbio ražalošćen jer je imao velike posjede" zapravo je priča ljudske vrste općenito. Čovjek odbija spasenje koje Isus nudi – šansu pronalaženja Boga – jer "ima veleposjede", ne baš jer je vrlo bogat u smislu novca, s obzirom da mnogi zaista nisu, već jer ima velike posjede u smislu unaprijed zamišljenih ideja – povjerenje u svoj vlastiti sud i ideje s kojima je upoznat; duhovni ponos rođen iz akademske izuzetnosti; sentimentalnu ili materijalnu vezanost za institucije i organizacije; životne navike kojih se ne želi odreći; brigu za ljudsko poštovanje ili, možda, strah od javnog ismijavanja; ili ulog u svjetovnoj časti i prestižu. Ti posjedi čovjeka drže okovanim za paćeničku stijenu koja je njegov egzil od Boga.

Bogatstvo samo po sebi nije niti dobro niti loše, ali srce Bogatog Mladića je bilo porobljeno onom ljubavlju prema novcu za koju nam Pavle kaže da je korijen svakog zla. Mogao je on biti multimilijunaš srebra i zlata i dok god njegovo srce nije uloženo u to, bio bi jednako slobodan ući u Kraljevstvo Nebesko kao i najsirotiji prosjak. Uzdao se on, pak, u bogatstva i to je zatvorilo kapije.

Zbog čega svećenstvo Jeruzalema nije s aplauzom primilo Kristovu Poruku? Jer su imali velike posjede – posjede rabinskih poduka, posjede javnih počasti i značaja, autoritativne službe kao javni religijski učitelji – i te posjede bi morali žrtvovati kako bi prihvatili duhovni nauk. Skroman i neobrazovani narod kojemu je bilo drago čuti Majstora, bili su sretni što nisu imali takve posjede koji bi ih kroz iskušenje odvlačili od Istine.

Zašto je danas kada se ponovno u svijetu pojavila ista jednostavna Kristova Poruka imanentnosti i dostupnosti Boga, Unutarnjeg Svjetla koje zauvijek gori u duši čovjekovoj – i opet, ona uglavnom rado primljena kod jednostavnih i ne previše obrazovanih? Zašto nisu biskupi i dekani i pastori i svećenici i prezbiteri ti koji su ju dali svijetu? Zašto nije Oxford ili Cambridge ili Harvard ili Heidelberg – taj veliki centar iz kojega se širi najvažnije od sveg znanja? I opet, odgovor je – jer oni imahu velike posjede – veleposjede intelektualnog i duhovnog ponosa, veleposjede samozadovoljnosti i samopouzdanja, veleposjede akademskih potraga i društvenog prestiža.

Siromašne duhom ne muči niti jedna od ovih prepreka, bilo stoga što ih nikad nisu niti imali ili jer su se uzdigli iznad njih na plimi duhovnog shvaćanja. Oni su se riješili ljubavi prema novcu i imovini, straha od javnog mnijenja ili neodobravanja rodbine ili prijatelja. U njih više ne izaziva strahopoštovanje ljudski autoritet, koliko god veličajan bio. Oni više nemaju pouzdanje u svoja vlastita mišljenja. Oni su shvatili da bi uvjerenja do kojih im je najviše stalo mogla biti i vjerojatno jesu kriva, i da bi sve njihove ideje i pogledi na život mogli biti pogrešni i u potrebi za korekcijom. Oni su spremni opet stati na samu startnu liniju i naučiti život iznova.

Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...

. Blago onima koji žaluju jer će biti utješeni .

 

Žalost ili tuga nisu dobre stvari, jer Volja Božja je da svi žive sreću i radost. Isus kaže: "Došao sam da bi oni imali život, i to obilniji život."

 

S druge strane, nevolja i patnja mogu biti korisne jer mnogi ljudi se ne bi ni potrudili naučiti Istinu dok ih na to ne potjeraju tuga i promašaj. Prije ili kasnije će svako ljudsko biće morati otkriti Istinu o Bogu i osobno stupiti s Njime u kontakt. Morat će doći u razumijevanje Istine koje će ga, jednom zauvijek, osloboditi od trodimenzionalnih ograničenja i grijeha, bolesti i smrti koji ih prate. Doduše, većina ljudi neće krenuti u potragu za Bogom osim ako ih na to ne potjera neka vrsta nevolje. Zaista nema potrebe da čovjek ima probleme jer ako bi samo prvo potražio Boga, nevolja ne mora nikada doći. Čovjek uvijek ima izbor naučiti putem duhovnog otkrivanja ili učeći putem bolnoga iskustva.

 

U pravilu, tek kad je zdravlje narušeno, a obična medicinska sredstva nisu uspjela pružiti olakšanje, ljudi se ozbiljno prihvate stjecanja onog duhovnog razumijevanja tijela kao istinskog utjelovljenja božanskog života koje nam je jedino jamstvo za prevladavanje bolesti i, na kraju, smrti. Ipak, ako bi se ljudi obratili Bogu i stekli nešto od ovog razumijevanja dok im je zdravlje još uvijek dobro, uopće ne bi trebali biti bolesni.

 

Opet, obično se ljudi tek kada vrlo akutno osjećaju siromaštvo, to jest kada obični materijalni izvori opskrbe presuše, obraćaju Bogu kao posljednjem utočištu i nauče lekciju da je Božanska moć doista Izvor čovjekove opskrbe i svi materijalni činitelji tek kanali i upojavljenja.

 

U Kući našega Oca, puno je soba, ali ključ višljim prostorijama je uvijek postizanje potpunog ovladavanja nad onom u kojoj smo. Stoga je za nas vrlo blagoslovljena stvar što smo prisiljeni da što prije riješimo pitanje skrbi. Ako prosperitetni ljudi sada, dok su još prosperitetni, priznaju Boga kao istinsko Vrelo, i redovito se mole za još više duhovnog razumijevanja po ovom pitanju, nikada ne bi trebali patiti od siromaštva ili financijskih problema. Bog je vlasnik, a ljudi samo upravitelji ili povjerenici za njega.

Ovo opće načelo odnosi se na svaku našu poteškoću, ne samo na fizičke ili financijske probleme, već i na sve druge nelagode koje baštini tijelo. Obiteljske nevolje, svađe i otuđenja, grijeh i grižnja savjesti, i sve ostalo, ne moraju uopće doći ako prvo tražimo Kraljevstvo Božje i Ispravno razumijevanje; ako ipak dođu, za nas će ovo žalovanje biti prerušeni blagoslov, jer kroz njega ćemo biti "utješeni". A pod utjehom Biblija podrazumijeva iskustvo Božje Prisutnosti, što je kraj svake žalosti. Tradicionalne crkve su prečesto naučavale raspetoga Krista koji završava na križu; ali Biblija nam daje Uskrslog Krista Pobjedonosnog.


Link to comment
Share on other sites

. Blago krotkima jer će oni baštiniti zemlju .

 

Ovo je jedan od najvažnijih stihova Biblije. S realizacijom duhovnog značenja ovih riječi, otkriva se Tajna Vladanja – tajna nadilaženja teškoća. To je doslovce Ključ Života. U pitanju je Poruka Isusa Krista reducirana u jednu jedinu rečenicu.

 

Prvo, riječ "zemlja" se ne odnosi samo na terestrijalni globus. Ona zaista znači manifestaciju, aktualizaciju. Manifestacija ili izražaj je rezultat nekog uzroka. Uzrok mora biti izražen ili manifestiran prije nego što o njemu išta možemo znati; a, vrijedi i suprotno, svaki izraz ili manifestacija mora imati neki uzrok.

 

Sada u Božanskoj metafizici, a posebno u Propovijedi na gori, učite da je sva uzročnost unutarnja – mentalna jednako kao i emocionalna, svo vaše iskustvo – zapravo manifestacija vaših vlastitih nutarnjih stanja. Činjenica da ste prilično nesvjesni većine svojih nutarnjih stanja nema značenje; jer ona su ipak tu, u vašoj podsvijesti, bez obzira na to što ste ih sada zaboravili ili ih uopće niste bili svjesni.

"Sva će se zemlja napuniti slavom Gospodnjom." "Njegova će duša prebivati u miru, a Njegovo sjeme (-molitve-) će baštiniti zemlju." "Gospodin kraljuje, neka se raduje sva zemlja."

Blaženje Isusovog Učenja upućuje na ništa manje nego –krotkost.

 

Pravo značenje riječi "krotak" u Bibliji je unutarnji stav za koji ne postoji nijedna druga dostupna riječ. Spoj je to otvorenosti, vjere u Boga i spoznaje da je volja Božja za nas uvijek nešto radosno i zanimljivo i vitalno, i puno bolje od svega što bismo sami mogli zamisliti. Ovo stanje uma također uključuje savršenu spremnost da se dopusti da se ova Božja Volja ostvari na bilo koji način koji Božanska Mudrost smatra najboljim, a ne na neki određeni način koji smo sami odabrali. Ovaj unutarnji stav, složen je u analizi, ali jednostavan sam po sebi.

 

Mojsije je, sjećamo se, učinio čudesno djelo za cijeli svoj narod, izbavivši ga iz egipatskog ropstva usprkos nevjerojatnim poteškoćama i utječući svojim učenjem i svojim djelima na cijeli kasniji tok povijesti. Mojsije je imao otvoren um, spreman da bude poučen novim stvarima i novim načinima razmišljanja i rada. Nije odbacio novo otkrivenje jer je bilo novo i revolucionarno, kao što bi učinila većina njegovih samozadovoljnih kolega u egipatskoj hijerarhiji. Nije, barem u početku, bio slobodan od ozbiljnih mana karaktera, ali je bio prevelik za intelektualni ili duhovni ponos, i stoga se postupno izdigao iznad ovih mana kako je nova istina djelovala u njegovoj duši.

 

Mojsije je u potpunosti razumio da rigorozno prilagođavanje Božjoj Volji, daleko od toga da uključuje gubitak bilo kakvog dobra, može značiti samo ljepši, bolji i sjajniji život. Stoga nije o tome razmišljao kao o samožrtvovanju, jer je znao da je to najviši oblik samoslavljenja u pravom i prekrasnom smislu riječi. Samoveličanje egoista je podla taština koja na kraju dovodi do poniženja. Istinsko samoproslavljenje, proslavljenje koje je stvarno slavno, je proslavljenje Boga – "Otac u meni, On čini djela." "Ja u vama, i vi u meni." Mojsije je imao divno razumijevanje moći izgovorene Riječi da poziva na dobro, što je znanstveno utemeljena vjera. Bio je jedan od "najkrotkijih" ljudi koji su ikada živjeli i nitko, osim našeg Spasitelja, nije u većoj mjeri baštinio zemlju.

Link to comment
Share on other sites

. Blago gladnima i žednima pravednosti jer oni će se nasititi .

 

"Pravednost" je još jedna od velikih ključnih riječi Biblije, jedan od onih ključeva koje čitatelj mora imati u svom posjedu ako želi razumjeti pravo značenje knjige. Kao i "zemlja", "krotki" i "utjeha", to je izraz koji se koristi u posebnom i određenom smislu. Pravednost u Bibliji ne znači samo ispravno ponašanje, već i ispravno razmišljanje o svim temama, u svakom segmentu života.

 

Dok proučavamo Propovijed na gori, naći ćemo da svaka klauzula u njoj ponavlja veliku istinu da su vanjske stvari tek izraz odnosno slika unutarnjih misli i uvjerenja; da imamo vlast ili moć nad svojim mislima da mislimo kako hoćemo; i tako, neizravno, činimo ili kvarimo svoje živote načinom na koji razmišljamo. Isus će nam u ovim govorima stalno govoriti da nemamo izravnu moć nad vanjskim stvarima, jer su te vanjske stvari samo posljedice, rezultirajuće slike onoga što se događa na Tajnom mjestu. Kako čovjek sije u svojim nevidljivim mislima, tako će i žeti u onome što se vidi. "Sve stvari djeluju na dobro onima koji ljube dobro", a voljeti dobro znači zaokupljati se mislima o dobru.

 

Kada se ljudi probude za spoznaju ovih velikih istina, prirodno ih pokušavaju početi primjenjivati u svojim životima. Shvativši napokon životnu važnost "pravednosti", ili razmišljanja skladnih misli, oni, kao razumni ljudi, odmah počinju pokušavati dovesti u red svoju kuću. Princip koji je uključen savršeno je jednostavan, ali nažalost, izvođenje je sve samo ne lako. Sad, zašto bi to trebalo tako biti? Odgovor leži u izvanrednoj snazi navike; a navike razmišljanja su istodobno najsuptilnijeg karaktera i najteže ih je razbiti.

 

Lako je, relativno govoreći, prekinuti fizičku naviku ako doista ozbiljno mislite, jer je djelovanje na fizičkom planu puno sporije i opipljivije nego na mentalnom planu. U suočavanju s navikama mišljenja, međutim, ne možemo začas, da tako kažemo, stajati po strani i zauzeti relativno distancirano gledište, kao što možemo u promišljanju naših postupaka. Naše misli teku pozornicom svijesti u neprekinutom toku, i to tako brzo da se s njima može nositi samo neprestana budnost. Tako, pozornica nečijeg djelovanja je područje njegove neposredne prisutnosti. Mogu djelovati samo tamo gdje jesam. Mogu izdavati naredbe pismom ili telefonom; ili mogu pritisnuti gumb i postići rezultate na daljinu; ali ipak, moje se djelovanje događa tamo gdje jesam u sadašnjem trenutku vremena. U mislima se, naprotiv, mogu kretati cijelim područjem svog života, uključujući i sve ljude s kojima sam bio ili jesam na bilo koji način, i jednakom se lakoćom mogu vinuti u prošlost ili u budućnost.

 

Vidimo, dakle, koliko je veća zadaća postizanja svestranog skladnog mišljenja i osjećanja, odnosno istinske pravednosti, nego što se čini na prvi pogled. Iz tog razloga mnogi ljudi postanu u sebi obeshrabreni i prepuštaju se velikoj količini samoosuđivanja jer ne mijenjaju dovoljno brzo sav tok misli na cijelom području svojih života – ništenje starog Adama, kako Pavao kaže – u dovoljno kratkom vremenu. Ovo je, naravno, velika pogreška i, zbiva se da, samoosuđivanje koje je u biti loša, i stoga nepravedna misao, ima tendenciju proizvesti još više problema, sve u starom začaranom krugu. Da se ni ne spomene da je Bog Sudac, a ne mi. Ako ne napredujete onoliko brzo koliko biste željeli, lijek je – biti još pažljiviji i zadržati i dalje samo skladne misli. Kroz to se očituje i trpljenje, duranje, dosljednost i postojanost koje su plodovi duha.

 

Ne zadržavajte se na svojim pogreškama ili na sporosti vašeg napretka, nego zahtijevajte Božju Prisutnost sa sobom, tim više, u zubima obeshrabrujućih "ričućih lavova". Hrlite k mudrosti. Napravite mentalnu inventuru, invenciju ili reviziju svog života i vidite ne razmišljate li još uvijek pogrešno u nekom dijelu svog uma.

 

Postoji li neka pogrešna linija ponašanja koju još uvijek slijedite? Postoji li netko kome još niste oprostili? Prepuštate li se bilo kakvoj političkoj, rasnoj ili vjerskoj sektaškoj mržnji ili prijeziru? Ovo će se sigurno maskirati pod plaštom samopravednosti, ako postoji. Ako je tako, strgnite taj ogrtač i riješite se zla, jer ono je otrov u vašem životu.

 

Je li u vašem srcu zaostala neka vrsta ljubomore i zavisti – može biti osobna ili profesionalna. Ova odvratna stvar mnogo je češća nego što bi se spremno priznalo u pristojnom društvu. Ako je tu, odrežite je pod svaku cijenu.

 

Postoje li sentimentalna žaljenja ili besmislena čežnja za nemogućim? Ako je tako, razmislite o tome da, kao besmrtnom biću, Sinu Božjem koji drži svu duhovnu vlast, nijedna dobra stvar nije izvan dosega, ovdje i sada.

 

Postoji li grižnja savjesti zbog prošlih grešaka? Zapamtite da je kajanje zbog osjećaja krivice samo oblik duhovnog ponosa, za razliku od promjene stava metanoie – sa znanjem i shvaćanjem. Uživati u tome, kao što neki ljudi čine, izdaja je Božje ljubavi i praštanja, koji kaže: "Evo, sada je dan spasenja." "Evo, sve činim novo."

 

U ovom stihu Isus nam govori da se ne obeshrabrimo jer ne svladavamo sve odjednom, jer nam se čini da napredujemo sporo. Ako uopće ne napredujemo, onda se ne možemo moliti na pravi način, a na nama je da otkrijemo zašto, ispitujući svoje živote i moleći se za mudrost i vodstvo. Uistinu, trebamo neprestano moliti za mudrost i vodstvo, te za živo djelovanje Duha Svetoga na nas, kako bi kvaliteta naših molitava – naše blagostanje – stalno rasla. Ali ako se krećemo, ako se stvari popravljaju, iako možda ne tako brzo, ne trebamo se obeshrabriti. Trebamo samo postojano raditi, i pod uvjetom da smo zaista svim srcem u našim naporima, pod uvjetom, to jest, da smo stvarno gladni i žedni pravednosti, tada ćemo, konačno, sigurno biti ispunjeni. Nemoguće je da svesrdna potraga za istinom i pravednošću, ako se u njoj ustraje, ne bude okrunjena uspjehom. Bogu se nije rugati, niti se On ruga svojoj djeci.

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Odgvori na temu

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Posts

    • Uvek za stvaranje necega postoji neki Pocetak,pa tako i za stvaranj Zemlje. Poenta je samo u tome da je stvaranje zemlje i vode jedno,a sasvim je drugo kad se ona oblikuje za zivot zemaljski stvorenja. Tako da je po ovome zemlja kao planeta mogla postojati milijardama godina dok Bog nije resio da je oblikuje i oblikovao ju je za 6 dana koji svakako nisu dani od 24 sata. Za obaranje teorije da jedan dan oblikovanja zemlje traje 24 sata postoji mnogo dokaza i biblijskih i naucnih ,a ja cu pomenuti samo neke. 1. U Bibliji pise da jedan dan u Bozjim ocima moze da traje cak 1000 godina ,pa i vise hiljada godina,ali i kao straza nocna,ali nigde 10 sekundi kolko je vremena potrebno Bogu da kaze "Neka bude Svetlost" i bi svetlost itd. 2.Petrova 3:8 Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljadu godina, i hiljadu godina kao jedan dan. 2.Hajde kako bi to izgledalo da je bukvalno 24 sata? ne bi bilo ni mladog drveca,niti mladih zivotinjica,Adam ne bi znao nista o razmnozavanju jer nije uspeo nista da vidi..zamislite za 5 dana od 24 sata da se namnoze i biljke i zivotinje. nadalje posto je Adam stvoren 6.dana verovatno" popodne" jer je" prepodne "Bog stvarao zivotinje na zemlji,stoku,zveri i sitne zivotinje,kolko mu je vremena trebalo da imenuje svaku zivotinju od njih hiljade ,da ne spominjemo biljke,inskete i druge oblike zivota,a potom i da je on sam pored Jehove Boga i ostalih andjela?Cudo ne vide da ni jehova Bog nema zenu,bas kao ni andjeli,ali je on pozeli i dobi je istog ili nekog drugog dana???Jel Bog i Evu stvorio 6.dana od 24 sata? posto je 7 .dana poceo da odmara.Da je nije napravio 8,ili 9? :) 3.A ako sve tako brzo radi ,a zasto bi se mi sada zlopatili zbog Adamovog greha skoro pa 7000 godina???,sto n bi Bog odvoji 24 sata da resi sve nase probleme,ako zaista dan Bozji traje 24 sata. itd itd
    • Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana -  Radna i lična odgovornost Rad je večni princip Naš Nebeski Otac i Isus Hrist su nam svojim primerom i poukama pokazali da je rad važan na nebu i na zemlji. Bog je radio da stvori nebo i zemlju. On je učinio da se mora sakupe na jedno mesto i da se pojavi zemlja. On je učinio da na zemlji rastu trava, biljke i drveće. On je stvorio sunce, mesec i zvezde. On je stvorio sve živo u moru i na zemlji. Zatim je Adama i Evu stavio u vrt da se brinu o njemu i da imaju vlast nad svim živim bićima. (Vidi Postanak 1:1–28.) Isus je rekao: „Moj Otac uvek radi, zato i ja radim“ (Jovan 5:17). Takođe je rekao: „Ja treba da činim dela Onoga koji me posla“ (Jovan 9:4). Zapovedeno nam je da radimo Rad je bio način života na zemlji otkako su Adam i Eva napustili Rajski vrt. Gospod je rekao Adamu: „U znoju lica svoga ješćeš hleb svoj“ (Postanka 3:19). Adam i Eva su radili na poljima kako bi mogli da obezbede svoje potrebe i potrebe svoje dece (videti Mojsije 5:1). Gospod je rekao narodu Izrailja: „Radite šest dana“ (Izl 20:9). Gospod je rekao svecima poslednjih dana: „Evo, ja, Gospod, nisam zadovoljan stanovnicima Siona, jer među njima ima lenjih ljudi“ (UiZ 68:31) . Rad treba ponovo ustoličiti kao vladajući princip u životu članova Hristove. Porodična odgovornost Roditelji rade na obezbeđivanju fizičkog, duhovnog i emocionalnog blagostanja svoje porodice. Oni nikada ne treba da očekuju da će neko drugi umesto njih ispuniti ovu odgovornost. Apostol Pavle je napisao: „Ako se ko ne brine za svoje, a posebno za svoje ukućane, odrekao se vere“ (1. Timoteju 5:8). Parovi treba da traže nadahnuće od Gospoda i da slede savete proroka kada utvrđuju pojedinačne odgovornosti. Stvaranje doma u kome se svakodnevno poučavaju principi jevanđelja i gde obiluju ljubav i red je jednako važno kao i briga o osnovnim potrebama za hranom i odećom. Deca treba da daju svoj deo u radu porodice. Neophodno je da deca imaju radne obaveze koje će odgovarati njihovim sposobnostima. Treba ih pohvaliti za njihova dostignuća. Dobar odnos prema poslu, navike i veštine se uče kroz uspešna iskustva kod kuće. Neki ljudi se suočavaju sa poteškoćama kada pokušavaju da brinu o svojoj porodici. Hronična bolest, gubitak supružnika ili dolazak starijeg roditelja mogu povećati obaveze u kući. Naš Nebeski Otac se seća porodica u takvim situacijama i daje im snagu da izvršavaju svoje dužnosti. On će ih uvek blagosloviti ako ga zamole sa verom. Možemo uživati u našem poslu Neki ljudi smatraju da je posao gnjavaža. Za druge, to je uzbudljiv deo života. Jedan od načina na koji možemo da uživamo u svim prednostima života je da naučimo da volimo posao. Ne možemo svi da biramo kakav ćemo posao raditi. Neki od nas rade dugo samo za osnovne potrebe. Teško je uživati u takvom poslu. Ipak, najsrećniji ljudi su naučili da uživaju u svom poslu, kakav god on bio. Možemo pomoći jedni drugima u radu. Najteži teret postaje lak kada ga neko podeli sa nama. Naš odnos prema poslu je veoma važan. Sledeća priča pokazuje kako je jedan čovek video dalje od svog svakodnevnog posla. Putnik je prolazio pored kamenoloma i video tri muškarca kako rade. Pitao je svakog čoveka šta radi. Odgovor svakog čoveka pokazao je drugačiji odnos prema istom poslu. „Sečem kamen“, odgovori prvi čovek. Drugi je odgovorio: „Zarađujem tri zlatnika na dan. Treći se nasmejao i rekao: „Ja pomažem da se gradi dom Božiji. Svakim poštenim radom služimo Bogu. Mormonova knjiga uči: „Kada služiš svom bližnjemu, služiš i samom Bogu svom“ (Mosija 2:17). Ako naš rad samo zadovoljava potrebe nas i naše porodice, mi tada pomažemo nekoj od dece Božije. Bog osuđuje nerad Gospod nije mio onima koji su lenji ili besposleni. Rekao je: „Nema mesta za besposličara u crkvi osim ako se ne pokaje i ne popravi svoje puteve“ (UiZ 75:29). Takođe je zapovedio: »Ne budi besposlen. Jer ko je besposlen, neka ne jede hleb i neka ne nosi odeću radnika“ (UIZ 42:42). Od najranijih dana Crkve, proroci su poučavali svece poslednjih dana da budu nezavisni i samodovoljni i da izbegavaju bezposlenost. Pravi sledbenici Hrista neće svojevoljno odbaciti teret sopstvene podrške. Dokle god su u mogućnosti, oni će sebi i svojim porodicama obezbediti potrepštine za život. Koliko god da su sposobni, svi članovi Crkve treba da prihvate odgovornost da se brinu o svojim bližnjima koji ne mogu da brinu o sebi. Rad, slobodno vreme i odmor Svi moramo da pronađemo pravi balans između posla, slobodnog vremena i odmora. Stara izreka kaže: „Ne raditi ništa je najteži posao, jer se bez posla odmor i opuštanje ne mogu prestati. Ne samo da je prijatno i neophodno da se odmorimo, već nam je zapoveđeno da se odmaramo na šabat (videti Izlazak 20:10; UiZ 59:9–12). Ovaj dan odmora posle svakih šest dana rada donosi osveženje za naredne dane. Gospod je takođe obećao „obilje sa zemlje“ onima koji drže dan šabata. (videti UiZ 59:16–20). Tokom ostalih dana u nedelji, osim posla, možemo da provodimo vreme i usavršavajući svoje talente i uživajući u svojim hobijima, razonodi ili drugim aktivnostima koje će nas osvežiti. Blagoslovi rada Bog je objavio Adamu: „U znoju lica svoga ješćeš hleb svoj“ (Postanak 3:19). Osim što je bio vremenski zakon, to je bio zakon za spasenje Adamove duše. Ne postoji stvarna podela između duhovnog, mentalnog i fizičkog rada. Rad je neophodan svakom od nas za rast, razvoj karaktera i mnoga zadovoljstva koja neradnici ne poznaju. Privilegija rada dar, da je moć rada blagoslov, a da je ljubav prema poslu uspeh“. „Ljudi jesu da bi imali radost“ (2. Nefi 2:25). Rad je ključ za potpunu radost u Božjem planu. Ako smo pravedni, vratićemo se da živimo sa našim nebeskim Ocem i imaćemo mnogo posla. Kako postanemo kao on, tako će i naš rad postati sličan njegovom delu. Njegovo delo je „da donese besmrtnost i večni život za čoveka“ (Mojsije 1:39 ).  
    • Proroci   Prorok je osoba koja kroz lično otkrivenje zna da je Isus Hrist Sin Božiji, jer „svedočanstvo Isusovo je duh proroštva“ (Otkr. 19:10). Iz tog razloga, svaki prorok svedoči o Hristu (Dela 10:43; Jakovljeva 4:4). Ako čovek koji tvrdi da je duhovni služitelj spasenja ne svedoči o Hristu, on nije prorok.   Osoba koja ima svedočanstvo o Isusu, odnosno koja je primila lično otkrivenje od Svetog Duha da je Isus Hrist, je prorok. Ako nije primio ovo otkriveno znanje, on nije prorok, ma koliko talenata ili darova imao. Ali kada čovek primi otkrivenje od Duha koje ga uverava da je Hrist Sin Božiji, on može napredovati u pravednosti i primati dalja otkrivenja, uključujući otkrivenja koja predviđaju buduće događaje. Kada okolnosti zahtevaju i ako je to preporučljivo, prorok može „prorokovati o svemu“ na osnovu svog svedočenja (Mojsije 5:3).   Kroz vekove, proroci su predviđali budućnost. „Istražite Božja otkrivenja, proučavajte proročanstva i radujte se što Bog daje videoce i proroke svetu. Videli su tajne Božije: potop pre nego što je došao; anđeli koji se penju i spuštaju stepenicama koje su sezale od zemlje do neba i kamenom isečenim sa planine koji je ispunio celu zemlju. Videli su Sina Božijeg kako dolazi iz krajeva blaženstva i živi među ljudima na zemlji.“ (Pouke, str. 12-13).   Ali nije zadatak proroka samo da predviđaju budućnost. Što je još važnije, treba da svedoče onima oko sebe da je Hrist Sin Božiji i da su njihova učenja o planu spasenja i obredima koje sprovode božanskog porekla. Većina glavnih proroka imali su Melhisedekovo sveštenstvo. Kao ovlašćeni upravitelji, neki su držali ključeve koji su im omogućavali da sprovode pune jevanđelske obrede.   Naravno, postoji razlika u rangu i stepenu proročke odgovornosti i autoriteta. Svaki član Crkve Isusa Hrista treba da bude prorok u svojim poslovima. Mojsije je rekao: „Ja bih voleo da svi među Gospodnjim narodom budu proroci, jer bi tada Gospod stavio svoj Duh na njih!“ (Brojevi 11:29). Proročanstvo je dar Duha koji je dostupan svim svetima (1. Kor. 12:10). Verni članovi Crkve su ohrabreni da traže dar proroštva (1. Kor. 14:39).   Oni koji vrše službu u Crkvi treba da budu proroci i u svojim poslovima i u poslovima organizacije za koju su odgovorni. Predsednik zbora treba da bude prorok svom zboru, biskup (episkop) svom odeljenju, a drugi tamo gde su pozvani. Isus je postavio 12 apostola koji su bili proroci, videoci i otkrovetelji. Apostol Petar je imao ključeve carstva. On obznanjuje ljudima novo otkrivenje, jer je on Božji glasnogovornik na zemlji. „Gospod Bog ne čini ništa, a da prethodno ne otkrije svoju nameru svojim slugama prorocima“ (Amos 3:7).   Apostoli i proroci su osnova na kojoj stoji organizacija prave crkve (1 Kor 12:28; Ef 2:20). Gde nema apostola i proroka, nema ni crkve Božije, ali gde ima apostola i proroka, tamo je crkva Isusa Hrista u svojoj slavi, lepoti i savršenstvu. Obećano je da će Crkva Isusa Hrista imati apostole i proroke dok „ dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božijega, u čoveka savršena, u meru rasta punoće Hristove. " (Efežanima 4:13).   Ponekad se stiče utisak da su neki proroci u Starom zavetu važniji ili veći od drugih jer o njima imamo više pisanih izveštaja u Bibliji. Ilija i Jovan Krstitelj, međutim, bili su dvojica najvećih proroka i od njih nismo zabeležili ni jednu od Njih pisanu reč. Znamo da su Adam, Enoh, Josif, Zenos, Zenoh, Neum i mnogi drugi Proroci pisali mnogo toga što nam nije preneto. Možemo samo da nagađamo šta su pisali Metusalah, Lameh, Noje, Sim, Melhisedek, Isaija, Gad, Jeremija, Elija, Halev i mnogi drugi poznati proroci. Osim ovih, živele su hiljade proroka o kojima ne znamo ništa.   Ako neko kaže da postoje i da su bili pravi proroci, može se isto tako zaključiti i da postoje oni koji su bili lažni proroci. Gospod je upozorio ljude: „Čuvajte se lažnih proroka“ (Mateja 7:15) i savetuje da ispitamo tvrdnje proroka i da prepoznamo pravog proroka, a odbacimo lažnog. „Ako neko prorokuje i zapoveda ljudima da poštuju njegova učenja, on mora biti ili pravi prorok ili lažni prorok. Uvek se javljaju lažni proroci koji rade protiv pravih proroka, a ono što oni prorokuju toliko je blisko istini da skoro da zavaravaju čak i izabrane“ (Učenja, str.365). „Jovan je rekao da je Isusovo svedočanstvo duh proroštva. Stoga, ako sam tvrdio da sam svedok ili učitelj, ali nisam imao duh proroštva koji je Isusovo svedočanstvo, onda bih morao da budem lažni svedok. S druge strane, ako sam pravi učitelj i svedok, onda moram imati duh proroštva, jer to je ono što označava proroka. Ako neko kaže da je učitelj ili propovednik pravednosti, a poriče duh proroštva, onda je lažov i nema istine u sebi. Ovim ključem možete razotkriti lažne učitelje i prevarante“ (Učenje, str.269). Mnogi ljudi tvrde da su pobožni i da imaju svedočanstvo o Isusu Hristu, ali sama ova tvrdnja ni na koji način nije garancija ili dokaz da oni zaista poseduju duh proroštva ili da su pravi proroci. Naprotiv, tražitelju istine je zapoveđeno: „Ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet.“ (1. Jovanova 4:1). „Gle, zaista, kažem vam, da ima puno duhova koji su lažni duhovi, koji siđoše na zemlju, varajući svet. A takođe Sotona nastoji da vas prevari, kako bi mogao da vas uništi. Gle, ja, Gospod, vas promatrah, i videh odvratnosti u crkvi koja je preuzela ime moje. Ali blagosloveni su oni koji su verni i istrajni, bilo u životu ili u smrti, jer će baštiniti večni život. Ali jao onima koji su varalice i licemeri, jer, tako reče Gospod, privešću ih na sud.“ (UiZ 50:2-6).   Oni koji tvrde da su pravi duhovni vođe mogu oponašati pravog proroka tako vešto da mogu prevariti one koji sami nemaju vođstvo ili nadahnuće Duha. Stoga nije dovoljno priznati da je Isus Hrist, već pravi prorok mora da vodi život koji odgovara božanskom primeru. On mora da se drži zakona i obreda koje je Bog otkrio: „Onaj koji govori, čiji duh je raskajan, čija reč je krotka i poučna, takav je od Boga ako se pokorava obredima mojim.“ (UiZ 52:16). U naše vreme, pravi proroci su uvek članovi Crkve Isusa Hrista. Kada budu potvrđeni kao članovi Crkve, oni su ovlašćeni da uz sebe imaju Svetog Duha kao svog stalnog pratioca. Oni žive tako da su prijemčivi za podsticaje i šaputanja Svetog Duha, i potpuno su u skladu sa prorocima i objaviteljima koje je Bog izabrao da upravljaju poslovima svog zemaljskog carstva. Neće se naći u kultovima ili sektama koje nisu u skladu sa utvrđenim crkvenim poretkom, i neće se pobuniti protiv izabranih apostola, jer „proroci treba da upravljaju proročkim darovima Duha.“ (1. Kor. 14:32).   Uprkos svom nadahnuću i veličini, proroci su ljudi i nesavršeni, kao i drugi ljudi. Imaju mišljenja i predrasude i u mnogim slučajevima moraju da rešavaju svoje lične probleme bez inspiracije. „Neki misle da je prorok u svakom trenutku prorok. Međutim, rekao sam da je prorok samo prorok kada ga sveti Duh nadahne da deluje kao prorok“ (Učenje, str.278). Dakle, mišljenja i pogledi proroka mogu biti pogrešni ako nisu nadahnuti Duhom. S druge strane, nadahnute izjave su Sveto pismo i priznato su kao Sveto pismo (UiZ 68:4).   Pošto „proroci treba da upravljaju proročkim darovima Duha. “ (1. Kor. 14:32), sve što predlažu proročkim darom jeste glas nadahnuća. Međutim, nenadahnuti iskazi moraju biti ispitani u potrazi za istinom ili greškom u duhu razlučivanja i nadahnuća koji poseduje svako ko uživa u daru Svetog Duha. Štaviše, ove izjave moraju biti u skladu sa svetim spisima.   „Ono što osoba kaže ili piše je irelevantno ako je u suprotnosti sa otkrivenom Božjom reči. Možemo to ostaviti po strani. Ako se moje reči ili učenja bilo kog drugog člana Crkve, visokog ili niskog, ne slažu sa otkrivenjima, ne moramo ih prihvatiti.   Za ono što piše odgovoran je svako ko piše, a ne crkva. Ako neko iz crkve napiše nešto što se ne slaže sa otkrivenjima, odgovornost je svakog člana Crkve da odbaci ono što je napisao. S druge strane, ako napiše nešto što je potpuno u skladu sa otkrivenom Rečju Gospodnjom, onda to treba da prihvatite“ (Doctrines Of Salvation, Vol. 3, str. 203-204).
    • Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Post   Kako pravilno postiti   Od Adamovog vremena, Božji narod je postio da bi se približio Bogu i poklonio mu se. Isus je svojim primerom pokazao važnost posta: "Onda Duh odvede Isusa u pustinju da ga đavo iskuša. Pošto je postio četrdeset dana i noći, najzad ogladne." (Mateja Luka 4:1-2). Kroz otkrivenja poslednjih dana, saznajemo da Gospod i dalje očekuje od Njegovog naroda da često posti i da se moli: "Takođe, dajem vam zapovest da nastavite u molitvi i postu od sada pa nadalje." (UiZ 88:76). Post znači biti bez hrane i pića. Povremeni post je dobar za telo i pomaže našem umu da bude aktivniji. Spasitelj nas je poučio da je post sa svrhom više od toga da ostanemo bez hrane i pića. Takođe se moramo fokusirati na duhovna pitanja.   Treba da se molimo kada postimo   Molitva je neophodan deo posta. Molitva i post se pominju zajedno u celom Svetom pismu. Naš post treba da bude praćen iskrenom molitvom, a naš post treba da započnemo i završimo molitvom.   Trebalo bi da postimo sa svrhom   Post može poslužiti u mnoge svrhe. Slabosti ili probleme možemo prevazići postom i molitvom. Ponekad želimo da postimo i molimo se za pomoć ili vođstvo za druge, kao što je član porodice koji je bolestan i treba mu blagoslov: "I počeše da poste i mole se Gospodu Bogu svome da otvori usta Almina, da može da govori, a i da udovi njegovi poprime snagu svoju – da se oči naroda otvore da vide i poznaju dobrotu i slavu Božju. I dogodi se da pošto postiše i moliše se tokom dva dana i dve noći, udovi Almini primiše snagu svoju i on usta i poče im govoriti, rekavši im da se uteše." (Mosija 27:22–23). Kroz post možemo spoznati istinu o svimu: „Postio sam i molio se mnogo dana da se uverim. A sada i sam znam da je to istina. Jer Gospod Bog mi je to otkrio svojim Svetim Duhom“ (Alma 5:46). Možemo da postimo da bismo pomogli drugima da spoznaju istinu. Post nam može pomoći da dobijemo utehu u vremenima tuge i žalosti: "I evo, beše to vreme kada se začu veliko oplakivanje i jadikovanje širom cele zemlje, Da, jauk udovica koje oplakivahu muževe svoje, a i očeva koji oplakivahu sinove svoje, a kćer brata, da, brat oca. I tako se jauk oplakivanja ču među svima njima, oplakivanja rodbine njihove koja beše pogubljena. I evo, to zaista beše žalostan dan, da, vreme ozbiljnosti i vreme velikog posta i molitve." (Alma 28:4–6). Post nam može pomoći da postanemo ponizni i da se osećamo bliži Nebeskom Ocu: "Ipak, oni često behu postili i molili se, i postajahu sve jači i jači u poniznosti svojoj, i sve čvršći i čvršći u veri u Hrista, do ispunjenja duša svojih radošću i utehom, da, sve do očišćenja i posvećenja srca svojih, a to posvećenje dođe zbog toga što prepustiše Bogu srca svoja." (Helaman 3:35). Naša svrha u postu ne treba da bude da impresioniramo druge. Gospod je savetovao: „A kad postite, ne budite namrgođeni kao licemeri jer oni izobličuju svoja lica, da ljudima pokažu da poste. Istinu vam kažem: dobili su svoju nagradu. Nego, kad postiš, pomaži glavu i umij lice, da ljudi ne primete da postiš, nego samo tvoj Otac, koji je u skrovitosti. Tada će ti uzvratiti tvoj Otac, koji gleda u skrovitosti.“ (Matej 6:16-18). Treba da budemo srećni kada postimo i da ne reklamiramo svoj post drugima.   Dan posta   Članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana poštuju jednu nedelju svakog meseca kao dan posta. Tog dana ne jedemo i ne pijemo ništa 24 časa. Svi članovi koji su fizički sposobni treba da poste. Dan posta je za nas poseban dan kada možemo da se ponizimo pred Gospodom u postu i molitvi. To je dan kada se molimo za oproštaj naših grehova i za moć da prevaziđemo svoje greške i oprostimo drugima. U nedelju Velikog posta članovi Crkve se sastaju i pričešćuju. Oni jačaju sebe i jedni druge svedočenjem na sastanku posta i svedočanstava.   Velikoposni prinosi   Kada svakog meseca postimo, Gospod traži od nas da pomognemo onima kojima je potrebna pomoć. Jedan od načina da to uradimo je da damo novac koji bismo uštedeli na hrani za vreme posta. Trebalo bi da dajemo što je više moguće. Kroz postne prinose, postajemo saradnici sa Gospodom u služenju potrebama manje bogate braće i sestara.   Blagosloveni smo kada postimo   Isaija, prorok iz Starog zaveta, pisao je o bogatim blagoslovima od Gospoda onima koji poste i pomažu drugima. Obećan nam je mir, bolje zdravlje i duhovno rukovođenje. Isaija nam govori o blagoslovima koji dolaze kada postimo: "Tada će tvoja svetlost zasjati kao zora i brzo će doći tvoje ozdravljenje. Tvoja pravednost ići će pred tobom, a Gospodnja slava biće straža koja ide za tobom. Tada ćeš prizvati Gospoda, i on će te uslišiti. Tada ćeš povikati, i on će reći: „Evo me!“ (Isaija 58:8-9). Post poboljšava naš život i daje nam dodatnu snagu. Pomaže nam da živimo prema drugim principima jevanđelja jer nas približava Gospodu.   Post nas uči samokontroli   Post nam pomaže da steknemo snagu karaktera. Kada pravilno postimo, naučićemo da kontrolišemo svoje žudnje i želje. Malo smo jači jer smo sami sebi dokazali da imamo kontrolu nad sobom. Ako svoju decu učimo da poste, ona će razviti duhovnu snagu da prevaziđu veće izazove kasnije u životu.   Post nam daje duhovnu snagu   Kada mudro i molitveno postimo, razvijamo svoju veru. Sa tom verom ćemo imati veću duhovnu moć: "Da, i oni behu postali čvrsti u znanju istine, jer behu muškarci dubokog razumevanja i behu marljivo istraživali Sveta pisma kako bi mogli znati reč Božju. Ali, to nije sve. Behu se posvetili čestim molitvama i postu, stoga imahu duh proroštva i duh otkrivenja. I kad poučavahu, poučavahu moću i vlašću od Boga." (Alma 17:3). Spasitelj je rekao onima koji ispravno poste: "Tada će ti uzvratiti tvoj Otac, koji gleda u skrovitosti.” (Mateja 6:18).
    • Učenja Crkve Isusa Hrista svetca poslednjih dana -   Dan šabata   Značenje dana šabata   „Ne zaboravite da svetkujete dan šabata“ (Izlazak 20:8; videti takođe UiZ 68:29). Reč Šabat potiče od jevrejske reči koja znači odmor. Pre vaskrsenja Isusa Hrista, šabat je označavao Božji dan odmora nakon što je završio Stvaranje. To je bio znak saveza između Boga i njegovog naroda. U knjizi Postanka čitamo da je Bog stvorio nebo i zemlju u šest vremenskih perioda, koje je nazvao danima: „I sedmog dana završi Bog delo svoje koje je učinio. I sedmog dana počinu od svih poslova svojih. I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti ga“ (Postanje 2:2-3). Danas dan šabata takođe obeležava vaskrsenje Isusa Hrista. Subota je bila sedmi dan. To je sveti dan koji nam je Bog odredio da se odmorimo od svakodnevnih poslova i da mu se poklonimo.   Svrha dana šabata   Isus je poučavao da je dan šabata određen za našu korist (videti Marko 2:27). Svrha dana šabata je da nam da određeni dan u nedelji u koji ćemo svoje misli i postupke usmeriti ka Bogu. To nije samo dan za odmor od posla. To je sveti dan koji treba provesti u obožavanju i odanosti. Dok se odmaramo od naših uobičajenih svakodnevnih aktivnosti, naš um je slobodan da pažljivo razmisli o duhovnim stvarima. Tog dana treba da obnovimo naše saveze sa Gospodom i da nahranimo svoje duše onim što je od Duha.   Istorija subotnjeg dana   Bog je posvetio sedmi dan kao šabat na početku stvaranja zemlje (videti Postanak 2:2–3). Od najranijih vremena, tradicija svetog sedmog dana je sačuvana među raznim narodima na zemlji. Bog je obnovio zapovest o ovom danu Izraelcima, rekavši: „Ne zaboravite da svetkujete šabat“ (Izlazak 20:8). Održavanje šabata je takođe bio znak da su Izraelci bili njegov narod saveza (videti Izlazak 31:12–13, 16; Isaija 56:1–8; Jeremija 17:19–27). Međutim, neke jevrejske vođe su stvorile mnoga nepotrebna pravila o danu šabata. Oni su određivali koliko čovek treba da hoda, koje čvorove može da veže i tako dalje. Kada su se izvesne jevrejske vođe usprotivile Isusu Hristu da leči bolesne ljude na šabat, Isus ih je podsetio da je dan šabata stvoren za dobrobit čoveka. Nefijski marod koji opisuje Mormonova knjiga su takođe svetkovali šabat u skladu sa zapovestima (videti Jar 1:5). U današnje vreme Gospod je ponovio svoju zapovest da treba da pamtimo dan šabata i da ga svetujemo (videti UIZ 68:29).   Gospodnji dan   Sve do svog vaskrsenja, Isus Hrist i njegovi učenici su sedmi dan slavili kao šabat. Posle njegovog vaskrsenja, nedelja je bila posvećena kao dan Gospodnji u znak sećanja na njegovo vaskrsenje tog dana (videti Dela apostolska 20:7; 1. Korinćanima 16:2). Od tog vremena pa nadalje, njegovi sledbenici su prvi dan u nedelji posmatrali kao svoj šabat. U oba slučaja bilo je šest dana za rad i jedan za odmor i bogosluženje. Gospod nam je dao direktnu zapovest objavljenu Džozefu Smitu da takođe poštujemo prvi dan nedelje, Gospodnji dan, kao naš dan šabata (videti UiZ 59:12).   Svetkovanje šabata   Gospod prvo traži od nas da svetkujemo dan šabata. U otkrivenju datom Džozefu Smitu 1831. godine, Gospod je zapovedio svecima da idu u dom molitve, prinesu i uzmu pričest, odmore se od svojih trudova i obožavaju Svevišnjega (videti UiZ 59:9–12). Drugo, traži od nas da se odmorimo od svakodnevnih poslova. To znači da ne radimo nikakav posao koji bi nas sprečio da se potpuno posvetimo duhovnim stvarima. Gospod je rekao Izrailjcima: „Onda nemojte raditi: ni vi, ni sin vaš, ni kćer vaša, ni sluga vaš, ni sluškinja vaša, ni stoka vaša“ (Izl 20:10). Naši proroci su nam govorili da tog dana ne idemo u kupovinu, lov, pecanje, sportske događaje ili učestvovanje u sličnim aktivnostima. Međutim, upozoreni smo i da ne svetkujemo dan šabata samo tako što ne radimo ništa, nego šabat zahteva konstruktivne misli i akcije. Šta možemo da radimo kada je šabat? Prorok Isaija je predložio da se odvratimo od sopstvenih zadovoljstava i nazovemo „Ako Šabat nazoveš radošću, Jehovi slavnim danom, i ako ga budeš slavio umesto da ideš svojim putevima....” “ (Isaija 58:13). Moramo da razmišljamo o pravednim stvarima koje možemo učiniti na šabat. Na primer, dan šabata možemo da svetkujemo posećujući crkvene sastanke; čitanje svetih pisma i reči naših nadahnutih apostola i proroka; posećivanje bolesnih, starih i onih koje volimo; slušanje duhovne muzike i pevanje pesama; moleći se Ocu Nebeskom sa pohvalom i blagodarenjem; vršenje službe u Crkvi; pričanje priča koje podstiču veru, svedočenje i deljenje duhovnih iskustava sa drugima; pisanje pisama onima koje volimo; post sa svrhom; i provođenje vremena sa porodicom. Kada odlučujemo koje su druge aktivnosti prikladne za subotnji dan, možemo se zapitati: Da li će me to podići i inspirisati? Da li to pokazuje poštovanje prema Gospodu? Da li to usmerava moje misli prema njemu? Ponekad postoje periodi kada moramo da radimo na dan šabata. Kad god je to moguće, treba da to izbegavamo, ali ako je apsolutno neophodno, ipak treba da zadržimo duh dana šabata u našim srcima koliko god je to moguće.   Blagoslovi za svetkovanje šabata   Ako poštujemo dan šabata, moći ćemo da primimo velike duhovne i vremenske blagoslove. Gospod je rekao da ćemo biti puni radosti ako budemo svetkovali dan šabata sa zahvalnošću i radosnim srcem. On je obećao: „Sve što je na zemlji vaše je... bilo za hranu ili za odeću, bilo za kuće ili za pašnjake, ili kao voćnjake, ili kao bašte, ili kao vinograde. Da, sve što niče iz zemlje, u svoje vreme, napravljeno je na korist i upotrebu čoveku, i da oku ugađa i raduje srce. Da, za hranu i odeću, za ukus i miris, da ojačamo telo i razveselimo dušu“ (UiZ 59:16-19).
  • Topics

×
×
  • Create New...