Nefi

Dan sunca je bio posvećen Mitra kultu a ne Egipatskim Bogovima. Po Rimskom običaju dani sedmice su bili posvećeni nekom njihovim bogom, kao što je u subotu po njihovom kalendaru bio dan Boga Saturna. Po tvojoj logici su Jevreji subotom slavili Saturna

preko Sina.

Bio je potreban Spasitelj i vođaKad nam je plan za naše spasenje bio predstavljen u predsmrtničkom duhovnom svetu, bili smo tako srećni da smo klicali od radosti"Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znaš li? Ili ko je rastegao uže preko nje? Na čem su podnožja njena uglavljena? Ili ko joj je metnuo kamen ugaoni? Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu.... Znaš ti; jer si se onda rodio, i broj je dana tvojih velik." (Jov 38:4-7,21). Razumeli smo tada da ćemo morati napustiti naš nebeski dom na neko vreme. Nećemo da živimo u prisustvu našeg Nebeskog Oca. Dok budemo daleko od njega, svi ćemo grešiti, a neki će se od nas izgubiti. Naš je Nebeski Otac poznavao i voleo svakoga od nas. Znao je da će nam trebati pomoć, pa je smislio način kako će nam pomoći. Bio nam je potreban Spasitelj da plati za naše grehe i poduči nas kako da se vratimo našem Nebeskom Ocu. Naš je Otac rekao: »Koga da pošaljem?« "A odgovori jedan koji beše nalik Sinu Čovečjem: Evo me, mene pošalji. I drugi odgovori i reče: Evo me, mene pošalji. A Gospod reče: Poslaću prvoga. I drugi beše gnevan, i ne zadrža svoje prvo stanje; i od tog dana mnogi ga sleđahu." (Avram 3:27). Isus Hrist, koji se tada zvao Jehova, rekao je: »Evo me, mene pošalji« "I ja, Gospod Bog, prozborih Mojsiju, govoreći: Taj Sotona, kome ti zapovedi u ime Jedinorođenca moga, onaj je koji beše od početka, i on dođe preda me, govoreći – Gle, ovde sam, pošalji mene, ja ću biti tvoj sin, i otkupiću sav ljudski rod, kako ni jedna duša ne bi bila izgubljena, i to ću sigurno učiniti; stoga, pruži mi čast svoju. Ali, gle, ljubljeni Sin moj, koji beše moj ljubljeni i izabrani od početka, reče mi – Oče, neka bude volja Tvoja, i slava Tvoja neka bude zauvek. Stoga, jer se Sotona pobuni protiv mene, i nastojaše da uništi čovekovu slobodu izbora, koju mu ja, Gospod Bog dadoh, tražeći i da mu predam moć svoju; moću Jedinorođenca moga, učinih da on bude oboren; I on postade Sotona, da, i to đavo, otac svih laži, da obmanjuje i zaslepljuje ljude, i da ih vodi zarobljene po svojoj volji, i to sve one koji ne poslušaju glas moj." (Mojsije 4:1-4). Isus je bio spreman da dođe na zemlju, da da život za nas i uzme na sebe naše grehe. On je, kao i naš Nebeski Otac, želeo da odaberemo da se dobrovoljno pokoravamo zapovestima Nebeskog Oca. Znao je da moramo biti slobodni da odaberemo da bismo se pokazali dostojnima uzvišenja. Isus je rekao: »Oče, neka bude volja tvoja i nek ti je slava u vekove.« Sotona, koji se tada zvao Lucifer, također je došao govoreći: »Evo me, mene pošalji, ja ću biti sin tvoj i ja ću otkupiti sav rod ljudski te se nijedna duša izgubiti neće, a ja ću to sigurno da učinim. Podaj mi zato, čast svoju«. Sotona je želeo da nas sve prisili da činimo njegovu volju. Prema njegovom planu ne bi nam bilo dozvoljeno da imamo slobodnu volju i da sami biramo. On bi nam oduzeo slobodu izbora koju nam je naš Otac dao. Sotona je želeo da primi svu čast za naše spasenje. Prema njegovom predlogu on bi našu svrhu dolaska na ovu zemlju učinio uzaludnom. Isus Hrist je postao naš odabrani vođa i Spasitelj Nakon što je čuo govor obojice, Nebeski Otac je rekao: »Poslat ću prvoga«. Isus Hrist je bio tako izabran i predodređen da bude naš Spasitelj. "...nego dragocenom krvlju Hrista kao nevinog i čistog jagnjeta, koji je pre postanka sveta bio predodređen, a na kraju vremena je objavljen radi vas," (1 Petrova 1:19-20). »Gle, ja sam onaj koji bi pripravljen od postanka sveta da otkupi narod svoj. Evo, ja sam Isus Hrist… Sav će rod ljudski u meni život imati, i to večno, zapravo oni koji u ime moje poveruju« (Ether 3:14). Kad je Isus živio na zemlji, podučavao je: »Ne siđoh s neba da vršim svoju volju, nego volju onoga koji me posla… Da, volja je Oca mog da svaki koji vidi Sina i veruje u njega dobije život večni i da ga ja vaskrsnem u posljednji dan« (Jovan 6:38-40). Rat na nebu Zato što je naš Nebeski Otac izabrao Isusa Hrista da bude naš Spasitelj, Sotona se razljutio i pobunio. Zametnuo se rat na nebu. Sotona i njegovi sledbenici borili su se protiv Isusa Hrista i njegovih sledbenika. Isusovi sledbenici su »pobedili [Sotonu] Jagnjetovom krvi i rečju svoga svedočanstva« (Otkrivenje 12:11). U toj su velikoj pobuni Sotona i svi duhovi koji su ga sledili bili su oterani iz prisustva Božjeg i zbačeni s neba. Trećina duhova na nebu bila je kažnjena jer su sledili Sotonu "I dogodi se da đavo iskuša Adama – jer, gle, đavo beše pre Adama, jer se pobuni protiv mene, govoreći: Daj mi čast svoju, koja je moć moja; i takođe treći deo vojske nebeske okrenu od mene zbog njihove slobode izbora; A oni behu oboreni, i tako postadoše đavo i anđeli njegovi." (UiZ 29:36,37). Bilo im je sa time oduzeto pravo da dođu na zemlju i dobiju smrtna tela. Zato što smo mi ovde na zemlji i imamo smrtna tela, znamo da smo odabrali još na nebu, da sledimo Isusa Hrista i našeg Nebeskog Oca. Sotona i njegovi sledbenici takođe su na zemlji, ali kao duhovi. Oni nisu zaboravili ko smo mi, i oko nas su svakodnevno, iskušavajući nas i podjarujući nas da činimo ono što nije drago našem Nebeskom Ocu. U našem predsmrtničkom životu odabrali smo da sledimo Isusa Hrista i prihvatimo Božji plan. Moramo zato da nastavimo da sledimo Isusa Hrista, dok smo ovde na zemlji. Samo ako ga sledimo možemo se vratiti u naš nebeski dom. Od početka je Isus Hrist objavljivao svoje jevanđelje, koje nam kaže šta moramo da činimo kako bismo se vratili našem Nebeskom Ocu. U određeno vreme on je sam došao na zemlju. Podučavao je plan spasenja i uzvišenja kroz svoju reč i načinom kojim je živeo. Uspostavio je svoju Crkvu i svoje sveštenstvo na zemlji. Uzeo je na sebe naše grehe. Budemo li sledili njegova učenja, možemo da nasledimo mesto u nebeskom carstvu. On je učinio svoj deo da nam pomogne da se vratimo u naš nebeski dom. Sad je na svakome od nas da učinimo svoj deo i postanemo dostojni uzvišenja.

Prvo nije logično da Bog prilikom stvaranja pominje dan i noć a sunce još nije stvoreno niti zemlja, kojom se meri dan i noć. Nauka takođe tvrdi da je nastanak zemlje trajao vremenski dosta dugo. Ipak to je samo moj stav, dokaz da je stvaranje bilo u većem vremenskom periodu, potvrđuju naša sveta pisma kao mi verujemo da su tako objavljena Josephu Smithu. U knjizi Avrama piše: "Bog nazvaše svetlost dan, a tamu nazvaše noć. I dogodi se da veče sve do jutra nazvaše noć; a jutro do večeri nazvaše dan; i bi ovo prvi period, ili početak onoga što nazvaše dan i noć." "I Bog uredi da zemlja izrodi travu iz svog semena, i bilje da izrodi bilje iz svog semena, noseći seme po vrstama svojim, i da zemlja izrodi drvo iz svog semena, noseći plod, čije seme može izroditi samo ono što je po vrsti njegovoj... I dogodi se da brojaše dane; veče do jutra nazvaše noć; i dogodi se, jutro do večeri nazvaše dan; i bi tako treći period." "I Bog uredi videla na svodu nebeskom, i učiniše da razdele dan i noć; i uredi ih da budu kao naznake, i za doba, i za dane i za godine; I uredi ih da svetle na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju; i bi tako. I Bogovi uredi dva velika videla, veće videlo da vlada danju, i manje videlo da vlada noću... I postavi ih Bog na svod nebeski, da obasjavaju zemlju, i da vladaju nad danom i noći, i da dele svetlost od tame. I dogodi se da od večeri do jutra bi noć; i dogodi se da od jutra do večeri bi dan; i bi tako četvrti period." OVDE čitamo da je Bog broji dane od jutra do većeri a sunca nije bilo da pravi jutro i večer, što znači da nemože nikako biti period od 24 časa. "I dogodi se da bi od večeri do jutra, što nazvaše noć; i dogodi se da bi od jutra do večeri, što nazvaše dan, i bi tako peti period." "Pođimo dole da oblikujemo čoveka po obličju svome, nalik sebi... i odoše dole da načine čoveka po svom obličju... Učinićemo sve onako kako rekosmo, i uredićemo ih; i gle, biće ovi veoma poslušni. I dogodi se da ono što bi od večeri do jutra, nazvaše noć; i dogodi se da ono što bi od jutra do večeri, nazvaše dan, i izbrojaše šesti period." (Avram 4) Ovde saznajemo da je Biblijski dan jedan period dešavanja ili stvaranja. Nisu to 24 časa ili neko drugo vremensko brojilo. Dan je pojava aktivnosti izmedju koje ima odredjeni vremenski period: "Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka prije nego dođe veliki i strašni DAN Gospodnji." (Malahija 4:5) Za sudnji DAN takođe znamo da neće trajati 24 časa, već se isto odnosi na jedan vremenski period. Bog je stvorio zemlju za šest vremenskih perioda i mi neznamo koliko su ti periodi bili dugi. Mi znamo da je Bog sve stvorio ali nigde nije objavio kako je to učinio. "Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, dragi moji, da je Jedan dan kod Gospoda kao hiljada godina i hiljada godina kao jedan dan" (2 Petr 3:8) Bog je večan i ne gleda na vreme kao čovek.

Imamo veoma stare tekstove crkvenih otaca i učitelja koji svedoče o napuštanju sedmog dana i slavljenju prvog dana nedelje. Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže: “Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”. Didache, spis iz prvog veka kaže: “U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”. Iz istog tog vremena potiče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine: “… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja. Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja: “A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog pokrenu mrak i pratvar te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…” Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”. Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže: “Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.” Slično govori i Barnaba iz Aleksandrije (oko 135. godine). Euzebije Cezarejski (263-339 godina) izričito kaže: “Dok su Jevreji verni Mojsiju žrtvovali pashalno janje jednom godišnje… mi, ljudi Novog saveza slavimonašu Pashu svake nedelje”, a na drugom mestu kaže: “Sve ono što je bilo propisano za Šabat, mismo preneli na dan Gospodnji, kao autoritativniji, nadmoćniji, uzvišeniji od Jevrejskog Šabata” i time svedoči da je poštovanje Šabata nedeljom kao Dana Gospodnjeg bila već praksa.

Zavisi kada počnemo da radimo i kada prestanemo, kako piše šest dana radi a sedmi posveti Bogu. Ja šest dana radim a sedmi ne radim. Šabat je za mene sedmi dan posle mog završenog rađa. Hrišćani su prebacili šabat na prvi dan nedelje. Jedan dan kod Boga nije 24 časa jer tamo ne teče vreme kao kod nas. 24 časa se meri po okretanju zemlje a ako zemlja još nije stvorena kako je onda moglo da se meri njeno okretanje? Poret toga ako sunce još nije bilo stvoreno kako je moglo da bude dan i noć?

Biblija, jasno pokazuje da je Jehova Spasitelj i da nema drugog Spasitelja osim Njega. "Ja, ja sam Jehova, i osim mene nema spasitelja." (Isaija 43:11) Biblija isto kaže, da je i Isus Spasitelj, i da nema drugog imena pod nebom kojim se ljudi mogu spasti. "I ni u kom drugom nema spasenja, jer nema drugog imena pod nebom datog ljudima kojim bi se mi mogli spasiti.” (Dela apostolska 4:12) "A mi smo videli i svedočimo da je Otac poslao svog Sina kao Spasitelja sveta." (1 Jovanova 4:14) I šta sad da verujemo?

Mi smo deca našeg Nebeskog Oca Bog nije samo naš Vladar i Stvoritelj; on je takođe naš Nebeski Otac. Svi su muškarci i žene doslovno sinovi i kćeri Božje. Čovek, kao duh, bio je rođen od nebeskih roditelja i odgojen do zrelosti u večnim stanovima Oca, pre dolaska na zemlju u vremenitom, fizičkom telu. Svaka osoba koja se ikada rodila na zemlji naš je duhovni brat ili sestra. Zato što smo duhovna deca Božja, nasledili smo mogućnost da postanemo njemu slični i da razvijemo sve njegove dobre božanske osobine. Kroz Pomirenje Isusa Hrista mi možemo postati poput našeg Nebeskog Oca i primiti puninu radosti. Razvili smo ličnost i talente dok smo živeli na nebu "I opet, braćo moja, ja bih da skrenem misli vaše na vreme kada Gospod Bog dade ove zapovesti deci svojoj i ja bih da se setite da Gospod Bog zaredi sveštenike po svetom redu svome, koji beše po redu Sina Njegovog, da tome poučavaju narod. I ti sveštenici behu zaređeni po redu Sina Njegovog, na način po kom bi narod mogao da zna na koji način da se nada Sinu Njegovom za otkupljenje. A ovo je način po kome behu zaređeni – behu oni pozvani i pripremljeni od postanka sveta u skladu sa predznanjem Božjim, zbog velike vere i dobrih dela svojih. Behu najpre prepušteni sami sebi da izaberu dobro ili zlo. Zbog toga što izabraše dobro i pošto pokazaše silno veliku veru behu pozvani na sveti poziv, da, na onaj sveti poziv koji beše pripremeljen zajedno i u skladu sa otkupljenjem pripremljenim za njih." (Alma 13:1–3) Sveta pisma nas podučavaju da su se proroci pripremali da postanu vođe na zemlji dok su još bili duhovi na nebu, pre nego što su se rodili u smrtnim telima, Bog ih je predodredio (odabrao) da budu vođe na zemlji. Isus, Adam i Avram bili su neki od ovih vođa. "Onda Gospod beše pokazao meni, Avramu, razume koji behu organizovani pre nego što sveta beše; i među svima njima mnogi behu plemeniti i veliki; I Bog vide da su ove duše dobre, i stajaše među njima, i reče: Ove ću načiniti vladarima mojim; jer On stajaše među onima koji behu duhovi, i vide da su dobri; i reče mi: Avrame, ti si jedan od njih; izabran si pre nego što se rodi." (Avram 3:22–23). Proroci su nas podučavali da je »svaki čovek koji ima poziv da poslužuje stanovnicima sveta bio [pred]određen za tu svrhu«. Međutim, svako je ovde na zemlji slobodan da prihvati ili da odbaci svaku mogućnost služenja Bogu. Nismo svi bili isti na nebu. Kao sinovi i kćeri Nebeskog Oca, kao muškarci i žene, posedovali smo različite talente i sposobnosti, i bili smo tada pozvani da činimo različite stvari na zemlji. Zavesa prekriva naše sećanje na predsmrtnički život, ali naš Nebeski Otac zna ko smo i što smo učinili pre nego što smo došli ovde. On je odabrao vreme i mesto gde će se svako od nas roditi tako da možemo da naučimo lekcije koje nam trebaju da bi ostvarili najviše dobroga sa svojim talentima i svojom sposobnošću. Naš je Nebeski Otac izložio plan preko kojeg možemo postati kao on Naš je Nebeski Otac znao da ne možemo napredovati preko određene tačke osim ako ga ne napustimo na neko vreme. Želeo je da razvijemo njegove dobre božanske osobine koje on ima. Da bismo to ostvarili, morali smo napustiti naš predsmrtnički dom da bi bili iskušani i stekli iskustvo. Naši su se duhovi trebali zaodenuti fizičkim telima. Trebali smo ostaviti naša fizička tela u smrti i ponovno se sjediniti s njima u vaskrsenju. Tad bismo primili besmrtna tela poput našeg Nebeskog Oca. Ako bismo položili test, primili bismo puninu radosti koju je naš Nebeski Otac ima. "Sva istina je nezavisna u delokrugu u kojem ju je Bog postavio, da deluje sama po sebi, kao i svaki razum; u suprotnom nema postojanja. Gle, u tome je sloboda izbora čovekova, a u tome je i osuda čovekova; jer mu je ono što beše od početka jasno objavljeno, a on ne prima tu svetlost. I svaki čovek čiji duh ne prima svetlost je pod osudom. Jer čovek je duh. Tvar je večna, a duh i tvar, nerazdvojivo povezani, primaju puninu radosti; A kada su razdvojeni, čovek ne može primiti puninu radosti." (UiZ 93:30–34). Tada smo naučili ako budemo sledeli njegov plan, postat ćemo poput njega, vaskrsnit ćemo; dobićemo svu moć na nebu i na zemlji; postat ćemo nebeski roditelji i imati duhovnu decu kao i on. "I opet, zaista, kažem vam, ako se čovek oženi ženom po reči mojoj, što je po mom zakonu, i po novom i večnom zavetu, koji im je zapečaćen Svetim Duhom obećanja, preko onoga koji je pomazan, kome odredih da ima ovu vlast i ključeve ovog sveštenstva; i biće im rečeno – Izaći ćete u prvom vaskrsenju; a ako to bude posle prvog vaskrsenja, u sledećem vaskrsenju; i baštinićete prestolja, carstva, kneževstva, i moći, vlasti, sve visine i dubine – onda će se zapisati u Jagnjetovoj knjizi života, da neće počiniti nikakvo ubistvo kojim bi se prolila krv nevina, i ako se pridržavate mog zaveta, i ne počinite nikakvo ubistvo kojim bi se prolila krv nevina, biće im dato sve ono što sluga moj stavi na glave njihove, u vremenu, i kroz svu večnost; i biće u potpunosti na snazi kad budu van ovog sveta; i prolaziće pored anđela, i bogova, koji su postavljeni tamo, u njihovom uzvišenju i slavi u svemu, što je zapečaćeno na glave njihove, a ta slava biće punina i produžetak semena u veke vekova. Tada će oni biti bogovi, jer nemaju kraja; zato će oni biti od večnosti do večnosti, jer se nastavljaju; tada će biti iznad svega, jer im je sve podložno. Tada će biti bogovi, jer imaju svu moć, a anđeli su im podložni." (UiZ 132:19–20). Saznali smo da će nas Bog poslati na ovu zemlju da bi pokazali da li smo dostojni njegovih blagoslova. "A među njima stajaše jedan koji beše nalik Bogu, i reče onima koji behu s njim: Sići ćemo dole, jer tamo ima prostora, i uzećemo od materije ove, i načinićemo mi zemlju na kojoj će ovi boraviti; I iskušaćemo ih time, da bismo videli da li će činiti sve ono što im Gospod Bog njihov bude zapovedio; I onima koji zadrže svoje prvo stanje nadodaće se; a oni koji ne zadrže svoje prvo stanje neće imati slave u istom carstvu s onima koji zadrže svoje prvo stanje; a oni koji zadrže svoje drugo stanje imaće slavu nadodatu na glavama njihovim u veke vekova." (Avram 3:24–26) Zavesa će prekriti naša sećanja, i mi ćemo zaboraviti naš nebeski dom.To će biti potrebno tako da bismo mogli da primenimo svoje slobodu biranja za opredeljivanje dobra ili zla bez uticaja sećanja na život s našim Nebeskim Ocem.Tako bi mogli da ga slušamo zbog naše vere u njega, a ne zbog našeg znanja ili sećanja na njega. On će nam pomoći da prepoznamo istinu kada je čujemo ponovo na zemlji. "Svako ko je na strani istine sluša moj glas." (Jovan 18:37). Na Velikom nebeskom saboru mi smo takođe saznali svrhu našeg napredovanja: a to je da primimo puninu radosti. Međutim, takođe smo saznali da će neki biti obmanuti, i da će izabrati druge putove i izgubiti svoj pravi put. Saznali smo da ćemo svi imati iskušenja u svom životu: bolest, razočaranje, bol, tugu i smrt. Ali razumeli smo da će nam to biti dano za naše iskustvo i za naše dobro (UiZ 122:7). Ako to dopustimo, ova će nas iskušenja pročistiti, a ne poraziti. Podučit će nas prema ustrajnosti, strpljivosti i ljubavi. Na ovom smo saboru takođe saznali da ćemo zbog svojih slabosti, svi osim male dece, grešiti (UiZ 29:46–47). Saznali smo da će nam biti dat Spasitelj tako da ćemo moći da prevladamo naše grehe i da ćemo prevladati smrt kroz vaskrsnuće.

Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - BOG NAŠ NEBESKI OTAC Bog postoji Alma, prorok Mormonovoj knjige, napisao je: »Sve ukazuje da postoji Bog. Da, sama zemlja i sve što je na licu njenom. Da, i kretanje njeno. Da, a i sve planete koje se kreću svojim pravilnim putanjama svedoče da postoji Vrhovni Stvoritelj.« (Alma 30:44). Kada bacimo pogled prema noćnom nebu razumećemo šta je Alma mislio. Postoje milioni zvezda i planeta, svi u savršenom redu. Oni se nisu pojavili slučajno. Mi možemo videti delo Božje na nebesima i na zemlji. Mnoge biljke, mnoge vrste životinja, planine, reke, oblaci koji nam donose kišu i sneg – sve nam to svedoči da postoji Bog. Proroci su nas podučavali da je Bog Svemoćni Vladar svemira. Bog prebiva na nebu "Po tome znamo da ima Boga na nebu, koji je beskonačan i večan, od večnosti do večnosti isti, nepromenljivi Bog, stvaralac neba i zemlje, i svega što je na njima." (Učenje i Zaveti 20:17). Bog je kroz svog Sina Isusa Hrista stvorio nebesa i zemlju te sve što je na njima: "Gle, ja sam Isus Hrist, Sin Božji. Ja stvorih nebo i zemlju i sve što je na njima. Bejah sa Ocem od početka. Ja sam u Ocu, a Otac u meni, i u meni Otac proslavi ime svoje." (3. Nefi 9:15) "Ja sam početak i kraj, Svemogući Bog; po svom Jedinorođencu stvorih sve ovo; da, u početku stvorih nebo, i zemlju na kojoj stojiš." (Mojsije 2:1). On je stvorio ovaj svet i dao mu oblik, kretanje i život. Ispunio je vazduh i vodu živim bićima. Prekrio je brda i ravnice svakojakim životinjama. Dao nam je dan i noć, leto i zimu, vreme sejanja i vreme žetve. Načinio je čoveka na svoju sliku, da bude vladar nad svim njegovim drugim stvorenjima: "Zatim Bog reče: „Hajde da načinimo čoveka po svom obličju, sličnog nama, i neka vlada nad morskim ribama, nad stvorenjima koja lete po nebu, nad stokom, nad svom zemljom i nad svim drugim životinjama što se miču po zemlji.” Tada je Bog stvorio čoveka po svom obličju, stvorio ga je po Božjem obličju - stvorio je muškarca i ženu." (Postanak 1:26–27). Bog je vrhovno i apsolutno biće u koje verujemo i koje obožavamo. On je »veliki roditelj svemira«, i on »gleda na celu ljudsku porodicu s očinskom brigom i roditeljskim obzirom« Priroda Boga "I ja, Bog, rekoh svom Jedinorođencu, koji sa mnom beše od početka: Načinimo čoveka po obličju svome, nalik sebi; i beše tako. I ja, Bog, rekoh: Neka vladaju nad ribama morskim, i nad pticama na nebu, i nad stokom, i nad svom zemljom, i nad svakim bićem što puže po zemlji." (Mojsije 2:26) "Po obličju sopstvenog tela svog, muško i žensko, stvori ih, i blagoslovi ih, i nadenu im ime Adam, u danu kada behu stvoreni i behu postali žive duše u zemlji, u podnožju Božjem." (Mojsije 6:9) Zato što smo načinjeni na njegovu sliku znamo da su naša tela slična njegovog. Njegov večni duh prebiva u proslavljenom opipljivom telu od mesa i kostiju: "Otac ima telo od mesa i kostiju opipljivo kao i čovečje; Sin isto tako; ali Sveti Duh nema telo od mesa i kostiju, nego je osoba duhovna. Da nije tako, Sveti Duh ne bi mogao prebivati u nama." (Učenje i Zaveti 130:22). Međutim, Božje je telo savršeno i proslavljeno, sa slavom koja se ne može opisati. Bog je savršen. On je Bog pravednosti, s osobinama poput ljubavi, milosrđa, dobronamernosti, istine, moći, vere, znanja i suda. On ima svu moć. On zna sve. Pun je dobrote. Sve dobro dolazi od Boga. Sve što on čini jest da pomogne svojoj deci da postanu slični njemu. Rekao je: "Gle, to je delo moje i slava moja, da osvarim besmrtnost i život večni za čoveka." (Mojsije 1:39). Spoznati Boga Poznavati Boga tako je važno da je naš Spasitelj rekao: "A ovo je život večni: da upoznaju tebe jedinog istinitog Boga i Isusa Hrista koga si poslao." (Jovan 17:3). Prva i najveća zapovest je "Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim." (Matej 22:37). Što više poznajemo Boga, sve ga više volimo i rado držimo njegove zapovesti. "Ako držimo njegove zapovesti, po tome znamo da ga poznajemo. Onaj ko kaže: „Ja ga poznajem”, a ne drži njegove zapovesti, lažljivac je i istina nije u njemu. Ali ko god drži njegovu reč, u njemu je Božja ljubav zaista stigla do savršenstva. Po tome znamo da smo u njemu." (1. Jovanova 2:3–5). Držanjem njegovih zapovesti možemo postati slični njemu. Možemo poznavati Boga ako budemo verovali da on postoji i da nas voli. "Verujte u Boga. Verujte da On jeste i da sve stvori, i na nebu i na zemlji. Verujte da ima svu mudrost i svu moć, i na nebu i na zemlji. Verujte da čovek ne može da shvati sve ono što Gospod može da shvati." (Mosija 4:9). Možemo poznavati Boga ako budemo proučavali Sveta pisma. "Ali ti ostani u onome što si naučio i u šta si se uverio, budući da znaš ko te je svemu tome poučio i da od ranog detinjstva poznaješ sveta pisma koji te mogu učiniti mudrim na spasenje kroz veru u Hrista Isusa. Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude savršen, potpuno opremljen za svako dobro delo." (2. Timoteju 3:14–17). Možemo poznavati Boga ako mu se budemo molili. "Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga, jer on velikodušno daje svima, i to bez prekoravanja, i on će mu je dati." (Jakovljeva 1:5). Možemo poznavati Boga ako se budemo pokoravali svim njegovim zapovestima što bolje možemo. "Ko ima moje zapovesti i drži ih se, taj me voli. A ko voli mene, njega će voleti moj Otac, i ja ću ga voleti i objaviću mu se.” (Jovan 14:21–23). Budemo li činili sve ovo, upoznat ćemo Boga i na kraju zadobiti večni život.

Zašto onda ne piše u novom zavetu da je Jehova jedini spasitelj i da nema drugog?

Razlika je u tome što izraz šabat ne znači prevedeno subota kao dan u sedmici, nego znači prevedeno dan odmora. To što je po našem kalendaru preuzet od jevreja taj dan kao subota je retkost, većina naroda taj dan ne naziva subotom. Većina ga naziva po rimskom kalendaru dan Boga saturna. Isto tako mnogi hrišćani ne veruju da je Bog bukvalno stvorio zemlju od nedelje do petka, nego da se tu radi o vremenskim periodima o kojima neznamo koliko su ti periodi trajali. Modena nauka to potvrđuje. Drgim rečima, Bog je sve stvorio, ali nigde ne piče kakao ili koliko je to trajalo. Znači Bog je posle šest vremenskih perioda, posvetio jedan period kao period odmora, i zapovedio Izraelu, da u sedmom danu po njihovom kalendaru posvete Bogu. To je tako praktikovano dok Bog nije prebacio šabat na dan na koji je Isus vaskrsnuo, i tako je stvoreno spasenje za čoveka. A pošto je sve ikada i bilo stvoreno za čoveka, završeno je njegovo stvaranje delom Isusa Hrista i tako je taj Dan posvećen kao novi dan odmora. Novi šabat. Imamo veoma stare tekstove crkvenih otaca i učitelja koji svedoče o napuštanju sedmog dana i slavljenju prvog dana nedelje. Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže: “Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”. Didache, spis iz prvog veka kaže: “U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”. Iz istog tog vremena potiče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine: “… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja. Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja: “A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog pokrenu mrak i pratvar te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…” Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”. Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže: “Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.” Slično govori i Barnaba iz Aleksandrije (oko 135. godine). EuzebijeCezarejski (263-339 godina) izričitokaže: “Doksu Jevreji verniMojsiju žrtvovalipashalnojanjejednomgodišnje… mi, ljudiNovog saveza slavimonašuPashusvakenedelje”, anadrugommestukaže: “Sveono štojebilopropisanoza Šabat, mismoprenelinadanGospodnji, kaoautoritativniji, nadmoćniji, uzvišenijiodJevrejskog Šabata” itimesvedočidaje poštovanje Šabata nedeljom kaoDanaGospodnjegbilaveć praksa.

Na vaše pitanje, “Ali kako god se izračuna to je naša današnja subota. Da li se nedjelja igdje spominje kao dan u Bibliji?” U Bibliji se ne pominje dan subota, nego se pominje dan odmora “šabat”. Jovan u Otkrivenju piše (Otk 1:9-10): “Ja, Jovan, vaš brat i drug u nevolji, i u carstvu i strpljenju Isusa Hrista, bio sam na ostrvu zvanom Patmos za reč i svedočanstvo Isusa Hrista. Bio sam u Duhu u dan Gospodnji.” (na Grčkom = Kyriake hemerai označavalo je nedelju)

pa kada bi bili sasvim sigurni ne bi se o tome prepirali. Sve je pitanje verovanja da li su istorijski svedoci tačni. Možda to važi za one koji veruju da je Bog zaista počeo u nedelju da stvara pa je to završio u petak. Mi verujemo da je Bog sve stvorio za šest vremenskih perioda, a sedmi period je odmorio. Bog nije objavio koliko je jedan vremenski period trajao, ali sigurno ne 24 časa.

Ipak Bog može da prebaci šabat i na drugi dan a da važnost šabata uopšte ne bude ometana. Isto tako može da dopusti da dođe do opšteg otpadništva i isto može da dopušti, da neki važni spisi novog zaveta mogu da se izgube, i tako da mnogi obredi i uredbe jevanđelja mogu da se izgube ili da se pogrešno tumače radi toga. Ali isto tako može Bog da obnovi sve što je izgubljeno, kao što je to učinio preko Josepha Smitha i drugima posle Njega.

"Svaki dan su jednako jednodušno bili u hramu, lomili hleb po kućama i uzimali hranu s radošću i u prostoti srca" Dela 2 Ovde piše da su svakog dana bili u Hramu, ali iz stiha nije jasno da li su svakog dana lomili i hleb na spomen Hrista, nego se tu pominja hrana, što znači da je svrha bila drugačija.

Skretanje steme na nebitno i ignorirati činjenice, ne dovodi do ničega, a kome fali mudrost On pita Boga. "Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka ište od Boga koji svima prosto daje i ne kori, i daće mu se. Samo neka ište s verom ne sumnjajući ništa. Jer koji sumnja sličan je morskom valu koji vetar podiže i tera. Taj čovek, naime, neka ne misli da će dobiti što od Gospoda, kad je čovek podeljene duše, nepostojan na svim svojim putevima." (Jakov 1:5-8)

Ako nešto nismo sigurni onda je to samo pitanje vere, a vera je samo nadanje da je nešto možda tačno, što ne znači da zaista znamo da li je to tačno, nego se samo nadamo da je možda tačno. Vi naravno možete da verujeta kako mislite da je tačno, ali ja ne želim da nešto verujem ako nisam siguran da je to tačno. Isto tako je bilo i kod Josepha Smitha, prorokom obnovljene Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana. Joseph Smith je razmišljao kako i kada je pravilno držanje Šabata. On je u vezi toga upitao Boga i dobio objavu 7. avgusta 1831. god. Ta objava je poznata kao odsek 59 knjige Učenje i Zaveti i opisuje ovo otkrivenje kao „uputstvo svecima kako da se drže Šabata i kako da poste i da se mole.“ "I da možeš potpunije držati se neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu. Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj post bude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (UiZ 59:9-13) Njemu je objabljeno da je DAN GOSPODNJI Nedelja. Dan kada je Isus ustao iz mrtvih. Znam da je ovo istina jer sam upitao Boga u ime Isusa i On mi je obavio moći Duha svetoga da je to istinia. Od tada mi svetkujemo šabat na prvi dan Nedelje. Ujedno ova objava potvrđueje istu praksu za vreme prvih apostola. A i mnogi istorijski svedoci tvrde da je takva praksa bila normala. Istorijski svedoci to potvrdjuju: Varnava iz Aleksandrije kaže: „Radi toga slavimo prvi dan u radosti, na kome je Isus ustao od mrtvih, a posle toga se nama objavio i na Nebo otišao" (Poslanica Varnave, Aleksandrija, oko 100g.) Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže: “Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”. Didahe, spis iz prvog veka kaže: “U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”. Iz istog tog vremena potiče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine: “… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja. Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja: “A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog otera mrak i te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…” Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže: “Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.” Osmi dan (nedjelja) bio je tema govora i Origena (185–254 g.) koji reče: “Broj osam, koji u sebi sadrži silu uskrsnuća, slika je sveta koji dolazi, ako što je broj sedam simbol sadašnjeg sveta”. To nam svedoči i Viktorin iz Ptuja (oko 304. godine) koji kaže: “Sedmog dana… mi imamo običaj strogog posta da bismo u dan Gospodnji mogli prići našem kruhu izražavajući hvalu”. Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”. Euzebije Cezarejski (263-339 godina) izričito kaže: “Dok su Jevreji verni Mojsiju žrtvovali pashalno janje jednom godišnje… mi, ljudi Novog saveza slavimo našu Pashu svake nedelje”, a na drugom mestu kaže: “Sve ono što je bilo propisano za Šabat, mi smo preneli na dan Gospodnji, kao autoritativniji, nadmoćniji, uzvišeniji od Jevrejskog Šabata” i time svedoči da je poštovanje Šabata nedeljom kao Dana Gospodnjeg bila već praksa. Možemo spomenuti i Augustina (354.-430. godina) koji kaže: “Gospodnjim uskrsnućem bio je objavljen dan Gospodnji Hrišćanima , a ne Jevrejima.”, a Ambrozije (339.-397. godina) veli: “Prvog je dana blaženo Trojstvo stvorilo svijet, a uskrsli nas je Otkupitelj, koji je pobijedio smrt, oslobodio”. Naravno, u prvim stolećima još je bilo hrišćana (jevrejskog porekla) koji su praktikovali Šabat u subotu kako su naučili, no brojni tekstovi nam kazuju da su već tada bili u manjini i ubrzo iščezli jer je Crkva vremenom shvatila značenje Šabata kao dan Gospodnji u nedelju. Možemo navoditi još mnogo raznih tekstova iz prvih stoljeća Hrišćanstva koji nam svedoče da su se odvojili od Jevreja što se tiče šabata, koji su Hrista odbacili da novim danom Gospodnjim (nedeljom) pokažu postojanje novog sveta koji je Hrist vaskrsenjem stvorio. Dakle, hrišćani su shvatili da je Jevrejski šabat najava i slika onoga što se dogodilo i ispunilo u NEDJELJU! Stoga je netačno kako neki prigovaraju da je na 1. Nikejskom saboru 325g. ukinita Božja zapovest i da su oni promenili šabat sa subote na nedelju. Pored toga ne postoje pismeni dokazi da se to tako dogodilo. Niti postoji pored Arijanskog spora u vezi trojstva nijedna kritika, niti buna bilo kog prisutnog hrišćana, ako bi takve izmene zaista bilo. Većina hriščana danas tvrdi da su samo poslušni onom što je Hrist učinio i što su nam apostoli preneli. Crkva je to veoma brzo prepoznala i to je istorijski neoboriva činjenica! Jasno je dakle da nedelju nije uveo Konstantin 325g. Jer, mnogi hrišćani tog vremena izveštavaju o sastajanju prvih hrišćana u nedelju. Naprotiv ne postoji nijedan zapis koji potvrđuje da je šabat i dalje praktikovan u subotu.

To je problem našeg prevoda. Reč Šabat ne znači prevedeno subota nego dan odmora. Promena sa sedmog dana na osmi ili prvi dan, ne menja znčenje šabata i tako dana mira, nego je samo na drugi dan sedmice. To nikako ne znači da je Bog ukunuo šabat, nego promenio samo dan na kojim se setimo njega na šabat.

NEMA DRUGOG IMENA "I evo, braćo moja, ...gle, kažem vam, kao što je sve ovo istinito, i tako živ bio Gospod Bog, nema drugog imena datog pod nebom kojim bi se čovek mogao spasti osim toga Isusa Hrista o kom govorah." (2 Nefi 25:20) "I još vam kažem da se neće drugo ime dati niti neki drugi put ni način po kom spasenje može doći deci čovečjoj, osim preko i posredstvom Hrista, Gospoda Svedržitelja." (Mosija 3:17) "I ni u kom drugom nema spasenja, jer nema drugog imena pod nebom datog ljudima kojim bi se mi mogli spasiti.” (Dela 4:11-12)

PREUZETI NA SEBE IME ISUSA HRISTA Robert K. Gaj Preuzeti na sebe Hristovo ime znači verno se truditi da vidimo onako kako Bog vidi. Kako Bog vidi? Dok jedan deo ljudske rase osuđuje i proklinje drugi deo bez milosrđa, veliki roditelj svemira gleda na celu ljudsku porodicu sa očinskom brigom i roditeljskim obzirom jer je Njegova ljubav nepojmljiva.Treba da razumemo druge onakvima kakvi su, a ne onakvima kakvi smo mi.„Koliko često kažemo - ‘Ta osoba je pogrešila i ne može biti sledbenik Hrista’… Čujemo kako neki psuju i lažu… ili krše Šabat… Ne osuđujte te ljude jer ne znate Gospodnji plan za njih… Umesto toga, pružite im podršku. Može li iko od vas zamisliti da naš Spasitelj dozvoli da vi i vaši tereti nezapaženo prolazite pored Njega? Spasitelj je istim očima gledao Samarjanina, preljubnika, poreznika, gubavca, mentalno obolelog i grešnika. Svi su bili deca Nebeskog Oca. Svi su mogli biti otkupljeni.Možete li Ga zamisliti da odustaje od nekoga sa sumnjama o svom mestu u Božjem carstvu ili od bilo koga ko je na bilo koji način pogođen? U Hristovim očima svaka duša ima beskrajnu vrednost. Niko nije predodređen za neuspeh. Večni život je moguć za sve.Da bismo preuzeli na sebe Hristovo ime, moramo ne samo videti onako kako On vidi, već moramo činiti Njegovo delo i služiti onako kako je On služio. Zapitajte se: „Poznajem li ikoga kome u životu nisu potrebne nebeske moći?ˮBog će činiti čudesa među nama kada se posvećujemo. Posvećujemo se kada da čistimo svoja srca. Čistimo svoja srca kad Ga slušamo, kajemo za svoje grehe, postajemo obraćeni, i volimo kao što je On voleo. Spasitelj nas je upitao: „Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate?”Verujem da Mu moramo verovati kada preuzmemo na sebe Njegovo ime. Spasitelj je rekao: „Ali, ne bude li [vaš život sazidan] na jevanđelju mome, a bude [sazidan] na delima ljudskim, ili na delima đavolovim, zaista, kažem vam, za kratko [ćete] se radovati delima svojim, i ubrzo dolazi kraj”. Jednostavno, nema trajne radosti izvan Jevanđelja Isusa Hrista. Pitao sam se: „Šta bi im Spasitelj još mogao reći?ˮ Mislim da bi pitao: „Veruješ li mi?” Ženi koja je bolovala od krvarenja, rekao je: „Vera tvoja pomože ti; idi s mirom”.Jedan od omiljenih stihova mi je Jovan 4:4, koji glasi: „A valjalo Mu je proći kroz Samariju.”Zašto volim taj stih? Zbog toga što Isus nije morao da ide u Samariju. Jevreji njegovog vremena prezirali su Samarjane i putovali obilazeći oko Samarije. Ali Isus je odlučio da ode tamo kako bi pred svim ljudima po prvi put izjavio da je On obećani Mesija. Za ovu poruku, ne samo da je izabrao odbačenu grupu, već i ženu - ne bilo koju ženu, već ženu koja je živela u grehu - nekoga koga su u to vreme smatrali najnižom od najnižih. Verujem da je Isus to učinio kako bi svako od nas uvek mogao razumeti da je Njegova ljubav veća od naših strahova, naših zavisnosti, naših sumnji, naših iskušenja, naših greha, naših razorenih porodica, naše depresije i anksioznosti, naše hronične bolesti, našeg siromaštva, ili zlostavljanja, ili očaja, i naše usamljenosti. On želi da svi znaju da ne postoji ništa ni iko koga On ne može isceliti i dovesti do trajne radosti. Njegova blagodat je dovoljna. On se spustio ispod svega. Moć njegovog Pomirenja je moć da prevaziđemo bilo koji teret u svom životu. Poruka žene na izvoru jeste da On zna naše životne okolnosti i da možemo uvek hodati sa Njim bez obzira na nivo na kom se nalazimo. Njoj i svakome od nas, On govori: „A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.”Na bilo kom životnom putovanju zašto biste se ikada okrenuli od jedinog Spasitelja koji ima moć da vas isceli i izbavi? Bez obzira na cenu koju morate platiti kako biste Mu verovali, vredna je toga. Moja braćo i sestre, odlučimo da uvećamo veru u Nebeskog Oca i našeg Spasitelja, Isusa Hrista.

Taj isti Bog koji je posveti sedmi dan posvetio je i prvi dan kao novi dan Šabata. Hrist je sam rekao da je On Gospodar šabata, jer je On taj zakon i svez dao Izraelu. Jer ako se mi i dalje trebamo držati tog saveza, čemu onda služi novo savez kroz Hrista? to je njegovo mišljenje, ali nije utemeljeno na istorijskim činjenicama. U Subotu je bio dan Saturna, što isto ne bi pravilo nikakav problem da su se sakupljali i na taj dan. Pored toga Bog je učinio večni šabat ali ne subotu kao dan u sedmici. Meni je poznato da priznajete da je starozavetni Zakon ispunjen u životu i vaskrsenju Isusa Hrista, ali smatrate da tu ipak ne spada zakon obdržavanja šabata u subotu. U Starom zavetu, šabat je dat Izraelu kao znak između izabranog naroda i Boga, za izbavljenje Izraela iz ropstva: “Seti se da si i ti bio rob u zemlji egipatskoj i da te odande izbavio Jahve, Bog tvoj, rukom jakom i ispruženom mišicom. Zato ti je zapovedio Jahve, Bog tvoj, da držiš dan šabata.” (Pnz 5:15) “Stoga neka Izraelci drže šabat – svetkujući je od naraštaja do naraštaja – kao večni savez. Neka je to znak, zauvek, između mene i Izraelaca. Ta Jahve je za šest dana sazdao nebo i zemlju, a sedmoga je dana odmorio.”(Izl 31:13-17) Šabat sedmog dana nije bio samo dan odmora kao primer Božjeg odmora u stvaranju, već i dan sećanja na sve što je Jahve učinio da izbavi Izrael iz Egipta i na sklapanje saveza i Zakona na brdu Sinaju. To je zaista bio Dan Gospodnji! Međutim po tom Zakonu niko se nije spasio, i Isusovim vaskrsenjem u nedelju započinje novo stvaranje, izbavljenje od greha i smrti, i sklapa se novi savez kada Hrist pobedivši smrt daje obećanje večnog života. Nedelja postaje ispunjenje šabata Starog Zaveta. “Jer, koji su to čuli pa se pobunili? Zar ne svi koji su pod Mojsijem izašli iz Egipta?” (Jevrejima 3:16) … “Jer nama je objavljena dobra vest kao i njima, ali reč koju su čuli njima nije koristila, jer nisu bili verom ujedinjeni s onima koji su poslušali. A mi koji verovasmo ulazimo u počinak, jer je rekao: „Zato sam se zakleo u gnevu svom: ‘Neće ući u moj počinak’,” iako su njegova dela dovršena od postanka sveta. Jer je na jednom mestu o sedmom danu ovako rekao: „I Bog je sedmog dana počinuo od svih svojih dela”, a ovde opet kaže: „Neće ući u moj počinak.” Dakle, pošto neki još treba da uđu u njega, a oni kojima je dobra vest najpre bila objavljena nisu ušli zbog neposlušnosti, on ponovo određuje jedan dan: „Danas”, govoreći o tome posle toliko vremena u Davidovom psalmu, kao što je već rečeno: „Danas, ako slušate glas njegov, nemojte da vam srce otvrdne.” Jer da im je Jošua [Nunov] dao počinak, Bog ne bi posle toga govorio o nekom drugom danu." (Jevrejima 4:2-8) U Novom Zavetu vidimo da se poslije vaskrsenja apostoli sastaju u nedelju, lome kruh i sakupljaju milostinju: “A prvog dana nedelje, kad su se učenici okupili da lome hleb, Pavle im je govorio, budući spreman da ide sutradan, te je tako produžio govor sve do ponoći.” (Dela 20:7) “U pogledu sabiranja za svete, i vi činite kako odredih crkvama galacijskim. Svakoga prvog dana u nedelji neka svaki od vas kod sebe na stranu stavlja i skuplja što uzmogne da se ne sabira istom kada dođem.” (1 Kor 16:1-2) “I uveče toga istog dana, prvog u nedelji, dok su učenici u strahu od Židova bili zatvorili vrata, dođe Isus, stane u sredinu i reče im: “Mir vama!” ” (Jovan 20,19) “I posle osam dana behu njegovi učenici opet unutra, a s njima i Toma. Vrata behu zatvorena, a Isus dođe, stade u sredinu i reče: “Mir vama!” ” (Jovan 20,26) “Prvoga dana u nedelji, veoma rano, dođoše one na grob …” (Luka 24,1) “I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, …” (Lk 24:13) “Dok beše s njima za stolom, uze hleb, izreče blagoslov, razlomi te im davaše.” (Lk 24:30) “U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji behu s njima” (Lk 24:33) Jovan u Otkrivenju piše (Otk 1:9-10): “Ja, Jovan, vaš brat i drug u nevolji, i u carstvu i strpljenju Isusa Hrista, bio sam na ostrvu zvanom Patmos za reč i svedočanstvo Isusa Hrista. Bio sam u Duhu u dan Gospodnji.” (na grčkom = Kyriake hemera i označavalo je nedelju) Vi mislite da je Pavle obdržavao i dalje šabat u subotu, jer piše da je išao u sinagogu u subotu. Međutim, pravi razlog subotnjeg odlaska u sinagogu bio je propovedanje Jevanđelja Jevrejima, a ne održavanju šabata u subotu kao deo zakona (spominje se na više mesta: Dela 13:14-44, Dala 16:13-14, Dela 17:2-4, Dela 18:4). “Svake je pak subote raspravljao u sinagogi i uveravao Jevreje i Grke” U tadašnjim okolnostima čak ne bi ni bilo moguće lomiti hleb u sinagogama i uzimati tako hleb i vino na spomen Isusa Hrista, jer Jevreji koji su i dalje držali svoje zakone nisu bili otvoreni za tako nešto. “Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog praznika ili mladina ili šabata, jer je to samo senka onoga što dolazi, tela Hristova.” (Kol 2:16) Hrišćane su Jevreji osuđivali zbog toga što su jeli, za vreme praznika i šabata u subotu. Jasno je dakle da šabat u nedelju nije uveo Konstantin 325g. Jer, mnogi hrišćani tog vremena izveštavaju o sastajanju prvih hrišćana u nedelju. Sv. Ignacije Antiohijski upozorava 107g.: “Jer ako još živimo po židovskom Zakonu, obznanjujemo da nismo primili milost. Ako su dakle, oni koji su otkupljeni od negdašnjih propisa, došli do nove nade, više ne obdržavaju subotu, već žive u svetkovanju Dana Gospodnjeg, u kojem je i naš život blagoslovljen po njemu i njegovoj smrti.” Sv. Justin piše 155g.: “I u dan zvan nedjelja svi koji žive u gradovima sakupljali su se zajedno na jednom mjestu i čitali zapise apostola ili proroka koliko god je vrijeme dopuštalo …” (dalje se još opisuje lomljenje kruha i sakupljanje milostinje). Pavle ukorava ideju ponovnog vraćanja na te Jevrejske običaje: “A sada kad ste spoznali Boga - u stvari sada kad je Bog spoznao vas - kako to da se ponovo vraćate ispraznim i lošim načelima i želite da im opet iznova robujete? Vi pomno držite dane i mesece i razdoblja i godine. Bojim se za vas, da se možda nisam uzalud trudio oko vas.” (Gal 4:9-11)

to je njegovo mišljenje, ali nije utemeljeno na istorijskim činjenicama. U Subotu je bio dan Saturna, što isto ne bi pravilo nikakav problem da su se sakupljali i na taj dan.

Prvo mi verujemo da je Džozef Smit razmišljao kako i kada je pravilno držanje Šabata. On je u vezi toga upitao Boga i dobio oobjavu 7. avgusta 1831. god. Ta objava je poznata kao odsek 59 knjige Učenje i Zaveti i opisuje ovo otkrivenje kao „uputstvo svecima kako da se drže Šabata i kako da poste i da se mole.“ "I da možeš potpunije držati se neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu. Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj post bude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (UiZ 59:9-13) DAN GOSPODNJI je Nedelja. Dan kada je Isus ustao iz mrtvih. Biblija to potvrđuje: “A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb..” (Dela 20:7) “A za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem. .” (1 Kor 16:1-2) Pored toga imamo veoma stare tekstove crkvenih otaca, učitelja i svedoka koji svedoče o napuštanju sedmog dana i slavljenju prvog dana nedelje. Istorijski svedoci to potvrdjuju: Varnava iz Aleksandrije kaže: „Radi toga slavimo prvi dan u radosti, na kome je Isus ustao od mrtvih, a posle toga se nama objavio i na Nebo otišao" (Poslanica Varnave, Aleksandrija, oko 100g.) Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže: “Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”. Didahe, spis iz prvog veka kaže: “U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”. Iz istog tog vremena potiče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine: “… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja. Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja: “A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog otera mrak i te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…” Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže: “Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.” Osmi dan (nedjelja) bio je tema govora i Origena (185–254 g.) koji reče: “Broj osam, koji u sebi sadrži silu uskrsnuća, slika je sveta koji dolazi, ako što je broj sedam simbol sadašnjeg sveta”. To nam svedoči i Viktorin iz Ptuja (oko 304. godine) koji kaže: “Sedmog dana… mi imamo običaj strogog posta da bismo u dan Gospodnji mogli prići našem kruhu izražavajući hvalu”. Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”. Euzebije Cezarejski (263-339 godina) izričito kaže: “Dok su Jevreji verni Mojsiju žrtvovali pashalno janje jednom godišnje… mi, ljudi Novog saveza slavimo našu Pashu svake nedelje”, a na drugom mestu kaže: “Sve ono što je bilo propisano za Šabat, mi smo preneli na dan Gospodnji, kao autoritativniji, nadmoćniji, uzvišeniji od Jevrejskog Šabata” i time svedoči da je poštovanje Šabata nedeljom kao Dana Gospodnjeg bila već praksa. Možemo spomenuti i Augustina (354.-430. godina) koji kaže: “Gospodnjim uskrsnućem bio je objavljen dan Gospodnji Hrišćanima , a ne Jevrejima.”, a Ambrozije (339.-397. godina) veli: “Prvog je dana blaženo Trojstvo stvorilo svijet, a uskrsli nas je Otkupitelj, koji je pobijedio smrt, oslobodio”. Naravno, u prvim stolećima još je bilo hrišćana (jevrejskog porekla) koji su praktikovali Šabat u subotu kako su naučili, no brojni tekstovi nam kazuju da su već tada bili u manjini i ubrzo iščezli jer je Crkva vremenom shvatila značenje Šabata kao dan Gospodnji u nedelju. Možemo navoditi još mnogo raznih tekstova iz prvih stoljeća Hrišćanstva koji nam svedoče da su se odvojili od Jevreja što se tiče šabata, koji su Hrista odbacili da novim danom Gospodnjim (nedeljom) pokažu postojanje novog sveta koji je Hrist vaskrsenjem stvorio. Dakle, hrišćani su shvatili da je Jevrejski šabat najava i slika onoga što se dogodilo i ispunilo u NEDJELJU! Stoga je netačno kako neki prigovaraju da je na 1. Nikejskom saboru 325g. ukinita Božja zapovest i da su oni promenili šabat sa subote na nedelju. Pored toga ne postoje pismeni dokazi da se to tako dogodilo. Niti postoji pored Arijanskog spora u vezi trojstva nijedna kritika, niti buna bilo kog prisutnog hrišćana, ako bi takve izmene zaista bilo. Većina hriščana danas tvrdi da su samo poslušni onom što je Hrist učinio i što su nam apostoli preneli. Crkva je to veoma brzo prepoznala i to je istorijski neoboriva činjenica! Jasno je dakle da nedelju nije uveo Konstantin 325g. Jer, mnogi hrišćani tog vremena izveštavaju o sastajanju prvih hrišćana u nedelju.

Adam i Eva nisu poznavali razliku dobra i zla i ako takvi su bili nesavršeni, poput male dece. Zato su i mala deca bez greha. Oni su u tom stanju bili samo telesno savršeni, jer su im tela bila besmrtna. Da bi čovek mogao da čini dobro mora prvo da poznaje razliku dobra i zla. Mi smo ovde na zemlji da to naučimo i da se odlučimo dali više volimo dobro ili zlo i na osnovu toga će nam biti suđeno.

Ovi stihovi koji pominju KRŠTENjE ZA MRTVE BIBLIJA "Šta dakle čine oni koji se krste za mrtve? Ako mrtvi uopšte ne vaskrsavaju, zašto se krste za njih?" (1. Kor. 15:29) MORMONOVA KNJIGA U njoj se ne pominje krštenje za mrtve. UČENJE I ZAVETI "I opet, dajem vam reč koja se odnosi na krštenje za mrtve vaše. Zaista, ovako vam govori Gospod o mrtvima vašim: Kada se neko od vas krsti za svoje mrtve, neka tu bude zapisničar, i neka on bude očevidac krštenja vaših; neka čuje ušima svojim, kako bi posvedočio o istini, govori Gospod; Kako bi ono što je u svim zapisima vašim moglo biti zapisano na nebu; da bi šta god svežete na zemlji, moglo biti svezano na nebu; da bi šta god razrešite na zemlji, moglo biti razrešeno na nebu; Jer ću obnoviti mnogo toga na zemlji, što se odnosi na sveštenstvo, govori Gospod nad vojskama. I opet, neka se svi zapisi drže u redu, kako bi bili stavljeni u arhiv svetog hrama moga, da se čuvaju u sećanju iz pokolenja u pokolenje, govori Gospod nad vojskama. (Učenje i zaveti 127:5-9) "Ovi behu poučeni veri u Boga, pokajanju za grehe, zastupničkom krštenju za oprost greha, daru Svetoga Duha polaganjem ruku." (Učenje i zaveti 138:33) ZAŠTO? Mi verujemo da Isus učio da je krštenje vodom i duhom nanovo rođenje i bez njega nemožemo biti spašeni: "Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije. Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se? Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi." (Jov 3:3-7) Ako verujemo Isusu onda se postavlja pitanje, Šta je se bezbroj onih koji nisu imali šansu čuti o Hristu da bi mogli poverovati, krstiti se i biti spašeni.? Pa jer je Bog sad nepravedan, koji spašava jednu grupu jer im se misionira a drugi odlaze u pakao jer nisu nikada imali šansu obratiti se i krstiti se? Ako je Isus propovedao duhovima u tamnici kako to u poslanici Petra piše i ako se oni pokaju i poveruju kako će se oni Krstiti kada nisu u telu? Znači jedini logični odgovor na to pitanje je, da neko drugi u telu to mora učiniti reprezentativno za njih. Ne znamo sigurno, ali procenjuje se da je do danas bilo oko 90 do 110 milijardi ljudi na zemlji. većina njih nikad nije čula za Isusa Hrista. Reprezentativno krštenje za mrtve je postojalo i u ranom Hrišćanstvu i od 397g. na Saboru u Kartagu postalo zabranjeno.