Nefi

Pre nekoliko godina, vodio sam razgovor sa prijateljem o Mormonovoj Knjizi. Diskutovali smo o tome da li je autentična ili je prevara. On je rekao: „Znaš li koliko anakronizama ima u Mormonovoj Knjizi?“ Rekao sam mu da ne znam jer ne znam šta je anakronizam. Dakle, moj prijatelj je objasnio. Rekao je: „Anahronizam je kada neko nešto pogrešno napiše što ne odgovara vremenu koje se opisuje.“ Rekao sam: „U redu. Pa, daj mi primer.“ Rekao je: „Pa, u Mormonovoj knjizi ljudi se bore čeličnim mačevima pre nego što su ljudi znali kako da naprave čelik. To je anahronizam i Mormonova knjiga je puna njih. Što me navodi na pomisao da je Mormonova knjiga prevara." To me je navelo da proverim da li je to zaista tako i ono što sam otkrio bilo je fascinantno. Dakle, Džozef Smit je rekao da je Mormonova knjiga prevod sa metalnih ploča, drevnih ploča koje su napisali proroci na američkom kontinentu. Da su mu te ploče date od anđela Božjeg, i da je on preveo ploče moću Božjom. I da ploče svedoče o Hristu i one propovedaju o Hristu, čineći Mormonovu knjigu još jednim svedočanstvom o Hristu. Pa, pitanje je, i to je ono što je moj prijatelj pokretao, da li su je napisali drevni proroci koji su živeli tokom tog vremenskog perioda i zašto je ta knjiga ispunjena tolikih stvari koje izgledaju kao da su van vremena? Otkrio sam da postoje u osnovi tri vrste anahronizma. Prvo, imamo verifikovanih anahronizma. To znači da znamo da je nešto dokazano da je u pogrešnom vremenskom periodu. Da vam pokažem jedan i da vidimo da li možete da ga uočite. 19. oktobra 1781. godine, SAD general Džordž Vašington je primio telegram od generala Čarlsa Kornvolisa u kojem se navodi da će se Britanci predati. Vidite li ga? To je telegram jer je telegraf izmišljen tek 1830-ih. Eto to je verifikovani anahronizam. Broj dva. Optuženi anahronizam ili navodni anahronizam. Što znači, na osnovu arheoloških otkrića, izgleda da je anahronizam, jer se to tvrdi ali još nije dokazan. Pokazaću vam jedan od onih koje je napisao jedan od ranih kritičara Mormonove knjige iz 1911.g. On je rekao da je Lavan, osoba u Mormonovoj knjizi ubijena oko 600 godina pre Hrista sa mačem od najdragocenijeg čelika. Stotinama godina pre nego što je čelik bio poznat čoveku. Dakle, to je navodni anahronizam. Treće, imamo obrnuti anahronizam. Koji dokazuje da je tačan u tom vremenskom periodu. Mač koji je ubio Lavana datira 600.g. pre Hrista i bio je od čelika. Da li to može biti tačno? U Izraelu je pronađen mač 1982.g. napravljen je od kaljenog čelika i nalazi se u Jerihonu. Jerihon je udaljen samo 27 kilometara od mesta gde je Lavan ubijen čeličnim mačem. To je obrnuti anahronizam. A to je da arheološka otkrića sada počinju da uzrokuju da ovi anahronizmi nestaju. Oni se obrću, jer arheološka otkrića potvrđuju Mormonovu knjigu. Kada je Mormonova knjiha objavljena1830. godine, pa do 1844.g. Razotkriveno je samo 7% anahronizma kao netačnih, ali to se drastično promenilo do 1965.g. Tada je razotkriveno 22% anahronizma kao netačnih. To je veliki skok za 125 godina. Ali najveća razotkrića dogodila se do 2024.godine. Posmatrajte skok. 77% Nova arheološka otkrića su promenili sliku. Da li još uvek postoje navodni anakronizmi u Mormonovoj knjizi? Da, postoje i verovatno uvek će ih biti. Evo velikog saveta od jednog od naših bivših apostola, člana veća dvanaestorice, u kojem je rekao: „Svi sveti spisi, uključujući i Mormonovu knjigu, ostaće stvar vere. Nauka neće moći da ih dokaže ili opovrgne u potpunosti. Međutim, pojaviće se dovoljno verodostojnih dokaza da spreče podsmevače da imaju pravo za to, ali ne dovoljno da uklone zahtev za verom. Ako bismo zasnovali našu veru samo na arheološkim dokazima i tako na nauci, onda ne bi nikada verovali da je ikada postojao Avram,ili Josif u Egiptu. Neki od najvećih ljudi koji su ikada bili na planeti, učinili su neverovatne stvari, ali nemamo nikakve arheološke dokaze o njima. Dakle, ako su sveta pisma zasnivana samo na nauci, onda nemamo nikakav dokaz, jer se to ne može dokazati. Postoji jedna priča o Heber J. Grantu kada je bio mlad čovek, koji je kasnije bio predsednik Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana. Kada je on bio mlad čovek, imao je jednog prijatelja koji mu je rekao: "Ne verujem da je Mormonova knjiga istinita.“ Verujem da je to prevara."I mogu da istaknem dve laži u toj knjizi. Prvo, da piše da su pravili kuće od cementa. Drugo, da su bili stručnjaci u upotrebi cementa. Rekao je da samo to treba da opovrgne Mormonovu knjihu. Nema dokaza da su ti ljudi ikada znali bilo šta o pravljenju cementa." Heber J. Grant je odgovorio da me to ni malo ne muči jer sam pročitao knjigu. Proučavao sam knjigu i pitao sam Boga da li je knjiga istinita. I ako moja deca ne otkriju cement koji su pravili drevni ljudi, verujem da će moji unuci to sigurno učiniti. Pa, šta se desilo od tada? Pronašli su građevine od cementa. Otkrili su da su ljudi bili stručnjaci u upotrebi cementa. Džozef Smit to ne bi mogao znati, ali ljudi koji su napisali tu knjigu jesu znali. Svi ovi nepravedni postupci koji su korišćeni za napad sada nam pomažu da dokažemo da pružaju dokaze o toj knjizi. Mormonova knjiga nije prevara. Napisao ju je narod koji je živeo u tom vremenskom periodu. I iako arheolozi nisu bili svesni toga u to vreme, sada jesu. I to svedoči kao što ja svedočim i kao što će Bog svedočiti svakom iskrena srca dok čita tu knjigu.

Mi verujemo kao što stoji napisano da će sinovi propasti posle vaskrsenja biti sa sotonom i njegovih anđela, koga su oni sledili, biti bačeni u krajnju tamu, a to je taj večni pakao o kome piše da će biti samo onima objavljeno koji ga nasleđuju. Ali duhovna tamnica i duhovni raj su jedno privremeno mesto čekanja vaskrsenja, gde će za opake biti jedan privremeni pakao, gde će doživljavati muke, kao u večnom ognju. Izraz večni oganj, nije jedno realno mesto nego jedno stanje muke, u kome će se opaki osećati kao da gore u večnom ognju. Posle 1000 godina u takvom stanju, opaki će doživeti promenu u sebi, svi osim onih koje nazivamo sinove propasti, a to su oni koji su se svesno pobunili protiv Boga, koji su prethodno primili Duha svetoga, pa su rešili da ga hule čitavog života. Ostali će posle tog perioda biti pušteni i dobiće jedno najniže carstvo slave, zauvek odvojeni od Boga.

Naravno, oni koji su posvećeni moraju biti pozvani od Isusovih slugu, koji su već pozvani, kao naprimer apostoli. Ali ako ne postoje apostoli ili crkva Hristova, onda je to samo dobra volja vernika, a ne poziv od Hrista. Sve što je ikada pisano u Novom zavetu, naumnjeno je Crkvi Hristovoj i onima koji joj pripadaju. A da bi bili sveti, moramo primiti Dar Duha svetoga posle krštenja u vodi kroz ovlašćeno lice koje ima vlast od Hrista i pripada Hristovoj crkvi. Inače je to opet samo dobra volja vernika, ali krštenje bez vlasti i autoriteta se ne priznaje na nebu. To je razlog zašto je Hrist postavio jednu crkvu sa apostolima i prorocima.

Pa to i ja svo vreme govorim, da svaki vernik može dobiti sveštenstvo. Isto kao što se svako treba krstiti i primiti Duha svetoga, važi i za sveštenstvo. Niko nemože videti carstvo Božje ako se ne krsti vodom i Duhom, i niko nemože videti Boga ako nema sveštenstvo od Njega. Naravno da je posle toga držanje zapovesti i istrajanje do kraja bitno, da bi se "postepeno preobražili u lik Isusa Krista". .

PITANJE: Jesu li Petar ,Ivan ...Pavao i ostali učenici bili apostoli ili svecenici. Isus Krist bio je među njima i nije ih nazivao tako... ODGOVOR: Isus je bio Izraelac i sveštenici su mu bili poznati iz Hramske službe. Tako da nije potrebno da se ovlašćena lica uvek nazivaju sveštenicima, nego su ih nazivali služitelji hrama. U novom zavetu nigde ne piše da je jedan đakon sveštenik, ili jedan učitelj sveštenik, niti da su biskupi ili starešine ili sedamdesetorica, ili apostoli bili nazvani kao sveštenici. Već se uvek pominjao poziv u tom sveštenstvu. Da su skoro svi bili sveštenici uči Novi zavet: "vi se kao živo kamenje ugrađujete u duhovni hram da biste bili sveto sveštenstvo, kako biste prinosili duhovne žrtve ugodne Bogu kroz Isusa Hrista." (1 Petrova 2:5) "vi ste „izabrani rod, carsko sveštenstvo, svet narod, narod koji je Božje vlasništvo." (1 Petrova 2:9) Za Isusa znamo da je naš prvosveštenik po redu Melhisedeka, a takođe znamo da je jedan prvosveštenik glavni vođa ostalih sveštenika. Da Isus je rekao:" Tko vjeruje u mene, činit će djela koja ja činim; da veća će od njih činiti jer ja odlazim Ocu." a znamo da su i apostoli činili velika dela, jer su imali vlast od Boga preko Hrista, a ta vlast je sveštenstvo. Isus je u više navrata rekao da je imao vlast od Boga, za sve što je činio. "Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji." (Mt 28:18-20) PITANJE: Kome bi vi dali da na vas položi ruke i da moli za vas ? ODGOVOR: Ruke nam može samo neko položiti, ako Biskup dobije prvo objavu od Boga da je to volja Božja. Onda nam može On ili neko iz naše porodice položiti ruke i dati nam sveštenstvo i zarediti nas u jedna sveštenički poziv, kao naprimer u đakona ili starešinu itd. Za toga koji polaže ruke, poznato je da nosi sveštenstvo jer ima liniju sveštenstva do Hrista. Naprimer Isus Hrist je dao sveštenstvo svojim apostolima (Joh. 15:16) Apostoli Petar, Jakov i Jovan poslani od Isusa rukopoložili su Josepha Smitha jr. i Olivera Cowderyja 1829.g a oni su rukopoložili David Whitmera i Martin Harrisa 1835.g. a oni Brigham Younga 1835.g. a On Joseph F. Smitha 1866. g. a On Joseph Fielding Smitha 1910.g. a On Alvin R. Dyera 1927.g. a On Otto G. Burkhardta 1961.g. a On mene 1987.g. Tačno ste rekli: "Krist inzistira : Nego tko među vama hoće da bude velik, taj neka bude vaš sluga." Da je sveštenstvo služba, piše svugde u Bibliji. Isus je došao da nam služi kao naš prvosveštenik. Apostoli su služili Crkvi i dali život za nju. Mnogi pripadnici crkve su tada misionirali i služili drugima do smrti. Svi proroci nikada nisu nešto drugo činili osim službe Bogu i svojim sledećima. Služba je glavni princip sveštenstva. Otpadom je izmišljeno nadrisveštenstvo, gde ljudi sebe uzdižu, ali to nisu Božji sveštenici, oni se prepoznaju u službi.

Poznavanje ili proučavanje Biblije ne daje osobi ovlašćenje da deluje u ime Boga, kao što poznavanje ili proučavanje zakonika ili Ustava ne daje osobi ovlašćenje da deluje u ime zakona. Možete li zamisliti šta bi se desilo kada bi neko ko se osećao „pozvanim“ da bude policajac, okružni tužilac ili sudija preuzeo dužnosti te funkcije samo zato što je proučio građanski zakonik ili neki drugi zakonik? Šta ako bi neko odlučio da želi da bude agent FBI-ja, pa bi otišao i nabavio sebi značku i pištolj i crno odelo i kravatu? On ili ona bi mogli da zamole prijatelja da im položi zakletvu, ali odakle bi došao njihov autoritet? Svakako ne iz zakonika, iako on možda sadrži sve važeće zakone navedene u njemu i ako su proučili sve ispravne procedure koje treba slediti.

Kada je Mojsije sišao sa planine nakon razgovora sa Bogom i zatekao Izraelce u svom obožavanju zlatnog teleta, Mojsije se razljutio i bacio je na zemlju i razbio prvi set kamenih ploča (Izlazak 32:19). To su bile ploče na kojima je Bog napisao svoje zapovesti sa svojim Mojsijem, a zatim napravio novi set ploča (Izl. 34:4), zatim se vratio na goru Sinaj i primio „manji“ zakon po kom bi trebali da žive i primili manje ili niže sveštenstvo da sprovodi taj zakon. A to znači da im je Bog dao samo miže sveštenstvo i tako manju vlast jer nisu bili dostojni za veće Melhisedekovo sveštenstvo, koje je Isus doneo svojim dolazkom. Niže sveštenstvo je vezano za niži, Mojsijev zakon, a pošto je Isus doneo više Melhisedekovo sveštenstvo morao je biti i zakon promenjen. Ko što Pavle uči: "zašto bi onda bilo potrebno da se pojavi neki drugi sveštenik za koga se kaže da je poput Melhisedeka, a ne poput Arona? A pošto se menja sveštenička služba, mora da se menja i zakon." (Jevrejima 7:5,11-12) Kada je Isus rukopoložio Petra i njegove ostale apostole, dat im je autoritet Melhisedeka ili „većeg“ sveštenstva, tako da kada obavljaju crkvene obrede kao što je polaganje ruku radi davanja dara Svetog Duha, sve što „zapečate na zemlji“ bude „zapečaćeno na nebu“. (Matej 16:19)

Dobro recite mi dali je Melhisedek, koji je bio visok sveštenik, i kome je Avram dao desetak od svega, bio od plemena Levi? Ili Jitro, tast Mojsija od koga je i Mojsije dobio sveštenstvo i postao starešina, da li su sveštenici pre Avrama bili od roda Levija? U sveštenstvu postoje stepeni. Najniže je Levitstko sveštenstvo koje je isključivo vezano za hramsku službu. Ono pripada Aronovom sveštenstvu, i može se danas usporediti sa jednim đakonom. Jedan đakon služi i raznosi hleb i vino na spomen Hrista, koji je prethodno osvešten od sveštenika koji ima vlast da svešta ili da nešto posveti. Možemo reći da Aronovo sveštenstvo ima tri stepena, i to đakon, učitelj, sveštenik i Biskup (pastir ili episkop) . Melhisedekovo sveštenstvo ima takođe stepene, i to: starešina, visok sveštenik, patriarh, sedamdesetorica i apostol.

Da, a ko dade jdene za apostole, a jedne za proroke, a jedne za evanđeliste? To je Isus učinio. On ih je izabrao i postavio da donesu plod, dok je bio na zemlji, a posle odlazka na nebo govorio je sa neba apostolima. Znači bili su od njega ovlašćeni da deluju u njegovo ime. U vreme starog zaveta niko nije smeo da dodirne kovčeg zaveta ako nije bio sveštenstvom ovlašćen da to čini. "I povezoše kovčeg Božiji na novim kolima iz kuće Avinadavove; a Uza i Ahijo upravljahu kolima. A kad dodjoše do gumna Hidonovog, Uza se maši rukom da prihvati kovčeg jer volovi potegoše na stranu. I Gospod se razgnevi na Uzu, i udari ga što se maši rukom za kovčeg, te umre onde pred Bogom." (1 Dnevnika 13:7-10) Uza je bez vlasti i autoriteta dodirnuo kovčeg, što je bilo samo sveštenicima dozvoljeno. U starom zavetu imamo još jedan primer da bez sveštenstva i tako bez vlasti Bog ne prihvata nikog. "Kralj Saul je čekao Samulia da prinese žrtvu paljenicu, pre nego krene u bitku. Znajući da On nije imao vlast za to uzeo je i sam je žrtvovao. "A Samuilo mu reče: Šta si učinio? A Saul odgovori: Kad videh gde se narod razlazi od mene, a ti ne dodje do roka, i Filisteji se skupili u Mihmasu, Rekoh: Sad će udariti Filisteji na me u Galgal, a ja se još ne pomolih Gospodu: te se usudih i prinesoh žrtvu paljenicu. Tada reče Samuilo Saulu: Ludo si radio što nisi držao zapovesti Gospoda Boga svog, koju ti je zapovedao; jer bi sada Gospod utvrdio carstvo tvoje nad Izrailjem doveka. A sada carstvo tvoje neće se održati." (1 Sam 13:8-14) Ovde čitamo zašto je Bog odbacio Saula jer je "uzeo svoijevoljno čast" koju nije imao. Ali i u Novom zavetu su neki pokušali, videvši Pavla, da bez sveštenstva ili bez vlasti isteraju demone: "A i neki od Judejaca koji su skitaliod mesta do mesta pokušavali su isterivati demoneprizivanjem imena Gospoda Isusa nad onima koji su biliopsednuti zlim duhovima. Govorili su: „Zapovedam vam uime Isusa koga Pavle propoveda!” Bilo je tako sedamsinova nekog Skeve, judejskog svešteničkog glavara, kojisu to činili. Ali zli duh im je rekao: „Poznajem Isusa iznam Pavla, ali ko ste vi?” Tada je čovek koji je bioopsednut zlim duhom skočio na njih, sve ih savladao ipretukao, tako da su goli i izranjavani pobegli iz te kuće." (Dela 19:13-16) Eto čak i demoni prznaju vlast od Boga i drhte i mrze one koji glume vlast a nemaju je.

Jedan sluga može biti svako, jer ko služi svom sledećim, služi Bogu, ali jedan direktno od Boga ovlašćeni sluga, nosi vlasti da krsti, da daje dar Duha svetoga, da svešta pričest (sakrament) da podučava nadahnut, i na takav način da služi drugima.

očigledno je da neki ne razumu šta znači reč "sveštenik", što nije čudo radi stolećima stvorenom pogrešnom slikom. Kod nas se koristi naziv "svećenik" ili "sveštenik od stroslovenske reči "sveštenikъ" ali taj naziv dolazi izvorno od Jevrejskog "kohen", ( כֹּהֵן, [koˈhɛn], Plural Kohanim כֹּהֲנִים). Na Latinskom se naziva "presbyter" kao i na Grčkom πρεσβύτερος (presbyteros) a prevedeno bi značilo starešina. Bez obzira kako ih nazivamo, odnosi se na one koji su pozvani, zaređeni i tako ovalšćeni pravom da deluju u ime Božje i da budu duhovni sluge Bogu, tako što služe narodu. Bog je naumio da svi koji se krste i prime Duha svetoga imaju pravo da postanu strešine i tako sveštenici sve višnjega. Ukoliko žive dostojno mogu imati veliku moć da čine čuda, da isceljuju bolesne i blogosiljaju svoje porodice. Jednostavno rečeno je jedan sveštenik onaj koji ima autoritetdadelujeu Božje ime.

Biblija je prilično jasna da je Isus primio moć i autoritet od Boga Oca, a zatim je dao svešteničku vlast svojim učenicima: "Jer kao što Otac ima život u sebi, tako je i Sinu dao da ima život u sebi. I dao mu je vlast da sudi, jer je Sin čovečiji." -Jovan 5:26-27 "Zatim je sazvao dvanaestoricu i dao im moć i vlast nad svim demonima i moć da leče od bolesti. Poslao ih je da propovedaju Božje carstvo i da leče bolesne." -Luka 9:1-2 "Izabrao je dvanaestoricu, koje je nazvao apostolima, da budu s njim i da ih šalje da propovedaju i da imaju vlast da isteruju demone." -Marko 3:14-15 "Isus pozva k sebi svojih dvanaest učenika i dade im moć da isteruju nečiste duhove i da leče svaku bolest i svaku slabost." -Matej 10:1 "Radi tog svedočanstva ja sam postavljen za propovednika i apostola - istinu govorim u Hristu, ne lažem." -1. Timoteju 2:7 "Ostavio sam te na Kritu da ispraviš ono što je manjkavo i da imenuješ starešine po gradovima, kao što sam te uputio." -Titu 1:5 "U svakoj crkvi postavili su im starešine, i uz molitvu i post poverili ih Gospodu, čiji su vernici postali." -Dela apostolska 14:23 Ova vlast je direktno preneta od Boga Oca, na Isusa Hrista, na apostole, na starešine i na druge. To je bilo sveštenstvo koje je svaki dostojan čovek mogao imati, ako je živeo dostojno toga. Takođe je bilo neophodno za uspostavljanje Crkve. Hristos je ostavio ovu svešteničku vlast na zemlji kada se vazneo na nebo, kako bi Crkva i dalje mogla da funkcioniše. "To je kao kad čovek otputuje u tuđinu i ostavi svoju kuću, i upravljanje poveri svojim slugama, svakome odredi njegov posao." -Marko 13:34 Dakle, sada kada smo videli kako se sveštenstvo koristi i dodeljuje u Hristovoj crkvi, kakvo je učenje i praksa o sveštenstvu u drugim crkvama danas?

Kad čitamo priče o drevnim prorocima, trebamo znati da se Bog nije promenio i da On i dalje govori svojim slugamo i danas. Isus Hrist se opisuje u Jevrejima poslanici, da je On naš prvosveštenik, ali ne jedini sveštenik. U starom Izraelu su takođe postojali prvosveštenici i oni su prezidirali nad ostalim sveštenicima. A ako bi Isus sad bio jedini sveštenik, zašto se onda naziva prvosveštenikom, ako ne postoje drugi sveštenici nad kojim On prezidira? Sveštenici po redu Melhisedeka su nazivani starešinama, i Novi zavet opisuje da je Petar bio starešina, "Zato starešine među vama podstičem, jer sam i ja kao i oni starešina i svedok Hristovih patnji, a i učesnik u slavi koja će se otkriti." (1 Petrova 5:1) Zašto bi bolesni inače zvali starešine, ako ne bi imali vlast da izceljuju bolesne? "Boluje li ko među vama? Neka dozove crkvene starešine, pa neka se pomole nad njim i pomažu ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vere spašće bolesnika, i Gospod će ga podići; ako je i učinio grehe, biće mu oprošteno." (Jakov 5:14,15) Novi Zavet uči da je Isus dao takvu vlast svojim apostolima: "I dozva svojih dvanaest učenika dade im vlast nad nečistim duhovima da ih izgone, i da leče svaku bolest i svaku slabost." (Mateja 10:1) Naravno, posle smrti apostola izmenjeno je sveštenstvo i stvorena neka viša klasa sveštenika, koji su nešto veće od drugih, ali za vreme apostola to tako nije bilo. Jedan sveštenik je uvek bio sluga.

Da, ja mogu reći da sam osvedočen. Prvo sam čitao sveta pisma i molio se da mi Bog objavi da li su pisma istinita, i On mi je objavio moći Duha svetoga da su sveta pisma istinita. Da je sveštenstvo nešto realistično, doživeo sam puno puta. Mnogo puta sam položio ruke da bi nekog blagoslovio i uvek sam bio nadahnut šta treba da kažem, ali i mnogo puta sam položio ruke bolesnima i opet su ozdravili a i tada sam bio nadahnut da izgovorim reči koje se sve ispunile. Ali i sam sam dobio više puta blagosov kada sam bio bolestan i ozdravio sam. Moj Otac mi je moći sveštenstva više puta izrekao proročanstvo koje se ispunilo. Iako mi ne govorimo mnogo i javno o tome. ipak skoro svaki nosioc sveštenstva je doživeo slične stvari koje potvrđuju da je sveštenstvo neošto realno i da Duh božji deluje preko njega.

Isus je poslao Petra, Jakova i Jovan jer su oni imali ključeve carstva, a oni su položili ruke na Josepha Smitha i Olivera Cowderija i zaredili ich u apostole crkve. Isto kao što su se Ilija i Mojsije javili Hristu i Petru, Jakovu i Jovanu i dali Isusu u telu ključeve pečaćenja, i ključeve za sabiranje Izraela, tako Bog svoju vlast daje određenim ljudima, koje šalje da bi se ti sveštenički ključevi i tako vlast od Boga prenese smrtnicima, tako on to čini i danas. Sveštenstvo je autoritet da se deluje u Božje ime. Bog je prilično precizan u pogledu toga ko prima ovaj autoritet i šta sme i treba da radi sa njim. Starozavetni proroci su dobili sveštenički autoritet počev od Adama pa do Noja, Enoha i drugih pozvanih i izabranih od Boga za svete službe. Znamo da je Avram bio prorok i da je dao desetak Melhisedeku, tako da su obojica morali biti Božje ovlašćene sluge. U 5. poglavlju Poslanice Jevrejima, služba prvosveštenika je „po redu Melhisedekovom“. Kada je Mojsije izbavio plemena Izrailjeva iz ropstva iz Egipta i doveo ih do podnožja planine Sinaj da se susretnu sa svojim Bogom, oni su odbili tu čast (Izlazak 20:18-19). Kada je Mojsije sišao sa planine nakon razgovora sa Bogom i zatekao Izraelce u svom obožavanju zlatnog teleta, Mojsije se razljutio i bacio je na zemlju i razbio prvi set kamenih ploča (Izlazak 32:19). To su bile ploče na kojima je Bog napisao svoje zapovesti sa svojim Mojsijem, a zatim napravio novi set ploča (Izl. 34:4), zatim se vratio na goru Sinaj i primio „manji“ zakon po kom bi trebali da žive i primili manje ili niže sveštenstvo da sprovodi taj zakon. Treba napomenuti da je pod ovim „manjim zakonom“ sveštenstvo bilo dato samo „sinovima Levijevim“, odnosno članovima samo jednog od dvanaest plemena Izrailjevih. Ovo „manje“ sveštenstvo (takođe nazvano „red Aronov“ ili Aronovo sveštenstvo) je u Novom zavetu razlikovano od „reda Melhisedekovog“ ili Melhisedekovog sveštenstva. "Istina, oni Levijevi sinovi koji primaju svešteničku službu imaju zapovest da po Zakonu uzimaju desetak od naroda, to jest od svoje braće, premda i oni potiču od Avrama. Da se, dakle, savršenstvo postiglo preko svešteničke službe sinova Levijevih - kao istaknutog obeležja Zakona datog narodu - zašto bi onda bilo potrebno da se pojavi neki drugi sveštenik za koga se kaže da je poput Melhisedeka, a ne poput Arona? A pošto se menja sveštenička služba, mora da se menja i zakon." (Jevrejima 7:5,11-12) Pisac Poslanice Jevrejima kaže da je pod novim zavetom Hristovim staro levitsko ili aronovo sveštenstvo moralo biti „promenjeno“ zajedno sa promenama koje su ispunile Mojsijev zakon. Kada je Isus rukopoložio Petra i njegove ostale apostole, a oni su zatim rukopoložili druge, dat im je autoritet Melhisedeka ili „većeg“ sveštenstva, tako da kada obavljaju crkvene obrede kao što je polaganje ruku radi davanja dara Svetog Duha, sve što „zapečate na zemlji“ bude „zapečaćeno na nebu“. (Matej 16:19) Eto zato je sveštenstvo dato samo Levitima, dok nije Isus došao kao prvosveštenik po redu Melhisedeka i postavio svakog za sveštenika.

Svako ko poveruje u Hrista i sklopi savez sa njim krštenjem vodom i duhom, bude adoptiran u Izrael sa svim pravima i blagoslovima. Pored toga su mnogi već Izraelci ali to neznaju. 10 Izraelskih plemena su odvedini na sever i vremenom su postali kvasac za nejevreje, izmešavši se sa njima. Bog ih sabira u ovim poslednjim danima i biće okončano kada Isus Hrist bude došao. Znači svako ko primi Hrista,prima i balagoslove Avrama, Isaka i Jakova. Bog nije zaboravio obećanja data Izraelu.

Jednog dana u maju dogodio se jedan od najvažnijih događaja u istoriji sveta, a većina ljudi van crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana nije ni svesna toga. Džozef Smit je uz pomoć svog pisara Olivera Kauderija, radio je na prevodu Mormonove knjige, kada su pročitali da oni koji veruju trebaju za oprost greha biti kršteni. Oni su se upitali ko ima ovlašćenje da to čini. On i Oliver su se povukli u obližnju šumu i upitali Boga o ovlašćenju da bi se krstili. Kao odgovor na njihovu molitvu posetio ih je Jovan Krstitelj, kao vaskrsla osoba. Položio je ruke na njihove glave i zaredio ih u Aronovo sveštenstvo sledećm rečima: „Vama, moji drugovi služitelji, u ime Mesijino poveravam sveštenstvo Aronovo, koje drži ključeve služenja anđela, i jevanđelja pokajanja, i krštenja uranjanjem za oprost greha; a ono se nikada više neće oduzeti sa zemlje, sve dok sinovi Levijevi ponovo ne prinesu Gospodu prinos u pravednosti." (UiZ 13) Takođe je rekao Džozefu i Oliveru da je sveštenstvo koje su primili bilo „niže“ od dva sveštenstva. To je bila vrsta ovlašćenja data Aronu i „sinovima Levijevim“ ili „Levitima“ da obavljaju obrede po Mojsijevom zakonu. Zvalo se „Aronovo“ ili „Levitsko“ sveštenstvo. Nekoliko nedelja kasnije posetili su ih vaskrsli Petar, Jakov i Jovan koji su takođe položili ruke na njih i zaredili ih u više sveštenstvo po redu Melhisedekovom. (Jevr. 7:11) Petar je dao Džozefu Smitu iste „ključeve carstva“ koje je dobio od Isusa – moć što sveže ili odreši na zemlji da bude svezano ili odrešeno i na nebu. Tako je autoritet da deluju u ime Boga ponovo vraćen na zemlju, nakon što je nedostajao više od 1500 godina. Opisan je „unutar crkve svetaca poslednih dana“ na sledeći način: „Sveštenstvo je večni princip i postojalo je sa Bogom od večnosti i oduvek, bez početka dana ili kraja godina. Ključevi moraju biti doneti sa neba kad god se pošalje Jevanđelje.“ (Džozef Smit) "To je zaista moć Svemogućeg data čoveku da deluje u Njegovo ime i umesto njega. To je delegiranje božanskog autoriteta, drugačije od svih drugih moći i autoriteta na licu zemlje. Nije ni čudo što su čoveku došla vaskrsla bića koja su tu drevnu vlast doneli, da ne bi bilo sumnje u vezi sa njegovim autoritetom i validnošću. Bez njega ne bi mogla postojati crkva samo po imenu, bez autoriteta da upravlja u stvarima Božjim. Sa njim ništa nije nemoguće u nastavku dela carstva Božjeg. Božanskog je karaktera. I vremenskog je i večnog po svom autoritetu." (Gordon B. Hinkli, 15. maj 1988.) U Crkvi Isusa Hrista svetaca poslednjih dana svaki dostojan muškarac je prvo rukopoložen u Aronovo, a zatim u Melhisedekovo sveštenstvo. Ovo prati novozavetnu praksu najranijih hrišćana, što je ilustrovano Petrovom izjavom upućenom njima: „Vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod izabran“ (1. Petrova 2:9) Tada i sada nema posebne klase „sveštenstva“ među članovima crkve Isusa Hrista. Ta razlika je bila otpadnička praksa koja je počela nakon smrti prvih apostola kada je počelo „otpadništvo“.

ko je u jednom udesu izgubio nogu, on dobija tako dožvotne posledice i tako trpi posledice udesa ili udes dok je živ. Ipak to ne znači da za ćivota svaki dan doživljva udes u kojim je izgubio nogu, nego posledece njega, tako je i sa večnom paklenom kaznom. Isus je učio o paklu da je vremenski ograničen: "Istinu ti kažem: nećeš odande izaći dok ne isplatiš i poslednju paru." (Mateja 5:26)

Piše u pismu: "Svako ko se rodi u tvom domu i svako ko bude kupljen tvojim novcem neka se obreže. Tako će moj savez na vašem telu biti savez koji će trajati doveka. A muško koje se ne obreže - ta duša neka se istrebi iz svog naroda. Taj je prekršio moj savez." (Postanak 17:13-14) Ako je savez obrezanja večni savez, zašto je danas ukinut? Ili zašto postoji novi savez u Hristu?

Čovek sebe muči i osuđuje.. Otuda Rečenica: Biće bačeni u jezero ognjeno i sumporno. Za čoveka je patnja njegovo razočarenje isto tako kao da je u ognjenom i sumpornom jezeru. Takva je muka, koju čovek trpi. Mučenje bezbožnih je saznanje da su propustili slavu koju su mogli da uživaju. Velika beda preminulih, je apsolutno saznanje i svestnost svih svojih propustenih dela. Kao i saznanje da su propustili slavu koju drugi uživaju i da su i sami mogli da je uživaju, i da sami sebe okrivljuju užaznom grižnjom savesti. Ne postoji tako strašna bol kao ona zbog neizvesnosti. To je kazna bezbožnih. Njihova sumnja, nemir i neizvesnost izazivaju plač, jadikovanje i škrgut zuba. Čovek je sopstveni mučitelj i sopstveni sudija. Metaforično su oni u osećaju kao da su u jezeru što gori ognjem i sumporom. Mučenje razočarenjem u umu ljudskom je jako kao jezero ognjeno i sumporno. Neki će ustati za večnu svetlost kod Boga, jer Bog boravi u večnoj svetlosti, a neki će ustati za prokletstvo zbog svoje prljavštine, koje je jako kao mučenje u jezeru ognjenom i sumpornom.

Kazna od pakla do sada nikoga nije navela da se obrati nego uvek vera i ljubav u Boga. Zato je plašenje nekim paklom način na koji Sotona želi strahom i trepetom da vlada, a ne u miru, radošću i ljubavi kao što to Bog čini.

Božja kazna je večna kazna, jer utiče zauvek na našu večnu sudbinu. Ali "ognjeno jezero" je metafora na osećaj i muku u duši u stilu grižnje savesti koja izaziva u sebi osećaj "kao" da su u jezeru ognjenom. Tako je i sa večnom mukom. A to je svest svoje zloće i zablude, koja ostaje večno u duši. Jer će biti svestan šta je moglo biti a šta nije. Eto to je ta večna Božja kazna. Pored toga večnost je mesto gde ne teče vreme kao na zemlji.

Biblija uči: "Jer i Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen, istina, bivši telom, no oživevši Duhom; Kojim sišavši propoveda i duhovima koji su u tamnici, Koji nekad ne hteše da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vreme Nojevo, kad se gradjaše kovčeg, u kome malo, to jeste osam duša, ostade od vode." (1. Petrova 3:18-20) "Zato se i mrtvima propovedi jevandjelje, da prime sud po čoveku telom, a po Bogu da žive duhom." (1. Petrova 4 :6) Gore piše da postoji mesto gde dusi svih ljudi odlaze i to nije nebo nego se gore pominje kao tamnica. Na nebo se može otići tek posle vaskrsenja i suda, a svet duhova je privremeno mesto, gde se čeka vaskrsenje i sud. To mesto je podeljeno na prvednike i one koji su bili opaki i oni koji nisu nikad čuli za Hrista. Ovim poslednjim grupama će se propovedati jevanđelje od strane pravednika. Svi duhovi mrtvih će tamo imati iste osobine steknute u ovom svetu, Neki će rado čuti Jevanđelje a neki neće, a neki če se vremenom pokajati ali nikada svi. Opaki će imati puno vremena tamo, skoro 1000g. da nešto nauče i promene sebe, jer će tu biti svesni svih svojih zlih dela i imaće veliku grižnju savesti. Lično mislim da nije moguće tako brzo pokajanje od greha za one koji su celog života živeli bezbožno pa onda odjenom pred smrt glume da se pokaju. Jer onaj isti duh koji je vladao ljudima dok su bili bezbožni, vladaće i dalje sa njima, osim ako izvrše unutašnju promenu kroz žttvu Hristovu, koje pismo opisuje kao nanovo rođenje.

Princip krštenja je vezan za Isusa Hrista, kao znak vere u Njega i tako vere u onoga koji ga je poslao. Obavlja se samo kroz ovlašćeno lice, koje ima tu vlast od Boga, da bi bilo priznato na nebu. Ko ne želi Hrista on ne želi ni Boga i tako prima po svjim željama, što znači da nemože imati zajednicu sa Njima. On dobija niže carstvo daleko od Boga i njegove slave. Eto to znači, biti suđen po željama srca i po delima koja su odraz vlastitog srca. Naravno da krštenje mrtvih je potrebno, ako je pretpostavka tačna da oni jedini imaju vlast od Boga da to sprovode da bi se priznalo ne samo na zemlji nego i na nebu. Ta vlast se naziva "ključevi carstva" a Isus je tu vlast dobio od Boga i dao svojim apostolima, Petru, Jakovu i Jovanu, a oni su poslani 1829. g, Smithu i Cowderiju koji su im tu vlast preneli i koja postoji i danas samo u Crkvi Isusa Hrista svetaca poslednjih dana. "I daću ti ključeve carstva nebeskoga, i što svežeš na zemlji biće svezano na nebu, i što razrešiš na zemlji biće razrešeno na nebu." (Matej 16:19) Kome sada teško pada da to poveruje, biće mu lakše posle smrti kada ode u duhovni svet, gde prebivaju dusi mrtvih. I tamo postoje misionari koji propovedaju.

a verujem da Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, ima posebno ovlašćenje da deluje u ime Boga, koje druge crkve nemaju. Često sam čuo izraz da je neko „izabrao službu“ da postane pastor ili „izabrao poziv“ kao sveštenik ili monahinja. Iako je dobro što ljudi žele da posvete svoj život verskoj službi, to samo po sebi im ne daje ovlašćenje da deluju u ime Boga. Na sličan način, čovek može želeti da bude policajac, ali samo nošenje uniforme ne daje mu ovlašćenje da deluje u ime gradske vlasti, čak i ako dobije značku i pištolj. Jer ako ne dobije odgovarajuće ovlašćenje, njegova dela nisu priznata od strane organizacije koju tvrdi da predstavlja. Jedan od naših Članaka vere Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana kaže: "Verujemo da čovek mora biti pozvan od Boga, proročanstvom i polaganjem ruku onih koji imaju vlast, da propoveda Jevanđelje i obavlja njegove obrede." Isus je rekao svojim apostolima kada im je dao ovlašćenje da deluju u njegovo ime: "Vi niste mene izabrali, nego ja vas izabrah i postavih vas." (Jovan 15:16) Zatim ih je poslao u svet govoreći im: "Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio." (Matej 28:19-20) Sveci poslednjih dana veruju da nakon smrti dvanaest apostola koji su bili „temelj“ novozavetne hrišćanske crkve (Ef. 2:20) i onih koje su oni postavili u sveštenstvo, na zemlji više nije bilo ovlašćenih predstavnika Boga, i Crkva je pala u otpadništvo i duhovni mrak. To je dovelo do perioda koji istorija naziva „mračnim vekom“ i koji je trajao preko hiljadu godina. To ne znači da u to vreme na zemlji nije bilo dobrih ljudi koji su nastojali da obožavaju Boga na najbolji mogući način, ali generalno govoreći, „svetla su se ugasila“ i Crkva koju je Isus osnovao na zemlji više nije postojala. Tomas Džeferson je rekao: „Smatram da su Isusove zapovesti, kako ih je sam izrekao, najčistije, najdobronamernije i najuzvišenije koje su ikada propovedane čoveku. Držim se principa prvog doba; i smatram sve kasnije inovacije iskrivljavanjem Njegove religije, koje nemaju nikakvu osnovu u onome što je došlo od Njega.“ Džeferson je takođe napisao u istoj knjizi: „Srećan zbog mogućnosti obnove izvornog hrišćanstva, moram prepustiti mlađim sportistima da se suoče i odseku lažne grane koje su u njega ukalemili mitolozi srednjeg i modernog doba. „Obnova izvornog hrišćanstva“ koju je Džeferson očekivao došlo je samo četiri godine nakon njegove smrti 1826. g.