Nefi

Svedočanstvo apostola Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana Dok obeležavamo rođenje Isusa Hrista koje se dogodilo pre dve hiljade godina, dajemo vam svoje svedočanstvo o stvarnosti Njegovog života koji se ne može porediti ni sa čim i beskrajnoj moći Njegove velike pomirbene žrtve. Niko drugi nije imao tako dubok uticaj na sve one koji su živeli ili će tek živeti na zemlji. Bio je Veliki Jehova Starog zaveta, Mesija Novog zaveta. Pod vođstvom svog Oca, stvorio je zemlju. „Sve je kroz [Njega] postalo, i bez [Njega] ništa nije postalo što je postalo” (Jovan 1:3). Iako bezgrešan, bio je kršten da bi pravednost bila ispunjena, „koji prođe čineći dobro” (Dela 10:38), pa ipak je bio prezren zbog toga. Njegovo Jevanđelje bilo je poruka mira i dobre volje. On je sve pozvao da slede Njegov primer. Hodao je putevima Palestine, isceljivao bolesne, činio da slepi progledaju, podizao mrtve. Poučavao je o istinama večnosti, stvarnosti našeg predsmrtnog postojanja, svrsi našeg života na zemlji i mogućnostima sinova i kćeri Božjih u budućem životu. Ustanovio je pričešće kao podsetnik na svoju veliku pomirbenu žrtvu. Bio je uhapšen i lažno optužen, osuđen da bi rulja bila zadovoljena i kažnjen da umre na krstu na Kalvariji. Dao je svoj život radi otkupljenja greha čitavog čovečanstva. Bio je velika žrtva podneta u korist svih onih koji će ikada živeti na zemlji. Svečano svedočimo da Njegov život, koji je središte čitave ljudske istorije, niti je počeo u Vitlejemu, niti se okončao na Kalvariji. On je Očev Prvorođenac, Jedinorođenac u telu, Otkupitelj sveta. Ustao je iz groba da bi postao „novina onima koji umreše” (1. Korinćanima 15:20). Kao vaskrsli Gospod, posetio je one koje je tokom života voleo. Takođe je posluživao među „drug[im] ovc[ama]” (Jovan 10:16) u drevnoj Americi. U savremenom svetu, On i Njegov Otac ukazali su se dečaku Džozefu Smitu, započevši dugo obećavanu „uredbu izvršetka vremena” (Efescima 1:10). O živom Hristu, prorok Džozef je napisao: „Oči Njegove behu kao plamen ognjeni; kosa na glavi Njegovoj beše bela kao čisti sneg; lice Njegovo sijaše više od sjaja sunčevog; a glas Njegov beše kao huka velikih voda, i to glas Jahvin koji govori: Ja sam prvi i poslednji; ja sam onaj koji živi, ja sam onaj koji beše pogubljen; ja sam vaš zastupnik kod Oca” (UiZ 110:3–4). O Njemu je prorok takođe izjavio: „A sada, nakon mnogo svedočanstava o Njemu datih, ovo je svedočanstvo, i to poslednje, koje dajemo o Njemu: Da On živi! Jer videsmo Ga, i to zdesna Bogu; i čusmo glas što svedoči da je On Jedinorođenac Očev – Da se po Njemu, i preko Njega, i od Njega, svetovi stvaraju i behu stvoreni, a stanovnici njihovi jesu rođeni sinovi i kćeri Božje” (UiZ 76:22–24). Svečanim rečima izjavljujemo da su Njegovo sveštenstvo i Njegova Crkva obnovljeni na zemlji – „nazidani na temelju apostola i proroka, gde je kamen od ugla sam Isus Hristos” (Efescima 2:20). Svedočimo da će se On jednog dana vratiti na zemlju. „I javiće se slava Gospodnja, i svako će telo videti” (Isaija 40:5). On će upravljati kao Car nad carevima, i vladaće kao Gospod nad gospodima, i pred Njim će se svako koleno saviti i svaki jezik govoriti o Njemu sa divljenjem. Svakome od nas On će suditi prema našim delima i željama naših srca. Kao Njegovi propisno zaređeni apostoli, iznosimo svedočanstvo da Isus jeste živi Hrist, besmrtni Sin Božji. On je veliki Car Emanuilo koji danas stoji zdesna svom Ocu. On je svetlo, život i nada sveta. Njegov put je staza koja vodi do sreće u ovom životu i večnom životu u budućem svetu. Zahvalni smo Bogu za neuporedivi dar Njegovog božanskog Sina. 01. Januar 2000.

1. Bog je naš brižni Nebeski Otac On je sveznajuć i svemoćan. Zahvaljujući Svetlu Hristovom i delovanju Svetog Duha, Njegov uticaj je svuda prisutan. U Njegovoj je prirodi da nas blagosilja. On vidi našu prošlost, sadašnjost i večnu sudbinu. Ništa se ne može sakriti od Njega. Podstiče nas da sledimo viziju i prirodu našeg Nebeskog Oca. Zbog svojih božanskih osobina, naš Nebeski Otac nam daje svaki dobar dar, svaki sa pogledom na večnost i viziju u umu. 2. Sloboda izbora je dar da sami biramo i delujemo Takođe je odgovornost da biramo dobro. Isus Hrist je svojom dragocenom krvlju platio najvišu cenu za tu povlasticu. Ponekad možemo pomisliti da sloboda izbora znači raditi sve što želimo. Ali činjenica da je cena plaćena znači da je sloboda izbora sveti dar. Mi smo ti koji biramo, a to sa sobom nosi odgovornost. U tom slučaju, odgovorni smo za odluke koje donosimo na osnovu znanja koje imamo i darova koje smo primili. Ne možemo doneti odluku a da ne budemo odgovorni za posledice. Zašto imamo slobodu izbora? Da bismo izabrali dobro. Da bismo izabrali Hrista. Da bismo izabrali večni život – svaki put. 3. Svoje svedočanstvo primamo moću Svetoga Duha! Svedočanstvo od Svetog Duha je više od samog viđenja. On je najviši svedok za Oca i Sina. U predstojećim danima nemoguće je duhovno preživeti bez usmeravajućeg, utešiteljskog i stalnog uticaja Svetog Duha. Svedočanstvo od Svetog Duha možemo primiti na mnogo načina. Kao sijalica u mračnoj sobi, može se uključiti dramatično i iznenada. Može doći kao izlazak sunca, postepeno i tokom vremena. Može doći kao zraci svetlosti, povremeno izloženi čistom razumu. Svakako, dolazi posredstvom Svetog Duha. (Starešina Kevin G. Braun)

to je tačno, svedočiti nešto bez prethodnog svedočenja svetog Duha nama, jeste lažno svedočenje.

Duh sveti svedoči o Ocu i Sinu, boz obzira u kojoj smo crkvi. Svaka crkva ima Bibliju i tako reči Hrista i ko ih iskreno čita može biti osvedočen da su te reči istinite. Ali ako je osvedočen da su reči Hrista istinite, to mu ne svedoči sada da je njegova crkva zaista Hristova a ne ljudska. Ali drugačije je sa Mormonovom knjigom, jer ko i nju čita i Duh mu na isti način posvedoči da je istinita, onda mu je posvedočeno, da je Joseph Smith bio prorok i da je Isus Hrist obnovio svoju crkvu u ovim poslednjim danima. To je razlog zašto toliko vernika odbacuje Mormonovu knjigu tvrdeći da im je Biblija dovoljna.

Svedočanstvo je znanje i duhovni dokaz dat čoveku Svetim Duhom. Svedočanstvom tako možemo zaista znati istinu. Kada Sveti Duh nešto objavi čoveku, on ostavlja trajni utisak na dušu koji se ne može zaboraviti. Tada Duh govori našem duhu, i to se dešava kroz takvu ubedljivu moć da se zna i svaka sumnja. Manifestacije svetog Duha ulazi duboko u dušu i ostavlja utisak koji ne može da se izbriše i čovek postaje osvedočen. Jedan od glavnih zadataka svetog Duha je da svodoči o Ocu i Sinu. "Ali ja dobro znam da je živ otkupitelj moj, da će posle mene doći i nad prahom stati. I ako se ova koža moja raščini, opet ću u telu videti Boga, njega ću ja gledati, njega će videti oči moje, a ne oči stranca." (Jov 19:25–26) "jer se svedočanstvo o Hristu utvrdilo među vama." (1 Kor 1:6) "Hristos Isus, ...koji je sebe dao kao odgovarajuću otkupninu za sve, za svedočanstvo u svoje vreme. Radi tog svedočanstva ja sam postavljen za propovednika i apostola - istinu govorim u Hristu, ne lažem." (1 Tim 2:6-7) "osvoji večni život na koji si pozvan, za šta si dao dobro svedočanstvo pred mnogim svedocima." (1 Tim 6:12) "Ne postidi se svedočanstva Gospoda našega." (2 Tim 1:8) "Vera je čvrsto pouzdanje da će se dogoditi ono čemu se nadamo, dokaz onoga što je stvarno, premda se ne vidi. Jer zbog nje su ljudi iz starog doba dobili svedočanstvo da su Bogu po volji." (Jevrejima 11:1-2) "Verom je Abel prineo Bogu vredniju žrtvu nego Kain, i zbog te vere dobio je svedočanstvo da je pravedan, jer je Bog posvedočio da prihvata njegove darove. I zbog te vere, iako mrtav, još uvek govori. Verom je Enoh bio prenesen da ne vidi smrt, i nigde nisu mogli da ga nađu jer ga je Bog preneo. A pre nego što je bio prenesen dobio je svedočanstvo da je ugodio Bogu. A bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj ko mu pristupa mora verovati da on postoji i da nagrađuje (svedočanstvom) one koji ga revno traže." (Jevrejima 11:4-5) "I svi su oni zbog svoje vere dobili svedočanstvo da su Bogu po volji." (Jevrejima 11:39) "Božje svedočanstvo je veće od ljudskog svedočanstva, koje mi prihvatamo. Jer Božje svedočanstvo je u tome da je on posvedočio o svom Sinu. Ko veruje u Sina Božjeg, prihvata svedočanstvo koje mu je dato. Ko ne veruje Bogu, učinio ga je lažljivcem, jer ne veruje u svedočanstvo kojim Bog svedoči o svom Sinu. A u ovome je to svedočanstvo: Bog nam je dao večni život, i taj život je u njegovom Sinu. Ko ima Sina, ima život, ako nema Sina Božjeg, nema život." (1 Jovanova 5:9-12) "video sam u podnožju oltara duše pobijenih zbog reči Božje i za svedočanstvo koje su imali." (Otkrivenje 6:9) "Tada se aždaja (Sotona) razgnevila...da ratuje...sa onima koji se drže Božjih zapovesti i imaju svedočanstvo Isusa Hrista." (Otkrivenje 12:17) "Ja sam samo sluga kao i ti i tvoja braća koji imaju svedočanstvo Isusovo. ...Jer je svedočanstvo Isusovo duh proroštva.” (Otkrivenje 19:10) "Da, voljni ste da ...stojite kao svedoci Božji u svim vremenima i u svemu, i na svim mestima gde ćete možda biti, i to do smrti, da bi vas Bog mogao otkupiti i pribrojati onima od prvog vaskrsenja, da možete imati večni život " (Mosija 18:9) "sebe isključivo ograniči ...na svedočanstvo reči, u skladu sa duhom otkrivenja i proroštva." (Alma 4:20) "Ali, gle, ja imam sve kao svedočanstvo da je to istinito." (Alma 30:41) "Ja bih da pokažem svetu da je vera nešto čemu se nadamo a ne vidimo. Stoga, ne osporavajte zato što ne vidite, jer nećete primiti svedočanstvo dok se ne iskuša vera vaša." (Eter 12:6) "Kažem ti, ako zaželiš dalji dokaz, pomisli na noć kada si zavapio k meni u srcu svome, da bi saznao istinu o tome. Zar nisam umirio um tvoj po tom pitanju? Koji veći dokaz možeš imati nego od Boga?" (UiZ 6:22–23) "A sada, nakon mnogo svedočanstava o Njemu datih, ovo je svedočanstvo, i to poslednje, koje dajemo o Njemu: Da On živi! Jer videsmo Ga, i to zdesna Bogu; i čusmo glas što svedoči da je On Jedinorođenac Očev – Da se po Njemu, i preko Njega, i od Njega, svetovi stvaraju i behu stvoreni, a stanovnici njihovi su rođeni sinovi i kćeri Božje." (UiZ 76:22–24) "Enoh vide kako su anđeli silazili sa neba, noseći svedočanstvo o Ocu i Sinu; i Sveti Duh siđe na mnoge, i oni behu moćima nebeskim uzneseni u Sion." (Mojsije 7:27) "Mada sam bio omražen i progonjen zato što sam rekao da sam imao viđenje, to je ipak bila istina." (IDžS 1:24–25).

kao što sam rekao, ako nema lica koje ima autoritet da krsti, onda Bog to priznaje i bez. U Mormonovoj knjizi imamo primer toga da je jedna grupa ljudi poverovali u Hrista i želeli su da se krste ali u crkvi nije bilo lica koje je imalo vlast da krsti. Tako su morali da čekaju dok nisu prvo zaređeni sveštenici koji su imali autoritet da krste. Ko je tada imao šansu da se krsti a to nije učinio jer je smatrao da je to nepotrebno, nije bio više opravdan. A oni koji za života nisu imali šansu da se krste a verovali su u Hrista biće spašeni i bez krštenja, jer će neko drugi naknadno reprezentativno da se krsti umesto pokojnika. Radi toga imamo krštenje za mrtve.

da, tako je

sa tim se slažem. Spašavamo se milošću, pokajanjem i verom u Isusa Hrista. Crkvu je Isus osnovao da bi u njoj posle vere u Hrista i pokajanja dobili krštenje za otpust greha, kao i dar Duha svetoga koji svedoči o Hristu i kroz kojeg možemo spoznati Hrista. Ali ako takve crkve nema, niti lice koje autoritetom krsti i daje dar Duha svetoga, možemo biti spašeni i bez toga. Jer na kraju možemo te uredbe i kasnije primiti. Zato je razbojnik na krstu spašen i bez krštenja.

da, na osnovu tvog verovanja ali ako mi isti duh koji mi je objavio da je Biblija istinita, objavio da je i Mormonova knjiga istinita, šta ćemo tada? U dilemi sam jer ako sada odbacim to svedočanstvo o Mormonovoj knjizi, onda moram da odbacim i svedočanstvo io Bibliji, jer je isti duh bio koji mi je to objavio. Pored toga svi tvrde da nema spasenja osim u njihovoj crkvi, to nije ništa novo, mi verujemo da je spasenje moguće po veri u Hrista a ne po kojoj crkvi pripadamo. Razbojnik na krstu nije pripadao hrišćanstvu niti se krstio a ipak je dobio obećanje da će biti sa Isusom u raju. Šta te dve dve najveće tradicionalne crkve nude za spasenje? Da nije možda krštenje, koje je iskrivljeno jer se više ne uranja u vodu i bez autoriteta apostola, jer ih nemaju? Ili možda krštenje male dece iako Isus to nije učio? Ili možda dogna o Trojstvu, koju Isus nije učio? Ili možda dar Duha svetog polaganjem ruku bez Melhisedekovog sveštenstva? Možda kroz razne darove duha koje niko nije video i čuo o njima? Možda, možda, možda itd.

Isus je učio: "Po delima njihovim ćete ih prepoznati." jer ako su dela njihova dobra, tada su i oni dobri. Bog kaže da čovek koji je zao ne može činiti ono što je dobro, jer pokuša li to, ili se Bogu pomoli, ne čini to sa pravom namerom, i ne pomaže mu ništa. Jer to mu se, ne računa u pravednost. Ako sada čovek koji je zao prinosi dar, čini to preko volje, radi toga mu se to računa isto kao da nije dao dar. Takođe se čoveku računa za zlo ako se pomoli ali ne sa pravom namerom srca. Da, ne pomaže mu ništa, jer Bog ne prima nikog takvog. Zao čovek ne može da čini ono što je dobro, niti daje dobar dar. Jer gorak izvor ne može davati dobru vodu, niti dobar izvor može davati gorku vodu. Čovek koji je sluga đavolov ne može da sledi Hrista, a ako sledi Hrista ne može biti sluga đavolov. Radi toga, sve što je dobro dolazi od Boga, a ono što je zlo dolazi od đavola, jer đavo je neprijatelj Bogu i bez prestanka vojuje protiv Njega, i poziva i mami na greh i da se neprestano čini ono što je zlo. Ali ono što je od Boga poziva i mami da se neprestano čini dobro. Radi toga poziva i mami da se čini dobro i da se Bog ljubi i da se Njemu služi, zato je to od Boga je nadahnuto. Eto zato sve ono što poziva da se čini dobro i navodi da se veruje u Hrista, objavljuje se moću i darom Hristovim. Tako savršenim znanjem prepoznajemo da je to od Boga. Ali sve ono što navodi čoveka da čini zlo i da ne veruje u Hrista i da ga poriče i Bogu ne služi, savršenim znanjem možete prepoznati da je od đavola. Đavo, naime, deluje na taj način, jer ne navodi nijednog čoveka da čini dobro, ne, nijednog. Niti anđeli njegovi, niti oni koji mu se podlažu. To je jednostavan princip. Ako mi sada neki Duh objavi da je Biblija istinita i bodri me da verujem u Hrista i da mu služim i svima dobro činim, onda to može biti samo od Boga.Ako nas bilo šta uči da odbacimo i oteramo Sotonu, i da volimo, obožavamo i služimo Spasitelju, kako može onda to biti od đavola? Da je tako, bio bi Sotona podeljen u sebi i uništio bi svoje carstvo, a Spasitelj je izjavio da to ne može biti.

pa mislim da je istorijski tačan. Koji stoji na svedocima i činjenicama.

Da li postoji bilo koji pismeni dokaz koji je poverljiv i koji dokazuje da se Konstantin krstio i tako postao hrišćanin? A ako nema dokaza da se krstio, otkud onda znate da je postao hrišćanin? https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1930371-hriscanstvo-se-sirilo-ognjem-i-macem-kao-i-islam-sve-strahote-koje-crkva-ignorise-foto

Konstantin nije kritikovan samo zbog jednog većeg zločina, već zbog surovog pogubljenja svog savladara Licinija i njegovog sina 325. godine nove ere, što se smatra igrom moći i činom izdaje, i zbog kasnijih ubistava skoro svih njegovih muških rođaka. Progon paganskih praksi i promocija hrišćanstva su takođe radnje koje se, u zavisnosti od perspektive, mogu smatrati problematičnim. On je postavio temelj za progon svega i svačega što nije kako on smatra tačnim. Ako se zaista pokajao onda veoma kasno. Samo definitivan dokaz za to ne postoji.

na sledećoj slici vidimo sličnost egipatskog i znacima na Mormonovoj knjizi

mislim da je jezik bio jevrejski ali pisanje je bilo reformirano-egipatskim znacima. Ali i Jevrejski je bio vremenom izmenjen i nije bio više čist jevrejski. Ali reformirani egipatski je ostao. Više informacija o tome nema. Gore na slici vidimo kako je taj jezik izgledao prepisan, sa ploča.

Debljina knjige ili tankog metalnog pleka bio je oko 0.5mm po starni, ispisan sa obe strane. Pisan na Jevrejskom jeziku ali na reformiranom egipatskim, da bi viüe teksta stalo na metalni plek.

Biblija ne samo da kaže da crkva koju je Isus organizovao MOŽE biti uzeta sa zemlje, već predviđa da ĆE se to zaista dogoditi. Pavle se čudio koliko brzo su se galatski sveci „okrenuli od jevanđelja“ -(Galatima 1:6-8). Pavlova druga poslanica crkvi u Korintu pominje lažne apostole koje Pavle opisuje kao „sluge Sotone“ (2. Korinćanima 11:13-15). U svojoj drugoj poslanici Timoteju, Pavle kaže da „sva Azija se odvraća“ (2. Timoteju 1:15). U svom pismu Gaju, Jovan izveštava da u jednoj neimenovanoj grani crkve, vođa Diotrof, neće imati ništa sa Jovanom i njegovom braćom. Ne samo da odbija da prihvati Jovana i njegove izaslanike, već se protivi onima koji žele da ih prihvate i „izbacuje ih iz crkve“ (3. Jovanova 1:9-10). U knjizi Otkrivenja, Jovan piše nadahnut pisma sedam crkava u Aziji, pozivajući ih na pokajanje za najteže grehe (Otkrivenje 2-3). Dakle, KAKO i KADA je novozavetna crkva „otpala“? Evo kratke vremenske linije koju sam sastavio: „Vera jednom predata svecima“: Šta se sa njom dogodilo? 1. Isus Hrist je osnovao zemaljsku organizaciju (ne samo mističnu zajednicu vernika) koju je nazvao svojom Crkvom, a koja se takođe nazivala „verom jednom predatom svecima“. (Juda 1:3) 2. Biblija kaže da će pre Drugog Hristovog dolaska doći do otpadništva ili otpadanja ne samo pojedinaca ili grupa od istinske crkve Isusa Hrista, već da će doći do otpadništva same Crkve do tačke u kojoj više neće biti prepoznatljiva kao Njegova organizacija, i On više neće priznavati njen autoritet da deluje u Njegovo ime. A. Isa. 24:5 „izmenili su uredbe i prekršili večni zavet...“ B. Amos 8:11 „glad... slušanja reči Gospodnjih:... lutaće od mora do mora... i neće je nać“ C. Dela 20:29 „ući će među vas ljuti vukovi koji neće štedeti stado“ D. Sol. 2:3 „(Drugi dolazak) neće doći dok prvo ne dođe otpad“ E. Tim. 3:5 „Imajući obličje pobožnosti, ali su se sile njene odrekli.“ F. Otkr. 2:2 „one koji govore da su apostoli, a nisu“ 3. Biblija takođe navodi da će pre Drugog dolaska doći do obnove Crkve koju je Isus organizovao. Dela 3:21 „(Dolazak se neće dogoditi do) vremena obnove svega“ 4. Istorija pokazuje da se Veliko otpadništvo zaista dogodilo: Godina (n. e.) - Koraci otpadništva "Jerusalim (sedište novozavetne crkve) je uništen. - Drugi gradovi poput Antiohije, Aleksandrije, Efesa, Korinta i Rima počeli su da se pojavljuju kao hrišćanski centri. " (otprilike) Smrt poslednjeg od prvobitnih dvanaest apostola (Jovan je prognan na ostrvo Patmos, a zatim je nestao iz istorije posle oko 95. godine n. e.) - Bez više opštih crkvenih vlasti (apostola i sedamdesetorice), lokalne vlasti (episkopi) preuzele su vođstvo, ali bez nadležnosti da donose odluke za celu Crkvu.

za Davida znamo da je čitavog života radio na pokajanju, koliko je to bilo moguće, ali za Konstantina to neznamo.

Da niko danas ne bio Hrišćanin da nije Konstantina je netačno. Možda ne bi bilo katoličkih, pravoslavnih, ili protestanskih hrišćana ali bi sigurno bilo drugih. Arijanstva je bilo takođe, ali ako sada misliš da je naslina hristanizacija to doprinela, onda si u pravu, jer da nije bilo nasilne hristanizacie celih naroda, onda bi sigurno bilo manje hrišćana. Istinsko učenje o tri Boga, kako se nama prepisuje je netačno. Mi učimo samo da su Otac , Sin i Duh sveti duhovno ujedinjeni i jedan Bog, a ne fizički istom suštinom ujedinjeni. Mormonova knjiga to jasno uči: "I On ostvari otkupljenje sveta, da sa horovima višnjim peva beskrajne hvale Ocu, i Sinu, i Svetom Duhu, koji su jedan Bog, u stanju sreće kojoj nema kraja." (Mormon 7:7) Ja vas ne optužujem, niti bilo kog drugog iskrenog Hrišćanina, ipak mislim da mnogi hrišćani i dalje imaju ozbiljan problem sa drugim, ako ne veruju kao oni, to je bilo tako od 1. Nikejskog sabora. Širenje i očuvanje Hrišćanstva se držalo mačem a takozvani "jeretici" su platili krvlju. Od, Arijanstva, pa do Bogumila, svi su druge progonili. Sumnjam da je Isus tako učio. Katolici su izgleda mi iz prošlosti nešto naučili i priznaju, ali pravoslavana crkva ima i dalje problem sa tolerancijom. Ja mislim da nije tačno da je Konstantin prekinuo gonjenje hrišćana i dao im slobodu, gradio je crkve, uništavao paganske hramove i zabranjivao paganske običaje, nego su to netolerantni hrišćani činili. Konstantin je i dalje pripadao Mitrinom Kultu i smatrao sebe kao "Sol Invictas" Sino Boga sunca. Jedini razlog zašto je pozvao na 1. Nikejski sabor bila je njegova želja da se carstvo ne rasturi radi sukoba hrišćana. Bilo je tuče po ulicama radi različitih učenje i On je nasilno natero Episkope da stvore jedno učenje da bi prestala prepiranja. Tako je nastala Atanasijska veroispovest, koja je bila užasno netolerantna i radi toga su izgubili svaku legitimnost da se zovu crkvoh Hristovom.

Pa pošto nisu imali više apostolstvo ili sedamdest učenika i tako bez Božanskog otkrovenja, nego samo episkope, morali su da svi episkopi glasaju kao neki politički sistem da bi to donekle funkcionisalo.

Kada bismo se vi i ja sastali u nedelju ujutru u Teheranu, u Iranu, kao jedini „hrišćani“ u tom neprijateljskom muslimanskom gradu, da li bismo bili toliko izbirljivi oko definicija šta je hrišćanin zapravo ili bismo mogli da sednemo i zajedno proučavamo Bibliju i družimo se i uživamo u našem zajedničkom nasleđu tog nedeljnog jutra i našoj zajedničkoj veri u Isusa Hrista? Dok ja i drugi sveci poslednjih dana slušamo na hrišćanskom radiju ljude poput Džejmsa Dobsona ili DŽ. Vernana Mekgija, Čaka Svindala, Džona Mekartura itd., otkrivam da na 98% onoga što čujem mogu da kažem srdačan „amin“ i da me to hrani. Da li vas to iznenađuje? Zar nije istina da obojica verujemo u Božanstvo koje se sastoji od tri osobe; Oca, Sina i Svetog Duha? Pročitajte naše Članke vere, koje svaki mladi svetac poslednjih dana mora da nauči napamet da bi završio osnovnu školu i vidite na koliko toga možete da kažete „amin“. (videti Dodatak 5) Naravno, postoje neki „kutovi“ teologije u svakoj veri oko kojih se, siguran sam, nećemo složiti, ali to je takođe istina i među članovima naših vera. Jedan od mojih baptističkih prijatelja mi je jednom rekao da ako okupite tri baptista, imaćete najmanje pet doktrinarnih mišljenja! Ali koji su suštinski elementi verovanja koji čine svakodnevni život i praksu sledbenika svake religije? Da li to čini ono što čini hrišćanina? Ako imamo različita shvatanja o tome šta su te tri ličnosti Božanstva, možda bismo mogli da naučimo od onoga što je rekao Rič Bojler, ličnost na najvećoj hrišćanskoj radio stanici u SAD - „Oklevam da nazovem osobu nehrišćaninom samo zato što se njegovo nejasno razumevanje trojstva razlikuje od mog nejasnog razumevanja istog.“ Ranjen sam u duši kad god neko one moje vere naziva članovima „nehrišćanskog kulta“. Pitam se u sebi, šta je to u njihovim glavama što čini hrišćanina? Svakako bih se složio da bi osoba bila hrišćanin mora verovati da je Isus Hrist bukvalni Sin Božji i da je On zaista ovaploćeni Bog i da je umro za naše grehe i da je to jedino sredstvo kojim možemo biti spaseni. Mislim da bi osoba koja je hrišćanin morala da veruje da je Biblija, onako kako je preneta i pravilno prevedena, bukvalno Božja reč. Ali postoje oni koji izgleda postavljaju druge zahteve za to da bi neko bio hrišćanin, pa pitam, na primer, da bih bio hrišćanin, da li moram da verujem u Uznesenje pre, usred ili posle Velikih nevolja? Da li moram da budem u stanju da čitam Bibliju na grčkom i hebrejskom? Da li uopšte moram da budem u stanju da čitam da bih bio hrišćanin? Da li sam morao da izađem na poziv kod oltara i potpišem odluku da budem hrišćanin? Da li mogu biti hrišćanin, a da ne verujem da je svaka reč Biblije u bilo kom prevodu tačno onakva kakva je izašla iz Božjih usta? Mogu li biti hrišćanin, a da ne budem siguran da je cela Biblija Božja reč ili da je Biblija cela Božja reč? Mogu li biti hrišćanin, a da ne nosim krst ili da nemam ribu na zadnjem delu auta? Mogu li biti hrišćanin, a da ne slušam hrišćanski radio ili televiziju? Mogu li biti hrišćanin, a da ne budem baptista? Mogu li biti hrišćanin, a da ne budem katolik? Mogu li biti hrišćanin, a da ne budem fundamentalista ili evangelista? Mogu li biti hrišćanin, a da ne govorim jezicima? Mogu li biti hrišćanin, a da ne znam četiri duhovna zakona? Mogu li biti hrišćanin, a da ne verujem da sam, jednom spasen, zauvek spasen? Drugim rečima, čija je definicija onoga što je potrebno da bi se postalo hrišćanin, po kojoj moram da živim, ili treba samo da radim ono što je sam Isus Hrist rekao i da ga sledim? Ako pokušam da ga sledim, zar nisam hrišćanin?

na osnovu kojih kriterija? Zašto su prethodno bili deo kanona pa su se kasnije predomislili?