Nefi

Pravoslavlje to danas ne uči, ali je to nekada učilo. Ako pogledmao koje značaje daju crkvenim otacima, koji su baš to učili, onda me čudi da danas ne odbacaju te crkvene oce, ali odbacaju njihova učenja. Prvi poznati prigovor crkvenog oca na doktrinu o postajanju Bogom datira iz petog veka. U šestom veku doktrina o postajanju Bogom javljala se samo sporadično, na primer u definiciji koja potiče od Pseudo-Dionisius Areopagita: „Oboženje ... je najveća moguća sličnost i sjedinjenje sa Bogom“. Zašto su ova verovanja nestala? Moguće je da su se stavovi o tome kako je stvoren svet promenili, a zatim postepeno shvatili da je čovek u svom smrtnom i grešnom stanju veoma ograničen. Kada su u drugom veku uvedene nove filozofske ideje, pojavila se doktrina da je Bog stvorio univerzum ek nihilo - „iz ničega“. Ova doktrina stvaranja na kraju je postala preovlađujuća u hrišćanskom svetu. Da bi podvukli Božju moć, mnogi teolozi su tvrdili da ništa nije moglo postojati u početku osim samog Boga. U hrišćanskim krugovima povećan naglasak stavljen je na izjavu da je Bog bio prvobitno potpuno sam. Stvaranje „iz ničega“ produbilo je osećaj da postoji jaz između Boga i čoveka i tako stvorena pogrešna slika Boga. Postepeno su opakost ljudi i neizmeran jaz između Stvoritelja i stvoranja postali sve naglašeniji. Ideja o nastanku Bogom izbledela je u zapadnom hrišćanstvu. Međutim, u Istočnoj pravoslavnoj crkvi, jednoj od tri glavne grane hrišćanstva, ovo učenje ostalo je dugo centralno načelo. Ali i ono se vremenom izgubilo. A i Biblijske stihove mnogi tumače drugačije nego ranije: "Onome koji pobeđuje daću da sedne sa mnom na moj presto, kao što i ja pobedih i sedoh sa svojim Ocem na njegov presto." (Otkr. 3:21)

Nije li Pavle rekao mi možemo doći do pune mere Hristovog rasta? "Dok svi ne dođemo ... do savršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta," (Ef 4:11-13) Sada da vidimo koja je ta mera "Hristovog rasta". Sveta pisma uključuju činjenicu da je Bog Otac dao sve i svu moć Sinu: "Sve što Otac ima moje je." (Jovan 16:15) "Moj Otac mi je sve predao...." (Mateja 11:27) „Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji." (Mateja 28:18) Znamo da je Isus koristio svoju moć tako, što je stvorio sve. "Na svetu beše, i svet kroz njega posta." (Jovan 1:10-12) "... Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je sve postalo" (1 Kor 8:5,6) "Jer je u njemu stvoreno sve što je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo,." (Kološanima 1:15-20) "...u ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina, čijim posredstvom je i svet stvorio;" (Jevrejima 1:2) Znači možemo jasno da kažemo: Isus je stvaraoc. A to je samo moguće ako je neko Bog: "Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, BOG SILNI, Otac večni, Knez mirni." (Isaja 9:6) Biblija uči, kao što je On dobio sve, možemo i mi dobiti isto. "A ako si sin, onda si i naslednik Božji kroz Hrista." (Galtima 4:7) "Sad smo deca Božija, i još se ne pokaza šta ćemo biti; nego znamo da kad se pokaže, bićemo kao i On..." (1 Jovan 3:2). "Jer znate da ćete od Gospoda dobiti odgovarajuću nagradu - nasledstvo." (Kološanima 3:22-24) Znači mi možemo postati, kao što je Isus sada, jedan Bog. JedanBogimasvasvojstvasavršenstva. Onimapotpunuistinu, ljubav, moć, pravdu, i sud, milost, znanjeipotpunoverovanje. Kao što je naš Bog savršen, On želi da i mi postanemo savršeni i imamo potpunu radost koju On ima.

Mi verujemo da su sva ljudska bića - muškarci i žene - voljeni duhovni sinovi ili kćeri nebeskih roditelja i kao takvi imamo božansku prirodu i sudbinu. U predsmrtničkom životu, duhovni sinovi i kćeri su poznavali i obožavali Boga kao svog Večnog Oca i prihvatili su Njegov plan po kome Njegova deca mogu da dobiju fizička tela i steknu zemaljsko iskustvo kako bi napredovala prema savršenstvu i konačno ostvarila svoju božansku sudbinu u svojstvu baštinika večnog života. Znači mi verujemo da pravedni ljudi mogu biti načinjeni savršenim do te mere da mogu biti uzvišeni od Boga Oca, a to znači da mogu postati kakv je Isus sada. Biblija tako nešto takođe uči: "I on je sam dao jedne za apostole, a druge za proroke, jedne za evanđeliste, a druge za pastire i učitelje, da se sveti priprave za delo službe, za izgradnju Hristova tela, dok svi ne dođemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Božijeg, do savršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta," (Ef 4:11-13) Kao što piše, mi možemo postati savršeni "do pune mere Hristovog rasta." Ovo učenje se vekovima izgubilo, ali je svim crkvenim ocima bilo poznato. Mnogi crkveni oci - uticajni teolozi i učitelji u ranom hrišćanstvu - učili su se da čovek može postati poput Boga. Prema savremenim istoričarima i teolozima, doktrina "Apoteoza" da čovek može postati bog - bila je veoma proširena u prvim veku posle Hristove smrti: "... Ideja o bogo-čoveku je bila poslednja i najviša; od Teofila, Irineja, Hipolita Rimskog i Origena nalazimo je kod skoro svih starih Otaca rane Crkve, kod Atanasija, Kod Kapadikijskim Hrišćanima, Apolinara, Efraima Sirijskog, Epifanija itd. između ostalih, " " (Istorija dogme ", „Dogmengeschichte“, 1990) Crkveni Otac Irinej, koji je živeo do oko 202g. posl. Hr. zauzeo je stav da je Isus Hrist postao čovek da bi nas zbog njegove beskonačne ljubavi, napravio Ono što je On. Jednim Bogom. Kliment Aleksandrijski (150. do 215. g.) napisao je da je Isus „[božanska reč] postao čovek tako da kroz njega možemo postati poput Boga“ Origen: ".(185-254).. Neki ne cene ono što smo rekli stavljajući Oca kao jedinog istinitog Boga, i priznajući da druga bića osim pravog Boga mogu postati bogovi imajući udela u Bogu ." (Origenov komentar o Jovanu 2 : 3) Vasilije Veliki (330. do 379. n. E.) Takođe je bio zadovoljan zbog ove perspektive - ne samo da „bude sličan Bogu“, već „kao najviši od svih da postane Bog“.

Tokom proteklih nekoliko decenija, Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, često poznata kao Mormonska crkva, uložila je stotine miliona dolara u masivni, globalni i iznenađujuće visokotehnološki projekat. Izgradili su granitne arhive duboko u planinama Jute. Digitalizovali su milijarde izvoda iz matične knjige rođenih, izveštaja popisa stanovništva i parohijskih zapisa. Besplatno upravljaju veb-sajtom familyarch.org, jednim od najvećih genealoških resursa na Zemlji. Zašto? Zašto je ova jedna religija rođena u Americi toliko opsednuta pronalaženjem imena vaše praprababe i mojih dalekih predaka? Odgovor je možda najpoznatija, najpogrešnije shvaćena i spoljnom svetu najbizarnija praksa u celokupnoj njihovoj teologiji. Krštenje za mrtve. Svi smo čuli za to. Ideja da živi članovi crkve idu u svoje hramove i krštavaju se reprezentativno preko punomoćnika u ime ljudi koji su odavno mrtvi. Ne samo svojih predaka, već poznatih i kontroverznih ličnosti poput Ane Frank, Napoleona, ili čak Pape. Za mejnstrim hrišćanski svet, ova praksa deluje zbunjujuće. Deluje nebiblijski, jezivo i besmisleno. Zašto krstiti nekoga ko je već mrtav? Ali šta ako vam kažem da je ovaj čudan, pogrešno shvaćen ritual zapravo briljantno, logično i saosećajno rešenje za jedan od najtežih, nerešenih problema u celokupnoj hrišćanskoj teologiji? Problem koji muči teologe već 2000 godina? Šta se dešava sa milijardama dobrih ljudi koji su živeli i umrli, a da nikada nisu čuli ime Isusa Hrista? Danas istražujemo fascinantan, složen i jedinstven odgovor koji pruža vera Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana. Ovo je priča o tamnici duhova i pravi razlog zašto mormoni krštavaju za mrtve. Pre nego što razumemo mormonsko rešenje, moramo prvo da shvatimo dubok problem koji pokušava da reši. To je problem božanske pravde i milosti. Tradicionalno hrišćanstvo počiva na nizu naizgled nefleksibilnih tvrdnji. Najpoznatiji je Jovan 14:6 gde Isus kaže: „Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim kroz mene.“ Ili Dela apostolska 4:12, "nema spasenja ni u kome drugom imenu". I ključno je da je zapovest u Marku 16, "ko god poveruje i krsti se, biće spasen.“ Ovo stvara zastrašujuću logičku jednačinu. Ako su vera, pokajanje i krštenje u Hristovo ime neophodni za spasenje, šta se dešava sa osobom rođenom u Andima 1200. godine nove ere? Šta je sa vrlim filozofom u drevnoj Kini? Šta je sa vašim precima od pre 1000 godina? Šta je sa bebom koja umre pre nego što ikada može da napravi izbor? Da li su ove milijarde duša koje nikada nisu imale priliku da čuju jevanđelje jednostavno proklete? Hrišćanska teologija je ponudila tri glavna i često nezadovoljavajuća odgovora na ovaj problem. Prvo, restriktivizam ili ekskluzivizam. Ovo je tvrdokorni stav. Da, prokleti su. Spasenje je samo za one koji eksplicitno čuju i prihvate jevanđelje u ovom životu. Ovaj stav podržava... Božju pravdu i jedinstvenost Hrista, ali to mnogima čini Boga monstruozno nepravednim. Drugo, inkluzivizam. Ovo je blaži stav. Tvrdi da Bog sudi ljudima na osnovu svetlosti koju su imali, na primer, prirode, savesti. Vrlinski paganin u ovom stavu može biti anonimni hrišćanin i biti spasen kroz Hristovu žrtvu čak i bez poznavanja njegovog imena. Ovaj stav je saosećajniji, ali izgleda da čini konkretan čin evangelizacije i krštenja manje bitnim. Treće, univerzalizam. To je verovanje da će na kraju Božja ljubav pobediti i da če svi na kraju biti spaseni bez obzira na svoja uverenja. Ovo je najmilosrdniji stav. Ali čini se da je u suprotnosti sa mnogim biblijskim upozorenjima o sudu i paklu. Glavno hrišćanstvo nikada nije u potpunosti udobno rešilo ovu tenziju. Za mnoge to ostaje najveći intelektualni i moralni izazov vere. Upravo taj problem teologija Džozefa Smita, osnivača mormonizma, tvrdi da je rešila. Rešenje SPD je radikalno preispitivanje zagrobnog života. Zasnovano je na otkrivenjima koja je Džozef Smit tvrdio da je primio, a za koja je verovao da su obnovila jasne i dragocene istine koje su izgubljene iz izvorne crkve. U mormonskoj teologiji, kada umrete, ne idete odmah u svoj konačni raj ili pakao. Taj konačni sud dolazi kasnije nakon vaskrsenja. Umesto toga, sve ljudske duše, pravedne i zle, odlaze u duhovni svet. Ovaj duhovni svet nije konačno odredište. To je privremeno međustanje, čekaonica gde duše nastavljaju da žive, uče i napreduju. Ali ovaj duhovni svet je sam po sebi podeljen na dva glavna stanja. Jedno, je duhovni raj. Ovde idu duše pravednika. Konkretno, oni koji su poznavali jevanđelje Isusa Hrista i bili verni i poslušni u smrtnosti. Oni počivaju u miru i, što je ključno, stavljeni su na posao. Drugo, duhovna tamnica. Ovde idu svi ostali. Ovo uključuje istinski zle koji su u stanju pakla muka. Ali najvažnije je da to uključuje i milijarde ljudi koji su umrli u neznanju. One koji nikada nisu imali fer priliku da čuju potpuno obnovljeno jevanđelje Isusa Hrista. Za njih, duhovni zatvor nije mesto kažnjavanja. To je mesto tame, zbunjenosti i, pre svega, učenja. Ovo je suština ideje. Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana uči da je duhovni raj u stvari masivni centar za obuku misionara. Pravedni duhovi u raju su organizovani i poslati kao misionari u duhovnu tamnicu da propovedaju jevanđelje onima koji ga nikada nisu čuli. Ovo briljantno rešava problem neanđelizovanih. Osoba u drevnoj Kini, osoba u Andima, vaša praprababa. Svi oni dobijaju fer priliku da čuju i prihvate jevanđelje. Ovo verovanje se u velikoj meri zasniva na jedinstvenom tumačenju dva veoma teška odlomka u Novom zavetu. 1. Petrova 3:19 gde Isus otide da propoveda duhovima u tamnici, odnoseći se na vreme između njegovog raspeća i vaskrsenja. 1. Petrova 4:6 Jer to je razlog zašto je jevanđelje propovedano čak i onima "koji su mrtvi, iako su suđeni po telu kao što su ljudi, oni mogu živeti u duhu" kao što Bog čini. Dok mejnstrim hrišćanstvo ima različita tumačenja ovih stihova, Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana ih čita doslovno. Sam Hristos je otvorio misionarski rad u duhovnom svetu i taj rad se nastavlja i danas. Dakle, ovo deluje kao odlično rešenje. Svi dobijaju priliku da čuju jevanđelje. Ako ga prihvate, spaseni su. Ako ga odbace, osuđeni su. Jednostavno, zar ne? Ne baš. Tu dolazi do izražaja drugi osnovni princip mormonizma. Radikalno verovanje u neophodnost fizičkih obreda. Mormonska teologija je duboko fizička i sakramentalna. Ona uči da spasenje nije samo duhovno verovanje, već zahteva specifične fizičke rituale ili obrede koje obavlja neko ko ima odgovarajući sveštenički autoritet. Najvažniji od njih, kao i u mnogim hrišćanskim tradicijama, je krštenje. Oni shvataju Isusove reči u Jovanu 3:5 sa apsolutnom obavezujućom doslovnošću. "Zaista, zaista ti kažem, ako se neko ne rodi vodom i duhom, ne može ući u carstvo Božje." Ovo stvara novi ogroman problem. Zamisli da si duh u duhovnoj tamnici. Živeo si i umro 1200. godine. Čuješ jevanđelje od duhovnog misionara i veruješ. Kaješ se. Želiš da budeš spasen, ali imaš veliki logistički problem. Ti si duh. Nemaš telo i ne možeš biti rođen vodom kršten bez njega. Da li si zaglavljen? Da li si spasen duhom, ali ti je zabranjen pristup raju za večnost zbog fizičke tehničke sitnice? To je caka i vodi direktno do rešenja. Krštenje za mrtve. Doktrina Crkve SPD je da duhovi u duhovnom zatvoru, nakon prihvatanja jevanđelja, moraju da se oslone na žive da obave neophodan fizički obred za njih. Ovo je vikarni ili posrednički rad. Živi član crkve, potomak, ide u sveti hram. Ulaze u krstionicu koja je tradicionalno izgrađena na leđima 12 volova koji simbolizuju 12 plemena Izrailjevih. Oni stoje u vodi za svog pretka i kršte se u ime te preminule osobe. Ključno je da ovaj čin ne primorava preminulu osobu da postane mormon. Ne spasava je automatski. To je jednostavno obavljanje neophodnog fizičkog prava u njeno ime. Duh u duhovnom svetu koji je već prihvatio jevanđelje je tada slobodan da prihvati ili odbije tu zastupničku obredu. Krštenje, po njihovom mišljenju, otključava kapiju duhovne tamnice, omogućavajući sada oslobođenom duhu da se preseli u duhovni raj gde će čekati konačno vaskrsenje. Čitav ovaj složeni i lepi teološki sistem je razlog zašto je Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana svetski lider u genealogiji. To nije hobi. To je duboka verska obaveza. Oni veruju da imaju svetu dužnost da pronađu imena svojih predaka kako bi im mogli ponuditi ove spasonosne obrede preko zastupnika. Dakle, odakle je Džozef Smit, seoski dečak iz 19. veka, dobio ovu radikalnu, naizgled besprecedentnu ideju da bude kršten u ime preminule osobe? Glavno hrišćanstvo, koje nema takvu praksu, smatra to bizarnim. Ali Džozef Smit i Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana ukazuju na jedan neverovatno čudan i poznato nejasan stih u Novom zavetu. Zkopanog usred Pavlovog velikog poglavlja o vaskrsenju. 1. Korinćanima 15:29. "Šta će inače učiniti oni koji se krste za mrtve, ako mrtvi uopšte ne vaskrsavaju? Zašto se onda krštavaju za mrtve?” Hajde da ovo analiziramo. Ovo je jedan od najdiskutovanijih i najzbunjujućih stihova u celoj Bibliji. Apostol Pavle je usred strastvene rasprave o stvarnosti budućeg vaskrsenja koju su neki u korintskoj crkvi poricali. Kao jedan od svojih poslednjih dokaza, on koristi ovo retoričko spuštanje mikrofona. On kaže: „Gledajte, vi ljudi u Korintu već radite ovu čudnu praksu krštenja za mrtve.“ Zašto biste to radili ako čak ni ne verujete da će mrtvi vaskrsnuti? Vaša sopstvena praksa protivreči vašem skepticizmu. Ovo je ključ. Pavle pominje ovu praksu. On je ne naređuje. On je ne osuđuje. On jednostavno koristi njeno postojanje kao praksu sa kojom je njegova publika bila upoznata da bi izneo širu teološku poentu o vaskrsenju. Za mejnstrim hrišćanstvo, ovaj stih je istorijska zagonetka. Šta je bio ovaj čudni korintski ritual? Da li je to bio paganski ritual koji su uneli u crkvu? Da li je to bila jeretička hrišćanska sekta? Iskreno, nemamo drugi zapis o tome jer je toliko nejasan i neobjašnjen i nikada više pomenut. Mejnstrim crkva ga je efikasno ignorisala, tretirajući ga kao čudnu lokalnu i verovatno pogrešnu praksu koja je izumrla. Ali Džozef Smit je 1830-ih, čitajući Bibliju sa onim što je verovao da je nova proročka perspektiva, doslovno pročitao ovaj stih. Nije ga video kao zagonetku. Video ga je kao dokaz. Video ga je kao jednostavnu i dragocenu istinu koju je crkva prvog veka jasno praktikovala, ali koja je izgubljena tokom velikog otpadništva, po mormonskom verovanju da je prava crkva otpala nakon što su apostoli umrli. Džozef Smit nije verovao da izmišlja krštenje za mrtve. Verovao je da ga obnavlja. A 1. Korićanima 15:29 je bio njegov biblijski uverljivi dokaz. Tako nam ostaje jasna istorija. Bizaran, duboko pogrešno shvaćen ritual u savremenom dobu je zapravo ključna tačka složenog, interno logičnog i iznenađujuće saosećajnog teološkog sistema. Ovaj sistem, mormonizam, tvrdi da rešava problem neangelizovanih stvaranjem tamnice za duhove posle smrti gde svi mogu da čuju jevanđelje. Drugo, zahteva fizičko krštenje preko zastupnika za te duhove na osnovu njihovog doslovnog tumačenja Jovana 3:5. Treće, opravdava ovaj ritual preko zastupnika ukazujući na jedan od najnejasnijih stihova u Bibliji, 1. Korićanima 15:29, kao dokaz da ga je rana crkva praktikovala. Ovo nas dovodi do poslednje fascinantne debate. S jedne strane, argument A, da li je ovo duboko moderno otkrovenje? Da li je krštenje za mrtve lepo, logično i saosećajno rešenje? Vraćeno na zemlju od strane modernog proroka koji konačno rešava najveću nepravdu u tradicionalnoj teologiji, prokletstvo onih koji su izgubili svaku šansu. Da li je 1. Korićanima 15:29 ključ koji sve otključava? S druge strane, argument B, da li je ovo briljantan izum iz 19. veka? Da li je Džozef Smit, verski inovator, stvorio ubedljiv teološki sistem kako bi odgovorio na teška pitanja svog vremena? Da li je u ovom procesu pronašao jedan jedini nejasan i veoma debatovan stih 1 jezgra 1529 o kratkoj nepoznatoj i verovatno jeretičkoj praksi u Korentu, a zatim ga iskoristio kao biblijsku udicu na koju je okačio svoju potpuno novu nebiblijsku teologiju o višeslojnom delu duhovnog sveta i večnom progresu? Da li je ovo obnova izgubljene istine ili je stvaranje nove? (Izvor: Catholic Light) https://www.youtube.com/watch?v=HCyrd-eDyEw&t=386s

"Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." (Isaja 9:6)

Sotona je lagao da nećemo umreti, ali da ćemo postati pout bogova nije. On uvek meša laž i istinu, to je njegova veoma uspešna taktika. Pored toga je sam Bog potvrdio: " I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas ..." (Postanak 3:22) To je sve bilo u planu Božjem. Bog je zbacio Sotonu baš na zemlju i tako u raj Adama i Eve da bi ih naveo da sami odluće i tako spoznaju dobro i zlo, a to je prvi korak biti sličniji Bogu. Isus je kasnije osnovao jednu crkvu i zapovedio: "Budite dakle savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski." (Mateja 5:48). A na drugom mestu piše: "...dok svi ne dođemo do... savršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta," (Ef 4:11-13) "jer je Bog nama namenio nešto bolje, da (budemo) učinjeni savršenima. (Jevrejima 11:40) A što se Novaka Đokovića tiče, On nije Bog, jer da bi neko bio Bog mora imati sve Božanske atribute. Jedan Bog ima sva svojstva savršenstva. On ima potpunu istinu, potpunu ljubav, potpunu moć, potpunu pravdu, potpuni sud, potpunu milost, potpuno znanje i potpuno verovanje. Ipak Bog ponekad svoju decu naziva "bogovima" jer vidi da mogu jednog dana načinjeni savršenima. "Bogovi ste, i sinovi Višnjeg svi." (Psalm 82:1,5-8)

Sada samo trebamo znati koji su ti "Bogovi". "Jer je Gospod, vaš Bog, Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog velik i moćan, koji uliva strah, koji nije pristrasan i ne prima mito." (Ponovljeni zakon 10:17) "Ko je među bogovima kao ti, o Gospode? Ko je kao ti, slavan u svetosti, strašan u hvalama, koji čuda čini." (Izlazak 15:11) Sotona nije lagao kada je rekao "bićete poput Bogova i znati šta je dobro šta li zlo " Bog lično potvrđuje da je čovek postao kao oni (Bogovi). " I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo." (Postanak 3:22)

To je pogrešno prevedeno, jer ako je zaista sve stvoreno iz ničega i tako i čovek, zašto onda piše da je "Gospod Bog stvorio čoveka od praha zemaljskog..." (Postanak 2:7) "Creatio ek nihilo" stvaranje iz ničega pojavljuje se iznenada u drugoj polovini drugog veka nove ere. Ne samo što to učenje nije bilo dogma rane crkve, već je to učenje bilo u potpunoj suprotnosti sa svim filozofskim školama grčko-rimskog sveta. Stvaranje iz ničega nije bio stav koji je potvrđen učenjem Novog zaveta, čak ni apostolskim spisima. To je bio položaj koji su zauzimali apologeti kasnog drugog veka, Tatian i Theofilus, koji su naknadno razvili različiti crkveni autori, Tertullian, Irinej i ostali. Stvaranje iz ničega predstavlja novinu u interpretativnim tradicijama otkrivenja i ne može se jednostavno objasniti kao nastavak tradicije." [James N. Hubler, "Creatio ex Nihilo: Matter, Creation, and the Body in Classical and Christian Philosophy through Aquinas" (PhD diss., University of Pennsylvania, 1995)] Stvaranje iz ničega, niti se uči u Starom niti u Novom zavetu, čak ni rani crkveni oci, to ne uče. Ovo učenje bilo je nova ideja koja je promenila verovanja i učenja Jevreja i ranih hrišćana. "Creatio ek nihilo" se ne podučava ni u Starom ni u Novom zavetu, čak ne i od ranih crkvenih otaca, osim ako im to bez dokaza prepisujemo. Pošto Novi zavet tako nešto ne uči, ipak je Karadžić preveo stih u Jevrejima 11:3 pogrešno. "Vjerom poznajemo da je svijet riječju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo." (Karadžic) Da vidimo kako ostali prevodi zvuče: "Vjerom poznajemo, da je svijet riječju Božjom zgotovljen, tako da iz nevidljiva postade vidljivo." (Šarić) "Vjerom spoznajemo da su svjetovi uređeni riječju Božjom tako te ovo vidljivo ne posta od nečega pojavnoga." (Jeruzalemska) "Po vjeri mi shvaćamo da svjetovi su bili uređeni po riječi Božjoj. Slijedi da vidljivi svijet nema svog podrijetla u pojavnostima." (Dreter) Вером схватамо да је свет створен Божјом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог. (Čarnić) "Through faith we understand that the worlds were framed by the word of God, so that things which are seen were not made of things which do appear." (King James) "Durch solches Vertrauen gelangen wir zu der Einsicht, dass die ganze Welt durch das Wort Gottes geschaffen wurde und alle sichtbaren Dinge aus Unsichtbarem entstanden sind." (Luther) Jedini od skoro svih prevodioca koji drugačije prevodi je Vuk Karadžić: "Vjerom poznajemo da je svijet riječju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo." (Karadžic) Evo Grčkog originala i tu vidimo da je Karadžić pogrešno preveo. "Πίστει νοοῦμεν κατηρτίσθαι τοὺς αἰῶνας ῥήματι θεοῦ, εἰς τὸ μὴ ἐκ φαινομένων τὸ βλεπόμενον γεγονέναι." Da li ovde Grčki tekst uči "stvaranje iz ničega", ili već stvaranje iz nevidljivih već postojećih sirovina? Kao što je jedan autor pomenuo, grčki tekstne ne podučava "stvaranje iz ničega", već stvaranje iz prethodno postojećih sirovina, je rglagol "ktidzo" ima arhitektonsku konotaciju ... poput izgradnje ili izgradnje grada. Na ovaj način glagol pretpostavlja prisustvo već postojećeg materijala.

Svega što postoji u svom obliku da, ali nigde ne piše da je Bog sve stvorio iz ničega nego uvek od nečega. . "Bog je stvorio čoveka od praha zemaljskog." (Postanak 2:7) "vidljivo je postalo od nevidljivog." (Jevrejima 11:3) Znači ne od ničega. To zanači da postoji nevidljiva materija od koje je Bog sve stvorio.

Ako se vera oblikuje u dobrim delima, kako onda može to biti kriva vera, ako ima dobra dela? Možemo ovde da pišemo svašta i tačno i netačno ali tek kada uzmemo vreme da činimo drugima dobro, tek tada pokazujemo našu veru. A ako samo učimo bilo šta , to su samo reči i nemaju nikakvu vrednost ako se ne sprovedu u delo. Isus je učio: "Po delima njihovim ćete ih prepoznati." jer ako su dela njihova dobra, tada su i oni dobri. Bog kaže da čovek koji je zao ne može činiti ono što je dobro, jer pokuša li to, ili se Bogu pomoli, ne čini to sa pravom namerom, i ne pomaže mu ništa. Jer to mu se, ne računa u pravednost. Ako sada čovek koji je zao prinosi dar, čini to preko volje, radi toga mu se to računa isto kao da nije dao dar. Takođe se čoveku računa za zlo ako se pomoli ali ne sa pravom namerom srca. Da, ne pomaže mu ništa, jer Bog ne prima nikog takvog. Zao čovek ne može da čini ono što je dobro, niti daje dobar dar. Jer gorak izvor ne može davati dobru vodu, niti dobar izvor može davati gorku vodu. Čovek koji je sluga đavolov ne može da sledi Hrista, a ako sledi Hrista ne može biti sluga đavolov. Radi toga, sve što je dobro dolazi od Boga, a ono što je zlo dolazi od đavola, jer đavo je neprijatelj Bogu i bez prestanka vojuje protiv Njega, i poziva i mami na greh i da se neprestano čini ono što je zlo. Ali ono što je od Boga poziva i mami da se neprestano čini dobro. Radi toga poziva i mami da se čini dobro i da se Bog ljubi i da se Njemu služi, zato je to od Boga je nadahnuto. Eto zato sve ono što poziva da se čini dobro i navodi da se veruje u Hrista, objavljuje se moću i darom Hristovim. Tako savršenim znanjem prepoznajemo da je to od Boga. Ali sve ono što navodi čoveka da čini zlo i da ne veruje u Hrista i da ga poriče i Bogu ne služi, savršenim znanjem možete prepoznati da je od đavola. Đavo, naime, deluje na taj način, jer ne navodi nijednog čoveka da čini dobro, ne, nijednog. Niti anđeli njegovi, niti oni koji mu se podlažu. To je jednostavan princip. Ako mi sada neki Duh objavi da je Biblija istinita i bodri me da verujem u Hrista i da mu služim i svima dobro činim, onda to može biti samo od Boga.Ako nas bilo šta uči da odbacimo i oteramo Sotonu, i da volimo, obožavamo i služimo Spasitelju, kako može onda to biti od đavola? Da je tako, bio bi Sotona podeljen u sebi i uništio bi svoje carstvo, a Spasitelj je izjavio da to ne može biti.

Ja nisam nigde rekao da Mormonova knjiga to uči. To učenje je bilo poznato i učeno u izvornoj crkvi, jer to tvrdi Origen. Origen (185-254), poznat je kao jedan od najplodonosnijih ranokršćanskih pisaca, te mu se pripisuje između 800-6000 dela, tvrdi da je znao šta se u ranom Hrišćanstvo verovalo. To je učenje bilo zabranjeno što je dokaz da se prethodno učilo. Sad naravno vi možete gornje stihove drugačije da interpretirate, ali ja ću ih ipak onako interpretirati kako su jevreji verovali, a oni su verovali u preegzistenciju njihovoh patriarha. Što znači da je ovo učenje još strije i ne potiče iz hrišćanstva. Tomino jevanđelje je baš radi cara Justiniana i njegove zabrane odbačeno. Ali na sreću je ono ponovi nađeno. Isus reče, "Kada vas pitaju, 'Odakle dolazite?', recite im, 'Došli smo iz svetlosti, iz mesta gde se svetlost '... Ako vas pitaju 'Tko ste?', odgovorite, 'Mi smo njegovi sinovi, i odabranici živoga Oca'." (Evanđelje po Tomi 1:1-3, 48-53,62)

Tako nešto taj Bog nikad nije objavio, znači ne može biti tačno. To je samo naša pretpostavka, isto tako može Bog biti sveprisutan svojim svetlom , koje deluje kao bezžični internet, i tako može sve da vidi i sve da zna, i da ima bezbroj svojih anđela koji mogu da se teleportiraju širom svemira i tako je Bog svepisutan. Mi možemo sad da fantaziramo o tome, ali ako to Bog nije objavio onda mi to jednostavno neznamo. Ali ako jeste onda mora biti onako kao je On o tome objavio. Sveta pisma opisuju Boga koji je svetlo i tim njegovim svetlom je On sve prisutan i ispunjuje celi svemir. "I ovo je vest koju smo čuli od njega i vama javljamo - da je Bog svetlost i u njemu nema nikakve tame. Ako kažemo da imamo zajednicu s njim, a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istine. Ako pak hodimo u svetlosti, kao što je on sam u svetlosti, imamo zajednicu jedan s drugim." (1 Jovanova 1:5-7) "Svetlost koja se širi iz prisustva Božjeg da ispuni beskrajnost prostora – Svetlost koja je u svemu, koja daje život svemu, koja je zakon po kome se sve upravlja, i to moć Boga koji sedi na svom prestolu, koji je u grudima večnosti, koji je posred svega." (Učenje i Zaveti 88:12-13)

Traba još napomenuti da uzimanjem hleba i vina na spomen Hrista, mi obnavljamo naše saveze sa Njim. Tada dobijamo obećenje da će Duh Hristov biti sa nama. Treba još napomenuti da je sve to simbolika koja ukazuje na Hrista i naše saveze sa njim i da nije baš tako bitno koja vrsta hleba koristimo ukoliko to činimo na njegov spomen. "Jer, gle, kažem vam da nije važno šta ćete jesti ili piti kada uzimate pričest, ukoliko to činite sa okom uprtim na slavu moju – u spomen Ocu na telo moje koje beše položeno za vas, i na krv moju koja beše prolivena za oprost greha vaših." (UiZ 27:2)

Vera bez dela je mrtva

pa baš to uči Biblija

KAKO SE JOV MOGAO RODITI ZA VREME STVARANJA ZEMLJE? "Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znaš li? Ili ko je rastegao uže preko nje? Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu. Znaš ti; jer si se onda rodio, i broj je dana tvojih velik." (Jov 38:4-7,21) BOG JE POZNAVAO JEREMIJU PRE NEGO ŠTO SE RODIO: "I dodje mi reč Gospodnja govoreći: Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego izidje iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te." (Jeremija 1:4,5) PRE SVAKOG VREMENA... "Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje. Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom. Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila; Još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom; Kad je uredjivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom... " (Poslovice/priče Solomunove (8:22-31) KAKO SE MOŽE VRATITI DUH BOGU AKO GA ON NIJE POSLAO? "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12:07) DA LI JE MOGAO SLEP ZGREŠITI PRE ROĐENJA? "I vide u prolazu čoveka slepa od rođenja. I zapitaše ga njegovi učenici: ravi, ko je zgrešio, on, ili njegovi roditelji pa se slep rodio?" (Jovan 9:1,2) BLAGOSLOVI NA NEBESIMA "Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima kroz Hrista; jer nas je pre postanka sveta izabrao u njemu, da bismo bili sveti i bez mane pred njim u ljubavi." (Efeženima 1:3-7) "Ali bilo je ugodno Bogu, koji me je izdvojio iz utrobe moje majke i pozvao me svojom milošću." (Gal 1:15) PRE VREMENA SVETA "On nas je spasao i pozvao nas svetim pozivom, ne zbog naših dela, već zbog svoje namere i blagodati, koja nam je pre vremena sveta data u Hristu Isusu." (2.Tim 1:9) "On je takođe učinio da sav ljudski rod potiče od jednog čoveka i da se nastani po svoj zemlji, postavio je određena vremena i granice njihovog nastanjivanja," (Dela 17:26) DECA BOŽJA "Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija. A kad smo deca i naslednici smo: naslednici, dakle Božiji, a sunaslednici Hristovi: jer s Njim stradamo da se s Njim i proslavimo." (Rimljanima 8:16,17) ZABRANA Po naredbi Cara Justiniana na 5. sveukupnom saboru u Konstantinopelu 553. g. zabranjeno je učenje o prezemaljskom postojanju čovekovog duha.

slažem se sa vama da je stvaranje svemira trajalo duže, i da to ne uskraćuje Božju svemoć.

Bog je lično biće po čijoj je slici čovek stvoren: "Zatim Bog reče: „Hajde da načinimo čoveka po svom obličju, sličnog nama, i neka vlada nad morskim ribama, nad stvorenjima koja lete po nebu, nad stokom, nad svom zemljom i nad svim drugim životinjama što se miču po zemlji.” (Post 1:26) "Ovo je knjiga o Adamovom životu. Onog dana kada je Bog stvorio Adama, načinio ga je sličnim sebi." (Post 5:1) Određene denominacije koje se pozivaju na Nikejski ili Atanasijski simbol vere, tvrde da su Otac, Sin i Sveti Duh apstraktni, apsolutni, transcendentni, svuda prisutni, jedne suštine, večni i nepoznati, bez tela, udova ili emocija, koji prebivaju izvan prostora i vremena. Radi toga mnogi hrišćani veruju, da Bog nemože biti sveprisutan ako ima telo, a zaboravljaju da je Isus otišao u telu na nebo. Ipak se ovo učenje ne temelji na pismu. Tu se postavlja pitanje, zašto bi sada jedna osoba sa telom od duha bila sve prisutna, a druga sa telom od mesa i kostiju to nije. Nije li Isus otišao na nebo u telu? Nije li on i dalje svemoćni Bog? A ako je i dalje svemoćni Bog, zašto nije sveprisutan iako ima telo? To što Boga čini sveprisutnim to je njegov Duh i svetlo ili njegova duhovna moć a ne telo, bilo ono od duha ili mesa i kostiju. Naravno ako mislite da je za vas lakše da zamislite jednog bestelesnog Boga i samo kao takvog sveprisutnog, to je u redu, ali mislim da bi to trebalo stajati na pismu a ne na vlastitom mišljenju. Iako Biblija potvrđuje njegovu svepisutnost: „Jer u njemu živimo i krećemo se i jesmo“ (Dela apostolska 17:28). Ona ne objašnjava kako to funkcioniše. Ja takođe verujem da je Bog sveprisutan, i da njegova prisutnost prebiva u beskrajnosti svemira. Ali verujem isto da je Bog mnoge izgubljene istine o prirodi Boga, ponovo objavio, preko Josepha Smitha i drugih posle njega. Zato naši novoobjavljeni spisi na to daju jasniji odgovor. „On sve shvata, i sve je pred Njim, i sve je oko Njega; i On je iznad svega, i u svemu, i kroz sve, i oko svega; i sve je po Njemu, i od Njega, i to od Boga, u veke vekova. “ (UZ 88:41). Bog je, za nas, naravno, lično biće po čijem liku je čovečanstvo stvoreno, ali On je takođe i imanentno biće iz koga izlazi svetlost koja ispunjava ceo svemir i tako ga čini sveprisutnim. "I ja, Bog, rekoh svom Jedinorođencu, koji sa mnom beše od početka: Načinimo čoveka po obličju svome, nalik sebi; i beše tako. I ja, Bog, rekoh: Neka vladaju nad ribama morskim, i nad pticama na nebu, i nad stokom, i nad svom zemljom, i nad svakim bićem što puže po zemlji." (Mojsije 2:26) "Po obličju sopstvenog tela svog, muško i žensko, stvori ih, i blagoslovi ih, i nadenu im ime Adam, u danu kada behu stvoreni i behu postali žive duše u zemlji, u podnožju Božjem." (Mojsije 6:9). „Svetlost koja se širi iz prisustva Božjeg da ispuni beskrajnost prostora – Svetlost koja je u svemu, koja daje život svemu, koja je zakon po kome se sve upravlja, i to moć Boga koji sedi na svom prestolu, koji je u grudima večnosti, koji je posred svega.“ (UZ 88:12–13). Moć, svetlost, uticaj i duh koji izviru iz njegove ličnosti i ispunjavaju neizmernost svemirskog prostora, su međutim, njegova kreacija i tako je On ipak, sa telom ili bez, sveprisutan.

Ja verujem u još jednu komponetu koja tu fali, a to je predzemaljsko postojanje. Verujem da smo svi mi prvo rođeni na nebu kao Božja bukvalna deca, kao njegovi sinovi i kćeri, i da smo tamo kao takvi napredovali aneki od nas čak bili i anđeli, i da nas je On poslao na zemlju da bi tamo dobili tela i stekli nova iskustva i ako smo tamo poslušni, dobili većni život kod Boga. Naravno ovde na zemlji telesno gledano smo deca Adama i Eve i telesno trebamo takođe postati Božja deca sklapajući savez sa njim da želimo i dalje biti njegovi sinovi i kćeri. Pored toga postajemo ovde i deca Hristova, primanjem krštenja vodom i duhom. Naravno nisu svi stvorovi deca Božja, jer se ta titula može izgubiti, ako slediomo Sotonu i postanemo tako njegova deca. Učenje o predzemaljskom postojanju, potiče iz izvorne crkve, ali ono je zabranjeno od cara Justiniana, uprkos protesta tadašnje crkve. Zato je večini hrišćana tako nešto danas nepoznato. Ipak, bez tog učenja nemožemo razumeti plan Božji u potpunosti. Po naredbi Cara Justiniana, na 5. sveukupnom Saboru u Konstantinopelu u 553 g. zabranjeno je učenje, o preegzistenciji čovekovog duha.

Ja nisam govorio o nikavim drugim dimenzijama, nego sam pisao da mesto gde je Bog vlada druga slava i mi nemožemo tamo biti ako nas krv Isusa ne očisti i mi ne budemo milošću spašeni. Čijenica da vreme ne teče svugde Isto, dokazao je i Einstein u njegovoj teoriji relativnosti. Ali sveta pisma govoreo tome: "...da je Jedan dan kod Gospoda kao hiljada godina i hiljada godina kao jedan dan" (2 Petr 3:8) A kako vi sve to zamišljte, to je vaše, ali ako nešto Bog nije objavio o tome ne razgovaram. Ostalo je sve stvar interpretacije. "Sva istina je nezavisna u delokrugu u kojem ju je Bog postavio, da deluje sama po sebi, kao i svaki razum; u suprotnom nema postojanja." (UiZ 93:30)

Ako postoji "jedna prava crkva", onda ona nije na dobrom glasu i na nju se govore svakojake laži. To je Isus potvrdio svojom izjavom: "Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. Kad biste bili deo sveta, svet bi vas voleo jer biste bili njegovi. Ali pošto niste deo sveta, nego sam vas ja izabrao iz sveta, zato vas svet mrzi..." (Jovan 15:18-26) "... kad vas zbog mene vređaju i progone i nabeđuju za svako zlo. .” (Mateja 5:11-12) Sama činjeinica da i dalje pišeš neistine i poluistine o nama, iako sam ti rekoa da mi tako ne verujemo, potvrđuje moj stav. Pola od tvoji optužbi je uzeto iz antimormonskog filma "Godmakers", za koje postoje dokazi da su netačni. Filmski stvaraoci tog dela pokazuju potpuno nepoštovanje osećanja drugih ljudskih bića. Verovanja koje milioni ljudi smatraju svetim gaze se, ismevaju i iskrivljuju, sa određenom svrhom i zlobom unapred. Veliki broj ispravno mislećih hrišćana izrazio je gađenje prema ovoj vrsti propagande. Producenti filma su priznali da su koristili obmanu kako bi dobili informacije od crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana i kako bi organizovali intervjue sa crkvenim zvaničnicima i isekli i ikrivili njihove reć koje se vide u filmu. Ove gnusne taktike govore same za sebe.

"Prije svega" se sigurno ne odnosi da je on bio i pre Boga Oca, što znači da se o "svega", misli na stvari a ne na decu Božju.

Nakon smrti Isusa Hrista, bezbožni ljudi su progonili apostole i članove Crkve, i mnoge od njih su ubili. Sa smrću apostola, ključevi sveštenstva i predsedavajuća sveštenička vlast bili su uzeti sa zemlje. Apostoli su čuvali učenja jevanđelja čistim i zadržali su red i standarde dostojnosti članova Crkve. Bez apostola, tokom vremena, učenja su bila iskvarena i neovlašćene izmene su načinjene u organizaciji Crkve i svešteničkim obredima, kao što su krštenje i poveravanje dara Svetog Duha. Bez otkrivenja i svešteničke vlasti, ljudi su se oslanjali na ljudsku mudrost tumačenja Svetih pisama, načela i obreda jevanđelja Isusa Hrista. Pogrešne ideje su bile podučavane kao istina. Veliki deo poznavanja pravog karaktera i prirode Boga Oca, Njegovog Sina, Isusa Hrista i Svetog Duha je bio izgubljen. Učenja o veri u Isusa Hrista, pokajanju, krštenju i darovima Svetog Duha postala su izmenjena ili zaboravljena. Sveštenička vlast data Hristovim apostolima više nije postojala na zemlji. Otpadništvo je na kraju dovelo do pojave mnogih crkvi. Nakon više vekova duhovne tame, muškarci i žene koji su tragali za istinom protestovali su protiv postojeće verske prakse. Shvatili su da su mnoga učenja i obredi jevanđelja bili izmenjeni ili izgubljeni. Oni su tragali za jačim duhovnim svetlom i mnogi su govorili o potrebi obnove istine. Oni, međutim, nisu tvrdili da ih je Bog pozvao da budu proroci. Umesto toga, trudili su se da preurede učenja i običaje za koje su verovali da su bili izmenjeni ili iskvareni. Njihovo nastojanje dovelo je do osnivanja mnogih Protestantnih crkvi. Reformacija je rezultirala u uvećanoj naglašenosti verske slobode, što je otvorilo puteve za konačnu obnovu. Spasiteljevi apostoli su predskazali ovo sveopšte otpadništvo. Oni su, takođe, predskazali da će jevanđelje Isusa Hrista i Njegova Crkva još jednom biti obnovljeni na zemlji. "Pazite na sebe i na sve stado u kom vas je Sveti Duh postavio za nadglednike, da pasete Crkvu Gospoda i Boga koju je stekao krvlju svojom. Ja znam da će posle mog odlaska među vas ući okrutni vukovi koji neće imati obzira prema stadu. I između vas samih dići će se ljudi koji će iznositi iskrivljena učenja da bi odvukli učenike za sobom." (Dela apostolska 20:28-30) "Međutim, u narodu je bilo i lažnih proroka, kao što će i među vama biti lažnih učitelja. Oni će neprimetno uvesti razorne jeresi i odreći će se Gospodara koji ih je otkupio, i tako na sebe navući brzu propast. I mnogi će se povesti za njihovim besramnim delima i zbog njih će se pogrdno govoriti o putu istine." (2. Petrova 2:1-2) "Čudim se da se tako brzo odvraćate od Onoga koji vas je pozvao Hristovom blagodaću na neku drugu dobru vest. Ali druga ne postoji. Postoje samo neki koji vas zbunjuju i žele da iskrive dobru vest o Hristu. Ali čak i kad bismo vam mi, ili kad bi vam anđeo s neba objavio drugačiju dobru vest od one koju smo vam već objavili, neka bude proklet. Ono što smo već rekli, to i sada ponavljam: Ko god vam objavi drugačiju dobru vest od one koju ste već prihvatili, neka bude proklet." (Galatima 1:6-9) "‘Gle, dolaze dani’, govori Gospod, ‘kada ću na zemlju poslati glad i žeđ, ali ne glad za hlebom niti žeđ za vodom, nego za slušanjem Gospodnjih reči. Oni će posrtati od mora do mora i od severa do istoka. Lutaće tražeći Gospodnju reč, ali je neće naći." (Amos 8:11-12) "A što se tiče dolaska našeg Gospoda Isusa Hrista i našeg sakupljanja k njemu, molimo vas, braćo, ne dajte da vas u prosuđivanju brzo pokoleba ili uznemiri neka nadahnuta izjava ili neka reč ili neko navodno naše pismo, o tome da je Gospodnji dan blizu. Ne dajte nikome da vas zavede ni na koji način, jer taj dan neće doći dok prvo ne dođe otpad i ne otkrije se čovek bezakonja, sin uništenja, koji se protivi i uzvisuje se iznad svega što se naziva „bog” ili se obožava, tako što sedi u Božjem hramu prikazujući se kao bog.Zar se ne sećate da sam vam to govorio još dok sam bio s vama? I tako sada znate šta ga zadržava, da bi se otkrio u svoje vreme. Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava.Tada će se otkriti bezakonik. Njega će Gospod Isus ubiti duhom svojih usta i uništiti svetlošću svoga dolaska. Ali bezakonikov dolazak, koji Sotona omogućuje svojim delovanjem, propraćen je svakim silnim delom i lažnim čudima i znacima, i svakom nepravdom i prevarom. Sve je to namenjeno onima koji odlaze u propast zato što nisu prihvatili ljubav prema istini da bi se spasli. I zato Bog dopušta da na njih deluje zabluda, da bi verovali laži, kako bi svi oni bili osuđeni jer nisu verovali istini, nego su voleli nepravdu." (2. Solunjanima 2:1-12)

Neko misli ako piše kilometraske spise da će onda to biti tačnije. Ja i dalje mislim da nisi u pravu.

Da li je za Boga bilo šta nemoguće? Pored toga kod Boga ne teče vreme i tamo je večnost, a stvaranje "neba i zemlje" odnosi se samo na zemlju i neba iznd njege, što se može odnositi samo na naš sunčev sistem, Iako nemamo tačne detalje stvaranje niti kojiko je to zapravo trajalo, može sigurni biti da je Bog stvorio sve, planete, sve zvezde i sve galksije i tako celi svemir. Naša sveta pisma to potvđuju: "I bezbroj svetova stvorih; i takođe ih stvorih u svrhu svoju.. A prvog čoveka od svih ljudi nazvah Adam, što znači mnogo. No izveštaj jedino o ovoj zemlji, i stanovnicima njezinim, dajem tebi. Jer gle, ima mnogo svetova koji uminuše rečju moći moje. I ima ih mnogo koji sada stoje, i bezbrojni su oni čoveku; no sve su stvari izbrojane meni, jer one su moje i ja ih poznajem. I Gospod Bog prozbori Mojsiju, govoreći: Nebesa, ona su mnoga, i ne mogu biti izbrojana čoveku; no, izbrojana su meni, jer su moja. I kao što će jedna zemlja uminuti, i nebesa njezina, upravo će tako druga doći; i nema kraja delima mojim, niti rečima mojim." (Mojsije 1:34-42) "I kada bi bilo moguće da čovek prebroji deliće zemlje, da, milione zemalja poput ove, to ne bi bio ni početak broja stvaranja tvojih... (Mojsije 7:30)