Nefi

Ja ne govorim o sreći nego o radosti. Tu postoji velika razlika. Sreća je nešto prolazno ali radost je nešto što nam daje više od sreće, to je jedno stanje kada je sveti Duh sa nam ai tako smo u zajednici sa Bogom. Niko nebi podneo progone, niti druge muke, da nije imao utehu u Duhu svetom. Novi Zavet na mnogo mesta baš o tome svedoči: A plod je Duha: ljubav, RADOST, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost, umerenost." (Galaćanima 5:22,23) "A Bog nade da ispuni vas svake RADOSTI i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog." (Rim 15:13) "Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i RADOST u Duhu Svetome." (Rim 14:17) "...koga vi volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iako ga ne vidite, i radujete se neizrečivom i proslavljenom radošću." (1 Petrova 1:8) "Do sada niste ništa tražili u moje ime; tražite i dobićete, da vaša RADOST bude potpuna." (Jovan 16:24) Sotona nas ne može ispuniti radošću, jer je on nema. On je u bedi i želi da budemo bedni kao on. Gde je on tu nema radosti nego samo tuge i bede. To su moja lična iskustva ali možda vi imate drugačija.

Mislim da Sotona ne može niti je ikada pokazao da može da imitira svetog Duha. Oni koji to misle verovatno neznaju razliku i zato se boje da ne budu prevareni. To je razumljivo, ali ipak novi zavet opisuje nekoliko opisa svetog Duha, kao tešitelje koji nam šalje utehu, koji nas ispunjava neopisivom radošču, koji nas podučava o istini, koji svedoči o Ocu i Sinu, i koji objavljuje istinu o svemu. Ako su sada Hrišćani iz prva dva veka takva iskustva imali, zašto ih onda mnogi danas ignoriraju? Ja mislim ako se neko uzda u Boga i njegovog obećanja svetog duha nije uzadanje u svoje srce, niti ima ikkave veze sa tim, ipak sveti duh ne deluje samo u srce, nego je to samo jedan osećaj nusproizvoda uticaja svetog Duha ali sigurno ne jedini. Sveti Duh utiče više na naš razum, jer ga osvetli da razumemo principe jevanđelja a radost koju osećamo dolazi od njega. To nemože Sotona da imitira jer On nema radost već je u bedi. Tamo gde je beda tu nije radost Duha svetoga. Na kraju svega bilo kako pokušamo to da opišemo neće biti uspešno. Fakt je sveti Duh ima ubedljivu moć i kada nam On nešto posvedoči zna se jer On odgoni svaku sumnju. Isus je učio da ištemo svetog Duha od Boga.

Zašto su onda oni koji su putem za Emaus čuli Hrista i osetili da im gori u grudima, kada su slušali Isusove reči, znali tako da su istinite? "I rekli su jedan drugome: „Zar nam nije srce gorelo dok nam je putem govorio, dok nam je tumačio Pisma?” (Luka 24:32) Ili kada je prorok Ilija čuo tihi i nežan glas i znao da je Bog u njemu? "došao je glas, tih i blag. Kad ga je Ilija čuo, pokrio je lice ogrtačem pa je izašao iz pećine i stao na ulaz. I gle, taj glas mu reče: „Šta radiš tu Ilija?” (1 Carevima 19:11-13) Ili zašto celi novi zavest opisuje osećanja kao odgovor na molitve ili prisustvo Duha svetoga? "A Bog nade da ispuni vas svake RADOSTI i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog." (Rim 15:13) Samo uticaj svetog Duha nisu samo osećanja nego već se može videti svetlo i čuti njegov tihi, fini ali ubedljiv glas, koji goni svaku sumnju u nama. Tako se zaista može znati. To je svedočanstvo od duha svetoga. Ali naravno i to se nemože dokazati, a to se svakom daje čija je vera iskušana.

Mnogi od vas idu na internet tražeći dokaze o istinitosti Mormonove knjige. I to je sasvim u redu! Postoji mnogo zaista interesantnih stvari o kojima možemo razgovarati: geografija, hebraizmi, svedoci, stilometrija, lingvistika i još mnogo toga. Ali činjenica je: niko vam nikada neće moći dokazati da je Mormonova knjiga istinita. I u ovom članku ćemo govoriti o tome zašto je to tako. Ipak niko ne može sa sigurnošću dokazati da je ono što je napisano u svetim pismima zapravo istina, to važi i za Bibliju. Ne može se dokazati da je Mojsije razgovarao sa vatrenim grmom ili razdvojio Crveno more ili da je Hristos vaskrsao iz mrtvih. Isto tako je i sa Mormonovom knjigom, ne mogu dokazati da je Amon propovedao Lamancima, ili da je Jaredov brat video Boga, ili da je Hrist posetio Ameriku. Biti u stanju da sve dokažemo konačno i naučno je u suprotnosti sa onim što Bog želi za nas u ovom životu a to je naime, vera. Bog želi da naučimo da verujemo i tek tada nam Bog može svetim Duhom potvrditi da je to što verujemo istina. Terryl und Fiona Givens u knjizi "The God Who Weeps" (Bog koji plače) kažu: „Poziv na veru je poziv da koristimo srce, da ga prilagodimo da rezonuje u skladu sa principima, vrednostima i idealima za koje se žarko nadamo da su istiniti i za koje verujemo da su razumni, ali ipak nemamo dokaz da sigurno znamo da je istinito to što verujemo, već se samo nadamo da je to možda istinito. Zato postoje i razlozi za sumnju i za verovanje da bi tako izbori zaista bili izbor […]. Ogromna prevlast dokaza na obe strane učinila bi našu odluku besmislenom poput napunjenog pištolja uperenog u naše glave. Opcija da se veruje mora se pojaviti na ličnom horizontu kao plod iz raja, nesigurno ugrađen između zahteva koji su u dinamičkoj napetosti jedni sa drugima.“ Dokaz ne moće stvoriti verovanje. Drugim rečima, ne možete istinski verovati ako ranije niste imali razloga da sumnjate, a onda ipak odlučite da verujete. Ovde želim da naglasim da citat ne zagovara slepu veru u sve što nam se nađe na putu. Umesto toga, zagovara verovanje u stvari za koje imamo razumne, ali ne i određene razloge da verujemo da su istinite. Iako argumenti ne stvaraju uverenje, njihov nedostatak uništava verovanje. Ono što se čini da je dokazano ne mora biti prihvaćeno; ali ono što niko ne zna da brani brzo se napušta. Racionalni argumenti ne stvaraju veru, ali održavaju klimu u kojoj vera može cvetati. Postoji niz naučnih istraživanja članova naše crkve koja pomažu u stvaranju ove klime. Ali na kraju dana, ne mogu dokazati da je Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana obnovljena Crkva Hristova. I to ne bi trebalo da iznenadi ili zabrine bilo koga od vernika. Sumnja je neophodan uslov za veru. Mormonova knjiga uči: „ Jer svakako mora biti da postoji suprotnost u svemu.“ (2. Nefi 2:11). Ovo je princip na koji religiozni ljudi moraju da se naviknu. Na primer: Ako verujete u Mormonovu knjigu, ima više nego dovoljno ljudi koji su spremni da vam daju razloge zašto ne biste trebali da verujete u ti knjigu. Ako verujete u Bibliju, ima mnogo ljudi koji će vam reći zašto je to verovanje pogrešno. To je jednostavno tako. Smatram da je šokantno kada se ljudi od vere obraćaju sledbenicima druge vere i zahtevaju dokaz o ispravnosti njihovog verovanja. Naravno, jedna osoba može biti u pravu, a druga može pogrešiti. Ali zahtevati nešto od nekog drugog što sami ne možete da dokažete je čisto licemerje. Moje je mišljenje da će svi spisi, uključujući Mormonovu knjigu, ostati u oblasti vere. Nauka neće ni dokazati ni opovrgnuti Sveto pismo. Međutim, pojaviće se dovoljno verodostojnih dokaza da spreče rugače da se nebi prebrzo radovali, ali ne dovoljno da uslov verovanja učine nepotrebnim. Vernici moraju biti strpljivi tokom takvog razvoja događaja. Kompleksnost Mormonove knjige je pokazatelj njene autentičnosti, ali ne dokazuje njenu istinitost. Duh Sveti je jedini pravi izvor vere. Bog prepoznaje potrebu da u izvesnoj meri zadovoljimo svoje sposobnosti rasuđivanja. Ali Bog želi da ga izaberemo zato što su naša srca i nade u skladu sa Njegovim planom a ne zato što nas dokazi vode ili čak primoravaju da verujemo u Njega. To nije vrsta vere koja Boga zanima. Ovo stvara robove, a ne sledbenike. U Mateju 16, Isus pita svoje učenike: „Šta kažete, ko sam ja? Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga živoga! Isus odgovori i reče mu: Blagosloven si Simone Barjona; jer ti ovo ne otkri telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima“ (Matej 16:15-17). Bog želi da naše poverenje u Njega dolazi od Njega kroz potvrdu Svetog Duha. Zato smo na kraju Mormonove knjige pozvani da je pročitamo, razmislimo, a zatim „pitajte Boga Večnog Oca u ime Hristovo da li je to istina; i ako pitate iskrena srca, sa pravom namerom i imate veru u Hrista, on će vam objaviti to moći Svetog Duha da je to istina“ (Moroni 10:4). Ovo je isti izvor koji je svedočio Petru da je Isus Hrist Sin Božji.

Iako se to ne može u smrtnosti potpuno ostvariti, može se truditi da u svemu budemo bolji i savršeniji.

Prioadnici Nikejsko Atanasijske lige odbacaju Origena i njegove ideju. Mnoge su i pogreüno razumljene a neke i namerno izvrnute. Ipak za Arijanstvo je Origen bio autoritet. Zato je i postao za mnoge nepoznat.

Savršenstvo je jedan proces koji će se ostvariti tek posle vaskrsenja

Svako ko se rodi ovde na zemlji prolazi kroz zavesu zaborava, tako da se niko više ne seća na svoj predzemaljski život. Origen (185-254), poznat je kao jedan od najplodonosnijih ranokršćanskih pisaca, te mu se pripisuje između 800-6000 dela, tvrdi da je znao šta se u ranom Hrišćanstvo verovalo. On tvrdi da se ovo verovalo u ranom Hrišćanstvu i to večna preegzistencija duša svih ljudi koji danas žive Njegova dela su bila autoritet u rano hrišćanskoj Crkvi i svedoči o tome da su Hrišćani tog vremena verovali drugačije nego danas. Na Sinodi cara Justinijana 543 g. Origena, su proglasili Jeretikom. Zabranjeno je učenja Origena o preegzistentnost čovekovog Duha.

Mi verujemo da je Isus Hrist bio u njegovoj preegzistenciji Jahve, Bog starog zaveta, Bog Izraela. Hrist se žrtvovao za sve koji imaju skrušeno srce i raskajan duh. (2. Nefi 2: 7) Hrist će otkupiti ljude od njihovih greha, a ne iz njihovih greha. (Alma 11:34-37) Savršeni plan milosti i pravde. (Alma 42: 11-15, 22-30; Alma 34: 10-16) Pored naših grehova, Otkupitelj je uzeo i naše bolove, brige i iskušenja kako bi nas znao utešiti i ojačati. (Alma 7: 11–12) Neograničena priroda Pomirenja (2. Nefi 9: 7, Alma 34: 10-12) Pomirenje je neograničeno i večno. (Alma 34:15) Ne moramo znati kako pomirenje deluje da bi ono funkcionisalo - ono počinje da deluje čim zamolimo Boga da ga primeni u našem životu. (Alma 34:31) Bez vaskrsenja ljudi bi bili zauvek podvrgnuti đavolu i njegovim anđelima. (2. Nefija 9: 8-10) Sve što je Bog dao ukazuje na Hrista i svedoči o njemu. (2. Nefi 11: 4, Alma 30:44) Plan spasenja postoji od osnivanja sveta (Alma 12:25), Isus Hrist je fokus ovog plana. (Eter 3:14) Hristovo spasenje je neograničeno i deluje na vernike koji su živeli i pre ovog događaja (Alma 39: 15-19)

Predsmrtni život je život koji prethodi životu na zemlji. Svi muškarci i žene su živeli sa Bogom kao Njegova duhovna deca pre dolaska na zemlju u smrtnost. To se naziva prvo stanje. U tom stanju su neki bili predodređeni radi svoje izuzetne pravednosti i zalaganja za preegzistentnog Isusa Hrista tako da su sada izabrani ovde na zemlji. Ovo učenje je postojalo i u rano Hrišćanskoj crkvi a zabranjeno je od Cara Justiniana. Mi verujemo da je ovo učunje ponovo objavljeno preko Josepha Smitha.

Kao i mnogi drugi hrišćani širom sveta, mi, takođe, gledamo na Isusa Hrista kao na svog Gospoda i slavimo Ga kao svog Spasitelja. Mnoga naša verovanja o Isusu Hristu slična su drugim hrišćanskim verovanjima o Njemu. Ali takođe verujemo u mnoge čiste i dragocene istine o Spasitelju koje su jedinstvene za Crkvu Isusa Hrista svetaca poslednjih dana. Ko je Isus Hrist? Kao i većina hrišćana, mi verujemo da je Isus Hrist Božji Sin i Stvoritelj sveta. Međutim, mi imamo jedinstveno uverenje da su Bog Otac i Isus Hrist dva zasebna bića. Verujemo da su Bog i Isus Hrist u potpunosti ujedinjeni u svojoj savršenoj ljubavi prema nama, ali je svako od njih zasebno biće sa sopstvenim savršenim, proslavljenim telom (videti UIZ 130:22). Verujemo da su svi muškarci i žene ikada rođeni, uključujući Isusa Hrista, živeli sa Bogom kao Njegova duhovna deca pre ovog života. Bog je želeo da svako od nas dođe na Zemlju da bismo stekli iskustvo, učili i napredovali kako bismo postali više poput Njega. Ali Bog je takođe znao da će sva Njegova deca grešiti, umreti i neće doseći Njegovu slavu. Biće potreban Spasitelj koji će prevladati naše grehe i nesavršenosti i izmiriti nas sa Bogom. Mi verujemo da je Isus Hrist izabran da bude taj Spasitelj davno tokom predsmrtničkog života sa Bogom. Klicali smo od radosti kada nam je predstavljen Božji veličanstveni plan za Njegovu decu (videti Jov 38:7). Smrtnički život Isusa Hrista? Mi verujemo da je Isus rođen u Vitlejemu. Kao dete Boga Oca i smrtne majke, Marije, odrastao je učeći o svojoj božanskoj misiji i Jevanđelju Njegovog Oca redak po redak, odredbu za odredbom (videti UIZ 98:12). Takođe verujemo da je Isus Hrist živeo savršenim smrtničkim životom da bi bio najveći primer koji ćemo slediti. Postao je Mesija, obećani Spasitelj Božjeg naroda čiji su dolazak proroci već odavno prorekli. U Svetim pismima je zapisano da je poučavao svoje Jevanđelje rečju i delom dok je „hodao putevima Palestine, lečio bolesne, čineći da slepi progledaju i podižući mrtve”. Takođe verujemo da je Isus Hrist svojim pomirenjem neopisivo patio u Getsemaniji i na krstu za grehe čitavog čovečanstva, kako bi nam mogao savršeno pomoći u svim našim patnjama. Verujemo da je Isus Hrist umro na krstu i da je ponovo ustao kako bi celo čovečanstvo moglo vaskrsnuti i jednog dana se vratiti da živi sa Nebeskim ocem punim ljubavi. Kao jedina osoba koja je ikada živela potpuno bezgrešnim životom, Spasitelj je bio savršena žrtva, jagnje bez mane. Jedinstveno za svece poslednjih dana je uverenje da je Isus Hrist posle svoje smrti posetio svoj narod na američkom kontinentu (videti Jovan 10:16; 3. Nefi 11). Kako to Mormonova knjiga opisuje. Kako mogu postati više nalik Isusu Hristu? Isus Hrist je savršeni primer svega što je dobro: vere, nade, milosrđa, vrline, znanja, strpljenja, poniznosti, poslušnosti i svake druge vredne osobine. Mi verujemo da ćemo, dok nastojimo da razvijemo ove osobine, postati više nalik Isusu Hristu. Možemo nastaviti da se razvijamo u nastojanju da postanemo više poput Njega kada se često molimo, kajemo za svoje greške i istražujemo Sveta pisma kako bismo više naučili o Njemu. Vera u Isusa Hrista i sleđenje Njegovih učenja, jedini su put do pronalaženja trajne sreće. Naš život na zemlji može doneti mnoga iskušenja, izazove pa i bol. Ali, kako je Spasitelj obećao u Mateju 11:28: „Hodite k meni, svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.”