Nefi

Nigde ja nisam rekao da će se svi spasiti. Očigledno imaš drugačiju definiciju spasa. Spasenje je naslediti samo nebesko carstvo, ali ja sam rekao da je Pavle učio da postoje niža carstva koje će naslediti oni koji su bili opaki. A večni pakao će naslediti samo oni koji se nikada nisu pokajali, jer su hulili Duha znajući istinu pobunili se svesno protiv Boga. Takvi se neće nikada pokajati, jer su se svesno odlučili za zlo. Takvi ne žele da budu tamo gde je Bog jer su prljavi, a ništa nečisto nemože biti tamo gde je Bog. Oni odlaze u krajnju tamu. A oni koji su bili za života nesvesno i bez spoznaje Boga zli, mogu se do jednog stepena pokajati. To su oni koji su lažljivci, i vračari, i preljubnici, i bludnici i ko god ljubi laž i laže. To su oni koji trpe gnev Božji na zemlji. To su oni koji trpe osvetu večnoga ognja. To su oni koji su bačeni dole u pakao i trpe gnev Svemogućeg Boga, sve do punine vremena, kada Hrist bude potčinio sve neprijatelje pod noge svoje, i usavršio delo svoje." Za njih Isus nije platio dug, zato oni moraju sami da ga plate. Tamo u duhovnoj tamnici će se mučiti paklene muke, ali će biti jednog dana oslobođeni, kada plate za svoje grehe. "..pa te bace u tamnicu. Istinu ti kažem: nećeš odande izaći dok ne isplatiš i poslednju paru.” Meteja 5:25-26) Oni će biti zauvek duhovno mrtvi, jer su odvojeni od Boga. Oni će dobiti mesto koje će biti za njih podnošljivo.

Da, svaka osoba ima svoj Duh, Bog Otac ima svoj Duh sa kojim vlada svemirom i ispunjuje prostor i tako mu je sve prisutno. Isto i Sin ima svoj Duh kojim ispunjuje celi svemir. To je svetlost Hristova. "Kao što je On u suncu, i svetlost je sunca, On je i moć kojom beše stvoreno. Kao što je i u mesecu, i svetlost je meseca, i moć je kojom beše stvoren; Kao što je i svetlost zvezda, i moć je kojom behu stvorene; I zemlja takođe, i moć njena, i to zemlje na kojoj stojite. I svetlost koja sija, koja vas obasjava, preko Njega je koji prosvetljava oči vaše, i ista je svetlost koja oživljava razumevanje vaše; Svetlost koja se širi iz prisustva Božjeg da ispuni beskrajnost prostora – Svetlost koja je u svemu, koja daje život svemu, koja je zakon po kome se sve upravlja, i to moć Boga koji sedi na svom prestolu, koji je u grudima večnosti, koji je posred svega." (Učenje i Zaveti 88) Sveti Duh isto tako svojim Duhom obasjava svakog čoveka koji čuje njegov glas ili njegovo svedočenje o Ocu i Sinu. On je moćni svedok o Njima. "Stoga, šaljem vam drugog Utešitelja, i to vama, prijatelji moji, da može da boravi u vašim srcima, i to Svetog Duha obećanja; koji je isti Utešitelj koga obećah učenicima svojim, kako je zabeleženo u svedočanstvu Jovanovom. Ovaj Utešitelj je obećanje o večnom životu koje vam dajem, i to o slavi nebeskog carstva; Ta slava je od crkve Prvorođenoga, i to od Boga, najsvetijeg od svih, preko Isusa Hrista sina Njegovog." (Učenje i Zaveti 88) Za nas je eto sveti Duh jedan svedok o Ocu i Sinu i ima ubedljivu božansku moć i tako je jedna osoba. Prorok Nefi iz Mormonove knjige ga opisuje kao osobu: "Jer dogodi se da pošto zaželeh da saznam o onome što otac moj vide, i verujući da je Gospod kadar da me sa tim upozna, dok sedeh prebirajući u srcu svome, odnešen bejah u Duhu Gospodnjem, da, na goru veoma visoku koju nikad pre ne videh i na koju nikad pre moja noga ne beše stupila. I Duh mi reče: Gle, šta želiš? A ja rekoh: Želim da vidim ono što otac moj vide. I Duh mi reče: Veruješ li da otac tvoj vide drvo o kom govoraše? A ja rekoh: Da, Ti znaš da verujem svim rečima oca svoga. I kad izgovorih ove reči, Duh povika jakim glasom, govoreći: Osana Gospodu, Bogu Svevišnjemu, jer On je Bog nad svom zemljom, da, i to iznad svega. I blagosloven si Nefi jer veruješ u Sina Boga Svevišnjega. Stoga ćeš videti ono što zažele. ... jer govorah Mu kao čovek što govori, jer videh da beše obličja čovečjeg. Pa ipak, znadoh da je to Duh Gospodnji i On mi govoraše kao što čovek sa čovekom govori." (1 Nefi 11:1-6,11) Pored toga je Joseph Smith, kako mi verujemo dobio objavu o tome: "Otac ima telo od mesa i kostiju opipljivo kao i čovečje; Sin isto tako; ali Sveti Duh nema telo od mesa i kostiju, nego je osoba duhovna." (UiZ 130:22)

U pravu se, milost ostaje dar, ali vera bez dela je mrtva. Mi nemožemo dobiti dar milosti, ako nemamo veru u Hrista i pokažemo plod vere.

Crkva i Sveti Duh Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana uči da je Sveti Duh, takođe poznat kao Božji Duh ili Duh, treći član Božanstva. Sveti Duh je duh i nema telo od mesa i kostiju kao što to imaju Bog Otac i Isus Hrist. Iako Sveti Duh može biti samo na jednoj lokaciji u isto vreme, Njegov uticaj se može osetiti svuda. Svrha Svetog Duha je da svedoči o Isusu Hristu i o svim stvarima koje su istinite. Sveti Duh takođe ima ulogu da pročisti naša srca i umove, pomažući nam da postanemo dostojni da se vratimo u prisustvo Božije. U Crkvenoj teologiji Crkve Isusa Hrista SPD, postoji razlika između specifičnog dara Svetog Duha i opšteg uticaja Svetog Duha. Primanje dara Svetog Duha odnosi se na sveti obred, ili ritual, koji se vrši nakon što je osoba krštena vodom i potvrđena za člana Crkve Isusa Hrista. Ovaj dar je privilegija stalnog druženja sa Svetim Duhom da vodi, inspiriše i poučava pojedinca. Uticaj Svetog Duha, s druge strane, može se povremeno osetiti a da niste primili dar Svetog Duha. Na primer, Mormonova knjiga obećava da će Sveti Duh otkriti istinu svakome ko se iskreno moli za nju. Ovaj uticaj je, međutim, privremen. Iako Sveti Duh može, u određenim trenucima, da inspiriše ili utiče na bilo koga, samo posedovanje dara Svetog Duha omogućava pojedincima da uživaju u ovom uticaju u svakom trenutku svog života. Kao što je ranije rečeno, dar Svetog Duha dolazi nakon krštenja samo u u Hristovoj pravoj Crkvi. Kada se osoba pridruži našoj crkvi, ona se krsti u poslušnosti zapovesti koju je dao Isus Hrist. Nakon ovog krštenja, osoba prima dar Svetog Duha kroz blagoslov polaganjem ruku od strane onih kojima je data vlast da daju ovaj dar. Pod uslovom da ova osoba živi dostojnim životom, Sveti Duh će biti blagoslov u njegovom ili njenom životu; Sveci poslednjih dana shvataju da Sveti Duh neće ostati sa nedostojnom osobom. Primanje dara Svetog Duha, ili Duha, je suštinski deo našeg iskustva na ovoj zemlji. U Jovanu 3:5, Isus Hrist objašnjava: „Ako se čovek ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije“. Jasno je da je ovo krštenje vodom i Duhom neophodno da bismo se vratili u Božje prisustvo. Krštenje iskrene osobe i naknadno primanje dara Svetog Duha deo su Božjeg plana za naše posvećenje. Kroz ove korake i stalno društvo Svetog Duha, osoba se svakodnevno može čistiti od greha i podsećati na ono što je ispravno. Istinsko osvećenje je uslovljeno iskrenim naporom da se povinujemo zapovestima Božjim i željom da postanemo slični Hristu. Stalno društvo Svetog Duha može voditi pojedince na putu ovog posvećenja. Crkva Isusa Hrista SPD takođe uči da se duhovne istine mogu iskreno razumeti samo kada ih poučava Sveti Duh. Iz tog razloga, članovi te crkve pokušavaju da se ponašaju na način da ih Sveti Duh uvek prati. Čineći to, oni mogu biti bolje pripremljeni i da budu poučeni Duhom i da poučavaju druge Duhom. Pored toga što je Sveti Duh učitelj, On ima odgovornost da nam donese utehu i mir. Sveti Duh ima moć da podiže terete, da nam da hrabrost i utehu, da ojača ličnu veru i nadu i da otkrije sve što je potrebno onima koji su blagosloveni Njegovim društvom. Sveti Duh je uzdižući izvor moći za verne članove naše crkve. Pošto je ovaj dar toliko važan, Isus je učio da nijedan greh nije veći od greha protiv Svetog Duha (Matej 12:31-32). Pripadnici naše crkve poštuju ovaj dar i iskreno se trude da uvek budu dostojni Njegovog društva.

Ako je Duh svetu u nama, jer smo dobili Dar Duha svetoga polaganjem ruku posle krštenjem vlašću i autoritetem u vodi, onda je i Bog u nama, ali to ne ide automatski, niti nam Bog uzima našu slobodnu volju, nego mi i dalje odlučujemo šta činimo i dali ćemo slušati podstitaje svetog Duha ili ne. A da je Duh sveti u nama to se poznaje po plodovima Duha, kao što su ljubav, mir, dobrota i radost (videti Galatima 5:22-23). Na naše olakšanje, Sotona, veliki falsifikator, ne može kopirati ove plodove. Gospod je potvrdio ovu istinu kada je poučavao: „Svako dobro drvo rađa dobre plodove [kao što su ljubav, mir i radost], ali loše drvo rađa loše plod [kao što su svađa, nemir i beda]. Dobro drvo ne može proizvesti loše plodove, a loše drvo [Sotona] ne može proizvesti dobro. Po njihovim plodovima poznaćete ih“ (Matej 7:17,18, 20)

Citiram ih kao svedoke, ali ne kao nadahnute vođe. Oni su kao svedoci izvornog verovaja crkve od značaja. Pa baš vaše mišljenje o Origenu potvrđuje da nisu oni bili nadahnuti. Ipak, oni su pamtili apostolska učenja i kao takvi su svedočili o njima, ako se odnosi na prenošenje, a ne baš na lična tumačenja pisma. Pa i Biblija je kanonizovana na takvim svedocima, a ne na ličnim tumačenjima ili nadahnućem, koji su spisi bili istiniti.

Jedan moj prijatelj luteranin pozvao me je da prisustvujem njegovom času nedeljne škole gde je tema trebalo da bude arminijanizam. Nisam želeo da ispadnem neznalica, pa sam odlučio da malo istražim tu temu. Našao sam brojne teološke diskusije na internetu o arminijanizmu, pelagijanizmu, polupelagijanizmu i mnogim drugim „izmima“. Mnoge od njih su bile usredsređene na fine detalje uloga koje blagodat i dela igraju u spasenju osobe, ili ono što oni nazivaju „soteriologijom“ (to je bila nova reč za mene). Moram priznati da mi se činilo kao da postoji mnogo „ljudskih filozofija pomešanih sa Svetim pismom“. Bilo je mnogo referenci na spise Arminija i njegovih prijatelja, Džona Veslija, Džona Kalvina i drugih koji su izgleda imali veliki uticaj na razvoj hrišćanske teologije. Jedan od najcitiranijih bio je Avgustin, episkop iz Hipona oko 400. godine nove ere, poznat kao Sveti Avgustin. Ali počeo sam da se pitam zašto bi iko trebalo da prihvati njihova tumačenja Svetog pisma više nego što bih ja trebalo da verujem svojim. Ovi ljudi nisu bili proroci ili apostoli i nisu primili nikakvu posebnu inspiraciju ili posebna otkrovenja od Boga koja bi ih učinila autoritetima za teme o kojima su pisali. Ako njihove spise prihvata „ortodoksno“ hrišćanstvo danas, oni mogu pomoći u definisanju tog verovanja, ali ko može reći da li su njihovi zaključci, koje je doneo čovek, bili tačni? Sveto pismo kaže u Amosu 3:7 „Bog neće učiniti ništa dok prethodno ne otkrije svoju volju svojim slugama prorocima.“ Ovi teolozi na kojima se zasniva toliko hrišćanske doktrine nisu bili proroci. Prema njegovom savremeniku Jeronimu, Avgustin je „ponovo uspostavio drevnu veru.“ - Kojim autoritetom? Novi zavet kaže da će Hristova Crkva biti izgrađena na temelju apostola i proroka, a ne filozofa i teologa ili episkopa. Umesto da „ponovo uspostavlja drevnu veru“, zar Avgustin nije propovedao „drugačije jevanđelje“? U Efescima 4:14 nam je rečeno da je razlog zašto nam je Bog dao proroke i apostole taj da ne bismo bili „bacani tamo-amo svakim vetrom nauke“. Učeni filozofi i teolozi mogu brbljati koliko god žele o ovom ili onom stihu, bez otkrivenja preko apostola, nemaju veliki značaj.

mislim na malu decu ili bebe, a ne na odraslu decu posle osam godina, gde su svesni šta je greh i gde se mogu pokajati. U prvom vekovima hrišćanstva, krštenje male dece je bilo potpuno nepoznato. ... Običaj krštenja odojčadi nastao je tek u trećem veku, dok se pre toga ne pominje. Ovaj čin je uveden od Crkve a da to nije zapovedio Hrist." (Curcullaeus.) „Jasno je da Hrist nije odredio krštenje dece... Niti možemo dokazati da su apostoli zaredili krštenje dece. Takav zaključak se ne može izvesti iz odlomaka u kojima se pominje krštenje cele porodice (npr. Dela 16,33; 1 Kor 1,6), jer ostaje nejasno da li u ovim porodicama uopšte ima male dece tog uzrasta. Da su mogli da razumeju hrišćanstvo; jer o tome se radi... Pošto je krštenje bilo tesno povezano sa svesnim ulaskom u hrišćansku zajednicu, vera i krštenje su uvek morali da idu ruku pod ruku; otuda je velika verovatnoća da je krštenje obavljeno samo kada su se te dve činjenice poklopile, a da je krštenje novorođenčadi bilo nepoznato u to (apostolsko) vreme... Činjenica da se prva spominjanja krštenja novorođenčadi pojavljuju tek u vreme Irineja (barem ne ranije) i da ono nije priznato kao apostolsko predanje sve do trećeg veka i dokazuje da predanje nije bilo apostolskog porekla, nego suprotno.“ (J. Neander, nemački teolog; prva polovina 19. veka.) „Pa neka dođu (Hristu) kad odrastu – čim shvate – kad ih nauče kuda da treba idu. Neka postanu hrišćani kada budu mogli da prepoznaju Hrista.“ (Tertulijan, jedan od otaca rimske crkve; 150-220. n.e.) Tertulijanovo nasilno odbijanje krštenja novorođenčadi je za Teloga Neandera dokaz „da se ta praksa u to vreme obično nije smatrala apostolskim obredom ; inače teško da bi se usudio da se tako odlučno izjasni protiv toga“. Martin Luter je početkom 16. veka izjavio: Iz Svetog pisma se ne može dokazati da je krštenje male dece ustanovio Hrist ili da su ga uveli prvi hrišćani posle apostolskog vremena. „Pod primerom apostola koji se koristi iz Jovana 8:39, za decu Avrama, ne podrazumeva novorođenčad, već potomstvo, u tom smislu se ova reč koristi na mnogim mestima u Novom zavetu (neki, između ostalog, podrazumevaju ovaj stih kao argument za krštenje novorođenčadi zasnovan na ovom citatu je nemoćan je i beskorisan.“ (Limborch, istaknuti holandski teolog; 1633-1712.)

Vera je bez dela mrtva, znači mora se vera videti u delima. Ne da bi nas spasila dela nego da pokažemo da želimo milost, verom koja ima dobra dela.

Kao pripadnik Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, verujem da sam otkupljen krvlju mog spasitelja Isusa Hrista. Spasen sam milošću. NE verujem da mogu da „zaslužim“ spasenje svojim dobrim delima, uprkos tome što neki kritičari drugačije tvrde o nama. Znači verujem da ću biti spašen samo verom i milošću. Verujem da je moje spasenje besplatan dar milosti od mog spasitelja Isusa Hrista, ali to je dar koji dolazi sa uputstvima, i ta uputstva se moraju slediti ako želim da imam koristi od dara kako je Hristos nameravao. Moram da sarađujem sa Isusom i da odgovorim na njegovu milost na način na koji nas je naučio ako želim da budem spasen. Biblija ima neke očigledno suprotstavljene izjave na temu spasenja, milosti, vere i dela. I dok se način rešavanja tih problema Crkve Isusa Hrista SPD može razlikovati od načina rešavanja protestanata, katolika ili drugih hrišćana, verujem da je naše učenje biblijsko hrišćansko verovanje. Kao što Biblija kaže: „Dođite, da raspravljamo“. (Isaija 1:18) U redu, kako smo to spaseni? Milošću ili delima? Postoje tri članka vere svetaca poslednjih dana koji govore o spasenju: "Verujemo da će ljudi biti kažnjeni za svoje grehe, a ne za Adamov prestup." "Verujemo da kroz Hristovo pomirenje celo čovečanstvo može biti spaseno, poslušnošću zakonima i obredima Jevanđelja. Verujemo da su prva načela i obredi Jevanđelja: prvo, vera u Gospoda Isusa Hrista; drugo, pokajanje; treće, krštenje potapanjem za oproštenje grehova; četvrto, polaganje ruku za dar Svetog Duha. Uprkos onome što kritičari „mormonizma“ kažu, mi verujemo da SAMO „kroz Hristovo pomirenje“ možemo biti spaseni. U tom pogledu se potpuno slažemo sa drugim hrišćanima. Razlikujemo se u tome kako verujemo da moramo primeniti žrtvu koju je Isus podneo u naše ime. To je dar, da, ali to je dar koji moramo da odmotamo i stavimo u igru! Ne postoji način da mi smrtnici živimo bez grešenja. I ne postoji način da platimo za sopstvene grehe, bez obzira koliko se trudimo da budemo dobri ili koliko dobrih dela činimo. Kao što Nefi kaže u Mormonovoj knjizi: „Nakon svega što možemo da učinimo, blagodaću smo spaseni.“ (2. Nefi 25:23) „Nakon što predamo svoje živote Isusu, blagodaću smo spaseni“. Je l' tako? Zaista, to je „sve što možemo da učinimo“. I pored sveda, postoje mnogi komentari naših kritičara kritičara koji opisuju svoje (pogrešno) razumevanje naših verovanja o blagodati, delima i spasenju: "Mormonski koncept spasenja kao rezultata dela značajno se razlikuje od opšteprihvaćenog hrišćanskog shvatanja spasenja kao nezasluženog, dara Božje blagodati!" (Watchman Fellowship website) „Samo blagodat!“ bio je glasan vapaj Martina Lutera i protestantske reformacije. Pa ipak, ovu doktrinu je Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana osudila najoštrijim rečima: Nažalost, mormoni ne razumeju biblijsko učenje o opravdanju. Umesto toga, oni nastoje da budu pravedni svojim delima i držeći se zakona." (Dejv Džonson, Hrišćanski europski centar Srednjeg zapada) "Kada sveci poslednjih dana govore o spasenju blagodaću, oni misle na ono što sami nazivaju „opštim spasenjem“. Pod ovim, oni misle da će svi vaskrsnuti, nakon čega će biti suđeni prema svojim delima. Drugim rečima, svi dobijaju propusnicu za Božju sudnicu, ali kada jednom uđu, sami su sebi! Ovo se, naravno, ne svodi ni na šta više od spasenja delima." (Henk Hanegraf, Hrišćanski istraživački institut) Očigledno mnogi od kritičara neznaju ili ne razumu šta mi zaista verujemo.

Isus je jasno rekao: "Mnogi će mi onoga Dana reći: ‘Gospode, Gospode, zar nismo prorokovali u tvoje ime? Zar nismo isterivali demone u tvoje ime? I zar nismo u tvoje ime činili mnoga čuda?’ Tada ću im otvoreno reći: ‘Nikad vas nisam poznavao. Odlazite od mene, vi koji činite bezakonje’!” (Mateja 7:22-23) A što se krštena tiče: Isus je zapovedio: "Ko poveruje i krsti se - biće spasen, a ko ne poveruje - biće osuđen." (Marko 16:15,16) Kada se krstimo, dobijamo oprost za svoje grehe (Dela apostolska 2:38). Mi tada sklapamo savez sa Bogom, dajemo obećanje: da ćemo primiti Isusa Hrista kao svog Spasitelja, da ćemo ga slediti i držati Njegove zapovesti. Ako uradimo svoj deo, Nebeski Otac obećava da će nam oprostiti grehe. Kada budemo kršteni sa odgovarajućom vlašću, naši gresi će biti oprani. Krštenje uključuje kratko uranjanje u vodu. Tako je kršten i Isus Hrist. Krštenje uranjanjem u vodu je sveti simbol smrti, sahrane i vaskrsenja Isusa Hrista; Kada se uroni u vodu simbol je smrti i sahrane starog čoveka i ponovo izlaženje iz vode simbolizuje novog čoveka u Hristu. Znači simbolizuje kraj našeg starog života i početak novog života kao učenika Isusa Hrista. Krštenje nas opere od naših greha, ali nas Sveti Duh posvećuje ili čisti. Zato je krštenje tek celokupno, kada primimo Dar Duha svetoga i tako budemo kršteni vodom i Duhom. „Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi od vode i Duha, ne može ući u Božje carstvo." (Jovan 3:3-7) Ali da bi krštenje bilo priznato od Boga, mora se sprovesti vlašću.

Isus ne krsti nikoga, niti je ikada krstio nekog. Nego je On ovlastio svoje apostole da to čine, a ani su ovlastili biskupe, da u crkvenim zajednicama sprovode krštenja, ili neko koje od njih ovlašćen. "I dozva svojih dvanaest učenika dade im vlast...." (Mateja 10:1) "Posle toga Gospod je odredio još sedamdeset drugih i poslao ih po dvojicu...." (Luka 10:1-7)

Kao što piše imamo prvo vaskrsenje pravednih, koje je počelo sa Hristom, a završiće se za vrema 1000g. sa Njim. Posle 1000g. sa Hristom, dolazi drugo vaskrsenje opakih. Opaki će provesti 1000g. u duhovnoj tamnici gde se mogu donekle promeniti da su u stanju da dobiju makar jedno najniže carstvo, jer neće biti dostojni da posle vaskrsenja budu tamo gde je Hrist i njegovi pravednici. A ona grupa koju nazivamo sinovima propasti, koji su se svesno odrekli jevanđelja i koji se nisu promenili na makar malo na bolje, posle 1000g. u tamnici, biće bačeni u krajnjiu tamu sa Sotonom. A što se opakih tiče, koji će biti na zemlji kada Isus dođe, oni će biti uklonjeni dolazkom Hrista. Oni će biti ti duhovi u tamnoci koji će čekato svoje vaskrsenje 1000g. Ali oni koji nisu imali šansu da čuju Jevanđelje Isusa Hrista, imaće šansu da to čuju u dohovnoj tamnici.

Pre nekoliko godina, vodio sam razgovor sa prijateljem o Mormonovoj Knjizi. Diskutovali smo o tome da li je autentična ili je prevara. On je rekao: „Znaš li koliko anakronizama ima u Mormonovoj Knjizi?“ Rekao sam mu da ne znam jer ne znam šta je anakronizam. Dakle, moj prijatelj je objasnio. Rekao je: „Anahronizam je kada neko nešto pogrešno napiše što ne odgovara vremenu koje se opisuje.“ Rekao sam: „U redu. Pa, daj mi primer.“ Rekao je: „Pa, u Mormonovoj knjizi ljudi se bore čeličnim mačevima pre nego što su ljudi znali kako da naprave čelik. To je anahronizam i Mormonova knjiga je puna njih. Što me navodi na pomisao da je Mormonova knjiga prevara." To me je navelo da proverim da li je to zaista tako i ono što sam otkrio bilo je fascinantno. Dakle, Džozef Smit je rekao da je Mormonova knjiga prevod sa metalnih ploča, drevnih ploča koje su napisali proroci na američkom kontinentu. Da su mu te ploče date od anđela Božjeg, i da je on preveo ploče moću Božjom. I da ploče svedoče o Hristu i one propovedaju o Hristu, čineći Mormonovu knjigu još jednim svedočanstvom o Hristu. Pa, pitanje je, i to je ono što je moj prijatelj pokretao, da li su je napisali drevni proroci koji su živeli tokom tog vremenskog perioda i zašto je ta knjiga ispunjena tolikih stvari koje izgledaju kao da su van vremena? Otkrio sam da postoje u osnovi tri vrste anahronizma. Prvo, imamo verifikovanih anahronizma. To znači da znamo da je nešto dokazano da je u pogrešnom vremenskom periodu. Da vam pokažem jedan i da vidimo da li možete da ga uočite. 19. oktobra 1781. godine, SAD general Džordž Vašington je primio telegram od generala Čarlsa Kornvolisa u kojem se navodi da će se Britanci predati. Vidite li ga? To je telegram jer je telegraf izmišljen tek 1830-ih. Eto to je verifikovani anahronizam. Broj dva. Optuženi anahronizam ili navodni anahronizam. Što znači, na osnovu arheoloških otkrića, izgleda da je anahronizam, jer se to tvrdi ali još nije dokazan. Pokazaću vam jedan od onih koje je napisao jedan od ranih kritičara Mormonove knjige iz 1911.g. On je rekao da je Lavan, osoba u Mormonovoj knjizi ubijena oko 600 godina pre Hrista sa mačem od najdragocenijeg čelika. Stotinama godina pre nego što je čelik bio poznat čoveku. Dakle, to je navodni anahronizam. Treće, imamo obrnuti anahronizam. Koji dokazuje da je tačan u tom vremenskom periodu. Mač koji je ubio Lavana datira 600.g. pre Hrista i bio je od čelika. Da li to može biti tačno? U Izraelu je pronađen mač 1982.g. napravljen je od kaljenog čelika i nalazi se u Jerihonu. Jerihon je udaljen samo 27 kilometara od mesta gde je Lavan ubijen čeličnim mačem. To je obrnuti anahronizam. A to je da arheološka otkrića sada počinju da uzrokuju da ovi anahronizmi nestaju. Oni se obrću, jer arheološka otkrića potvrđuju Mormonovu knjigu. Kada je Mormonova knjiha objavljena1830. godine, pa do 1844.g. Razotkriveno je samo 7% anahronizma kao netačnih, ali to se drastično promenilo do 1965.g. Tada je razotkriveno 22% anahronizma kao netačnih. To je veliki skok za 125 godina. Ali najveća razotkrića dogodila se do 2024.godine. Posmatrajte skok. 77% Nova arheološka otkrića su promenili sliku. Da li još uvek postoje navodni anakronizmi u Mormonovoj knjizi? Da, postoje i verovatno uvek će ih biti. Evo velikog saveta od jednog od naših bivših apostola, člana veća dvanaestorice, u kojem je rekao: „Svi sveti spisi, uključujući i Mormonovu knjigu, ostaće stvar vere. Nauka neće moći da ih dokaže ili opovrgne u potpunosti. Međutim, pojaviće se dovoljno verodostojnih dokaza da spreče podsmevače da imaju pravo za to, ali ne dovoljno da uklone zahtev za verom. Ako bismo zasnovali našu veru samo na arheološkim dokazima i tako na nauci, onda ne bi nikada verovali da je ikada postojao Avram,ili Josif u Egiptu. Neki od najvećih ljudi koji su ikada bili na planeti, učinili su neverovatne stvari, ali nemamo nikakve arheološke dokaze o njima. Dakle, ako su sveta pisma zasnivana samo na nauci, onda nemamo nikakav dokaz, jer se to ne može dokazati. Postoji jedna priča o Heber J. Grantu kada je bio mlad čovek, koji je kasnije bio predsednik Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana. Kada je on bio mlad čovek, imao je jednog prijatelja koji mu je rekao: "Ne verujem da je Mormonova knjiga istinita.“ Verujem da je to prevara."I mogu da istaknem dve laži u toj knjizi. Prvo, da piše da su pravili kuće od cementa. Drugo, da su bili stručnjaci u upotrebi cementa. Rekao je da samo to treba da opovrgne Mormonovu knjihu. Nema dokaza da su ti ljudi ikada znali bilo šta o pravljenju cementa." Heber J. Grant je odgovorio da me to ni malo ne muči jer sam pročitao knjigu. Proučavao sam knjigu i pitao sam Boga da li je knjiga istinita. I ako moja deca ne otkriju cement koji su pravili drevni ljudi, verujem da će moji unuci to sigurno učiniti. Pa, šta se desilo od tada? Pronašli su građevine od cementa. Otkrili su da su ljudi bili stručnjaci u upotrebi cementa. Džozef Smit to ne bi mogao znati, ali ljudi koji su napisali tu knjigu jesu znali. Svi ovi nepravedni postupci koji su korišćeni za napad sada nam pomažu da dokažemo da pružaju dokaze o toj knjizi. Mormonova knjiga nije prevara. Napisao ju je narod koji je živeo u tom vremenskom periodu. I iako arheolozi nisu bili svesni toga u to vreme, sada jesu. I to svedoči kao što ja svedočim i kao što će Bog svedočiti svakom iskrena srca dok čita tu knjigu.

Mi verujemo kao što stoji napisano da će sinovi propasti posle vaskrsenja biti sa sotonom i njegovih anđela, koga su oni sledili, biti bačeni u krajnju tamu, a to je taj večni pakao o kome piše da će biti samo onima objavljeno koji ga nasleđuju. Ali duhovna tamnica i duhovni raj su jedno privremeno mesto čekanja vaskrsenja, gde će za opake biti jedan privremeni pakao, gde će doživljavati muke, kao u večnom ognju. Izraz večni oganj, nije jedno realno mesto nego jedno stanje muke, u kome će se opaki osećati kao da gore u večnom ognju. Posle 1000 godina u takvom stanju, opaki će doživeti promenu u sebi, svi osim onih koje nazivamo sinove propasti, a to su oni koji su se svesno pobunili protiv Boga, koji su prethodno primili Duha svetoga, pa su rešili da ga hule čitavog života. Ostali će posle tog perioda biti pušteni i dobiće jedno najniže carstvo slave, zauvek odvojeni od Boga.