Nefi

Duh Sveti je došao još Adamu i Evi Nakon što su Adam i Eva napustili Edenski vrt, počeli su da obrađuju zemlju i raditi druge stvari potrebne za život. Imali su mnogo dece, i njihovi su se sinovi i kćeri također venčavali i imali decu. "I dogodi se da nakon što ih ja, Gospod Bog, isterah, Adam poče da obrađuje zemlju, i da ima vlast nad svim zveradima poljskim, i da jede hleb svoj u znoju sa čela svog, kako sam mu ja Gospod zapovedio. A i Eva, žena njegova, beše radila s njim. I Adam je poznavao ženu svoju, i ona mu rodi sinove i kćeri, i oni počeše da se množe i da popunjavaju zemlju. I od tada pa nadalje, sinovi i akćeri Adamovi počeše da se dele u zemlji po dvoje, i da obrađuju zemlju, i da čuvaju stada, i njima se takođe rodiše sinovi i kćeri." (Mojsije 5:1–3). Tako su duhovna deca našeg Nebeskog Oca počela da napuštaju mesto gde su bili sa Bogom i dolaziti na zemlju kao što im je bilo obećano. "A među njima stajaše jedan koji beše nalik Bogu, i reče onima koji behu s njim: Sići ćemo dole, jer tamo ima prostora, i uzećemo od materije ove, i načinićemo mi zemlju na kojoj će ovi boraviti; I iskušaćemo ih time, da bismo videli da li će činiti sve ono što im Gospod Bog njihov bude zapovedio." (Avram 3:24–25). Kad su došli na zemlju, sećanje na njihov nebeski dom bilo im je oduzeto. Ali naš ih Otac nije udaljio od svojeg uticaja. Poslao je Duha Svetoga da teši, pomaže i vodi svu njegovu duhovnu decu. Adam i Eva su prizivali Nebeskog Oca u molitvi. On im je govorio i dao im je zapovesti, kojima su oni bili poslušni. Anđeo Gospodnji došao je i podučio Adama i Evu o planu spasenja. Gospod je poslao Duha Svetoga da posvedoči o Ocu i o Sinu, te da poduči Adama i Evu dobru vest spasenja. "I Adam i Eva, žena njegova, prizivahu ime Gospodnje, i čuše glas Gospodnji na putu ka Edenskom vrtu, koji im je govorio, a oni Ga ne videše; jer behu uklonjeni iz Njegovog prisustva. I dade im zapovesti da se klanjaju Gospodu Bogu svom, i da prinose prvence iz stada svojih, kao prinos Gospodu. I Adam beše poslušan zapovestima Gospodnjim. I nakon mnogo dana anđeo se Gospodnji ukaza Adamu, govoreći: Zašto prinosiš žrtve Gospodu? A Adam mu odgovori: Ne znam, osim što mi je Gospod zapovedio. A onda anđeo prozbori, govoreći: Ovo je slika žrtve Jedinorođenca Očevog, koji je pun blagodati i istine. Stoga, sve što budeš činio činićeš u ime Sina, i pokajaćeš se i prizivaćeš Boga u ime Sina zauvek. I toga dana Sveti Duh siđe na Adama, koji svedoči o Ocu i Sinu, govoreći: Ja sam Jedinorođenac Očev od početka, od sada pa nadalje i zauvek, kako bi ti, koji si pao mogao da budeš otkupljen, kao i sav ljudski rod, i to svi oni koji zažele." (Mojsije 5:4–9.) Kroz moć Duha Svetoga Adam "blagoslovi Boga i beše ispunjen, i poče da proriče o svim porodicama sa zemlje, govoreći: Blagosloveno da je ime Božje, jer zbog svog prestupa oči mi se otvoriše, i u ovom životu ću imati radosti, i opet ću u telu videti Boga." (Mojsije 5:10). Zbog svedočanstva Duha Svetoga Evi, ona je rekla: "Da ne beše našeg prestupa nikada ne bismo imali potomstvo, i nikada ne bismo poznavali dobro i zlo, i radost otkupljenja našega, i večni život koji Bog daje svima poslušnima." (Mojsije 5:11). Osobine Duha Svetoga Duh Sveti je član Božanstva: "Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha, Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao." (Mateja 28:18-20) "A taj Otac, Sin i Sveti Duh su jedan Bog, beskonačan i večan, bez kraja. Amen." (Učenje i Zaveti 20:28). On je osoba duhovna: "Sveti Duh nema telo od mesa i kostiju, nego je osoba duhovna." (Učenje i Zaveti 30:22). On može biti samo na jednom mestu u jednom trenutku, ali njegov utieaj može biti posvuda istovremeno. Nebeski Otac, Isus Hrist i Duh Sveti nazivaju se Božanstvo. Oni su jedinstveni u svrsi. Svaki ima važan zadatak u planu spasenja. Naš je Nebeski Otac naš Otac i vladar. Isus Hrist je naš Spasitelj. Duh Sveti objavljuje i svedoči o svoj istini. Duh Sveti je glasnik našeg Nebeskog Oca i poseban je dar nama. Poslanje Duha Svetoga Poslanje Duha Svetoga je da svedoči o Ocu i o Sinu, i o istini u svemu. Duh Sveti nam može posvedočiti da je Isus naš Spasitelj i Otkupitelj. "A Sveti Duh svedoči o Ocu i meni, i zbog mene Otac daje Svetog Duha deci čovečjoj." (3. Nefi 28:11) "...date Svetim Duhom, koji svedoči o Ocu i Sinu." (Učenje i Zaveti 20:27). On će nam objaviti da je naš Otac na Nebu Otac naših duhova. On će nam pomoći da razumemo da možemo postati uzvišeni poput našeg Nebeskog Oca. "Taj Duh svedoči našem duhu da smo Božja deca. A ako smo deca, onda smo i naslednici - naslednici Božji, a sunaslednici Hristovi, ako trpimo zajedno s njim da bismo zajedno s njim bili i proslavljeni." (Rimljanima 8:16–17.) Proroci Gospodnji su obećali: "A moću Svetog Duha možete saznati istinu o svemu." (Moroni 10:5). Bez Duha Svetoga mi ne možemo da saznamo da je Isus Hrist. Apostol Pavle je napisao: Zato "Niko ko govori Božjim Duhom ... ne može reći: „Isus je Gospod!”, osim Svetim Duhom." (1. Korinćanima 12:3). Sam je Spasitelj rekao: "A ovo je život večni: da upoznaju tebe jedinog istinitog Boga i Isusa Hrista koga si poslao." (Jovan 17:3). Moći Duha Svetoga mi smo navedeni da razumemo i živimo jevanđelje Isusa Hrista. Ubedljiva moć Svetog Duha je toliko velika da se posle njegovog uticaja ne može više sumnjati, o onom što je istinito. Kada čovek ima manifestaciju Svetog Duha, to ostavlja ogroman utisak na njegovu dušu, taj doživljaj se ne može lako izbrisati. To je kada Duh koji govori našem duhu, i to dolazi kroz njegovu ubedljivu moć. Očitovanje anđela, čak i Božijeg Sina, ostaviće utisak oku i u umu, i na kraju može nestati, ali utisci koje on Sveti Duh ostavlja ide dublje u dušu i teže mogu da se izbrišu. Preko Duha Svetoga istina jeutkana u nama i naša tela, tako da ne može biti zaboravljena. Trebamo se truditi da budemo dostojni da primimo ovog posebnog glasnika i svedokanašeg Nebeskog Oca i Isusa Hrista.

Adam i Eva su bili prvi koji su došli na zemlju. Bog je pripremio ovu zemlju kao dom za svoju decu. Adam i Eva bili su izabrani da budu prvi ljudi koji će živeti na zemlji (vidi Mojsije 1:34; 4:26). Njihov udeo u planu našeg Oca bio je da uvedu smrtnost u svet. Oni su trebali biti naši praroditelji. (Vidi UiZ 107:54–56.) Adam i Eva bili su među najplemenitijom decom našeg Oca. U predzemaljskom svetu Adam je bio Mihajlo arhanđeo (vidi UiZ 27:11; Judina 1:9). Naš ga je Nebeski Otac izabrao da vodi pravedne u bici protiv Sotone (vidi Otkrivenje 12:7–9). Adam i Eva bili su predodređeni da postanu naši praroditelji. Gospod je obećao Adamu velike blagoslove: »Tebe ja postavih da budeš glavom. Mnoštvo će naroda proizići iz tebe, i ti si knez nad njima zauvek« (UiZ 107:55). Eva je bila »majka svim živima« (Mojsije 4:26). Bog je spojio Adama i Evu u braku zato što »nije dobro da čovjek bude sam« (Mojsije 3:18; vidi i 1. Korinćanima 11:11). Ona je podelila Adamovu odgovornost i podelit će također njegove večne blagoslove. Edenski vrt Kad su Adam i Eva bili stavljeni u Edenski vrt, još uvek nisu bili smrtni. U tom stanju »nikakve dece imali ne bi« (2. Nefi 2:23). Nije bilo smrti. Imali su fizički život jer su se njihovi duhovi nalazili u fizičkim telima načinjenima od praha zemaljskog (vidi Mojsije 6:59; Avram 5:7). Imali su i duhovan život jer su bili u prisustvu Boga. Još uvek nisu bili razlikovali između dobra i zla. Bog im je zapovedio da imaju decu. Rekao je: »Plodite se i množite i napunite zemlju, i sebi je podložite! Vladajte nad… svim živim stvorovima što puze po zemlji« (Mojsije 2:28). Bog im je rekao da mogu slobodno jesti sa svakog stabla u vrtu osim jednoga, stabla spoznaje dobra i zla. O tom je stablu Bog rekao: »U onaj dan u koji s njega okusiš, sigurno ćeš umreti« (Mojsije 3:17). Sotona je, ne znajući plan Božji ali nastojeći da ga uništiti, došao Evi u Edenskom vrtu. Nagovorio je da jede od ploda sa stabla spoznaje dobra i zla. Uverio je da ona i Adam neće umreti, već da će »biti kao bogovi koji razlučuju dobro i zlo« (Mojsije 4:11). Eva je popustila iskušenju i jela plod. Kad je Adam saznao što se dogodilo, on je također odlučio jesti. Promene koje su došle na Adama i Evu zato što su jeli plod nazivaju se Pad. Odvajanje Adama i Eve od Boga Zato što su Adam i Eva jeli plod stabla spoznaje dobra i zla, Gospod ih je poslao iz Edenskog vrta u svet. Njihovo se fizičko stanje promenilo kao rezultat toga što su jeli zabranjeni plod. Kao što je Bog obećao, postali su smrtni. Oni i njihova deca iskusit će bolest, bol i fizičku smrt. Zbog svojeg prestupa Adam i Eva takođe su pretrpeli i duhovnu smrt. To je znači da su oni i njihova deca bili odvojeni od Boga i nisu mogli da hodaju i razgovaraju s Bogom licem u lice. Adam i Eva i njihova deca bili su odvojeni od Boga i fizički i duhovno. Veliki su blagoslovi proizišli iz tog prestupa Neki ljudi veruju da su Adam i Eva počinili ozbiljan greh kad su jeli sa stabla spoznaje dobra i zla. Međutim, Sveta pisma posljednjih dana pomažu nam da razumemo da je njihov Pad bio neophodan korak u planu života i veliki blagoslov za sve nas. Zbog Pada mi smo blagoslovljeni fizičkim telima, pravom biranja između dobra i zla, te mogućnošću da steknemo večni život. Nijedna od ovih povlastica ne bi bila naša da su Adam i Eva ostali u vrtu. Nakon Pada Eva je rekla: »Da ne beše prestupa našega, nikad mi potomstva [dece] imali ne bismo i nikad razaznali dobro od zla, ni spoznali radost otkupljenja svojega, ni život večni što ga Bog svim poslušnima daje« (Mojsije 5:11). »A evo, gle, da ne prestupi, Adam ne bi pao [bio isključen iz prisustva Božjeg], već bi ostao u vrtu edenskomu. I sve što beše stvoreno, moralo bi ostati u onom stanju u kojemu beše, pošto bi stvoreno. … I oni nikakve dece imali ne bi. Ostali bi, dakle, u stanju nevinosti, nemajući radosti, jer bedu poznavali ne bi, dobro ne čineći, jer greha poznavali ne bi. No, gle, sve beše učinjeno u mudrosti onoga koji sve znade. Adam pade da bi ljudi bili, a ljudi jesu da bi radost imali.« (2. Nefi 2:22–25).

Božji plan za nas Kada smo živeli kao duhovna deca sa svojim nebeskim roditeljima, naš Nebeski Otac nam je govorio o svom planu da postanemo slični njemu. Klicali smo od radosti kada smo čuli njegov plan (videti Jov 38:7). Nestrpljivo smo iščekivali nova iskustva. Da bi se to dogodilo, morali smo da napustimo prisustvo našeg Oca i primimo smrtna tela. Trebalo nam je drugo mesto za život gde bismo se mogli pripremiti da postanemo poput njega. Naš novi dom se zvao zemlja. Isus je stvorio zemlju Isus Hristos je stvorio ovaj svet i sve što je u njemu. Stvorio je i mnoge druge svetove. On je to učinio moći sveštenstva, pod vođstvom našeg Nebeskog Oca. Bog Otac je rekao: »Ja sam stvorio bezbrojne svetove. ... i stvorih ih po Sinu koji je Moj Jedinorođenac“ (Mojsije 1:33). Imamo i druga svedočanstva o ovoj istini. Džozef Smit i Sidni Rigdon videli su Isusa Hrista u viziji. Svedočili su „Da se po Njemu, i preko Njega, i od Njega, svetovi stvaraju i behu stvoreni, a stanovnici njihovi su rođeni sinovi i kćeri Božje.“ (UiZ 76:24). Izvođenje stvaranja Zemlja i sve na njoj stvoreno je prvo duhovno pre nego što je stvoreno fizički (videti Mojsije 3:5). Planirajući da stvori fizičku zemlju, Hrist je rekao onima koji su bili sa njim: „Sići ćemo dole, jer tamo ima prostora, i uzećemo od materije ove, i načinićemo mi zemlju na kojoj će ovi boraviti; [duhovna deca našeg Oca na Nebesima]“ (Avram 3:24). Pod vođstvom Oca, Hrist je oblikovao i stvorio zemlju. On je odvojio svetlost od tame da bi napravio dan i noć. Oblikovao je sunce, mesec i zvezde. On je odvojio vode od suvog da bi napravio mora, reke i jezera. Učinio je zemlju lepom i plodnom. Stvorio je travu, drveće, cveće i druge biljke svih vrsta. Ove biljke su sadržavale seme iz kojeg bi izrasle nove biljke. Zatim je stvorio živa bića - ribe, životinje, insekte i ptice svih vrsta. Ta živa bića su imala sposobnost da se razmnožavaju unutar svoje vrste. Sada je zemlja bila spremna za najveću tvorevinu od svih - ljudski rod. Našim ljudskim duhovima je bilo potrebno da dobiju tela od mesa i kostiju da bi živeli na zemlji. „I ja, Bog, rekoh svom Jedinorođencu, koji sa mnom beše od početka: Načinimo čoveka po obličju svome, nalik sebi; i beše tako.“ (Mojsije 2:26). I tako su prvi čovek Adam i prva žena Eva stvoreni i dobili su tela koja su bila slična telima naših nebeskih roditelja. „Na sliku Božiju stvori ga, muško i žensko stvori ih“ (Postanak 1:27). Kada je Bog završio svoje stvaranje, bio je zadovoljan i znao je da je njegov posao bio dobar, pa se odmorio od stvaranja. Božije tvorevine pokazuju njegovu ljubav Sada živimo u ovom prelepom svetu. Pomislite na sunce koje nam daje toplinu i svetlost. Zamislite kišu koja izaziva rast biljaka i čini da svet izgleda čisto i sveže. Zamislite kako je dobro čuti pticu kako peva ili se prijatelj smeje. Zamislite kako su naša tela divna - kako možemo da radimo, igramo se i odmaramo. Kada razmotrimo sve ovo stvarenje, počinjemo da shvatamo koliko su mudra, moćna i brižna bića poput našeg Nebeskog Oca i Isusa Hrista. Pokazali su veliku ljubav prema nama brinući o svim našim potrebama. Flora i fauna su takođe stvoreni da nam pruže radost. Gospod je rekao: „ Da, sveono štozemljarađa, sveusvojevreme, stvorenojezakoristiupotrebu čovekovu, dazadovoljiokoiobradujesrce. Da, zahranuiodeću, zaukusimiris, daojačateloirazgalidušu.“ (UiZ 59:18-19). Iako su Božije tvorevine mnoge, on ih sve poznaje i voli. Rekao je: „Nebesa, njihjepuno, inemogusenabrojatiza čoveka; alisumeniizbrojiva, jersumoja.“ (Mojsije 1:35).

Sloboda izbora je večni princip"Ipak možeš sam birati, jer to ti je dato." (Mojsije 3:17). Bog nam je rekao preko svojih proroka da smo slobodni da biramo između dobra i zla. Možemo da odaberemo slobodu i večni život sledeći Isusa Hrista. Ali takođe smo slobodni da odaberemo i zarobljeništvo i smrt sledeći Sotonu. (2 Nefi 2:27). Pravo biranja između dobra i zla i delovanja sami za sebe naziva se slobodna volja ili sloboda izbora. U našem predsmrtničkom životu imali smo mogućnost moralnog opredeljivanja. Jedna svrha zemaljskog života je da se pokaže kakve ćemo izbore da činimo: "I da ostvari svoje večne namere za svrhu čoveka, pošto beše stvorio naše prve roditelje i zveri poljske i ptice nebeske i ukratko, u svemu što je stvoreno, moraše svakako postojati neka suprotnost. Čak je i zabranjeno voće u suprotnosti sa drvetom života; jedno je slatko a drugo gorko. Stoga, Gospod Bog dade čoveku da on sam deluje. Čovek, dakle, ne bi mogao sam delovati da ga ovaj ili onaj ne navodi." (2 Nefi 2:15-16). Ako bismo bili prisiljeni da biramo ono što je ispravno, ne bismo bili u mogućnosti da pokažemo šta bismo sami od sebe izabrali. Osim toga, srećniji smo kada samostalno donosimo odluke. Sloboda izbora je bilo jedno od glavnih pitanja pokrenutih na predsmrtničkom veću na nebu. To je bio jedan od glavnih razloga sukoba između Hristovih sledbenika i Sotoninih sledbenika. Sotona je rekao: »Evo me, mene pošalji, ja ću biti sin tvoj i ja ću otkupiti sav rod ljudski te se nijedna duša izgubiti neće, a ja ću zacelo to učiniti. Podaj mi, dakle, čast svoju« (Mojsije 4.1). Izrekavši to, on se »pobuni protiv [Boga] te nastojaše uništiti opredeljivanje čovekovo« (Mojsije 4:3). Njegova je ponuda bila odbijena, i on je bio zbačen s neba sa svojim sledbenicima: "I dogodi se da đavo iskuša Adama – jer, gle, đavo beše pre Adama, jer se pobuni protiv mene, govoreći: Daj mi čast svoju, koja je moć moja; i takođe treći deo vojske nebeske okrenu od mene zbog njihove slobode izbora; A oni behu oboreni, i tako postadoše đavo i anđeli njegovi." (UiZ 29:36-37). Sloboda izbora je deo Božjeg plana spasenja Sloboda izbora čini naš život na zemlji razdobljem kušnje. Kad je planirao stvaranje svoje dece u smrtničkom stanju, Bog je rekao: "I iskušaćemo ih time, da bismo videli da li će činiti sve ono što im Gospod Bog njihov bude zapovedio." (Avram 3:25) Bez dara slobode izbora mi ne bismo mogli da pokažemo našem Nebeskom Ocu da li ćemo da činimo sve što nam on zapovedi. Zato što smo sposobni da biramo, odgovorni smo za svoje postupke: "I evo, setite se, setite, braćo moja, da svako ko strada sebi strada, a svako ko bezakonje čini sebi ga čini. Jer gle, slobodni ste, dopušteno vam je da delujete za sebe, jer gle, Bog vam dade znanje i učini vas slobodnima. On vam dade da možete da razlikujete dobro od zla, i dade vam da birate život ili smrt. I možete da činite dobro i budete obnovljeni za ono što je dobro, to jest, da vam se obnovi ono što je dobro, ili možete da činite zlo, da vam se obnovi ono što je zlo." (Helaman 14:30-31). Kad odaberemo da živimo u skladu s Božjim planom za nas, naša sloboda izbora je ojačana. Ispravni izbori povećavaju našu moć za još više ispravnih izbora. Dok se pokoravamo svakoj od zapovesti našeg Oca, mi rastemo u mudrosti i snazi karaktera. Naša vera raste. Saznajemo da je tada lakše donositi ispravne odluke. Mi smo počeli da donosimo odluke još kao duhovna deca u prisustvu našeg Nebeskog Oca. Naši su nas izbori učinili dostojnima da dođemo na zemlju. Naš Nebeski Otac želi da rastemo u veri, moći, znanju, mudrosti i u svemu drugom što je dobro. Budemo li držali njegove zapovesti i donosili ispravne odluke, naučićemo da razumemo. Postat ćemo slični Bogu. "Onaj koji drži Njegove zapovesti prima istinu i svetlost, dok se ne proslavi u istini i sve ne sazna." (UiZ 93:28). Sloboda izbora zahteva da postoji izbor Mi ne možemo da biramo pravednost ako pred nama nisu postavljene suprotnosti dobra i zla. Prorok Lehi, veliki prorok iz Mormonove knjige, rekao je svome sinu Jakovu da, kako bi se ostvarile velike svrhe Božje, mora biti "suprotnost u svemu. Da nije tako, pravednost se ne bi mogla ostvariti, ni opakost, ni svetost ni beda, niti dobro niti zlo." (2. Nefi 2:11). Bog dozvoljava i Sotoni da se suprotstavlja dobru. Bog je rekao o Sotoni: "Učinih da on bude zbačen. I postade on Sotona, da, to jest đavo, otac svake laži da vara i zaslepljuje ljude i da ih po volji zarobljava, i to sve one koji glas moj ne budu slušali." (Mojsije 4:3-4). Sotona čini sve što može kako bi uništio Božje delo. On želi !"bedu celog ljudskog roda. … On… nastoji da svi ljudi budu bedni kao što je i on sam". (2. Nefi 2:18,27). On nas ne voli. On ne želi ništa dobro za nas: "Ali sve ono što navodi čoveka da čini zlo i da ne veruje u Hrista i da ga poriče i Bogu ne služi, savršenim znanjem možete prepoznati da je od đavola. Đavo, naime, deluje na taj način, jer ne navodi nijednog čoveka da čini dobro, ne, nijednog. Niti anđeli njegovi, niti oni koji mu se podlažu." (Moroni 7:1). On ne želi da budemo srećni. Želi da nas učinit svojim robovima. Koristi mnoge maske kako bi nas zarobio. Kada sledimo Sotonine kušnje, ograničavamo svoju slobodu izbora. Sledeći primer pokazuje kako se ovo događa. Zamislite znak na obali koji kaže: »Opasnost – vrtlog. Zabranjeno plivanje.« Mi možemo sad da pomislimo da je to ograničavanje našeg izbora. Ali ipak mi imamo još uvek izbor. Slobodni smo da plivamo negde na drugom mestu. Slobodni smo da šetamo plažom i sakupljamo školjke. Slobodni smo da gledamoi zalazak sunca. Slobodni smo da idemo kući. Takođe smo slobodni da zanemarimo znak da plivamo na opasnom mestu. Ali kad nas uhvati vrtlog i povuče dole, ostaje nam vrlo malo izbora. Možemo da pokušamo da se izvučemo, ili možemo da zovemo upomoć, ali možemo se i udaviti u vodi. Iako smo slobodni da biramo svoj način delovanja, nismo slobodni da biramo i posledice naših dela. Posledice, bilo dobre ili loše, dolaze kao prirodan rezultat svih odluka koje donosimo: "Ne zavaravajte se: Bog se ne može ismejavati. Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti." (Galatima 6:7) "Evo, dolazim brzo i donosim platu, da platim svakome prema njegovom delu." (Otkrivenje 22:12) Nebeski Otac nam je rekao kako ćemo izbeći zarobljeništvo Sotone. Moramo bdeti i moliti se uvek, tražeći od Boga da nam pomogne da se odupremo Sotoninim kušnjama "Zaista, zaista, kažem vam, morate uvek bdeti i moliti se, da vas đavo ne bi iskušao i zasužnjene poveo za sobom." (3. Nefi 18:15) Naš Nebeski Otac neće dopustiti da budemo iskušani više od naše moći da se odupremo: "Nije vas zadesilo drugo iskušenje osim onoga koje je uobičajeno za ljude. Ali Bog je veran, i neće dozvoliti da budete iskušani više nego što možete podneti, nego će stvoriti izlaz kad dođe iskušenje, da možete izdržati." (1. Korićanima 10:13) "Bdite i molite se bez prestanka, da ne budete iskušavani više nego što možete podneti, i da tako budete vođeni Svetim Duhom, postajući ponizni, krotki, pokorni, strpljivi, puni ljubavi i trpeljivosti." Božje zapovesti udaljuju nas od opasnosti i vode prema večnom životu. Mudrim izborima steći ćemo spasenje i uzvišenje, napredovat ćemo večno i uživati savršenu sreću: "Stoga su ljudi slobodni po telu. I sve im je dato što je korisno za čoveka. I slobodni su da izaberu slobodu i večni život, po velikom Posredniku svih ljudi, ili da izaberu sužanjstvo i smrt, po sužanjstvu i moći đavolovoj. Jer, on nastoji da svi ljudi budu bedni kao što je on sam. I evo, sinovi moji, ja bih da pogledate na velikog Posrednika i poslušate velike zapovesti Njegove, i verni budete rečima Njegovim, i izaberete večni život po volji Svetog Duha Njegovog." (2. Nefi 2:27-28).

"1. Ako je Biblija zajednička svim kršćanskim crkvama koje po njoj žive soju vjeru, tvrdnja da su sve postojeće Crkve pokvarene. je apsurd!" ODGOVOR: Smith to ovako opisuje: "Stvar o kojoj sam želeo da upitam Gospoda bila je da saznam koja je od svih verskih zajednica u pravu, kako bih znao kojoj da se priključim. Čim sam se pribrao, tako da sam mogao da govorim, upitao sam Osobe koje su stajale u svetlu nada mnom, koja je od svih verskih zajednica u pravu i kojoj bi trebalo da se priključim. Odgovoreno mi je da se ne smem priključiti nijednoj, jer sve one greše; i Osoba koja mi se obratila reče da su sva ubeđenja njihova odvratna u Njegovim očima; da su sve njihove pristalice iskvarene, jer: „Približavaju mi se svojim usnama, ali su im srca daleko od mene, poučavaju oni učenjima i zapovestima ljudskim, imajući doblik pobožnosti, ali poriču moć njenu.“ (Istorija Josepha Smitha) On tu ništa nije rekao o Bibliji i o iskrenim vernicima, nego samo o crkvama u celini. 2. Mormoni vjeruju da je Bog Otac jednostavno karika jednoga lanca(bogova?). "Ako postoji jedan beskonačan broj božanstava koji rađaju ljudska bića i koji postaju bogovi, Koliko onda ima bogova OTACA? Apsurd! Ta KOJI je od njih stvorio svemir? 3. Ovo je naj-naj glupost, apsurd, potpuno odsustvo zdravoga razuma." Odgovor: Prvo ovo nije jedna objava koja je priznata od crkve i tako nije deo kanona svetih pisma. Joseph Smith je jednom govorio o tome postavljajući pitanje, da je logično ako mi imamo Nebeskog Oca da je i naš Nebeski Otac imao svog Nebeskog Oca itd. Ma koliko ovo apsurdno zvuči, nije rešeno niti je Joseph Smith o tome dao jasan odgovor. Nažalost kritičari ne čitaju naša sveta pisma kao izvor kritike nego neke izjave naših vođa, za koje nije jasno da li su upošte bile objave od Boga, ili čisto njihova mišljenja. "Bog je zapitao NAROD U SKUPŠTINI: “Koga ću poslati?” Isus je ustao i rekao: “Želim ići ja; to je moja slobodna volja; neki će biti spašeni a neki ne, jer oni će imati slobodu izbora. I svu ću slavu dati tebi, Oče.” ONDA LUCIFER, KOJI JE BIO KAO JEDAN OD NAS, ustade i reče: “Želim ići ja, ja ću biti spasitelj. Jamčim da će svatko biti spašen jer njegova volja neće biti slobodna. Ali u zamjenu za spas cijeloga čovječanstva, SLAVU ŽELIM JA.” - Ovo je vrhunac." Odgovor: Ovo je logično, jer daje jasan odgovor zašto se Sotona pobunio protiv Boga. Pobunio se jer je Bog prihvatio plan Isusa a ne njegov plan da spasi ljude silom, bez slobodne volje. Bio nam je potreban Spasitelj da plati za naše grehe i poduči nas kako da se vratimo našem Nebeskom Ocu. Naš je Otac rekao: »Koga da pošaljem?« "A odgovori jedan koji beše nalik Sinu Čovečjem: Evo me, mene pošalji. I drugi odgovori i reče: Evo me, mene pošalji. A Gospod reče: Poslaću prvoga. I drugi beše gnevan, i ne zadrža svoje prvo stanje; i od tog dana mnogi ga sleđahu." (Avram 3:27). Isus Hrist, koji se tada zvao Jehova, rekao je: »Evo me, mene pošalji« "I ja, Gospod Bog, prozborih Mojsiju, govoreći: Taj Sotona, kome ti zapovedi u ime Jedinorođenca moga, onaj je koji beše od početka, i on dođe preda me, govoreći – Gle, ovde sam, pošalji mene, ja ću biti tvoj sin, i otkupiću sav ljudski rod, kako ni jedna duša ne bi bila izgubljena, i to ću sigurno učiniti; stoga, pruži mi čast svoju. Ali, gle, ljubljeni Sin moj, koji beše moj ljubljeni i izabrani od početka, reče mi – Oče, neka bude volja Tvoja, i slava Tvoja neka bude zauvek. Stoga, jer se Sotona pobuni protiv mene, i nastojaše da uništi čovekovu slobodu izbora, koju mu ja, Gospod Bog dadoh, tražeći i da mu predam moć svoju; moću Jedinorođenca moga, učinih da on bude oboren; I on postade Sotona, da, i to đavo, otac svih laži, da obmanjuje i zaslepljuje ljude, i da ih vodi zarobljene po svojoj volji, i to sve one koji ne poslušaju glas moj." (Mojsije 4:1-4). Isusjebiospremandadođe nazemlju, da da životzanasiuzme nasebenašegrehe. Onje, kao i naš Nebeski Otac, želeodaodaberemo da se dobrovoljno pokoravamo zapovestima NebeskogOca. Znao je da moramo biti slobodni da odaberemo da bismo se pokazali dostojnima uzvišenja. Isus je rekao: »Oče, neka bude volja tvoja i nek ti je slava u vekove.« Sotona, kojise tada zvaoLucifer, takođerjedošaogovoreći: »Evome, menepošalji, jaćubitisintvojijaćuotkupitisavrodljudskitesenijednadušaizgubitineće, ajaću to sigurno da učinim. Podaj mi zato, čast svoju«. Sotona je želeo da nas sve prisili da činimo njegovu volju. Prema njegovom planu ne bi nam bilo dozvoljeno da imamo slobodnu volju i da sami biramo. On bi nam oduzeo slobodu izbora koju nam je naš Otac dao. Sotona je želeo da primi svu čast za naše spasenje. Prema njegovom predlogu on bi našu svrhu dolaska na ovu zemlju učinio uzaludnom.

Mi smo jedini koji ne govorimo ništa loše o drugim verskim grupama.

Šta Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana zaista veruje: Naša temeljna učenja su: Verujemo u Boga, Večnog oca, u Njegovog Sina, Isusa Hrista i u Svetog Duha. Verujemo da će ljudi biti kažnjeni za svoje sopstvene grehe, a ne za Adamov prestup. Verujemo da će sav ljudski rod biti spašen preko Hristovog Pomirenja i pokoravanjem zakonima i obredima Jevanđelja. Verujemo da su osnovni principi i obredi Jevanđelja: prvo, vera u Gospoda Isusa Hrista;drugo, pokajanje; treće, krštenje uranjanjem za oprost greha; četvrto, polaganje ruku za dar Svetog Duha. Verujemo da čovek mora biti pozvan od Boga putem proroštva, kao i polaganjem ruku onih koji imaju vlast propovedanja i posluživanja jevanđeoskih obreda. Verujemo u isti poredak koji je postojao i u izvornoj Crkvi, naime, u apostole, proroke, pastire, učitelje, jevanđeliste itd. Verujemo u darove jezika, proroštva, otkrovenja, viđenja, isceljenja, tumačenja jezika itd. Verujemo da je Biblija reč Božja onoliko koliko je tačno prevedena, isto tako verujemo da je Mormonova knjiga reč Božja. Verujemo u sve što je Bog otkrio, što otkriva, kao i u to da će tek otkriti mnoge velike i važne stvari koje se odnose na Božje Kraljevstvo. Verujemo u doslovno sabiranje Izraela i obnovu deset plemena, da će Hrist lično vladati zemljom i da će zemlja biti obnovljena, te primiti svoju rajsku slavu. Ističemo neosporno pravo na služenje Svemogućem Bogu prema tome kako nam već savest kazuje, i svim ljudima priznajemo pravo da poštuju kako, gde i koga god žele. Verujemo u podaništvo kraljevima, predsednicima, vladarima i sudijama, verujemo u pokoravanje zakonima, njihovo poštovanje i podržavanje. Verujemo u poštenje, istinu, neporočnost, milostivost, čestitost i činjenje dobra svim ljudima; zaista, možemo reći da sledimo Pavlovo uputstvo - u sve verujemo, svemu se nadamo, izdržasmo u mnogim stvarima i nadamo se istrajati u svim stvarima. Ima li išta čestito, lepo ili na dobrom glasu, ili pak hvale vredno, za time tragamo. Ipak većina ljudi ovo nezna.

Ako već citirate naša granična učenja onda bi to trebali da učinite tačno. Bog naš Nebeski Otac je jedini pravi Bog, On je vladar celog Univerzuma a ne samo ove zemlje. Isto nije tačno da je Bog Otac imao mnogo žena, jer tako nešto nigde nije objavljeno, tako da je tako špekulisanje, iskrivljeno i netačno. Isto nije tačno da je Bog samo Bog duša na Ovoj zemlji nego i na mnogim svetovima. I ostalo što ste napisali su poluistine i neistine. Možda postoje neki koji sebe nazivaju Mormonima i tako nešto veruju ali Crkva Isusa Hrista ne veruje tako nešto. Naša sveta pisma su svima prisutna i sve dok nam ne date neki od stiha koji to što tvrdite potvrđuje, govorite neistinu. Još se usuđujete da tvrdite da smo mi neznalice a da vi znate istinu?

Znači da prvi hrišćani od 30.-70. godine nisu imali većinu novog zaveta. Za ovu tvrdnju nema dokaza. Mnogi psci poput Tolkina i njegovog “Gospodara prstenova”, pisali je nekoliko decenija, što je takođe bilo moguće da su apostoli imali spiase na kojima su za života radili i da su tek objavljeni kada su završeni. To što tvrdite za Jovanovo otkrivenje isto niste u pravu, Jovan je samo zato bio na ostrvu Patmos, jer nisu mogli da ubiju. A razlog je bio obećanje koje mu je dao Isus da će on ostati dok Isus ne bude ponovi došao. Zato ne postoji nigde neki izveštaj da je Jovan umro. Znači On je još uvek živ i na zemlji. Knjiga Otkrivenja je napisana pre nekih drugih biblijskih knjiga i pre nego što je Biblija sastavljena kao zbirka tekstova. Dok je tradicionalni datum knjige Otkrivenja 95 ili 96 g. (prvenstveno utemeljena na izjavi Ireneja), mnogi teolozi i istoričari ga danas datiraju još u 68. ili 69. godini. Jevanđelje po Jovanu je datirano od 95. do 100. godine. U istom periodu su napisane i dve poslanice Jovana. Znači nije otkrivenje njegova najstarija knjiga nego Jevanđelje po Jovanu. Za Jovana piše pošto nisu uspeli da ga ubiju pokušali su teškim mučeništvom da ga se reše tako što su ga bacili u veliki kotao pun kipućeg ulja tokom jednog od progonstava u Rimu. Međutim, mnogi tvrde da je bio čudesno izbavljen od smrti. Jovan je potom bio osuđen na rad u rudnicima na zatvorskom otoku Patmosu. Apostol Jovan je kasnije bio oslobođen i vratio se u Malu Aziju, odnosno današnju Tursku. Pošto se povukao kasnije mnogi tvrde da je sigurno umro kao starac i jedini od apostola koji je umro prirodnom smrću. Iapk za tu činjenicu nemamo dokaze. Apostol Jovan je još uvek na zemlji i još uvek živ. "Videvši ovoga Petar reče Isusu: Gospode, a šta će ovaj? Reče mu Isus: ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti pođi za mnom. Tako se raširi ova reč među braćom, da onaj učenik neće umreti; no, Isus mu nije rekao da neće umreti, nego: ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?" (Jovan 21:21-23)

Znači ako neko nije vašeg mišljenj onda on nije hrišćanin? Ne veruju svi Hrišćani u Nikejsko Trojstvo, niti su tako verovali Apostoli. Ja verujem u Boga večnoga Oca, njegovog Sina Isusa Hrista i u Duha svetoga, da su oni jedan Bog, ali ne verujem da su oni jedno fizičko biće, kako to trojstvo uči, nego verujum da se tu radi o duhovnom jedinstvu, u svrsi i nemeri, gde su složni kao jedan. Takođe verujem da sveti Duh o tome svedoči i da samo tako možemo biti osvedočeni a ne isključivo čitanjem svetog pisma. "jer slovo ubija, a Duh oživljuje." (2 Kor 3:6)

Ja ne pričam o milosti nego kako znati šta je istina. To još uvek Duh sveti svedoči. Ako tako nešto ne postoji onda nemožemo nikada zanati da li postoji jedan Bog.

Ja lično mislim da je najbolji dokaz svedočanastvo moći Duha svetoga, da je nešto istina.

To je apsolutno tačno, samo dilema je u tome, ako ja tada imam za mene dokaz, to ne mogu drugom da dokažem, ako on nema veru da je tako nešto moguće.

DA LI SU RANI HRIŠĆANI IMALI BIBLIJU? Najstariji hrišćani nisu verovali u Novi zavet. Nisu mogli. Jer još nije postojao. Kada je Pavle pohvalio mladog Timoteja rekavši: „Jer ti od detinjstva poznaješ Sveto Pismo, koje može da ti da mudrost, da se spaseš verom u Hrista“ (2. Timoteju 3:15), jedino „ Sveto pismo“ o kome ja Pavle tada govorio bilo je ono koje danas hrišćani nazivaju Starim zavetom. Kada Pavle objašnjava u sledeća dva stiha da je „svako pismo nadahnuto od Boga korisno i za pouku, za pobijanje, za ispravljanje, za obuku u pravednosti; tako će Božji čovek biti spreman i opremljen za svako dobro delo“, govori on o Jevrejskoj Bibliji. DA LI JE BIBLIJA SVE ŠTO NAM JE POTREBNO ZA SPASENJE? Više puta su mi revni protestanti „koji veruju u Bibliju“ rekli da su Mormonova knjiga i savremeno Otkrivenje nepotrebni i suvišni jer je Timotej već imao dovoljno Svetih pisama da mu „daju mudrosti za spasenje“ i „učine ga spremnim za svako dobro delo“. ” “. Oni pogrešno pretpostavljaju da je Pavle mislio na Bibliju kakvu oni poznaju. Ali takav njihov argument takođe govori da nam je i Novi zavet suvišan. 2 Timotej je verovatno napisan oko 64. godine nove ere, na kraju života apostola Pavla. Naravno, većina, ako ne i sva druga njegova pisma su već bila napisana i poslata do tada. Ali oni još nisu bili sakupljeni u jednu knjigu i tako bili dostupni većinama hrišćanskih zajednica tog vremena. Bez štamparskih mašina, savremenog prevoza i lake komunikacije, verovatno je to bilo veoma taško. Zato je prilično sigurno da nisu svi znali za sve tadašnje poslanice apostola. Pored toga, četiri jevanđelja, Otkrivenje i mnoga druga novozavetna pisma najverovatnije još nisu bila napisana. Prošlo je skoro 20 godina između Hristovog raspeća i Pavlovog prvog pisma (1. Solunjanima, napisano oko 52. godine nove ere), a moglo je da prođe i do 60 godina ili više pre nego što je napisana poslednja knjiga Novog Zaveta. (Neki naučnici produžavaju ovaj interval na čak 120 godina.) A onda je bilo potrebno još više vremena za prikupljanje raznih knjiga, njihovo kopiranje i stvaranje kanonskih spisa. U stvari, kompletni tekstovi Novog zaveta su još uvek bili relativno retki sve dok Johanes Gutenberg nije izumeo štampariju sredinom 15. veka. Pojedinci su retko, ako su ikada, posedovali sopstvene primerke; vrlo malo elitnih zajednica imalo je kompletan skup biblijskih spisa. Plus, većina ljudi je ionako bila nepismena. S obzirom na retkost knjiga, nepismenost nije bila težak teret, a podsticaj za učenje čitanja bio je relativno nizak. ŠTA NAS JAČA PORED BIBLIJE? To znači da su mnoge generacije hrišćana živele i umrle bez pristupa Novom zavetu kakav danas poznajemo i uzimamo zdravo za gotovo. Dakle, mora postojati nešto drugo što ih je učinilo hrišćanima, nešto pre prihvatanja Novog zaveta. Šta je to bilo? To je očigledno bilo priznanje Isusa Hrista kao Gospoda i Gospodara. U prvim danima hrišćanskog pokreta takva spremnost je došla kroz lično upoznavanje sa njim, kroz slušanje i prihvatanje njegovih učenja. Kasnije je to došlo kroz prihvatanje učenja njegovih apostola i drugih misionara – koja su se u gotovo svim slučajevima i dalje prenosila usmeno. Kada su apostoli i prvi hrišćanski učenici napustili zemlju, zadatak da prenesu Isusovo učenje i događaje njegove službe, njegovo raspeće i vaskrsenje pali su na sledeću generaciju. Ponekad su dobijali jevanđelje ili pismo ili dva, ali su se verovatno najčešće oslanjali na usmeno predanje i pamćenje. Ovo je još jedan pokazatelj onoga što je ljude činilo hrišćanima u najranijim vremenima: zajedništvo sa crkvom i Hristovim učenicima. Kako je rekao sveti Ignjatije Antiohijski (oko 108. godine nove ere) u svom postapostolskom periodu, da bi bio hrišćanin morao je biti u zajednici sa svojim hrišćanskim episkopom. Crkva je postojala pre Novog zaveta. Napisala je knjige Novog zaveta i definisala biblijski kanon. Biblija nije izgradila crkvu, ali je crkva izgradila Bibliju.

Kada čitamo Isaju „U poslednjim danima gora Gospodnjeg doma biće utvrđena iznad gorskih vrhova i uzdizaće se iznad bregova, i k njoj će se sticati svi narodi. Mnogi će narodi ići i govoriće: ‘Dođite! Pođimo na Gospodnju goru, u dom Jakovljevog Boga! On će nas poučavati svojimputevima, i hodićemo njegovim stazama. Jer će sa Siona doći zakon i Gospodnja reč iz Jerusalima." (Isaja 2:1-4) ovde Isaja opisuje dva mesta, jedno je Jerusalem a drugo Sion. Mi verujemo da je Bog Josephu Smithu objavio da će se Juda tj. pleme Judino vrataiti u Jerusalem i da će se na američkom kontinentu izgraditi grad Sion, i da će tamo bit sabrano pleme Efraim i Manase, tj. pleme Josifa. Jer je Josif dobio tu obećanu zemlju i to celi Američki kontinent. U knjizi postanka čitamo gde Jakov daje poslednji blagoslov svojim sinova od kojih su nastali 12 plemena Izraela. A u knjizi ponovljeni zakon čitamo poslednji blagoslov Mojsija Izraelskim plemenima. Dva sina ili dva plemena dobijaju naročita prorečena obećanja. Jedan je Juda a drugi Josif. Judi je obećano: "Žezlo se neće odmaći od Jude, ni zapovednička palica od njegovih nogu, dok ne dođe onaj kome to pripada, i njemu će se pokoravati narodi." (Postanak 49:10) „Usliši, Gospode, glas Judin, odvedi ga k narodu njegovom. Mišice se njegove bore za ono što je njegovo, Pomozi mu protiv neprijatelja njegovih.” (Ponovljeni zakon 33:7) Juda je dobio sledeće blagoslove: veliko potomstvo – jevrejski narod zemlja obećanja – zemlja Izraelova Spasitelj – rođen iz loze Jude knjiga – Biblija, koja govori o Božijem ophođenju sa domom Izrailjevim, posebno izveštaj o Hristovoj službi među njima. U 1. Dnevnika 5:2, piše da je Josif dobio prvenstvo. Što znači da bi njegovi blagoslovi trebali biti veći od Jude. Da li je Josif, primio blagoslove slične ili veće od Judinih? Da vidimo koje je obećenja dobio On: "Josif je mladica rodnog drveta, mladica rodnog drveta kraj izvora, što preko zida tera svoje grane. Ali strelci su ga napadali, gađali i gajili mržnju prema njemu. A ipak je njegov luk ostao čvrst, i snažne mišice ruku njegovih bile su gipke. Iz ruku Jakovljevog Silnog Boga dolazi Pastir, Izraelov Kamen. On dolazi od Boga tvog oca, i on će ti pomoći." (Postank 49:22-26) „Neka Gospod blagosilja zemlju njegovu najboljim nebeskim darom, rosom, i vodama iz velikih dubina, najboljim plodovima koje sunce daje i najboljim rodom svakog meseca, onim što je najbolje sa istočnih gora i što je najbolje s vekovnih brda, najboljim plodovima zemlje i obiljem njenim i naklonošću onoga koji je u grmu prebivao. Na Josifovu glavu neka sve to dođe, na teme onoga ko je izdvojen od braće svoje. Veličanstven je kao prvenac bika, rogovi su njegovi kao u divljeg bika. Njima će bosti narode sve do krajeva zemaljskih. Takva su mnoštva hiljada Jefremovih, takve su hiljade Manasijine.” (Ponovljeni zakon 33:14-17) Ovde Jakov proriče Josifu da će se njegova grancira širiti preko zida, ili preko granica Izraela. Gde su onda ti Josifovi potomci, o kojima je prorečeno? Gde je ta njihova dragocena zemlja koja sepominje? Gde su ta vekovna brda? Gde je ta blagoslovena zemlja? Gde su te večne gore? Gde su ti njegovi blagoslovi nebeski? Eto mi verujemo da je to Američki kontinent. Iako je takvo sabiranje Izraeala već počelo ono još nije završeno. Ono će se okončati dolazkom Isusa Hrista, i izgradnjom Siona ili novog Jerusalema. Tada će se i grad Enoha vratiti sa neba i biti deo novog Jerusalema. Tada će Isus vladati i Siona će doći zakon i Gospodnja reč iz Jerusalima.

(Rasel M. Nelson, predsednik Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana) Kao što je prorok Isaija prorekao i kao što je obeleženo u Hendlovom Mesiji, kada se Isus Hrist vrati, „javiće se slava Gospodnja, i svako će telo videti”. U taj dan, „vlast [će Mu biti] na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni.” Isus Hrist će vladati i iz starog Jerusalima i iz Novog Jerusalima „izgrađen[og] na američkom kontinentu”. Iz ova dva centra, upravljaće poslovima svoje Crkve. U taj dan, Gospod će biti poznat kao „Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima”. Oni koji su sa Njim biće „pozvani i izabrani i verni”. Braćo i sestre, sada je vreme da se vi i ja pripremimo za Drugi dolazak našeg Gospoda i Spasitelja, Isusa Hrista. Sada je vreme da naše učeništvo učinimo našim najvećim prioritetom. Braćo i sestre, Gospod će i vas utešiti! Ojačaće vas. Blagosloviće vas mirom, čak i usled haosa. Molim vas da poslušate ovo obećanje Isusa Hrista vama: Biću vam zdesna i sleva a Duh će moj biti u srcima vašim, i anđeli moji oko vas, da vas ponesu.” Ne postoji ograničenje u vezi sa Spasiteljevom sposobnošću da vam pomogne. Njegovo nezamislivo stradanje u Getsimaniji i na Golgoti bilo je za vas! Njegovo beskonačno pomirenje je za vas! Pozivam vas da svake nedelje – do kraja svog života – posvetite vreme da uvećate svoje razumevanje pomirenja Isusa Hrista. Srce me boli za one koji su se zaglibili u grehu i ne znaju kako da se izvuku. Plačem za onima koji imaju duhovne probleme ili koji sami nose teška bremena jer ne razumeju šta je Isus Hrist učinio za njih. Isus Hrist je preuzeo na sebe vaše grehe, vaše boli, vaše teskobe u srcu, i vaše slabosti. Ne morate ih sami podnositi! On će vam oprostiti kada se pokajete. Blagosloviće vas onim što vam je potrebno. Isceliće vaše ranjene duše. Kada se ujarmite sa Njim, vaša bremena će vam biti lakša. Ako sklopite i držite zavete da sledite Isusa Hrista, otkrićete da su bolni trenuci vašeg života privremeni. Vaše nevolje će biti „prožet[e] radošću u Hristu”. Nije ni prerano ni prekasno da postanete pobožni učenik Isusa Hrista. Tada ćete u potpunosti iskusiti blagoslove Njegovog pomirenja. Moja draga braćo i sestre, u vremenu koje predstoji, Isus Hrist će se vratiti na zemlju kao hiljadugodišnji Mesija. Zato vas danas pozivam da ponovo posvetite svoje živote Isusu Hristu. Pozivam vas da govorite o Hristu, svedočite o Hristu, imate veru u Hrista i radujte se u Hristu! Dođite Hristu i „prinesite Mu cele duše svoje”. Ovo je tajna života u radosti! Najbolje tek dolazi, draga moja braćo i sestre, jer Spasitelj ponovo dolazi! Najbolje tek dolazi kada u potpunosti okrenemo svoja srca i svoje živote Isusu Hristu. Svečano svedočim da je Isus Hrist Sin Božji. Prilikom Njegovog Drugog dolaska, „javiće se slava Gospodnja, i svako će telo videti”. Toga dana, bićemo ispunjeni ljubavlju za pravednike. Moću svetih ključeva sveštenstva koje držim, objavljujem ovu istinu vama i celom svetu! U ime Isusa Hrista, amen.

Razmišljati nebeski, je veoma važno jer tako dobijamo nadahniće i lične objave za naš život. Naravno svi mi imamo kušnje, ali ako naše misli usmerimo prema nebu i shvatimo da je tako naš dom, onda kušnje deluju nebitne. Lakše ih je savladati,

ko to ne razume, ne razume ni šta je šabat. Reč Šabat potiče od glagola šavat i najčešće se prevodi kao odmor, ili kao glagol odmarati. Šabat ne znači subota već blagdan, odmor, spokoj prestanak. Do vaskrsenja Isusa Hrista se šabat slavio sedmog dana na spomen svega što je Isus Hrist stvorio i sedmog dana odmorio. Posle vaskrsenje i tako pobede smrti, i stvaranje spasa svega stvorenog, posvećen je prvi dan, kao odmor posle ostvarivanja besmrtnosti i večnog života za čoveka. "Stoga, Šabat je dat čoveku kao dan odmora; a i da bi čovek slavio Boga, Jer Sin čovečji načini dan Šabata, dakle Sin čovečji je i Gospodar Šabata." (Marko 2:26,27 PJS)

U Tominom Jevanđelju piše: “(27) "Ako ne postite od svijeta, nećete pronaći kraljevstvo. Ako Sabat ne uzimate kao Sabat, Oca nećete vidjeti." Ovde ne piše da trebamo da slavimo šabat samo u subotu. Ipak mislim da se odnosi na subotu, jer praksa nedelje kao novi šabat nastaje tek posle vaskrsenja Isusa Hrista.

Šalom znači prevedeno mir, a šabat je dan odmora. Mi smo jedini narod koji koristi reč subota, zato suboratiri u našem regiju imaju takav uspeh. Bez obzira kako vi na to vidite ili kako verujete, mi verujemo kao mislimo da je objavljeno. Joseph Smith je u vezi toga upitao Boga i dobio oobjavu 7. avgusta 1831. god. Ta objava je poznata kao odsek 59 knjige Učenje i Zaveti i opisuje ovo otkrivenje kao „uputstvo svecima kako da se drže Šabata i kako da poste i da se mole.“ "I da možeš potpunije držati se neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu. Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj post bude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (UiZ 59:9-13) objavljeno mu je da je DAN GOSPODNJI Nedelja. Dan kada je Isus ustao iz mrtvih.

U sličnoj dilemi je bio i Joseph Smith. Posle javljanja Petra, Jakova i Jovana koji su njemu i Oliveri Cowderiju doneli apostolstvo, da bi se crkva Hristova tako ponovo obnovila, upitali su se kako da slave šabat. On je u vezi toga upitao Boga i dobio oobjavu 7. avgusta 1831. god. Ta objava je poznata kao odsek 59 knjige Učenje i Zaveti i opisuje ovo otkrivenje kao „uputstvo svecima kako da se drže Šabata i kako da poste i da se mole.“ "I da možeš potpunije držati se neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu. Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj post bude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (UiZ 59:9-13) Objavljeno mu je da je DAN GOSPODNJI Nedelja. Dan kada je Isus ustao iz mrtvih. To je glavni razlog zašto slavimo šabat u nedelju, a ne neke izjave crkvenih otaca.

Sasvim ste u pravu, osim vaše izjave “najbolje je udaljiti se od tih institucija i slediti samo Hrista, i jedino tada covek moze imati pravi mir, i shvatiti sustinu evandjelja..” Ovom bi dodao još “osim ako je ta institucija postavljena od Hrista”. i naravno držanjem svega što je Isus zapovedio.

MISLITE NEBESKI! Rasel M. Nelson Danas, da bih vam pomogao da se osposobite za bogate blagoslove koje Nebeski Otac ima za vas, pozivam vas da usvojite običaj „nebeskog razmišljanja”! Nebeski razmišljati znači biti sklon duhovnom. Biti duhovnom naklonjen je život večni. Smrtni život je pripremni čas u učenju kako da biramo ono što je od najvećeg večnog značaja. Previše ljudi živi na način kao da je ovaj život sve što postoji. Međutim, vaš današnji izbor će odrediti tri stvari: gde ćete živeti tokom večnosti, vrstu tela sa kojim ćete vaskrsnuti i one sa kojima ćete živeti zauvek. Dakle, razmišljajte nebeski. To znači da nebesko carstvo bude vaš večni cilj, a zatim pažljivo razmislite o tome gde će vas svaka vaša odluka dok ste ovde na zemlji smestiti u budućem svetu. Kada donosite odluke, pozivam vas da gledate dugoročno – na večni cilj. Stavite Isusa Hrista na prvo mesto, jer vaš večni život zavisi od vaše vere u Njega i u Njegovo pomirenje. Takođe, zavisi od vaše poslušnosti Njegovim zakonima. Poslušnost vam danas otvara put za radostan život i veliku, večnu nagradu sutra. Kada ste u nedoumici, razmišljajte nebeski! Kada imate iskušenje, razmišljajte nebeski! Kada vas život ili voljeni iznevere, razmišljajte nebeski! Kada neko „prerano” umre, razmišljajte nebeski! Kada je neko usporen zbog teške bolesti, razmišljajte nebeski! Kada se životne nevolje sruče na vas, razmišljajte nebeski! Dok se oporavljate od nesreće ili povrede, razmišljajte nebeski! Dok se usredsređujete da razmišljate nebeski, očekujte da ćete naići na protivljenje. Kada razmišljate nebeski, vaše srce će se postepeno menjati. Želećete da se molite češće i iskrenije. Nemojte dozvoliti da vaše molitve zvuče kao spisak za kupovinu. Njegov odgovor na vaše molitve može vas iznenaditi i pomoći će vam da razmišljate neveski. Ako razmišljate nebeski, otkrićete kako izbegavate sve ono što vam oduzima slobodu izbora. Svaka zavisnost – bilo da se radi o igricama, kockanju, dugovima, drogama, alkoholu, besu, pornografiji, seksu ili čak hrani – vređa Boga. Zašto? Zato što vaša opsednutost postaje vaš bog. Tražite utehu u njoj, a ne u Njemu. Ako se borite sa zavisnošću, potražite duhovnu i stručnu pomoć koja vam je potrebna. Nebesko razmišljanje će pomoći i da budete poslušni zakonu čednosti. Malo toga će vam otežati život brže od kršenja ovog božanskog zakona. Za one koji su sklopili zavete s Bogom, nemoral je jedan od najbržih načina da izgube svoje svedočanstvo. Mnoga od najnemilosrdnijih iskušenja protivnika uključuju kršenje moralne čistote. Moć stvaranja života je jedinstvena povlastica božanstva koju Nebeski Otac dozvoljava svojoj smrtnoj deci da koriste. Tako je Bog postavio jasne smernice za korišćenje ove božanske moći. Fizička intimnost je namenjena samo muškarcu i ženi koji su u braku. Veliki deo sveta ne veruje u to, ali javno mnjenje nije sudija istine. Gospod je objavio da nijedna osoba koja nije čedna neće dostići nebesko carstvo. Dakle, kada donosite odluke u vezi sa moralom, molimo vas da razmišljate nebeski. A ako niste čedni, molim vas da se pokajete. Dođite Hristu i primite Njegovo obećanje potpunog praštanja u potpunosti se kajući za svoje grehe. Ako razmišljate nebeski, gledaćete na iskušenja i na protivljenja u novom svetlu. Kada razmišljate nebeski, vaša vera će rasti.

ZAPOVESTI ISUSA HRISTA Ne izazivajte Boga. (Mt 4,7, Lk 4,12) Morate se ponovo roditi vodom i duhom. (Jovan 3:3-7) Neka vaša dobra dela donesu slavu Bogu. (Mt 5,16) Ne ljuti se na brata. (Mt 5,21-22) Pomiri se pre nego što se pomoliš. (Mt 5:23-26, 1 Jn 2:9-11) Volite svoje neprijatelje. (Mt 5:43-48, Luka 6:27-29, 32-35) Poverujte i krstite se. (Marko 16:15,16) Molite se Oče naš... (Mt 6,5-13, Lk 11,2-4) Molite se u moje ime. (Jovan 15:7-8, 16:24) Ne sudite. (Mt 7:1-2, Luka 6:37) Sudite prvo pravedno sebi, pre nego što osudite drugog. (Mt 7:3-5, Luka 6:41-42) Ponašajte se prema drugima kako biste želeli da se oni ponašaju prema vama. (Mt 7:12) Ne daj psima ono što je sveto, ne bacaj svoje bisere pred svinje. (Mt 7,6) Pitajte, tražite i kucajte u molitvi. (Mt 7,7-11, Lk 11,9-13) Budite milostivi i savršeni, kao što Otac vaš nebeski. (Mt 5:48, Luka 6:36) Oprosti i biće ti oprošteno. (Mt 6,14-15, Lk 6,37) Bolesne isceljujte, mrtve vaskrsavajte, gubave čistite i demone izgonite. (Mt 10,8) Gde ne žele da te čuju, idi i otresi prah sa nogu svojih. (Mt 10:14-15, Lk 9:5) Budite mudri kao zmije i nevini kao golubovi. (Mt 10,16-18, Lk 10,3) Ono što vam govorim nasamo, objavite javno. (Mt 10,27) Čuvajte se licemerja fariseja. (Mt 16:6-12, Lk 12:1, Marko 8:15) Postanite kao deca. (Mt 18,3-5) Ne progonite nikoga samo zato što ne pripada vašoj grupi. (Marko 9:38-41, Luka 9:49-50) Imajte soli u sebi, i čuvajte mir među sobom. (Marko 9:49-50) Oprosti iznova i iznova. (Mt 18,21-22, Lk 17,3-4) Ljubi Boga svim srcem svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe (Mat. 22,34-40) Budite spremni i budni za moj povratak. (Luka 12:35-48, 21:29-36, Mat 24:42-51) Budi ponizan. (Luka 14:8-11) Uzvisujte druge i služite im. (Luka 14:12-14) Pazi na svoje reči i govori samo ono što je dobro. (Mt 12,33-37) Čuvajte se književnika i fariseja i ne budite kao oni. (Mt 23,1-36, Mk 12,38-40) Ako vidite znake mog povratka, nemojte se plašiti. (Luka 21:9-11, 25-31) Ljubite jedni druge kao što sam ja voleo vas. (Jovan 13:34-35, 15:7, 12-13) Uzmi, pričest, hleb i vino i čini to meni na spomen. (Jovan 6:53-57, Mat 26:26-28) Ne plaši se. Verujte u Boga i mene. (Jovan 14:1) Verujte da sam ja u Ocu i Otac u meni. Učinjićeš veće stvari od mene. (Jovan 14:11-14) Primite Duha Svetoga. (Jovan 20:19-23) Čujte šta Duh govori. (Otkrivenje 2:7, 11, 17, 26-29, 3:5-6, 12-13, 21-22)