rale

Nevesta Hristova je crkva Hristova, devojka nevina obučena u belo. Kada Biblija govori o ženama ona govori o crkvama koje su se kurvale sa raznim učenjima koje nisu Hristovo učenje, Crkve koje su u sebe primile paganizam koji je vlada još od Babilona. I zato je Babilon, katolička crkva, mati svim kurvama, Crkvama u kojima je paganizam ubio hrišćanstvo. Pa su 144000 devstvenika pripadnici te Hristove neveste, crkve poslednjih dana, Devstvenici su jer se nisu opoganili sa raznim crkvenim učenjima te su zato i nevini. Oni ne idu za crkvenim učenjima već slede hrista kuda god da ih on povede. Hristova nevesta predstavlja dušu Hristovu. Zapravo kolektivna svest svih članova Hristove crkve je duša Hristova. Isto kao što kolektivna svest svih naših ćelija predstavlja našu dušu.

Hristos je uzeo dete za primer kakvi treba da budemo, a meni se čini da umesto da sam sve bliže i bliže tom cilju da sam sve dalje i dalje. Eh kako je bilo blaženo detinjstvo.

Ime u duhovnom svetu je oznaka karaktera, Tako da oni koji imaju ime Božije na svojim čelima su zapravo oni koji su kroz činjenje onoga šta je Hristos govorio izgradili karakter kakav i Bog ima, da su milostivi, Dobri, puni ljubavi, da ne sude nikome, da su zahvalni…. A pesma koju pevaju je pesma njihove duše. Osećanja koja imaju dok čine Božiju volju, Kad je čovek pun ljubavi, zahvalan milostiv. miran…. onda njegova duša peva lepim osećanjima i zrači skladom i harmonijom. Njihov sud dolazi od istine , a Hristos je istina koja se nastanila u njima, Tako Hristos, Istina, vlada nad tim ljudima živeći u njima samima. Drugi hristov dolazak neće doći da se vidi, nego će hristos doći sa neba koja je deo našega uma. Jer Hristos reče da je carstvo božije tu u nama , znači svet naših misli, naš um, Što znači da je naš um podeljen na nebo u zemlju, da imamo dva različita načina mišljenja u svom umu, Znaš ono kad dva anđela stoje na ramenima pa te jedan nagovara na dobro a drugi na zlo. E to su dve hemisvere našega mozga koje imaju različitu volju i različito misle. Desna hemisvera predstavlja nebo na kome je presto Božiji a leva predstavlja zemlju i presto đavolji. A mi se svojom pažnjom priklonimo najčešće svojoj levoj polovini. E sa tog neba će doći Hristos pri svom drugom dolasku i zato neće doći da se vidi telesnim očima nego samo očima uma. Kao kad munja zapara nebo od istoka do zapada, Ja sam to video, predivno otkrovenje. Jedno tako veliko prosvetljenje će doći na sve ljude, ali posle munje ide grom, strah, Ljudi će razumeti šta im valja činiti, ali su svoj identitet izgradili na pogrešnim učenjima i sada će pre umreti nego priznati da nisu bili u pravu. Ali oni koji poveruju u to veliko prosvetljenje i okrenu se ka njemu će se spasiti. ostali će izgoreti u vatrici svojih paklenih misli i osećanja jer nisu naučili da vladaju carstvom koje im je obećano.

Logos se prevodi kao reč , ali se prevodi i kao Um i Smisao i još neke stvari vezane za um. Tako je I Hristos Logos Božiji, um Božiji u kome je u mašti sve stvoreno, i za koga je sve stvoreno, A mi smo Udi njegovog tela. Danas možemo reći ćelije njegovog tela jer mi smo po obrazu Božijem stvoreni. Pa kad pogledamo svoj um vidimo da je od ćelija stvoren , od neurona. Dakle smo mi ćelije jednog većeg Božanskog uma, Dakle um stvara u mašti a Duh Božiji to šta je Sin stvorio u mašti posle stvara u materiji. Jezik koji duh razume su osećanja, slike, vizije, Duh ne razume reči. Tako da ono reče Bog možda bi moglo da se prevede kao smisli Bog, ili naumi Bog. jer to šta je hteo Bog je morao da kaže Duhu jezikom koji duh razume, a ne ovim jezikom koji mi razumemo. U duhovnom svetu dan je kada je sin okrenut ka Ocu i obasjava ga Očeva svetlost kroz spoznaju. A Onda sin okreće leđa ocu i počinje da živi u svetlosti svoga stečenog znanja i to je noć jer tada svojim telom pravi senku i živi u mraku. Kada sin izgustira stečeno znanje onda se ponovo okreće Ocu izvoru spoznaje i počinje novi dan. Ko se napije vode sa izvora izvoru okreće leđa. A izvoru se vraća kad ožedni. Eto kako je opisan dan i noć u duhovnom svetu.

Ne čitaš pažljivo. Koji to otac ne služi svome sinu? Kada sin služi ocu onda mu otac u nasledstvo ostavi svu tečevinu . Tako I Bog Otac služi onima koji njemu služe i u nasledstvo im ostavlja carstvo. Sve svoje ostavlja poslušnom sinu, pa kako ti kažeš da Bog ne služi sinovima? Šta je Hristos uradio opravši noge učenicima, i rekavši im da ko hoće da bude najveći neka služi svima. On poučen od Oca pokazuje da se karakter Božiji ogleda u služenju. Sin Božiji oprao je učenicima noge.

Stvoreni čovek je duh duša i telo, to je telesni čovek, stvorenje, biokompjuter. A iz tog stvorenja kao iz materice u koju se seje seme Božije, Reč Božija rađa se nanovorođenjem duhovno biće, Um Božiji, Logos Božiji, I taj Logos nije duša ali ima dušu, nije telo ali ima telo. nije duh ali ima duh, On je glava, um koji treba da vlada dušom, duhom i telom, da kao Carski sin nasledi carstvo nebesko, svet svojih misli i ideja. I da ovladavši svojim umom postane gospod u telu, Sin Božiji kome se pokoravaju i duh i duša i telo.

Ne mora da sekaže da bi se razumelo. Petra kaže za isusa da je on Hristos Sin Boga živoga. A Isus potvrđuje tu njegovu izjavu nazvavši ga Petrom i rekavši da će na ovom kamenu sazidati svoju crkvu. Par stihova dalje Isus govori kako će biti ubijena a petar ga odgovara rekavši mu da to neće boti. na đta mu Isus odgovara ti si mi sablazan idi od mene sotono. Dakle u posle prve izjave hristos ga naziva Kamenom na kome će sazidati crkvu a posle druge izjave ga naziva Sotonom. To nam govori da se ono šta je Hristos rekao ne odnosi na Petra već na njegove izjave i da je izjava da je On Sin Boga živoga kamen na kome će on sazidati svoju crkvu. DAkle je Hristos potvrdio da je On Sin Boga živoga pa samim tim i Bog. Izvini što moram da ti kažem da je Biblija napisana samo za odabrane i njima Bog otkriva šta u njoj piše. Potrudi se da budeš odabran pa će ti se Biblija sama otkriti. A odabran se postaje tako što se tvori ono šta je Hristos Govorio umesto da se filozofira o onome šta je Hristos govorio. Ovo potvrđuju Hristove reči da ko bude Njegovu volju tvorio razumeće je li njegova nauka od Boga ili on sam od sebe govori. Dakle razumevanje dolazi kroz tvorenje Božije volje a ne kroz razmišljanje o tome šta je napisano u Bibliji. Radi kako je Hristos govorio da treba raditi pa ćeš dobiti odgovore na sva ova pitanja koja si postavio.

Božije Ime Imam jedno pitanje.Znam da svako ime ima neku znacenje.Da se Bog zove Ja jesam koji jesam. Ne znam da li sam to pravo napisala. Sta znaci Jehova.Mora da ima neku znacenje. Ne zelim da zovem Boga naopako? Pozdrav Suzana. Treba da znaš da ime u duhovnom svetu predstavlja karakter čoveka i da nas Bog ne zna po našim imenima po kojima se ovde zovemo već nas zna po našem karakteru. Tako ime Isus znači spasitelj jer je Hristov karakter karakter spasitelja. David znači moj ljubljeni, pa često Bog preko proroka govoreći o Hristu naziva ga Davidom jer je Hristos njegov ljubljeni sin. Tako i Božije ime je oznaka karaktera Boga a nije ime kojim mi treba sa ga zovemo. Kada je se Bog Predstavio Mojsiju kao Jahve, ili Jehova, zavisi kako ko čita, Bog je se predstavio svojim karakterom. Jer Jahve ili Jehova znači JA SAM ONAJ KOJI JEST. U Pismu stoji da će se spasti svako ko prizove ime Gospodnje. A to znači da se neće spasiti niko ko ne bude imao karakter Božiji, Da je milostiv, Zahvalan, Da Ima ljubav prema bližnjima, da prašta drugima grehe njihove... A ti ako si Hrišćanka obraćaj se Bogu sa Oče, kako nas je i Hristos posavetovao u molitvi Oče Naš.

Jedan dan na nebu je kao 1000god na zemlji. A na nebu iznad prvog neba jedan dan je kao hiladu godina na prvom nebu, takav slušaj je i sa trećim nebom. Uzmimo da je Gog tvrorac na trećem nebu onda je stvarane trajalo 133225 milijardi naših godina. I pošto Božansko biće nema kraj, Bog nema ni početak ni kraj to je i broj nebesa beskonačan. Čisto malo da vam zagolicam maštu.

Ovaj zločinac je se pokajao radi svoga zla, u zadnjem trenutku pred smrt on staje na stranu dobra ukorivči svoga kolegu koji se rugao. Taj zločinac je tog trenutka umro kao zločinac i rodio se kao jedan koji teži ka dobru. A kao dobar on je primljen u raj. Time je Isus pokazao Božiju pravdu da onaj koji je ceo živo bio dobar pa se pred kraj prozlio neće biti primljen u raj, jer više nije dobar nego zao. A onaj ko je ceo život bio loš pa se pokajao u zadnjem trenutku i okrenuo dobru, biće primljen jer više nije zao već je postao dobar.

Uzalud kripto ako uvedu zakone da se internet može platiti samo sa digitalnog novčanika koji je povezan sa ID. Ako bi koristio tuđ internet onda bi taj neko morao da objasni odakle mu cripto novčanik koji nije povezan sa njegovim ID. I tako država može sprečiti one koji imaju tajne novčanike da ih koriste jer neće imati pristup internetu. A ako slučajno prime neku transakciju sa nekog tajnog novčanika odma reaguje AI i pita ko ti je poslao novac? ne znaš da objasniš, i tebi ukinu internet a zakonski te gone kao kriminalca ili teroristu.

Devojke su buduće majke i kao buduće majke njima se dopadaju muškarci koji su uspešni, tj. koji mogu da pruže njihovoj budućoj deci ono najbolje. Žene ne biraju muškarce po lepoti već po sposobnostima. Tako da je ovaj košarkaš potpuno pogrešno shvatio zašto su devojke lude za njim. Tako u u crkvi žene takođe primenjuju iste kriterijume pa uspešniji muškarci imaju veće šanse. Žene nisu svesne zašto prave takav izbor, njima je određeni muškarac privlačan, sviđa im se a da ni jednog trenutka nemaju jasnu misao zašto im se sviđa. Zato ne možemo kriviti žene što ih njihiovi prirodni instinkti navode da vole stvari koje su u službi proširenja roda. Jednostavno to je njihov nagon koji nisu osvestile da bi znale zašto im se neki muškarac sviđa.

Istina koja je u čoveku određuje kakvog će ko biti karaktera. Jer kakva je istina u nama tako sudimo o stvarima događajima i ljudima oko sebe. A kako sudimo takve misli imamo i tako se osećamo. A kako se osećamo tako se i ponašamo, takvog smo duha. Zabluda je istina nastala posle bluda, jer još dok planiramo da uradimo neko bludno delo, da ukrademo salžemo, damo mito.... mi to u svom umu opravdavamo da izgleda dobro i tako gradimo zabludu u svom umu. I posle kada sudimo kroz zabludu imamo misli koje donose, gnev, bes. ljutnju, jad, patnju...Shodno takvim osećanjima je i naše ponašanje, jer ne može ljut čovek da bude prijatan. Dakle naš karakter određuje istina koja je u nama. A ono šta je ime u ovom svetu to je u duhovnom svetu karakter. A našu istinu čini vaspitanje, obrazovanje, razna iskustva i na kraju naša je istina sačinjena uglavnom od zabluda. Kada neko počne da tvori ono šta je Hristos govorio onda on u svom umu opravdava ta dobra dela i na taj način u svom umu gradi Istinu, Tako se Hristos nastani u tom čoveku jer Hristos je Istina. I kada kroz istinu sudimo onda su nam misli nežne sa osećanjima ljubavi, milosti, zahvalnosti, pune smisla... I shodno takvim mislima i naše će ponašanje odrediti neki od svetih duhova, duh milosti, zahvalnosti ili ljubavi.

Heruvim Lucifer u ulozi Božijeg Intelekta Imena su oznake karaktera jer nas Bog poznaje po karakteru. Kada Bog preko proroka govori o Hristosu, on ga često naziva Davidom, pa neupućeni misle da ti stihovi govore o caru Davidu koji je vladao Izraelom. A zapravo Bog kaže za Hrista moj ljubljeni, Budući da David znači Ljubljeni. Tako mi razumemo da Bog kada govori o Davidu zapravo govori o Isusu Hristosu. Tako Hristos ima više karakternih oznaka po kojima ga Bog poznaje. Ime Arhangela Mihaela Znači; Onaj koji je kao Bog, A znamo da je samo sin Božiji kao Bog.Tako razumemo da kada se govori Arhangelu Mihailu zapravo se govori o Isusu Hristu, koji je Logos, um Božiji. Zatim prorok koristi ime Emanuel najavljujući rođenje Isusa Hrista: A Emanuel Znači s nama Bog. David Znači Ljubljeni, Isus znači Spasitelj, Hristos je Mesija Zatim ga znamo kao Jagnje – jer je se on žrtvaovao za naše grehe Zašto je bitno da znamo sve ovo:Već sam rekao da je Logos Um i Reč. Znači Arhangel Mihail je Um Božiji. Drvo života. Kako drvo života? Pa pismo nas uči da se u Drvetu života nalaze; Mudrost, Istina i razum. A znamo da je u Hristu takođe Istina, mudrost i razum. Tako razumemo da je Hristos zapravo drvo života. Hristos nam govori da je Carstvo Nebesko tu blizu nas u nama samima. Carstvo nebesko je u svetu naših misli, deo našeg uma. Pa ako je Carstvo nebesko u našem umu, to je i drvo života u našem umu, anđeli i demoni takođe. To je jako bitno da zapazimo jer treba da otkrijemo na koga se odnosi drvo poznanja dobra i zla, jer je i ono deo našag uma. I kako je Drvo Života arhangel Mihael, to se o Drvo poznanja dobra i zla takođe pojavljuje opisano kao Anđeo: U pitanju je Hruvim zaklanjač, Lucifer. Onaj koji je pomazan da zaklanja prilaz Drvetu Života. Sledeći ovu logiku mogli bi da se upitamo koji je to deo našeg uma koji se svojski trudi da mi ne otkrijemo Drvo Života koje je tu u nama, u našem umu. Znači Hristos živi tu u nama kao Drvo života, ali se Lucifer svojski trudi da ga mi ne vidimo. Intelekt je Drvo poznanja dobra i zla, on je taj heruvim zaklanjač i Lucifer i Sotona. On Intelekt je najsjajniji anđeo, prenosilac svetlosti. Bio je u Rajskom vrtu dok se ne nađe bezakonje na njemu. On je otac laži i svake prevare kojima se trudi da mi ne upoznamo Boga u sebi. Kada čovek ne veruje u Boga on ga učvršćuje u tome i daje mu ideje kojima će da dokazuje da Boga nema. A ako je neko vernik; onda ga Intelekt zavodi da poštuje Boga na pogrešan način. I ponovo uspeva da sakrije Boga od takvog vernika. Samo iskreni Vernici, oni koji nisu formalni vernici već tvore Božiju volju, uspevaju da prođu pored svoga intelekta i da zavire šta to ima iza njega.Takvi vernici nalaze Boga i naslađuju se Njegovim otkrovenjima. Hteo bih još da napomenem: Kao što se Logos može prevesti kao Um i kao Reč, tako je i koren reči koja označava zmiju u Hebrejskom, isti kao i koren reči Učitelj. Tako da se s pravom možemo zapitati ko je prevario Evu? Zmija ili Učitelj, Lucifer,njen intelekt. Pogledajmo kako Sv. Pismo opisuje Intelekt Božiji opisujući ga kao cara Tirskog u Jezekiji 28 glava Opet mi dođe riječ Gospodnja govoreći: Sine čovječji, nariči za carem Tirskim, i reci mu: ovako veli Gospod Gospod: ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvijem si lijep. Bio si u Edemu vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamanat, hrisolit, onih, jaspid, safir, karbunkul, smaragd i zlato; Onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale. Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti bješe na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenoga. Savršen bješe na putovima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi. Od mnoštva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja, i griješio si; zato ću te baciti kao nečistotu s gore Božje, i zatrću te između kamenja ognjenoga, heruvime zaklanjaču! Srce se tvoje ponese ljepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svjetlošću svojom; baciću te na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju. Od mnoštva bezakonja svojega, od nepravde u trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato ću izvesti oganj ispred tebe, koji će te proždrijeti, i obratiću te u pepeo na zemlji pred svjema koji te gledaju. Svi koji te poznaju među narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota, i neće te biti dovijeka. Eto mi živimo u vreme u kojem caruje Intelekt, intelektualci vladaju svetom i u svetu je sve više bezakonja i nemorala. Sve to dolazi od Sotone koji živi u svima nama. Svako od nas će u svojim mislima naći one koje ga nagovaraju na zlo. Da slaže, da ukrade, da da mito. Misli nas naše nagovaraju na preljubu, na nevernost, na sebičnost. Sve to dolazi kroz intelekt. Malo nas još čuje glas savesti i opire se spletkama svoga intelekta. Svi slepo verujemo svom intelektu i ne proveravamo kvalitet svojih misli. Jedini način da se izborimo sa Lucifrom u sebi je da se naučimo rasuđivanju. Da naučimo da preispitujemo svoje misli,svoja uverenja, ubeđenja, svoju istinu. Preispitujući sebe mi ćemo skloniti u stranu Heruvima sa plamenim mačem, gurnućemo u stranu svoj intelekt i zavirićemo iza njega otkrivši glas razuma, glas istine i mudrosti, Drvo Života, Boga koji živi u nama i koji je dugo čekao da ga otkrijemo.

Nešto sam razmišljao danas povodom ove teme: Bog je toliko jasno u starom zavetu ukazao da je subota dan Božiji koji treba salaviti, I ako bi Bog hteo da promeni to on bi svakako to isto tako jasno kazao i ponovio ko zna koliko puta da ne bude zabune. Ali ne, Svi dokazi koji idu u prilog slavljenju nedelje kao dana Gospodnjeg su nekako izvedeni ljudskim umovanjem i dokazivanjem da je to tako. Kao da je Bog hteo da ostane tajanstven pa su ljudi to morali da nekako iskopaju. Ja ne mogu da poverujem da bi se Bog tako igrao sa nama

I Kada na prvi dan nedelje dodamo osam dana dolazimo u drugi dan nedelje; Dakle Hristos nije dolazio učenicima uvek u prvi dan. Ali nevažno reči su nesavršen alat i svako može da im doda značenje kakvo hoće. Zato je važno da primetimo da je Hristos Slavio Oca koji je veći od njega . I Hristos nikada ne bi tražio da slavimo njega više nego Oca. On kao sin je pokrornošću Ocu postao sin i kada bi počeo da proslavlja sebe on bi bio poput lucifera koji je poželeo da bude veći od Boga. U jevanđeljima ne postoji jasan dokaz da su učenici slavili prvi dan od nedelje paa su šak skupljali priloge u prvi dan što govori da im je prvi dan bio radan i da ga nisu posebno slavili. jer oni su se okupljali svaki dan. A nešto tako važno kao slavljenje prvog dana bi sigurno bilo zapisano. Pavle još za života primećuje da su se pojavili u crkvi ljudi koji uče pogrešno i najavljuje da će takvih bitijoš više. Tako da nije ni malo čudno da se pojavila i u crkvi zaživela mnoga pogrešna učenja.

Ovo nije nikakav dokaz jer su se učenici sastajali svaki dan i lomili hleb a ne samo u prvi dan nedelje. И сваки дан бијаху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хљеб по кућама, и примаху храну с радости и у простоти срца, dela 2. 46

U ovom tekstu ćemo govoriti o Krštenju, Ali ne o onom Krštenju na koje su svi navikli, nego o onom pravom krštenju koje dolazi od Boga a ne od ljudi. Reč je o krštenju duhovnom Vodom i Duhom istine. Da bismo razumeli šta je to duhovna voda poslužićemo se slikom krštenja u vodi. Krštenje znači pranje: Da bi smo mogli da izađemo pred Boga, mi moramo da budemo oprani od svake prljavštine i greha. Prolazak Izraelaca kroz Crveno More , More vode, U obećanu zemlju je samo slika prelaska Duhovnih Izraelaca kroz duhovnu vodu. U carstvo nebesko, Novu Zemlju koju treba da nasledimo. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga, a Bog se ne može videti telesnim očima nego se može videti očima uma kroz veru. Jer da bismo mi otvorili oči svoga uma da o nečemu istražujemo , to mi moramo da budemo sposobni da poverujemo da to nešto postoji. Zato je ta naša vera kao voda kroz koju mi prolazimo, i zalazimo u duhovni svet , svet našega uma i svet Božijega uma, jer smo po obrazu Božijem stvoreni. Ta naša vera je Duhovna voda koja nas pere od svakoga greha i omogućava da čisti stanemo pred Gospoda. Ta naša vera nam omogućava da se očistimo i tako stanemo pred Boga koji živi tu u nama , u carstvu nebeskom koje je deo nas samih. Jer Hristos kaže da Carstvo nebesko nije daleko od nas, nego da je tu u nama. Tako mi možemo da razumemo da je nebo svet naših misli, deo našeg uma. Možemo da razumemo da kada se govori o carstvu nebeskom da se govori o tome kako mi treba da naučimo da vladamo svojim umom i svojim mislima kao svojim podanicima. Jer čovek koji ne ume da vlada svojim mislima, on postaje sluga svojim mislima, i umesto da vlada svojim carstvom on postaje sluga u carstvu u kojem bi trebalo da vlada. Spoznavši sve to kroz veru mi spoznajemo Gospoda, jer mi smo ćelije njegovog uma i razumemo kako on ima problema da vlada svojim umom pored nas neposlušnih. Razumemo da je Gospod u velikim problemima i da će morati da preduzme ozbiljne korake kako bi svoj um i svoju dušu doveo u red. Očekujemo drugi Hristov dolazak. Toliko o pranju kroz veru kao kroz duhovnu vodu; Hajde sada da vidimo šta je to krštenje Duhom Istine. Jer Sv Jovan Krstitelj kaže da će nas On, Gospod, krstiti duhom istine. Pa hajde da vidimo šta je Istina i kako ona nastaje. Našu istinu čine naša, uverenja, ubeđenja, razna iskustva, obrazovanje, i najvećim delom vaspitanje. Deca ne preispituju postupke svojih roditelja, nego to prihvataju kao dobar model ponašanja. Tako da mi kroz vaspitanje dobijemo najviše zabluda a vrlo malo istine. Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda. Mi kroz našu istinu sudimo o svetu oko sebe i o deševanjima u njemu. Pa kada je naša istina sačinjena od zabluda, onda će naš sud biti pogrešan. A posledica pogrešnog suda i pogrešnih misli su loša osećanja poput gneva, besa, ljutnje, straha. A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati? Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Znači od Istine koja je u nama zavisi kakav ćemo sud imati. A od suda kakva ćemo osećanja imati, a od osećanja zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može ponašanje biti u svetom duhu, a da se živi u zabludi. Što će reći: da bi se Sv. Duh trajno nastanio u nama, mi prvo moramo izaći iz svojih zabluda. Postavlja se pitanje: Kako ćemo izaći iz svojih zabluda? Pa istim putem kojim smo i došli u zabludu. Jer čineći zlo mi smo u svom umu opravdavali to i došli u zabludu tako ćemo čineći dobro opravdavati to i u svom umu izgraditi istinu. Adam je neposlušnožću Bogu pao u greh, a mi ćemo poslušnošću izađi iz greha. Gospod je govorio da treba da budemo milostivi, da praštamo, da ljubimo čak i neprijatelje svoje.Tako radeći mi ćemo pravdajući ta svoja dela u svom umu izgraditi Istinu i omogućiti da se u nama nastani Duh Istine, Sveti duh, Duh ljubavi. I na taj način ćemo biti kršteni Duhom Istine, Čitajući sveto Pismo i kroz veru i poslušnost Gospodu naš um će se promeniti, i u nama će se nastaniti Gospod, A on kao istina koja je u nama će biti izvor našeg ispravnog suda, naših lepih osećanja i duha koji dolazi sa tim lepim osećanjima: Osećanjima radosti, ljubavi, milosti, zahvalnosti. A svi znamo kakvog su duha oni koji imaju takva osećanja.Ta osećanja su ujedno i plodovi Svetoga duha i nagrada za našu veru i naš trud. Ta osećanja su duhovno vino I krv Hristova koja se za nas prolila. U Otkrovenju Gospod kaže da ko pobedi dobiće novo Ime. A Bog nas ne poznaje po tome kako se mi ovde zovemo, da bi to bilo naše ime pred Bogom. U Bibliji su imena oznake karaktera. Tako Emanuel znači :Bog je s nama. Mihael znači: Onaj koji je kao Bog. Gabrijel je Božija sila, David znači: Moj Ljubljeni. Izrael je Onaj koji je video Boga, Jakov je pobednik Kada budemo duhovno kršteni Od Boga koji živi u nama ,onda dolazi do promene našeg karaktera. I mi od jednog zlog čoveka postajemo jedan dobar čovek. Dolazi do promene našega karaktera i tako mi dobijamo novo ime, novi karakter. Nas Bog ne zna po našim imenima kojima se ovde zovemo već nas zna po našem karakteru, i doziva nas po našem karakteru. Pa je Jakovu posle Borbe sa njim promenio ime u Izrael, jer je video Boga. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga. Iz svega rečenog možemo videti kako izgleda čovek koji je Kršten, duhovnom vodom i duhom Istine koja dolazi od Boga kojega možemo naći u Sv. Pismu.

Pa i mi ne bi umirali da ne grešimo. smrt je plata za greh. Nepošlušnost je bila prvi greh koji je Adama i Evu odveo u smrt a mi ćemo poslušnošću pobediti smrt. samo još da verujemo da možemo da živimo večno, što nam baš i ne polazi za rukom.

Ja se ne bih složio da su imali besmrtna tela; Imali su tela isto kao i mi smrtna. A smrtno znači da može da umre ali može i da živi večno. Ali smo se mi toliko uživeli u to da tela moraju da umru posle stotinak godina da više niko i ne živi duže. Svako živi onoliko koliko veruje da je moguće živeti. Sve ljudima biva po veri a ljudi veruju da treba da umru , A Hristos nas je pozvao u večni život, dakle ne mora da se umre onako kako mi verujemo.

Postoji li zlo? Duhovni svet je svet uzroka a materijalni svet posledice. Tako da se duhovni verno ogleda u materijalnom pa možemo posmatrajući materijalni da shvatimo duhovni svet. Kada svetlost padne na neku crnu površinu, onda ta površina upije svetlost i sa tog mesta prema našem oku ne dolazi svetlost. Tada receptori u oku alarmiraju da tu nema svetlosti i naš um to tumači pa kaže; ovaj materijal je crn. Kada svetlost padne na list , list upije plavu i žutu boju svetlosti crvena dođe u naše oko i receptori za crveno su zadovoljni, ali receptori za žutu i plavu reaguju i šalju signal umu da nema plave i žute boje. Naš um to tumači i kaže list je zelen. Pogledajmo mrak: Nedostatak svetlosti mi vidimo kao crnilo. Vidimo mrak iako on ne postoji. U pitanju je samo nedostatak svetlosti. Mrak nastaje kada se naša polovina zemljine lopte okrene suprotno suncu. Tada se mi nađemo u senci gde nema svetla i vidimo mrak. Ali mrak je samo iluzija koja je nastala usled tumačenja našeg uma, mi ga vidimo kao crnuilo, ali on ne postoji već je u pitanju nedostatak svetlosti. E tako je i sa zlom; Zlo je nedostatak dobra, i takođe je interpretacija našega uma. Zamisli da sve što možeš da vidiš odbija svetlost i ništa ne upija; Tada bi sve što vidiš bilo belo, i belilo bi postalo tama jer od silnog belila ništa ne bi videli. Tako i kada nam neko učini nešto dobro, mi to i ne primećujemo, pa to je tako i trebalo, šta je tu nešto dobro? Ali ako to dobro uporedimo sa nečim što nam je učinjeno zlo, onda tek shvatamo vrednost dobra. Tako i Bog kao ljubav, kao milost, dobrota, ne može se spoznati ako nema neke tame koja bi omogućila da bude shvaćen. Kao kada bi napitom ponudio vodu, da li bi ti bio zahvalan ili bi rekao ne treba mi. Ali ako žednome daš vode on će ti biti zahvalan. Bog je stvorio Adama savršenog, a onda ga deli stvorivši Evu. Dok je bio savršen Adam nije sgrešio, nego tek kada je postao nesavršen on greši. Vidimo da je promisao Božiji da se pojavi zlo, kako bi stvorenja naučila da cene dobro. Pa kada zlo ima tako plemenitu svrhu, da li je ono zlo ili dobro onima koji su njime naučeni? Tako će dobro opravdati zlo da ništa nije zlo samo po sebi; nego ako ko misli da je nešto zlo onda je njemu zlo.

Ako je nekome predhodno objašnjenje predugačko evo jedan primer koji maštovitio čoveku sve dokazuje. lako je da se vidi da li je zemlja okrugla ili ploča. Pogledaj mesec i videćeš da njegova svetlost potiče od sunca, da je reflektuje. Kada je mesec na pola onda vidimo da je mesec loptast, A kada je pun vidimo ga na suprotnoj strani od sunca. Ako je tačno da je zemlja toliko velika a da su Sumce i Mesec mali i da kruže nad njom kako kažu ravnozemljaši, onda ne bi moglo da se desi da u ponoć možemo da vidimo pun mesec, Jer se sunce koje ga obasjava nalazi sa druge strane zemlje, To možeš sam da vidiš ako u mašti malo istražiš tu stvar. Dakle ako je sunce sa druge strane zemlje a zemlja je toliko velika onda je jasno da bi tolika zemlja zaklonila mesec i on ne bi mogao da se vidi kao pun u ponoć. Tako čovek bistra uma vrlol ako sam može dokazati da je zemlja mnogo manja nego što to ravnozemljaši govore, A dalje u mašti može da se vidi i da je okrugla, Može da se vidi i na koju stranu kruži oko Sunca i još mnoge stvari, bez da ti je potrebna matematika ili poznavanje astronomije. Tako maštovit čovek može da vidi i da su snimci zemlje sa meseca lažni. jer prikazuju zemlju gledano s meseca koja je iste veličine kao mesec gledano sa zemlje. Ali ako znamo koliko je puta zemlja veća od meseca onda se nameće zaključak da bi zemlja snimana sa meseca morala da bude ogromna a ne onako mala kakvu su nam je prikazali. Eto malo da razmisliš pa da i sam vidiš kako stvari stoje,

Oblik Planete Zemlje Ako neko hoće da isproverava stvari on to može. Tako sam pre neku godinu gledao konjukciju Venere i Jupitera koja je bila vidljiva u jutarnjim satima na jugoistoku, U to vreme sam navodnjavao i đubrio jagode pre nego odem na posao. I tako sam danima mogao da pratim kako se Venera i Jupiter razilaze. Znajući da je Jupiterova godina mnogo duža od zemljine , kao i kako Venera kruži oko Sunca, ja sam u mašti mogao da predvidim da će Venera vremenom biti sve niža na horizontu u isto vreme svakoga jutra dok će Jupiter biti sve višlje na horizontu. I s obzirom da Zemlja treba da prođe izmeću Sunca i Jupitera , kao i da Venera sve niže treba da pada na horizontu, tako da zemlja u jednom trenutku treba da bude u konjukciji između tih planeta. Sve se to može pratiti na nebu i u svom umu videti kako se odvija unapred. Posmatrajući zvezdu Severnjaču i mala i velika kola mi možemo gledajući pomeranje na nebu iz sata u sat da uvidimo da ili se nebo okreće oko zemlje ili se zemlja okreće oko neke zamišljene ose. Ovo svako može da proveri ako izađe noću dva tri puta u razmacima od po dva sata i vidi koliko su se te zvezde pomerile, I shvatiće da se tu nešto vrti u krug. Sledeća stvar koju možemo videti je da je Mesec kada je na suprotnoj strani neba od strane na kojoj je Sunce pun a kada je na strani gde je Sunce mlad. Gledajući mesečeve mene mi jasno možemo zaključiti da mesečeva svetlost zavisi od sunčeve svetlosti, a pomračenje Sunca nam govori da je mesec mnogo manji i da je bliži zemlji. Takođe ako pratimo iz noći u noć pomeranje meseca po nebu mi možemo spoznati da se za trideset dana Mesec okrene oko Zemlje bila ona ravna ili okrugla. Kada je Mesec pun mi ga možemo videti u ponoć na nebu i budući da smo razumeli da njegova svetlost zavisi od svetlosti Sunca to mi možemo u svojoj mašti zamisliti kako se sunce u tom trenutku nalazi sa druge strane zemlje i svojom svetlošću obasjava Mesec. Pomračenje Meseca nam ukazuje da se tog trenutka zemlja našla između Sunca i meseca i da svojom senkom zaklanja Mesec. Ako bi smo se malo zamislili; ako je zemlja toliko velika koliko ravno zemljaši kažu onda bi ona svaki put kada se nađe između Sunca i Meseca zaklonila mesec i mi nikada ne bi smo videli pun mesec u ponoć. Da se Sunce i mesec vrte iznad ravne zemlje sve ove stvari ne bi bile ovakve kakvima ih mi možemo videti ako malo češće noću izlazimo da posmatramo zvezde i uživamo u nihovoj lepoti. Takođe bi smo se uverili u neke stvari; pa nas ne bi mogli razni ljudi čudnih namera ubeđivati u neke svoje izmišljotine. Ima tu još nekih stvari koje umom mogu da se vide, a ne mogu očima, Nauka veruje da je Zemljina osa nagnuta pod uglom u odnosu na Sunce i da zato imamo godišnja doba, Ali to nije tačno. naime kada gledamo severnjaču i velika kola za godinu dana velika kola naprave krug oko severnjače ali je severnjača uvek u pravcu severa. Šta nam to govori, govori da je Zemljina osa nagnuta u odnosu na Sunce onda bi severni pol ševljao po nebu i severnjača ne bi bila stalno u pravcu severa. A gde je odgovor na poremećaj zemljine ose u odnosu na sunce? Pa Sunce zajedno sa Zemljom i ostalim planetama putuje kroz svemir, i pošto Sunce ima najveću gravitaciju ono povlači za sobom planete po sistemu praćke, pa kad ga planete preteknu onda one polako zaostaju dok ih Sunce ponovo ne povuče za sobom. I u tom zaostajanju i preticanju Sunca pojavljuje se taj ugao koji mi doživljavamo kao nagnutost zemljine ose u odnosu na Sunce. A ovo nam otkriva još nešto, Ili naučnici ne znaju za ovo pa onda nisu ni mogli da naprave putanje kojima će leteti razne kosmičke letelice koje su lansirali u svemir poput Vojadžera. Jer ako ne znaju ovo nisu mogli da koriste "praćku" za ubrzavanje tih letelica. To bi značilo da nikada nijednu letelicu nisu lansirali van orbite Zemlje. Ili, znaju za ovo a namerno znanje kriju od ostatka sveta učeći decu u školama laži.

Svi znamo da je mapa razvijena svera u da je mnogo prostora dodato na polovima kako bi se dobila kao pravougaonik. Tako da je sasvim logično da na sveri putanja od 7500km bude kraća od pravolinijske putanje na mapi . Samo treba malo upotrebiti maštu.

Iz ovog teksta se vidi da ti ne praviš razliku između tri lica Božanskog bića u smislu šta je čiji delokrug. Hristos je Sin, drugo lice Božanskog Bića i on je um u kiojem je sve osmišljeno i u mašti kreirano, Dakle on zna sve od početka do kraja. Ali Posao uma nije kreiranje u materiji, već to radi sveti Duh koji radi po zakonima materije i zakonima života koje je postavio Otac. Tako Sin ne zna kada će i kako tačno Duh Božiji da realizuje ono šta je On u svom umu osmislio. Već to zna jedino Otac koji je postavio zakone po kojima Duh kreira u materiji i vremenu. Takođe treba znati da Otac živi u večnosti a da Sin živi nesavršen život u vremenu, Dok Duh Sveti obuhvata i večnost i vreme usklađujući tako Sina i Oca u jedno. Ti dobra pitanja postavljaš ali ne daješ dobre odgovore budući da ne znaš uloge tri lica Božanskog Bića. Dakle Hristos zna šta će biti ali ne zna kada će to biti jer to ne zavisi od njega.