rale

Pa nisam ti ja mašina za davanje odgovora, ta pitanja postavi Bogu. Ja sam opisao jednu ideju i da bi se razumela treba tragati za razumevanjem, samo nerazumevanje dolazi odmah. jer reči su nesavršen alat da se prenese ideja pa moje tekstove mnogi ne razumeju, jer ne umeju u svom umu da ožive ideju koju sam opisivao. Ali evo dogovoriću ti na prvo pitanje; Napisah da smo po obličju Božijem stvoreni i da i mi imamo tri lica kao i Bog. I kad se molimo Bogu mi se zapravo molimo prvom i trećem licu svoga bića. Tako i Hristos budući um Božiji, koji je um u kome je sve stvoreno u mašti pre nego je duh to ostvario u materiji, kada stvara čoveka dogovara se i sa druga dva lica jer i druga dva lica treba da daju deo sebe tom čoveku koji je po obličju Božijem stvoren. I potrudi se malo da oživiš u svom umu ideju koju opisujem. ta ideja će samu sebe objasniti i odgovoriti ti na mnoga pitanja koja bi meni da postaviš.

Ovo šta si nabrojao su nebesa u materijalnom svetu a Bog živi u duhovnom svetu iz kojeg ovaj materijalni izvire. Duhovni svet je svet uzroka a materijalni je posledica tog uzroka. Hristos je naš gospod i mi smo ćelije njegovog tela. Ono Pavle kaže da smo udi Njegovog tela, ali budući da se onda nije znalo za ćelije pavle nije mogao da kaže da smo ćelije hristovog tela, On je za nas Gospod sa nebesa. A Hristos ima oca koji u odnosu na njega Gospod sa nebesa. A Hristov otac ima oca nebeskog koji je za njega fospod sa neba. i tako u nedogled jer Božansko biće nema kraja. Zato se i kaže da Bog živi na nebesima jer nebesa su neka vrsta beskonačne množine, Kao kad bi rekli vode, jer i voda se u hebrejskom izražava u dualu koji je vrsta nepravilne množine. Tako ne postoji konačan broj neba kao što neki kažu ima 33 neba, već je broj neba beskonačan pa se zato i izražava u dualu a kod nas se prevodi kao nebesa. Kao hologram što nema kraja kao što se fraktal ponavlja tako i božansko biće je kao neki fraktalni hologram. PA smo i mi kao Um gospod sa neba za naše ćelije. Gospod je za svoje ćelije osmislio svet u kome će one živeti život kao odvojene jedinke na planeti Zemlji. Tako da mi nemamo svest da smo ćelije jednoga tela. Tako je i za ćelije našega tela osmišljena jedna planeta zemlja gde one žive život ovakav kakav mi živimo ovde na zemlji. I naše ćelije su što ljudi što životinje što biljke na nekj planeti koja postoji u Božijoj mašti kao što i naša planeta i svemir ne postoje u realnosti nego postoje samo u Božijoj mašti. Tako naše ćelije budući ljudi u tom drugom svetu imaju tela koja su sačinjena od ćelija koje su ljudi u nekom trećem svetu u Božijoj mašti. I tako u nedogled. toliko je Božansko biće beskonačno.

Tri lica božanskog bića Po Bibliji mi smo stvoreni po Božijem Liku, Obrazu. I budući da nas je po svom liku stvorio to bi mi u svom biću morali da možemo da prepoznamo tri lica. Počnimo od drugog lica , jer drugo Božije lice je Sin, Logos. A logos se prevodi kao Um i kao Reč, Dakle sin je Um Božiji: i mi vidimo da smo mi takođe umovi. Znači mi kao um smo drugo lice našeg bića. Bog je stvorio Adama od kala Zemaljskog i udahnuo mu duh životni. I posta čovek duša živa, Taj duh što je udahnut Adamu je treće lice našeg bića. Duh koji pokreće naše telo, koji reguliše sve vitalne funkcije tela od disanja, preko krvotoka do ponašanja. Recimo čitamo knjigu, i zasvrbi nas glava, duh će pokrenuti desetak milijardi ćelija da počeša to mesto a da mi često toga i ne budemo svesni. U jednoj ćeliji se desi oko dve milijarde dodira između DNK i RNK u sekundi. I svaki taj dodir ima svoj redosled, sve to obavlja duh koji je u nama i deli ovo telo sa nama. Prvo lice našeg Bića je teško shvatiti jer je nevidljivo za nas i o njemu saznajemo preko Sv duha ako ga ima u nama, a ogleda se u Razumu. Ali ne u ovom razumu koji su Intelektualci smislili; U pitanju je jedan drugi Razum: Razum koji dolazi od Boga. I Iskreni Hrišćani( ne formalni hrišćani) čuju njegov glas posredstvom Svetoga Duha. Videći da tri lica dele telo u kome živimo, tako razumemo kako funkcioniše Božansko biće sa tri lica koja su kao tri osobe u jednom telu sa tačno određenom funkcijama. Ako pogledamo da svako od tri Božanska lica ima ima svoj delokrug u Božanskom biću, da čak imaju i različato mesto gde deluju: nameće se da su sva tri lica jednaka po važnosti. Sin kroz poslušnost, hvalu i poniznost slavi Oca i Sv duha. Sin je Um Božiji, i u Njemu je sve postalo što je postalo, i bez njega ništa nije postalo: kaže Pismo. Znači um služi za maštanje, smišljanje, vizuelizaciju, planiranje. U mašti je sve stvoreno još pre početka vremena. Bog Otac koji je zakonodavac je sve to pretočio u zakone koji vladaju Svemirom kao i u zakone života. Duh je sve to doveo u materiju u postojanje. U Jevanđeljima vidimo da je Bog proslavio Sina i u sinu je proslavio sebe. Sv. Duh takođe proslavlja Sina delujući u njemu na slavu Božiju. Vidimo da Tri lica Božija međusobno slave jedni druge i ni jedno se ne gura da bude gospodar nego većma slave druga dva lica. Zato nas i Hristos uči da slavimo Boga i da se ne uzdižemo a da će Bog nas proslaviti ako budemo poslušni njemu. Mi svojom poslušnošću dolazimo u situaciju da Svo Božansko biće bude poslušno nama i da nas slavi. Od Boga gospodara mi dobijemo Boga koji nam služi kao da je on nama sluga. Ako tako gledamo na stvar vidimo da ni jedno lice nije važnije od druga dva, već da su sva tri podjednako neoprodna za sklad u Božanskom biću.

Bolje vas našao Da vas Gospod obasja licem svojim i bude vam milostiv

Zgodno, prvi put se srećem sa tako nečim, Uglavnom sam o takvim stvarima slušao na jutub kanalima koji se bave sa AI. Moji tekstovi znaju i ljudima da budu teški za razumevanje, pa ću malo da povedem računa da li je dobro sažela ili treba nešto dopuniti. Baš me zanima kako je odgovarala po drugim temama

Brate hvala na odgovoru. a nekako imam utusak kao da si moj tekst provukao kroz ChatGPT ili neku Veštačku inteligenciju. Mislim nije problem ako ti to olakšava komunikaciju na forumu.

Nauka otkriva da postoje zakonitosti u funkcionisanju naših ćelija koji su više duhovne nego materijalne prirode. Na šta mislim; Moglo bi se reći da DNK u našim ćelijama ima dva režima rada. Kada je sve u redu, kada su naše misli blage i mirne DNK se razvije i omogućava kopiranje informacije kako bi se u ćeliji obavili svi procesi koji su neophodni za život ćelije, a šire i nas samih. A kada smo uznemireni, brinemo, ljutimo se, gnevni smo, strah nas je....To je za DNK znak da je opasnost i ona se sklupča sprečavajući tako proizvodnju; Opasnost je i treba da se sagorevaju šećeri kako bi se obezbedila energija da se prevaziđe opasnost. Napao te lav beži ili se bori. Ali ćelija ne zna da li je stvarna opasnost ili mi u svojoj mašti proživljavamo scenarije koji će se možda dogoditi i brinemo ili strahujemo bez stvarnog razloga. Ja sam znao da se po mesec dana u mislima svetim nekome ko me je povredio rečima. Naše pogrešne (grešne) misli znaju da budu naš put u bolest pa u smrt jer ćelije zbog naših loših osećanja koje teraju DNK da se sklupča ne mogu da obave životne procese i razboljevaju se. Naš DNK se kvari na dnevnoj bazi a preko noći se popravlja i to samo dok spavamo dubokim snom, To jest dok smo mi kao um koji proizvodi pogrešne misli isključeni. Rađen je ogled gde su u petrijevoj šolji stavljene zdrava ćelija i ćelija raka da vide za koliko će ćelija raka da ubije zdravu ćeliju. A desilo se da je pored zdrave i ćelija raka ozdravila. Pa što se to ne dešava i u telu? E, u telu smo i mi koji svojim mislima proizvodimo sredinu koja zdravu ćeliju tera da postane ćelija raka da bi preživela. Jer dok smo uplašeni zabrinuti mi lučimo adrenalin i druge hormone koji stvaraju nezdravu sredinu za život naših ćelija i to nas vodi u bolest. Ovo nas dovodi do zaključka da postoje jasni zakoni života koji ako se krše vode u smrt. Da lepe nežne misli pune ljubavi, milosti radosti daju život našim ćelijama a da gnevne, ljute, besne strašne....misli vode onoga ko ih neguje u svom umu u smrt. I kada vidimo odakle dolaze te naše misli mi možemo videti da one dolaze od istine koja je u nama, Pa ako naša istina kaže da je situacija strašna, ili sudimo sud koji donosi ljutita osećanja onda mi radimo protiv zakona života. Dakle kakva je naša istina takvim sudom sudimo, a kako sudimo takve misli imamo, kave misli takva osećanja a kakva osećanja takvo ponašanje. Jer kako se neko oseća tako će se i ponašati, takvog će duha biti. Zabluda je istina nastala posle bluda; šta to znači? Pa još dok se spremamo da slažemo, ukrademo, damo mito doktoru.... mi u svom umu opravdavamo to svoje delo i tako gradimo zabludu u svom umu. A kad se spremamo da učinimo neko dobro delo, da pomognemo bližnjima, da damo milostinju...mi opravdavajući to dobro delo u svom umu gradimo istinu. Plodovi istine su lepa osećanja, milost, ljubav, zahvalnost...A plodovi zablude su gnev, bes, ljutnja, strahovi,,,Što će reći da od istine koja je u nama zavisi da li umiremo ili živimo. Ovaj uvod je bio neophodan da bi smo shvatili kako to deca ispaštaju zbog greha roditelja. Roditelji kršeći zakone života, živeći u zabludi kvare na dnevnoj bazi svoj DNK, I živeći raspusno noćima duh koji je u njima ne stiže da opravi preko noći DNK koji su oni pokvarili. I takav pokvareni DNK oni predaju svojoj deci pa se rađaju deca sa deformitetima i podložna raznim bolestima jer njihov imuni sistem usled kvarova na DNK više ne može da se bori sa bolestima. Ali ovo nije jedini način kako roditelji utiču na sudbinu svoje dece. Zašto kažem sudbinu? Zato što je sudbina posledica našega suda, pa kako sudimo tako mislimo tako utičemo na svoju DNk, ali kroz ponašanje utičemo i na to kako će okolina reagovati na nas. A sve to potiče od istine koja je u nama. Dakle kako to još roditelji utiču na našu istinu? Pa kroz vaspitanje koja nam daju naši roditelji oblikuju našu istinu, Onda i društvo kroz obrazovanje utiče na našu istinu, onda razna iskustva koja imamo takođe oblikuju našu istinu tako da na kraju kad dođemo u neke tridesete naša istina bude 90% zabluda. A naš život sasvim posivi i depresija i nezadovoljstvo ga razaraju a to dodatno opterećuje našu DNK i život naših ćelija. I tu Dolazimo Do Isusa Hrista koji još pre 2000g objasnio šta treba da radimo da bi se uskladili sa zakonima života koje je Bog Otac postavio. On je rekao ne brinite jer ko može brinući lakat rastu svom da doprinese. Kad ne brinemo mi nemamo osećanja koja alarmiraju na uzbunu. Ne sudite da vam se ne bi sudilo. Kad sudimo loš sud o nekome mi imamo ghnev, bes, ljutnju i ponovo radimo protiv zakona života. I sve ono šta je ON govorio na dubljem nivou vodi ka tome da se mi uskladimo sa zakonima života koji su tako uređeni da favorizuju život za zajednicu. Jer ne može zajednica da se gradi sa lažovima, lopovima, nasilnicima, kockarima, alkoholičarima, sebičnjacima... Radeći dobra dela na koja nas je Hristos Pozvao, mi ćemo u svom umu opravdavati ta dobra dela i u našem umu će se nastaniti Hristos koji za sebe kaže da je On Istina, Dakle u našem umu će se nastaniti Istina koja će biti uzrokom našeg blagog suda, blagih, mirnih misli, ...što će reći da će istina biti izvor života u nama jer Hristos je i Život. Tako se kroz činjenje onoga šta je Isus govorio Bog useli u nas I živi u našem umu, Istina koja je u nama je naš BOG. I ako neko Hoće da svojoj deci ostavi ono pravo bogatstvo , koji će im dati zdravlje i dug život onda svakako mora da vodi računa o tome kakva će mu dela biti. Jer piše tamo negde u Pismu; U dela ruku svojih zaplešće se bezbožnik.

Kako živi božiji sluga i isplati li se njegova investicija? Mnogi imaju predrasude o tome šta to znači služiti Bogu, kakva je to služba? Pavle kaže da smo mi udi Hristovog tela; možemo da razumemo da smo ćelije njegovog tela, A dobra je stvar da je i naše telo sagrađeno od ćelija pa bolje možemo da razumemo božansko biće. Pa kad su naše ćelije u dobrom stanju, u kondiciji,kada im ništa nije teško, kad se raduju onda smo i mi radosni. Tako i Gospod čijeg smo tela deo želi da bude radostan; a radostan će biti samo ako smo mi kao njegove ćelije radosni. To znači da ćemo Bogu najbolje služiti ako se radujemo svemu šta dolazi u naš život, da sve dočekujemo sa osmehom ne sudeći da je nešto dobro a nešto zlo; jer pogrešan sud donosi pogrešna osećanja. A da bi čovek mogao da se raduje on treba da prestane da sudi pogešno, da bude milostiv jer milost je radosno osećanje, da bude zahvalan jer i zahvalnost je radosno osećanje. da ima ljubavi i prema neprijateljima svojim jer i ljubav je radosno osećanje. Kad nam se učini nažao mi treba da oprostimo da ne bi smo imali gnev bes ljutnju koja su loša osećanja i suprotna su životnoj radosti. Sve što je Hristos govorio da treba činiti vodi ka tome da se naš život ispuni radošću. Ne brinite jer ko brinući može lakat rastu svom da doprinese? A bezbrižnost je jedan od glavnih pokretača radosti. Zašto je detinjstvo toliko lepo? pa zbog bezbrižnosti. A da bi zajednica Hristovih ćelija bila radosna potrebno je da se pridržava moralnih načela koje su date u deset zapovesti; jer moral ljudi jednoga društva određuje kvalitet života u tom društvu. Tamo gde ima puno lopova, lažova, švalera, kockara, KU&vi, kavgadžija, ne može biti ugodno za život u radosti. Tvoreći ono šta je Hristos govorio mi gradimo društvo u kojem je milina živeti. I tako služeći bogu i donoseći radost u njegov život mi služimo sebi jer donosimo radost u svoj život i u društvo u kojem živimo Ako vam se svidela ova priča potražite na blogu svitanje.rs ima tamo lepe i ukusne hrane za jedan um Pozvani su svi dobri ljudi u društvo dobrih ljudi, izvolite poslužite svoj um Hvala