rale

Heruvim Lucifer u ulozi Božijeg Intelekta Imena su oznake karaktera jer nas Bog poznaje po karakteru. Kada Bog preko proroka govori o Hristosu, on ga često naziva Davidom, pa neupućeni misle da ti stihovi govore o caru Davidu koji je vladao Izraelom. A zapravo Bog kaže za Hrista moj ljubljeni, Budući da David znači Ljubljeni. Tako mi razumemo da Bog kada govori o Davidu zapravo govori o Isusu Hristosu. Tako Hristos ima više karakternih oznaka po kojima ga Bog poznaje. Ime Arhangela Mihaela Znači; Onaj koji je kao Bog, A znamo da je samo sin Božiji kao Bog.Tako razumemo da kada se govori Arhangelu Mihailu zapravo se govori o Isusu Hristu, koji je Logos, um Božiji. Zatim prorok koristi ime Emanuel najavljujući rođenje Isusa Hrista: A Emanuel Znači s nama Bog. David Znači Ljubljeni, Isus znači Spasitelj, Hristos je Mesija Zatim ga znamo kao Jagnje – jer je se on žrtvaovao za naše grehe Zašto je bitno da znamo sve ovo:Već sam rekao da je Logos Um i Reč. Znači Arhangel Mihail je Um Božiji. Drvo života. Kako drvo života? Pa pismo nas uči da se u Drvetu života nalaze; Mudrost, Istina i razum. A znamo da je u Hristu takođe Istina, mudrost i razum. Tako razumemo da je Hristos zapravo drvo života. Hristos nam govori da je Carstvo Nebesko tu blizu nas u nama samima. Carstvo nebesko je u svetu naših misli, deo našeg uma. Pa ako je Carstvo nebesko u našem umu, to je i drvo života u našem umu, anđeli i demoni takođe. To je jako bitno da zapazimo jer treba da otkrijemo na koga se odnosi drvo poznanja dobra i zla, jer je i ono deo našag uma. I kako je Drvo Života arhangel Mihael, to se o Drvo poznanja dobra i zla takođe pojavljuje opisano kao Anđeo: U pitanju je Hruvim zaklanjač, Lucifer. Onaj koji je pomazan da zaklanja prilaz Drvetu Života. Sledeći ovu logiku mogli bi da se upitamo koji je to deo našeg uma koji se svojski trudi da mi ne otkrijemo Drvo Života koje je tu u nama, u našem umu. Znači Hristos živi tu u nama kao Drvo života, ali se Lucifer svojski trudi da ga mi ne vidimo. Intelekt je Drvo poznanja dobra i zla, on je taj heruvim zaklanjač i Lucifer i Sotona. On Intelekt je najsjajniji anđeo, prenosilac svetlosti. Bio je u Rajskom vrtu dok se ne nađe bezakonje na njemu. On je otac laži i svake prevare kojima se trudi da mi ne upoznamo Boga u sebi. Kada čovek ne veruje u Boga on ga učvršćuje u tome i daje mu ideje kojima će da dokazuje da Boga nema. A ako je neko vernik; onda ga Intelekt zavodi da poštuje Boga na pogrešan način. I ponovo uspeva da sakrije Boga od takvog vernika. Samo iskreni Vernici, oni koji nisu formalni vernici već tvore Božiju volju, uspevaju da prođu pored svoga intelekta i da zavire šta to ima iza njega.Takvi vernici nalaze Boga i naslađuju se Njegovim otkrovenjima. Hteo bih još da napomenem: Kao što se Logos može prevesti kao Um i kao Reč, tako je i koren reči koja označava zmiju u Hebrejskom, isti kao i koren reči Učitelj. Tako da se s pravom možemo zapitati ko je prevario Evu? Zmija ili Učitelj, Lucifer,njen intelekt. Pogledajmo kako Sv. Pismo opisuje Intelekt Božiji opisujući ga kao cara Tirskog u Jezekiji 28 glava Opet mi dođe riječ Gospodnja govoreći: Sine čovječji, nariči za carem Tirskim, i reci mu: ovako veli Gospod Gospod: ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvijem si lijep. Bio si u Edemu vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamanat, hrisolit, onih, jaspid, safir, karbunkul, smaragd i zlato; Onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale. Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti bješe na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenoga. Savršen bješe na putovima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi. Od mnoštva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja, i griješio si; zato ću te baciti kao nečistotu s gore Božje, i zatrću te između kamenja ognjenoga, heruvime zaklanjaču! Srce se tvoje ponese ljepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svjetlošću svojom; baciću te na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju. Od mnoštva bezakonja svojega, od nepravde u trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato ću izvesti oganj ispred tebe, koji će te proždrijeti, i obratiću te u pepeo na zemlji pred svjema koji te gledaju. Svi koji te poznaju među narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota, i neće te biti dovijeka. Eto mi živimo u vreme u kojem caruje Intelekt, intelektualci vladaju svetom i u svetu je sve više bezakonja i nemorala. Sve to dolazi od Sotone koji živi u svima nama. Svako od nas će u svojim mislima naći one koje ga nagovaraju na zlo. Da slaže, da ukrade, da da mito. Misli nas naše nagovaraju na preljubu, na nevernost, na sebičnost. Sve to dolazi kroz intelekt. Malo nas još čuje glas savesti i opire se spletkama svoga intelekta. Svi slepo verujemo svom intelektu i ne proveravamo kvalitet svojih misli. Jedini način da se izborimo sa Lucifrom u sebi je da se naučimo rasuđivanju. Da naučimo da preispitujemo svoje misli,svoja uverenja, ubeđenja, svoju istinu. Preispitujući sebe mi ćemo skloniti u stranu Heruvima sa plamenim mačem, gurnućemo u stranu svoj intelekt i zavirićemo iza njega otkrivši glas razuma, glas istine i mudrosti, Drvo Života, Boga koji živi u nama i koji je dugo čekao da ga otkrijemo.

Zato je bogatome teško da nasledi carstvo nebesko jer će on u svom srcu razmišljati o svom bogatstvu, a za Boga tu neće biti mesta. A kad ljudi jedu hleb i vino onda taj "Hristos" ode u želudac a od srca tu nema ništa. Tosu uglavnom licemeri koji vole da se hvale kako imaju Hrista u srcu a u stvari oni najviše pažnje posvećuju sportu, muzici, kafanama kockarnicama, filmovima, rijalitijima i td, Za Hrista u njihovom srcu nema mesta.

Ljudi i ne znaju šta to znači primiti Hrista u srce: evo tekst koji za početak objašnjava šta je srce. Srce Ljudi kada kažu da im je nešto u srcu oni pokazuju na predeo grudi. To je postala stvar folklora , oni to tako rade jer svi to tako rade. Niko ne preispituije ima li to smisla . A istina je da to baš i nema mnogo smisla , ali koga je briga. Ali hajde da vidimo šta je srce u duhovnom svetu? Srce je centar naše pažnje, fokus naših misli, centar našeg uma. Misli koje su dominantne u našem umu i kojima posvećujemo najviše pažnje su nam u srcu. Olovka ima srce jer je grafit u njenom centru. Naše telo ima srce i to je centralni organ tela. Iz drugih religija je preuzeto da je duhovno srce u grudima i da nema veze sa umom što je velika prevara. Pogledajmo raspeće, kada Isus visi na krstu, gde mu se nalazi glava? Baš u centru krsta. Tako je duhovno srce sam centar našeg Uma i ako bi smo mu tražili mesto onda je to negde iznad nosa , sredina čela, pa malo dublje u lobanji. Tako nekako doživljavamo sebe dok istražujemo odakle naše misli dolaze. One misli kojima najčešće posvećujemo pažnju su nam u srcu. One su sam centar našeg uma , fokus našeg uma. Ono šta volimo i čemu je naš život posvećen će biti u našem srcu jer tim mislima mi ćemo posvetiti najviše pažnje. Hristos kaže da ne možemo voleti bogatstvo i Boga, jer ko je bogat materijalnim stvarima; znanje, imanje, telesna lepota, titule, taj će u svom srcu stalno misliti o svom bogatstvu i za Boga u njegovom srcu neće biti mesta. A Gospod kaže: Sine daj mi svoje srce. Šta to Gospod traži kada tako kaže? On traži našu pažnju, jer ako mu damo pažnju daćemo mu i našu ljubav. Zato je bogatome teško da nasledi Carstvo nebesko. Za njega je ono preskupo, a siromašak ga dobije za džabe. Neupućeni božanskim otkrovenjima izmišljaju stvari i pokazuju rukom na grudi kada govore o duhovnom srcu. Mi dok ne upoznamo Hrista slušamo samo Đavolji glas, glas našeg intelekta. A kad upoznamo Hrista mi dobijemo i Božiji razum koji nam daje savete i možemo da čujemo njegov glas. Mi smo stalno na raskrsnici i svojom pažnjom i voljom odlučujemo kojim ćemo se mislima predati i kojim ćemo putem svojim umom ići. Ljudi misle da ako okače krst oko vrata da nose svoj krst, ali naš krst je to raskršće u centru našeg uma, u našem srcu, našem fokusu pažnje. Kada smo svojom pažnjom okrenuti svom intelektu, tom đavolu u nama, mi ne posvećujemo pažnju Gospodu koji živi u nama. Naš intelekt je uzurpirao naše srce i za Boga više nema mesta. Pa možemo da se zapitamo: Nosimo li stvarno svoj krst ili nam se samo čini da ga nosimo?

Ja bih rekao da ti ne čitaš pažljivo šta pišem, te da je to razlog zašto me ne razumeš ispravno. Ako se čovek duhovno pričešćuje Čitajući Bibliju i tvoreći ono šta je Isus govorio pije krv Hristovu koja je duhovno vino, onda može i da ne jede onaj materijalni hleb i vino što se daje u crkvama jer je to samo slika nebeskih stvari. Dakle na nebu se pije ljubav i jede Reč Božija, duhovni hleb. Dakle duhovno vino nije od roda vinogradskoga već je to novo vino koje piju oni koji slede Hrista. Zato smo mi loze koje su na Hristu kao čokotu i mi čineći dobra dela iz ljubavi točimo iz sebe to novo vino. Mi smo Božiji vinograd a rod koji treba da rodimo je duhovno vino, ljubav prema bližnjima. I čineći dobra dela mi ujedno i pijemo to vino jer je ljubav radosno osećanje koje opija čoveka koji je ima. A kada mi kao ćelije Hristovog tela zračimo ljubavlju onda i Gospod čijeg smo tela delovi pije s nama to vino jer se i on opija s nama osećajući se radosno. Isus je sve pričao u pričama a ljudi uporno hoće da razumeju bukvalno.

Telesni ljudi se pričešćuju telesno a duhovni duhovno, Ako se lomi hleb i daje ljudima kao telo Hristovo sa naznakom da je Hrist prisutan u tom hlebu onda je to prevara, a ako se to čini u spomen na telo Hristovo koje je Reč Božija, Biblija, i u spomen na krv Hristvovu koja je ljubav prema Bogu i prema bližnjima onda je sasvim u redu da to bude mala količina alkoholnog vina radi ispravne simbolike. Nikako sok od grožđa.

Vino najbolje oslikava kakva je prava ljubav, Kad se neko napije vina onda mu je sve lepo, veseo je, ništa mu nije prljavo niti gadno, ne misli o zlu. A takav je i onaj ko se napije ljubavi, radostan je, ništa mu nije prljavo, ni gadno, ne mislio zlu. Zato sok od grožđa ne može da osikava Hristovu krv koja je ljubav prema bližnjima i prema Bogu. Na svadbi u kani Isus pretvara vodu u vino: I ako znamo da je voda u materijalnom svetu ono šta nas pere od prljavštine onda razumemo da je Vera Duhovna voda koja nas pere od prljavštine da stanemo čisti pred Boga. Tako slika pretvaranja vode u vino na svadbi ukazuje na pretvaranje vere, duhovne vode, u ljubav, duhovno vino, krv Hristovu

Kako treba da izgleda pravo pričešće U komentaru na Video pod nazivom "Pokajanje" dobio sam pitanje koje glasi; Šta mislite da li pričešće pomaže u svemu što ste naveli? Odgovor na ovo pitanje nije ni malo lak, jer postoji pričešće koje pomaže i priščeće koje ne pomaže. Postoji duhovno pričešće i postoji telesno pričešće. Telesno pričešće se u većini slučajeva svodi na nedelju dana posta a onda se ode u crkvu gde se posle luturgije od sveštenika dobije osveštan hleb i vino kao telo i krv Hristova. Kada je u pitanju duhovno pričešće mi takođe treba da jedemo telo Hristovo i da pijemo Njegovu krv. Ali ovaj put duhovno telo i duhovnu krv. Hajde da vidimo šta je duhovno telo Hristovo. Pogledajmo šta kaže Jevanđelje po Jovanu već u prvom stihu: U početku beše reč, i reč beše u Boga, i Bog beše reč. A u šesnaestom stihu kaže: I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca. Jevanđelje nam otkriva da je Reč Božija postala telo, a Hristos je Reč Božija. Kada Hristos kaže da ko ne bude jeo njegovo telo neće imati život u sebi; On zapravo kaže da ko se ne bude hranio duhovnom hranom, Rečju Božijom, taj neće imati život u sebi. Reč Božija se do današnjih dana prenosi kroz sveto Pismo, i za svakog iskrenog Hrišćanina Biblija je Reč Božija. Ona je telo Hristovo kojim mi treba duhovno da se hranimo. Jer Isus za vreme tajne večere lomi hleb i daje učenicima govoreći.uzmite, jedite, ovo je telo moje. Hleb je hrana i dajući im hleb Isus je rekao da je njegovo telo hrana, duhovna hrana. Jer hleb je telesna hrana a njegovo telo, Reč Božija je duhovna hrana. Jer Hristos, reč Božija, je Hleb života a rođen je u Betlehemu. A Betlehem znači kuća hleba ,ili pekara. Kakva simbolika. A da bi razumeli šta je krv Hristova, to opojno duhovno vino koje će opiti narode, moramo početi od Svetoga Duha. Sveti Duh je duh ljubavi među braćom, duh bratoljublja. I čovek koji nema Svetoga Duha, ne može biti ugodan Bogu da bi bio pričešćen. Zato u Jevanđeljima stoji da treba da budemo milostivi, trpeljivi prema bližnjima, da praštamo, da okrenemo i drugi obraz, da budemo krotki. Jer ko tako radi gradi mesto u sebi gde će se nastaniti sveti Duh, Duh ljubavi prema bližnjima. A nagrada za one koji imaju Svetog Duha u sebi je osećanje radosti dok čine dobra dela s ljubavlju. Osećanje radosti koje dolazi od ljubavi je duhovno vino kojim će se opiti svi narodi. To osećanje radosti je Krv Hristova. Tako dolazimo do toga, da kada se neko hrani duhovno čitajući Reč Božiju, i kada poslušnošću izvršava Božiju volju imajući ljubav prema bližnjima, pijući krv Hristovu koja izvire iz te ljubavi; Taj biva duhovno pričešćen od samoga Gospoda. Pokajanjem mi se okrećemo od činjenja zla i čineći Božiju volju kroz ljubav prema bližnjima mi se svakodnevno pričešćujemo. Iz rečenog vidimo da je duhovno pričešće ono pravo pričešće, dok je ono telesno malo klorisno za stvari telesnog zdravlja, i pomalo u duhovnom: Jer istrajnošću u postu jačamo svoju volju. A da bi post bio onaj pravi duhovni post, mi moramo da vodimo računa čime hranimo svoj um. Jer kroz pažnju koju posvećujemo nedoličnim sadržajima na internetu i televiziji mi prljamo svoj um i nemamo nikakvu korist od posta.

Postoji li zlo? Duhovni svet je svet uzroka a materijalni svet posledice. Tako da se duhovni verno ogleda u materijalnom pa možemo posmatrajući materijalni da shvatimo duhovni svet. Kada svetlost padne na neku crnu površinu, onda ta površina upije svetlost i sa tog mesta prema našem oku ne dolazi svetlost. Tada receptori u oku alarmiraju da tu nema svetlosti i naš um to tumači pa kaže; ovaj materijal je crn. Kada svetlost padne na list , list upije plavu i žutu boju svetlosti crvena dođe u naše oko i receptori za crveno su zadovoljni, ali receptori za žutu i plavu reaguju i šalju signal umu da nema plave i žute boje. Naš um to tumači i kaže list je zelen. Pogledajmo mrak: Nedostatak svetlosti mi vidimo kao crnilo. Vidimo mrak iako on ne postoji. U pitanju je samo nedostatak svetlosti. Mrak nastaje kada se naša polovina zemljine lopte okrene suprotno suncu. Tada se mi nađemo u senci gde nema svetla i vidimo mrak. Ali mrak je samo iluzija koja je nastala usled tumačenja našeg uma, mi ga vidimo kao crnuilo, ali on ne postoji već je u pitanju nedostatak svetlosti. E tako je i sa zlom; Zlo je nedostatak dobra, i takođe je interpretacija našega uma. Zamisli da sve što možeš da vidiš odbija svetlost i ništa ne upija; Tada bi sve što vidiš bilo belo, i belilo bi postalo tama jer od silnog belila ništa ne bi videli. Tako i kada nam neko učini nešto dobro, mi to i ne primećujemo, pa to je tako i trebalo, šta je tu nešto dobro? Ali ako to dobro uporedimo sa nečim što nam je učinjeno zlo, onda tek shvatamo vrednost dobra. Tako i Bog kao ljubav, kao milost, dobrota, ne može se spoznati ako nema neke tame koja bi omogućila da bude shvaćen. Kao kada bi napitom ponudio vodu, da li bi ti bio zahvalan ili bi rekao ne treba mi. Ali ako žednome daš vode on će ti biti zahvalan. Bog je stvorio Adama savršenog, a onda ga deli stvorivši Evu. Dok je bio savršen Adam nije sgrešio, nego tek kada je postao nesavršen on greši. Vidimo da je promisao Božiji da se pojavi zlo, kako bi stvorenja naučila da cene dobro. Pa kada zlo ima tako plemenitu svrhu, da li je ono zlo ili dobro onima koji su njime naučeni? Tako će dobro opravdati zlo da ništa nije zlo samo po sebi; nego ako ko misli da je nešto zlo onda je njemu zlo.

Rasuđivanje je način da se čovek rodi kao Božansko biće, i u ovom tekstu ćemo pokušati to da malo bolje osvetlimo. Da se vidi kolika je vrednost rasuđivanja i kakvo blago stičemo njime. Stihovi o Izraelskom caru Solomonu će biti odličan uvod u priču. Evo šta je Solomon zatražio od Boga: Daj dakle sluzi svojemu srce razumno da može suditi narodu tvojemu i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu tvojemu tako velikom? I bi milo Gospodu što Solomun to zaiska. I reče mu Bog: kad to išteš, a ne išteš duga života niti išteš blaga niti išteš duša neprijatelja svojih nego išteš razuma da umeš suditi; Evo učinih po tvojim rečima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takoga kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti će posle tebe nastati taki kakav si ti. A svrh toga dajem ti i što nisi iskao, i blago i slavu, da takoga kakav ćeš ti biti neće biti među carevima svega veka tvojega. I ako uzideš mojim putovima držeći uredbe moje i zapovijesti moje, kao što je išao David otac tvoj, produljiću dane tvoje. Knjiga o carevima 3.9-14 Vidimo da je za rasuđivnje potrebno razumno srce, i ne zaboravimo da je srce centar našeg uma, fokus naša pažnje, Misli koje preokupiraju našu pažnju one su nam u srcu. Pa Gospod kaže da tamo gde je naše blago tamo đe biti i naše srce. Naše misli će uvek biti tamo gde je naše blago: zato onaj ko se obogatio u zemaljskim stvarima ne može naslediti carstvo jer u njegovom srcu neće biti Bog nego će premišljati o svom blagu umesto da traži Boga. Sv. Pismo razlikuje dva razuma: razum koji je po Bogu i naš razum. Pa Osija kaže: I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.Osija, glava 13 O Timotije! sačuvaj što ti je predano, kloni se poganih, praznih razgovora i prepiranja lažno nazvanoga razuma, 1. Timotiju, glava 6 Ja sam luđi od svakoga, i razuma čovječijega nema u mene. Price Solomunove, glava 30 A pogledajmo šta kaže pismo za razum koji je po Bogu: Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mojemu prigni uho svoje, Price Solomunove, glava 5 Od čega čovek postaje razuman odgovor daje samo Pismo: Od zapovesti tvojih postadoh razuman; toga radi mrzim na svaki put lažni.Psalam 119. A Hristos kaže: Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.Jovan, glava 7. Šta nam to gospod kaže? Razuman se postaje tako što se čini ono što je Gospod govorio da treba činiti. Beseda na gori je dobar početak da znamo šta treba činiti da bi smo došli do razuma koji je po Bogu. Razum se ne stiče mudrovanjem, i sabiranjem mnogog znanja već činjenjem Božije volje. A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda, i obilan mir imaće sinovi tvoji. Isaija, glava 54. U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od oca i nauči, doći će k meni.Jovan, glava 6. Mi treba da budemo naučeni od Boga da bi smo imali razum i da bi mogli ispravno da rasuđujemo. A kako ćemo biti naučeni od Boga ako glasa njegova ne čujemo, ako nemamo Njegova otkrovenja? Zato Gospod kaže učenicima: Niti se zovite učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. Matej, glava 23. Znači onaj koji se uči od ljudi iz raznih knjiga vešto napisanih neće steći razum koji je od Boga nego đe steći razum koji je od ljudi. Jer ljudski razum dolazi od ljudskog uma a Božiji razum dolazi od Božijeg uma. A gde možemo nađi Božiji um? Sv. Pismo je Reč Božija, a Grčka reč Logos znači Reč, ali ima još jedno značenje, znači i UM. Pa sv. ap. Jovan kaže: U početku beše riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše život, i život beše vidjelo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze. Po Jovanu 1. 1-5 Pa hajde da umesto da Logos prevedemo sa Reč, prevedemo kao Um. U početku beše Um, i um beše u Boga, i Bog beše um. On beše u početku u Boga. Sve je kroz njega postalo, i bez njega ništa nije postalo što je postalo. U njemu beše život, i život beše videlo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze. Na nebu se nalazi Raj , tamo je Carstvo nebesko, presto Božiji u nebeskom Jerusalimu,tamo je i Drvo Života, i izvor vode života. Tamo žive anđeli, duhovi dobra. A Pakao se nalazi u srcu zemlje,tamo je večna vatra i tamo žive demoni, duhovi zla. I kad se bukvalno rasuđuje: mi znamo da neba nema, da se posle atmosvere koja uzrokuje plavetnilo koje vidimo nalazi dubina svemira.a kad pogledamo ispod nas se nalazi zemljino jezgro i vrelina lave koja je ispod tankog sloja Zemljine kore. Ali Gospod Isus Hristos nam kaže da je Carstvo nebesko tu u nama,da je to svet naših misli, da se ono nalazi u našem umu. Da je Raj, deo našeg uma, da se tu u nama nalazi presto Božiji i da u našem umu žive anđeli, Pa ako je nebo tu u nama onda je i zemlja tu u nama, i pakao i anđeli Pakla su tu u nama, svet naših misli. A mi smo tamo gde se svojom pažnjom nalazimo, ako smo svojom pažnjom na nebu gledamo nebeske stvari a ako smo svojom pažnjom na zemnji gledamo zemaljske stvari, Misli kojima posvećujemo pažnju su anđeli ili demoni. Mi smo svojom pažnjom ili u raju ili u paklu. Zato je jako bitno da se naučimo rasuđivanju, da naučimo da prepoznajemo svoje misli, da bdimo nad njima i da svojom pažnjom što više budemo u raju nego u paklu. Zato bez solidnog poznavanja Biblije nema rasuđivanja: jer nemamo na osnovu čega da rasuđujemo. Bez sv. Pisma nemamo informaciju da mi u sebi imamo dva različita načina mišljenja i da nismo dužni da slušamo ono što nam naš intelekt savetuje. Jer u intelektu se ogleda naš zemaljski način mišljenja. On koji je nekada živeo na nebu i bio jedan od najsvetlijih anđela, Lucifer, zbog svog bezakonja prognan je na zemlju i postao je vladar zemlje,gospodar pakla. U Svetom Pismu mi Imamo Um Božiji, i on je mera po kojoj možemo da rasuđujemo da li je neko mišljenje dobro ili loše. Deset Božijih zapovesti su uputstvo šta ne treba raditi a Hristovo Jevađnjelje je uputstvo šta da radimo da bi smo stekli Carstvo nebesko u kome će nam služiti anđeli Božiji imesto da živimo na zemlji i služimo anđelima pakla. Zato sv.ap. Pavle kaže u korinćanima glava 6 Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli stvarima ovoga svijeta?

Slažem se da ne treba filozofirati, ali reči su nesavršen alat da opišu ideje, Osećanja, lepotu, Harmoniju, smisao.... Tako Biblija nikako ne može da bude jasna, već se kroz posmatranje tvorevine koja svedoči ono šta je u Bibliji napisano može doći do razumevanja rečenog u njoj. Ali ljude ne zanimaju dokazi, Svako teži da brani svoju istinu pa makar ta istina bila i zabluda . Čovek ne može imati dve istine, zato je istina samo jedna. I ta jedna istina postaje deo našega identiteta , našega ega i mi je onda ljubomorno čuvamo i branimo čak i kada su u pitanju zablude. Zeto je se vera uzima u pravdu. Jer mogućnost da poverujemo u stvari koje se kose sa našom istinom je Vera. Sposobnost da uzmemo u obzir dokaze koji govore protiv naše istine i razmatramo ih nepristrasno je vera. Onaj ko gaji sumnju nikada neće uzeti u razmatranje neku novu istinu već će je odmah odbaciti. Ljudi se identifikuju da određenim crkvenim učenjima verujući autoritetima i onda je to njihov identitet njihov ego i ne žele da čuju da su prevareni. lakše je čoveka prevariti nego mu posle dokazati da je prevaren. A crkve si uBibliji predstavljene kao žene, pa je crkva Božija predstavljena kao devojka u belom , nevesta Hristova. A 144000 su devstvenici, oni koji se nisu opoganili sa ženama kaže Pismo. A to znači da su devstvenici oni koji svoj um nisu uprljali sa raznim crkvenim učenjima. Etovidiš kakosamo na primeru 144000 devstvenika reči mogu drugačije da se protumače i vidi istina. Tako Bibliju može razumeti samo onaj kome Bog otvori um da razume, a ne oni kojima ljudi prosvetljuju raznim filozofijama,

Šta je suština ova dva moja odgovora u temi? Ne može čovek promeniti svoje misli i svoj karakter ako ne dođe do promene Istine koja je u čoveku, dok čovek ne izađe iz svojih zabluda koje su uzrok njegovih loših misli i nedostatka ljubavi. A kako izaći iz zabluda u Istinu sam opisao u ovoj temi

Jovan je krstio vodom, a Isus krštava duhovnom vodom, Verom. Voda pere u materijalnom svetu a vera je voda koja pere u duhovnom svetu, Kako to Vera pere? Zao čovek poveruje Hristovim rečima, nađe u njima smisao i počne da čini dobro. Tako verom čovek biva opran od greha jer više nije onaj stari zli, nego se rodio jedan novi dobri čovek i svi su mu gresu oprošteni te je sada čist od greha. Na krštenju se dobija novo ime. A ime je oznaka karaktera u duhovnom svetu. Promenivši se čovek biva kršten novim karakterom, kršten od Boga koji je Istina. Jer Istina u koju je poverovao je promenila njegovo Ime, karakter. Tako čovek biva kršten od Boga koji je Istina. Jer Isus za sebe kaže da je On Istina, Put i Život. A kako to Istina je i Život. Zato što istina koja je u nama je izvor našega suda kojim sudimo o svemu oko nas, A kako sudimo tako se i osećamo A kako se osećamo tako se i ponašamo, takvog smo duha. Sv. duh je duh Istine, pa kad je istina naš Bog onda mi sudimo pravo i za osećanja imamo radost, milost, zahvalnost, ljubav i ostala nežna osećanja. Dok ako je zabluda naš bog onda sudimo pogrešnim sudom pa za osećanja imamo gnev bes ljutnju, strahove nezadovoljstvo. Posledično imamo i ponašanje i skladu sa osećanjima pa nas pokreću zli duhovi, demoni, besa, ljutnje, straha... A gde je tu Život? Dnk u našim ćelijama je antena koja hvata signale koje šalju naše misli, Pa ako imamo nežne misli sa nežnim osećanjima to je za DNK signal da treba da se razvije pa se kopira informacija i obavljaju svi neophodni životni procesi u ćelijama. Napolju je sve u redu i nema nikakve opasnosti. Dok kada imamo strašna gnevna osećanja onda se DNK sklupča jer je to znak za opasnost i nema više obavljanja osnovnih životnih procesa, Sada se samo sagorevaju šećeri da se obezbedi energija: napao te lav, beži ili se bori. DNK ne zna da li te stvarno napao lav ili ti samo u mažti preživljavaš nešto što si sam smislio: Šta ako ne budem mogao da vratim kredit pa dođu da mi uzmu kuću. Pogrešne misli koje dočaze kao posledica pogrešne istine, zablude, dovode to toga da su naše ćelije pod stalnim stresom i mi polako vodimo sami sebe u bolest pa smrt. Dakle Istina je izvor života a zablude su put ka smrti i bolesti. Za mudroga ovo je sasvim dovoljan dokaz da je Hristos Bog koji je stvorio Čoveka i stvorivši njegovo telo on je ugradio zakone po kojima će to telo da funkcioniše: postavivši život za posledicu istine koja je u čoveku. Na taj način je Istina postavljena za vrhovnog Boga i čovek koji traga za Bogom nalazi ga u Istini.

Sudija koji sam sebi sudi a da to i ne zna Kao što postoje materijalni sudovi (čaše,flaše...) postoje i duhovni sudovi(kad sudimo povodom nečega). Hristos je uzeo čašu, materijalni sud u kome se nalazilo vino, opojno sredstvo, pokazujući da kad pravo sudimo mi pijemo Ljubav, Duhovno opojno sredstvo. A kad loše sudimo mi pijemo silovita pića, gnev, bes, zlobu,ljutnju itd. Sve su to osećanja(emocije). Sa lošim sudovima mi pijemo loša osećanja a kada pravedno sudimo mi pijemo dobra osećanja, osećanja radosti. Pijte iz nje svi; kaže Gospod pozivajući nas da sudimo pravo i da pijemo Ljubav Božiju koja je krv Božija. U jevanđelju po Mateju Hristos kaže; Kažem vam pak da neću odsad piti od ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kad ću piti s vama novoga u carstvu oca svojega. Ovom rečju Gospod nam skreće pažnju na jedno drugo vino koje se pije u Carstvu Nebeskom, a to vino je Osećanje Ljubavi prema bližnjima. A za Carstvo Nebesko kaže da ono nije daleko, ono je tu u nama. Što će reći da ako budemo naučili da vladamo carstvom svojih misli, sudeći ispravno mi ćemo naslediti carstvo još ovde na Zemlji i pićemo Vino ljubavi, krv Hristovu, jer on živi u nama kao Istina i daje nam svoju duhovnu krv kao pravo piće, kao novo vino. Sveti Aranđeo Mihailo. Naši ime Mihail prevode kao: Ko je kao Bog? Međutim pošto je ime oznaka karaktera trebalo bi da se prevodi kao: Onaj ko je kao Bog. Na ikoni on u desnoj ruci drži mač a u levoj su mu terazije. Desna ruka predstavlja duhovno i u pitanju je Mač Istine, a leva ruka predstavlja materijalno i tu vaga predstavlja pravdu. Zanimljivo je da se na Ruskom istina kaže Pravda. A to nije nimalo čudno jer pravda izvire iz istine. Sistem naših uverenja, ubeđenja, raznih iskustava čini našu Istinu, i iz te istine izvire naš Sud kad sudimo o stvarima koje nam se dešavaju. Uz Sud idu i osećanja pa kakav nam je Sud takva ćemo i osećanja imati. Dalje; Sv. Duh razume naša osećanja i ona su mu gradivni materijal na osnovu koga on kreira našu sudbinu. Tako da sudbina pošto je posledica našeg suda nije ništa drugo nego pravda koju smo dobili za naš sud kojim smo sudili. Tako da se na ikoni Sv, Aranđela Mihaila lepo vidi kako materijalni svet izvire iz duhovnog. Iz desne ruke gde je mač istine izvire i prelazi u levu ruku, gde vaga simboliše pravdu, našu sudbinu koje smo sami tvorci kroz sud kojim sudimo. I samo da dodam, ono šta se u knjizi "Moć pozitivnog mišljenja" prepoznaje kao podsvest ja prepoznajem kao duh koji nam je od Boga dat.

Da mogli bi smo videti kako razmišlja starozavetni mudrac. A mudrost starog zaveta naspram mudrosti novog zaveta je ko nebo i zemlja. A Isus nije rekao da je Ivan mudriji od svih, nego da je veći od svih koji su rođeni od žena, a da je najmanji u carstvu nebeskom veći od njega. Dakle mudrost ljudi rođenih od žena naspram mudrosti onih koji su rođeni od Oca. Carstvo Božije nasleđuju samo oni rođeni od Oca; Rođeni od žena ga ne mogu naslediti. Neki od psalama su proročki i pitanje je koliko je pisac psalma zapravo razumeo poruku koju prenosi. Uzmimo primer Avrama; njega pismo naziva prorokom a nigde ne postoji ni jedno Avramovo proročanstvo. Ali ceo Avramov život je zapravo prorošanstvo koje ukazuje na Isusa Hrista i da će Bog svog sina prineti na žrtvu za oproštaj greha nama. Avram nikako nije mogao da zna da je njegov život zapravo proročanstvo i da će njegovo duhovno seme naslediti zemlju a ne njegovo telesno potomstvo.

Ja se nebih toliko uzdao u Solomonovu mudrost, jer za Jovana Krstitelja Hristos kaže da je najveći koji je rođen od žena. Ovom izjavom je Hristos mnogo toga rekao: Rekao je da je Jovan veći i od Solomona. Neko bi mogao da pomisli da je Jovan veći i od Hrista jer i njega je rodila žena. Međutim nije, Hristos je rođen još pre postanja sveta od Boga, Od Oca. Zato i kaže da je najmanji u carstvu nebeskom veći od Jovana. Jer Carstvo nebesko ne nasleđuje telo koje dobijamo od žena kada se telesno rađamo, Već carstvo nebesko nasleđuje um koji je rođen od Boga, od Oca, kroz Hristovu nauku. Tako je Marija Hristu samo dala telo a on je rođen od Oca. Stoga Marija ne može biti bogorodica jer se sinovi božiji ne rađaju od žena. Mudri Solomon nije imao priliku da sluša isusove propovedi te stoga njegova mudrost ima i manjkavosti u odnosu na Hristovu mudrost.

Noje je imao tri sina Sema Hama i Jafeta. Od Sema su semiti , i odnosi se na jevreje; i oni imaju Sunce za znak. jer njima se Bog objavio u starom zavetu. a ponuđena im je i svetlost Novog Zaveta. Ham je video očevu golotinju pa je rekao braći za šta je bio proklet, Njegova braća su se ogrnula i natraške ušla u šator pokrivši očevu golotinju da je ne vide. Hrišćani kroz Hrista otkrivaju Boga i vide ga golog ali je Hristos sa njih skinuo prokletstvo jer je sam postao prokletstvo. Jer piše; da je proklet onaj ko je okačen o drvo. Hrišćanstvo predstavlja Zemlju jer se samo na Zemlji rađa nov život, a mi se u hrišćanstvu rađamo kao sinovi Božiji. Jafetovi potomstvo se odnosi na Islam i imaju Mesec za znak. Mesec nema svoju svetlost nego reflektuje Sunčevu svetlost na zemlju. Tako islam reflektuje svetlost Starog zaveta. Noje je Jafeta blagoslovio da živi u šatorima Semovijem, A šator je zaklon zaklon od sunčeve svetlosti, Božije svetlosti koja je u Hristovom učenju. U pitanju su šatori zakona, I kao što jevreji teže ispunjavanju zakona Božijeg tako i muslimani imaju svoje zakone i pravila koje upražnjavaju i misle da će na taj način ugoditi Bogu. A ustvari oni su se ogrnuli i okrenuli leđa da ne vide Božiju golotinju i ne upoznaju Oca onakvog kakav zaista jeste. Tako Ham slika Hrista koji je video oca i to preneo svojoj braći, jer Hristos nas naziva svojom braćom. I mi kroz Hrista upoznajemo oca onakvog kakav zaista jeste. Na zastavama Islamskih država često imamo mlad mesec i zvezdu danicu. Ali to je mlad mesec samo za neiskusnog posmatrača, zapravo je u pitanju pomračenje sunca, jer kod mladog meseca srp je daleko manji nego što je na slikama islamskih zastava predstavljen, Toliki srp se pojavljuje samo kod pomračenja Sunca a Mesec je tu ona tamna sena koja zaklanja Sunce. Jer Mesec je svetlost onima koji hode po mraku a po danu Mesec zna da bude pomračenje Sunca, pomračenje Starog zaveta. Tako je islamsko učenje zapravo pomračenje starog zaveta i dolazi od lucifera , zvezde danice koja je na zastavama pored "Mladog meseca" Kada gledamo pomračenje Sunca mi tu možemo videti i Sunce i Mesec i Zemlju. Zemlju vidimo tako jer se pomračenje Sunca može videti samo sa zemlje, Tako i to da je Islam pomračenje Zakona Božijeg može se videti samo sa Zemlje, iz hrišćanstva. Tri monoteističke religije zapravo reflektuju tri lica Božanskog bića. Stari zavet oslikava Boga Oca jer je on postavio zakone po kojima će ovaj svemir da funkcioniše kao i zakone života, Hrišćanstvo predstavlja Sina jer je u njemu sve stvoreni u umu Božijem, a Islam oslikava Sv, Duha koji usklađuje ono šta Sin Kreira u umu sa zakonima koje je Otac Postavio i to dovodi u materiju, kreira u materiji ono šta je u Umu smišljeno.

Ti svoju filozofiju baziraš na rečima iz Biblije koje je moguće izokrenuti kako je kome volja. A ja sam pokazao šta piše Biblija na tome kako smo ustrojeni kao božansko biće po obličju Božijem, Dakle naše telo možemo uzeti za dokaz tvrdnji koje iznosim. Jak materijalni dokaz zasnovan na Bibliji. I ne možeš opovrći da mi kao božansko biće imamo tri lica koja svako ima svoju volju. I da smo mi kao um u telu samo drugo lice božanskog bića. Te da spoznavši sebe možemo spoznati kako funkcionišu tri lica božanskog bića. A što ti voliš da gradiš filozofiju na magli to je tvoj problem, A na kraju svako ima slobodnu volju da izabere u šta će da veruje ali će njegov izbor odrediti i njegov život jer sve čoveku biva po njegovoj veri. Bog neka te čuva

Kako naš Intelekt Gospodari nad Nama Mnogi veruju da su Hristove reči, da na šamar treba okrenuti i drugi obraz , ubačene u Jevanđelje od onih koji od ljudi pokušavaju da stvore poslušno roblje. Pa sam ja spremio jedan primer kroz koji ću pokušati da pokažem kako bi na te stvari moglo da se gleda iz jednog drugog ugla. Kada se desi nešto što može da se protumači kao uvreda, naš intelekt prvi reaguje pokušavajući da uvredom odgovori na uvredu; to je prirodna reakcija tipa oko za oko zub za zub. Međutim mi ne moramo da poslušamo te svoje prve misli koje dolaze od našeg intelekta. Mi u sebi imamo još jedan izvor misli, izvor koji je tih i neprimetan kao Sunce u proleće; nit ti je hladno nit je previše toplo, pa i ne primećuješ da te greje. Neki to zovu savest. I ako se mi ne složimo sa onim šta nam naš intelekt predlaže, nego kažemo u sebi; može li se ovo i drugačije doživeti? Kako bi se ovo moglo drugačije protumačiti? Tada mi ućutkavamo svoj intelekt, on je rekao šta je imao. Trebaće malo vremena da se pojavi taj sićušni glasić što se sa stidom promalja kada naš intelekt ućuti. Sve dok smo uzbuđeni i loše raspoloženi, u strahu, mi nećemo čuti taj tihi glasić; Kao da se plaši naših osećanja. A onda kad smo smireni pojaviće se druge ideje, druge misli koje će nam pokazati kako ta ista stvar može drugačije da se vidi. Meni taj tihi glasić zna da kaže; pa čekaj, zar ne vidiš da su to prirodni ljudi, ljudi koji čuju samo svoj intelekt. Oni ne znaju drugačije da odreaguju. Hajde ti koji već čuješ glas razuma okreni drugi obraz i pokaži im kako treba da se postavi i odreaguje razuman čovek. Hoćeš li se naljutiti na malo dete kad te opsuje? Ono ne zna, tako su ga stariji naučili. Jednom sam gledao neku emisiju o grizlijima: Oni love losose na vodopadima i najbolja mesta za lov zauzmu prvo najači. Pa kad oni ulove, onda mogu drugi na njihovo mesto. Ali ima i medveda lopova: prirodna reakcija medveda kada drugi medved zareži na njega je da otvori čeljusti da i on zareži. Tog trenutka on ispusti ribu, a lopov zgrabi ribu i beži. Međutim ima medveda koji su naučili da savladaju taj svoj prirodni impuls: Oni znaju da su jači i ne otvaraju usta da zareže, nego čvrsto drže ribu. Tada lopov videvši da nema vajde odlazi, a oni mogu na miru da se slade. Medvedi su naučili da savladaju prirodne porive a mi ljudi ne možemo, i još ih i branimo u svom umu stvarajući tako zabludu. Dozvoljavamo na taj način našem intelektu da nas drži u zabludi predajući našu slobodnu volju u njegove ruke. Zato je njemu u interesu da mi ne otkrijemo taj sićušni glasić, tog Boga koji živi u nama. Jer kad mi otkrijemo da možemo da biramo kome ćemo da posvetimo pažnju i samim tim imamo mogućnost da izrazimo svoju volju, tada Mi postajemo bogovi svog mikrouniverzuma; a naš intelekt postaje samo sluga i prestaje da bude bog koji koristeći se našom voljom vlada nad nama.

Umiremo radi greha, Telo je smrtno; A to znači da može da živi ili da mre. Hristos nas je pozvao u večni život ali ljdi nisu mogli da poveruju i nastavilo se sa umiranjem. Jer ljudi veruju da mora da se umre telom. Ali na kraju krajeva telo je samo košulja za um, ili prevozno sredstvo za um. Umire telo ali um živi večno. Jer mi smo rođeni u Božijij mašti još pre stvaranja sveta, Bog je proživeo sve naše živote pre nego je i stvorio svet. A ono šta živi u Božijem umu ne može umreti, ali mu se može desiti da bude u onom delu Božijeg uma gde Bog više ne boravi svojom pažnjom, u paklu, Jer pakao je mesto zaborava, mesto gde bog više ne boravi svojom pažnjom. Čovek je mrtav iako i dalje postoji. Hristos mladiću koji ga je pitao da mu dopusti da ide da ukopa oca rekao: ostavi mrtve neka sahranjuju svoje mrtvace a ti hajde za mnom. Dakle one koje mi smatramo živima Hristos naziva mrtvima. A živima smatra samo one koji ga slede u večni život. Pa šta je onda život? Život je kada je čovek ispunjen radošću a smrt je kada je ispunjen patnjom, Pritom ne treba mešati euforična osećanja koja mi nazivamo srećom sa životnom radošću. Plodovi sa drveta života su ljubav milost, zahvalnost, mir, sigurnost, bezbrižnost... Plodovi sa drveta poznanja dobra i zla su gnev, bes, ljutnja, strahovi, nezahvalnost, jad, tuga, mržnja, sebičnost.... Osećanja razlikuju život od smrti. A osećanja su posledica suda kojim sudimo o događajima i ljudima. A sud je posledica istine koja je u nama Pa onaj koji sudi kroz istinu živi život a onaj koji sudi kroz zablude živi smrt.

Da bismo tvorili čuda treba da imamo znaje o tome koje lice radi koji deo posla. Da razumemo da smo mi um koji živi u telu, da nismo telo; A posao uma je kreiranje u mašti, rađanje misli koje će podržavati određenu ideju, delo, čudo... A onda da strpljivo čekamo da duh Božiji to realizuje jer on kreira ono šta smo mi kreirali na duhovnom planu u materiji. U tom smislu mi zavisimo od trećeg lica Božanskog bića Evo prost primer; poželimo da odemo da se istuširamo, i duh miora da pokrene sve silne milijarde ćelija da se to izvrši, u svakoj ćeliji se desi oko dve milijarde dodira između DNK i RNK i to sve mora da ima svoj redosled. o svemu tome duh vodi računa . Nauka je primetila da to neko drugi radi ali neće da kažu duh nego to zovu podsvest, A za ono šta je Bog otac u nama kažu to je nadsvest. Sve je tu samo se obilazi ko kiša oko Kragujevca kako narod ne bi spoznao sebe i otrgo se iz ropstva. A ljudi koji ne razumeji kako te stvari funkcionišu kažu nema Bog tri lica, Pa kako će takav da tvori čuda kad ne zna da zavisi od trećeg lica, On ne zna i u kakvom su odnosu Otac Sin I Sv duh. koji je čiji deo posla.

Da bi smo mogli da tvorimo čuda treba u toj kreaciji da učestvuju sva tri lica našega bića. Mi kao umovi smo drugo lice našega bića i ako umemo jasno da izrazimo svoju volju treće lice će to sprovesti u delo. Dakle u umu se prvo kreira ono šta želimo, stvori se slika toga čemu se nadamo. tome se dodeli neki smisao kako bi se došlo do oduševljenja koje je jasan znak duhu da je to ono čemu težimo. Duh ne razume reči koje govorimo njegov jezik su osećanja i vizije. Kada stvorimo jasnu sliku onoga šta želimo i dodamo tome osećanje oduševljenja to za naš duh postaje zapovest koju on izvršava. Sledeće šta je potrebno je nada , da želju pretvorimo u nadu a nada je očekivanje onoga čemu se nadamo. Dakle tu smo već imali izraženu ljubav prema tome kroz pažnju i oduševljenje, imamo i nadu fali nam još samo vera da bi se čudo desilo. ali mi tada posumnjamo i čudo se ne desi jer je vera jedan od uslova koji su ugrađeni u zakone života. A mi ne odradimo ni deo ovoga a očekujemo čudo da se desi. Isus u mestu gde je živeo nije mogao da čini čida i isceljuje jer ljudi nisu verovali da on to može, dakle ni Bog ne čini čuda bez vere. I čudio se njihovom neverju.

Kada je Isus pozvao Petra da dođe k Njemu hodajući po vodi ovaj je poverovao i krenuo, i išao po vodi. A onda je video talase i posumnjao i počeo da se topi. E zato mi ne možemo da tvorimo čuda jer nas sumnje guše i bivamo nesposobni za čuda, pa sami sebi izgledamo kao da nismo bogovi.

Jer nemamo vere da mi to možemo, mi ne verujemo da smo bogovi i da to možemo. A sve čoveku biva po njegovoj veri. A vera je istina koja je u čoveku. jer svako od nas ima neku svoju istinu o ljudima, o događajima i o svemu sudimo kroz tu svoju istinu. Ta istina u nama je nastala kroz naše vaspitanje, obrazovanje, razna životna iskustva i sada je ta našaistina sačinjena od zabluda. Jedna od zabluda je da mi u telu ne možemo da živimo večno. Takođe naša je zabluda da mi nismo bogovi i da nemamo moć kreiranja. i zato i ne možemo da radimo stvari koje bi kao bogovi da smo u istini mogli da činimo. Jer mi smo umovi i sve što kreiramo u umu to duh teži da sprovede u materiju, ali mi onda posumnjamo da će se to desiti i tom svojom sumnjom porušimo ono šta smo iskreirali. A Hristos nam kaže da ako imamo vere kao zrno gorušičino mogli bi čuda da činimo.

Pogledajmo kakoje naše telo ustrojeno, pa se i tu mogu prepoznati tri lica. Imamo levu moždanu hemisveru koja je intelektualna, jer je tu smešten naš intelekt. ona se bavi detaljima,logikom... Imamo desnu koja za razliku od leve ne obraća pažnju na detalje već vidi suštinu. Tako da izuzetno inteligentni ljudi koji se više oslanjaju na levu hemisveru nisu sposobni da vide suštinu jer u svojoj misli uopšte ne obraćaju pažnju na desnu moždanu hemisveru. Te dve Hemisvere imaju različitu volju i različite misli nude, to su kao dve osobe našega uma, Nekada su pokušavali da leče šizofreniju tako što poseku neuronske veze između dve hemisvere; i dešavalo se da čovek dođe do garderobera da uzme neku stvar da obuče pa jedna ruka pođe za jednu stvar a druga za drugu, jer leva hemisvera kontroliše desnu stranu tela pa i desnu ruku dok desna kontroliše levu stranu tela. Uz malo eksperimentisanja otkrilo se da te dve hemisvere imaju različitu volju. Dakle već tu imamo dva lica nas kao božanskog bića. A treće lice ili duh koji nam je dat predstavlja kičmena moždina koja usklazuje rad leve i desne hemisvere u jedno ponašanje. I budući da mo božanska bića jer smo po obličju Božijem stvoreni to mi u funkcionisanju svoga tela već možemo da prepoznamo tri lica božanskog bića.

Kako nismo bogovi, kad Isus sam kaže da jesmo. Isus im odgovori: ne stoji li napisano u zakonu vašemu: ja rekoh: bogovi ste? Ako one nazva bogovima kojima riječ Božija bi, i pismo se ne može pokvariti; Jovan 10,34 Kako vi govorite onome kojega otac posveti i posla na svijet: hulu na Boga govoriš, što rekoh: ja sam sin Božij? Jovan 10,34-36 Rekoh: bogovi ste, i sinovi višnjega svi. Psalam 82,6 Hristos nas naziva braćom, kako on kao Bog može nas nazvati braćom ako nismo i mi bogovi?