rale

Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех. Jevrejima 1.9 Dakle se pomazanje Božije ogleda u pomazanju uljem radosti. Ta ako se ko pita da li je pomazan od Boga neka sebe preispita koliko u njemu ima ljubavi prema bližnjima jer je u toj ljubavi radost. Koliko u njemu ima milosti, zahvalnosti, smisla, mira, jer je u svemu tome radost i sve su to radosna osećanja. I onda će mu biti sasvij jasno da li je i koliko pomazan od Boga.

Imao sam prilike da gledam na jutubu kako katolici uveravaju vernike da su spačeni silaskom svetoa duha jer su počeli da pričaju u jezicima. Oni ono blebetanje zovu govorom u jezicima, I sad je vernik očišćen i spašen. E tu je velika prevara, jer niko ne objašnjava da je Sveti duh duh ljubavi među braćom, duh bratoljublja i ljubavi prema bližnjima. I da tek kad čovek ima ljubav prema bližnjima biva stvarno očišćen Krvlju Hristovom i kršten duhom Ljubavi, Svetim duhom.

Da, ali ja ovde pojašnjavam kako se to dešava, jer ljudi znaju pogrešno da veruju da je dovoljna vera i krv Hristova će ih očistiti. A istina je da su potrebna dela kao posledica vere kako bi se u nama razvila ljubav koja je krv Hristova. I da nas zapravo čisti ta krv koja je u nama a ne neka tamo koju samo verujemo. Dakle moramo u sebi imati Hristovu krv kako bi bili očišćeni. Jer Hristova krv je ljubav prema bližnjima, i ako je imamo ona nas čisti, a ako nemamo ljubav prema bližnjima, nema ništa od očišćenja.

Duhovno Krštenje U ovom tekstu ćemo govoriti o Krštenju, Ali ne o onom Krštenju na koje su svi navikli, nego o onom pravom krštenju koje dolazi od Boga a ne od ljudi. Reč je o krštenju duhovnom Vodom i Duhom istine. Da bismo razumeli šta je to duhovna voda poslužićemo se slikom krštenja u vodi. Krštenje znači pranje: Da bi smo mogli da izađemo pred Boga, mi moramo da budemo oprani od svake prljavštine i greha. Prolazak Izraelaca kroz Crveno More , More vode, U obećanu zemlju je samo slika prelaska Duhovnih Izraelaca kroz duhovnu vodu. U carstvo nebesko, Novu Zemlju koju treba da nasledimo. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga, a Bog se ne može videti telesnim očima nego se može videti očima uma kroz veru. Jer da bismo mi otvorili oči svoga uma da o nečemu istražujemo , to mi moramo da budemo sposobni da poverujemo da to nešto postoji. Zato je ta naša vera kao voda kroz koju mi prolazimo, i zalazimo u duhovni svet , svet našega uma i svet Božijega uma, jer smo po obrazu Božijem stvoreni. Ta naša vera je Duhovna voda koja nas pere od svakoga greha i omogućava da čisti stanemo pred Gospoda. Ta naša vera nam omogućava da se očistimo i tako stanemo pred Boga koji živi tu u nama , u carstvu nebeskom koje je deo nas samih. Jer Hristos kaže da Carstvo nebesko nije daleko od nas, nego da je tu u nama. Tako mi možemo da razumemo da je nebo svet naših misli, deo našeg uma. Možemo da razumemo da kada se govori o carstvu nebeskom da se govori o tome kako mi treba da naučimo da vladamo svojim umom i svojim mislima kao svojim podanicima. Jer čovek koji ne ume da vlada svojim mislima, on postaje sluga svojim mislima, i umesto da vlada svojim carstvom on postaje sluga u carstvu u kojem bi trebalo da vlada. Spoznavši sve to kroz veru mi spoznajemo Gospoda, jer mi smo ćelije njegovog uma i razumemo kako on ima problema da vlada svojim umom pored nas neposlušnih. Razumemo da je Gospod u velikim problemima i da će morati da preduzme ozbiljne korake kako bi svoj um i svoju dušu doveo u red. Očekujemo drugi Hristov dolazak. Toliko o pranju kroz veru kao kroz duhovnu vodu; Hajde sada da vidimo šta je to krštenje Duhom Istine. Jer Sv Jovan Krstitelj kaže da će nas On, Gospod, krstiti duhom istine. Pa hajde da vidimo šta je Istina i kako ona nastaje. Našu istinu čine naša, uverenja, ubeđenja, razna iskustva, obrazovanje, i najvećim delom vaspitanje. Deca ne preispituju postupke svojih roditelja, nego to prihvataju kao dobar model ponašanja. Tako da mi kroz vaspitanje dobijemo najviše zabluda a vrlo malo istine. Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda. Mi kroz našu istinu sudimo o svetu oko sebe i o deševanjima u njemu. Pa kada je naša istina sačinjena od zabluda, onda će naš sud biti pogrešan. A posledica pogrešnog suda i pogrešnih misli su loša osećanja poput gneva, besa, ljutnje, straha. A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati? Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Znači od Istine koja je u nama zavisi kakav ćemo sud imati. A od suda kakva ćemo osećanja imati, a od osećanja zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može ponašanje biti u svetom duhu, a da se živi u zabludi. Što će reći: da bi se Sv. Duh trajno nastanio u nama, mi prvo moramo izaći iz svojih zabluda. Postavlja se pitanje: Kako ćemo izaći iz svojih zabluda? Pa istim putem kojim smo i došli u zabludu. Jer čineći zlo mi smo u svom umu opravdavali to i došli u zabludu tako ćemo čineći dobro opravdavati to i u svom umu izgraditi istinu. Adam je neposlušnožću Bogu pao u greh, a mi ćemo poslušnošću izaći iz greha. Gospod je govorio da treba da budemo milostivi, da praštamo, da ljubimo čak i neprijatelje svoje.Tako radeći mi ćemo pravdajući ta svoja dela u svom umu izgraditi Istinu i omogućiti da se u nama nastani Duh Istine, Sveti duh, Duh ljubavi. I na taj način ćemo biti kršteni Duhom Istine, Čitajući sveto Pismo i kroz veru i poslušnost Gospodu naš um će se promeniti, i u nama će se nastaniti Gospod, A on kao istina koja je u nama će biti izvor našeg ispravnog suda, naših lepih osećanja i duha koji dolazi sa tim lepim osećanjima: Osećanjima radosti, ljubavi, milosti, zahvalnosti. A svi znamo kakvog su duha oni koji imaju takva osećanja.Ta osećanja su ujedno i plodovi Svetoga duha i nagrada za našu veru i naš trud. Ta osećanja su duhovno vino I krv Hristova koja se za nas prolila. U Otkrovenju Gospod kaže da ko pobedi dobiće novo Ime. A Bog nas ne poznaje po tome kako se mi ovde zovemo, da bi to bilo naše ime pred Bogom. U Bibliji su imena oznake karaktera. Tako Emanuel znači :Bog je s nama. Mihael znači: Onaj koji je kao Bog. Gabrijel je Božija sila, David znači: Moj Ljubljeni. Izrael je Onaj koji je video Boga, Jakov je pobednik Kada budemo duhovno kršteni Od Boga koji živi u nama ,onda dolazi do promene našeg karaktera. I mi od jednog zlog čoveka postajemo jedan dobar čovek. Dolazi do promene našega karaktera i tako mi dobijamo novo ime, novi karakter. Nas Bog ne zna po našim imenima kojima se ovde zovemo već nas zna po našem karakteru, i doziva nas po našem karakteru. Pa je Jakovu posle Borbe sa njim promenio ime u Izrael, jer je video Boga. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga. Iz svega rečenog možemo videti kako izgleda čovek koji je Kršten, duhovnom vodom i duhom Istine koja dolazi od Boga kojega možemo naći u Sv. Pismu.

Mi n ismo pozvani da budemo sluge zakona već da razumon koji je po Bogu rasuđujemo šta je prava ljubav a šta ne.

Da se ovde govori o imenu kojim mi zovemo Isusa onda ne bi stajalo da ga je Bog preuzvisio darovavši mu ime iznad svakog imena. Jer mnogi su nosili ime Isus , recimo Isus Navin. ali oni nisu dobili ime iznad svakog imena, Pa kakvo je onda to ime koje je iznad svakog imena? To je karakter Hristov, da je Spasitelj, jer Isus znači spasitelj. Jer imena u duhovnom svetu su oznake karaktera pa je Isus Od Boga dobio karakter iznad svakog karaktera, da je Sin Božiji i spasitelj sveta. Prizvati Ime Božije znači steći karakter Božiji; biti milostiv, pun ljubavi, dobar, Zahvalan… I svako ko prizove Ime Božije biće spasen.

U duhovnom svetu imena su oznake karaktera; i biće da će se spasiti svako ko prizove ime Gospodnje. A gospod je dobar, milostiv, pun ljubavi, brzo prešta…Takav je gospodnji karakter. I svako ko bude takvog karaktera je spašen. A alkohol slabi karakter; sve što čovek nebi trezan uradio kad je opijan može da mu padne na pamet i da uradi, Ako si rešio da prestaneš da pušiš kad popiješ lako ćeš pogaziti svoju nameru i zapaliti jednu a posle prve idu i ostale. Sve što čvreto ne držiš to i nemaš, tako je odlučnost jedna od odlika Božanskog imena. A alkoholisan čovek lako pogazi svoje odluke. Bogu nije problem hoćeš li ti piti ili ne, ali ćeš ti upropastit svoj život ako ne budeš imaop jak karakter. Zato je Alkoholizam veliki neprijatelj svakog čoveka.

U ovom tekstu ćemo govoriti o Krštenju, Ali ne o onom Krštenju na koje su svi navikli, nego o onom pravom krštenju koje dolazi od Boga a ne od ljudi. Reč je o krštenju duhovnom Vodom i Duhom istine. Da bismo razumeli šta je to duhovna voda poslužićemo se slikom krštenja u vodi. Krštenje znači pranje: Da bi smo mogli da izađemo pred Boga, mi moramo da budemo oprani od svake prljavštine i greha. Prolazak Izraelaca kroz Crveno More , More vode, U obećanu zemlju je samo slika prelaska Duhovnih Izraelaca kroz duhovnu vodu. U carstvo nebesko, Novu Zemlju koju treba da nasledimo. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga, a Bog se ne može videti telesnim očima nego se može videti očima uma kroz veru. Jer da bismo mi otvorili oči svoga uma da o nečemu istražujemo , to mi moramo da budemo sposobni da poverujemo da to nešto postoji. Zato je ta naša vera kao voda kroz koju mi prolazimo, i zalazimo u duhovni svet , svet našega uma i svet Božijega uma, jer smo po obrazu Božijem stvoreni. Ta naša vera je Duhovna voda koja nas pere od svakoga greha i omogućava da čisti stanemo pred Gospoda. Ta naša vera nam omogućava da se očistimo i tako stanemo pred Boga koji živi tu u nama , u carstvu nebeskom koje je deo nas samih. Jer Hristos kaže da Carstvo nebesko nije daleko od nas, nego da je tu u nama. Tako mi možemo da razumemo da je nebo svet naših misli, deo našeg uma. Možemo da razumemo da kada se govori o carstvu nebeskom da se govori o tome kako mi treba da naučimo da vladamo svojim umom i svojim mislima kao svojim podanicima. Jer čovek koji ne ume da vlada svojim mislima, on postaje sluga svojim mislima, i umesto da vlada svojim carstvom, on postaje sluga u carstvu u kojem bi trebalo da vlada. Spoznavši sve to kroz veru mi spoznajemo Gospoda, jer mi smo ćelije njegovog uma i razumemo kako on ima problema da vlada svojim umom pored nas neposlušnih. Razumemo da je Gospod u velikim problemima i da će morati da preduzme ozbiljne korake kako bi svoj um i svoju dušu doveo u red. Očekujemo drugi Hristov dolazak. Toliko o pranju kroz veru kao kroz duhovnu vodu; Hajde sada da vidimo šta je to krštenje Duhom Istine. Jer Sv Jovan Krstitelj kaže da će nas On, Gospod, krstiti duhom istine. Pa hajde da vidimo šta je Istina i kako ona nastaje. Našu istinu čine naša, uverenja, ubeđenja, razna iskustva, obrazovanje, i najvećim delom vaspitanje. Deca ne preispituju postupke svojih roditelja, nego to prihvataju kao dobar model ponašanja. Tako da mi kroz vaspitanje dobijemo najviše zabluda a vrlo malo istine. Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda. Mi kroz našu istinu sudimo o svetu oko sebe i o deševanjima u njemu. Pa kada je naša istina sačinjena od zabluda, onda će naš sud biti pogrešan. A posledica pogrešnog suda i pogrešnih misli su loša osećanja poput gneva, besa, ljutnje, straha. A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati? Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Znači od Istine koja je u nama zavisi kakav ćemo sud imati. A od suda kakva ćemo osećanja imati, a od osećanja zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može ponašanje biti u svetom duhu, a da se živi u zabludi. Što će reći: da bi se Sv. Duh trajno nastanio u nama, mi prvo moramo izaći iz svojih zabluda. Postavlja se pitanje: Kako ćemo izaći iz svojih zabluda? Pa istim putem kojim smo i došli u zabludu. Jer čineći zlo mi smo u svom umu opravdavali to i došli u zabludu tako ćemo čineći dobro opravdavati to i u svom umu izgraditi istinu. Adam je neposlušnožću Bogu pao u greh, a mi ćemo poslušnošću izađi iz greha. Gospod je govorio da treba da budemo milostivi, da praštamo, da ljubimo čak i neprijatelje svoje.Tako radeći mi ćemo pravdajući ta svoja dela u svom umu izgraditi Istinu i omogućiti da se u nama nastani Duh Istine, Sveti duh, Duh ljubavi. I na taj način ćemo biti kršteni Duhom Istine, Čitajući sveto Pismo i kroz veru i poslušnost Gospodu naš um će se promeniti, i u nama će se nastaniti Gospod, A on kao istina koja je u nama će biti izvor našeg ispravnog suda, naših lepih osećanja i duha koji dolazi sa tim lepim osećanjima: Osećanjima radosti, ljubavi, milosti, zahvalnosti. A svi znamo kakvog su duha oni koji imaju takva osećanja.Ta osećanja su ujedno i plodovi Svetoga duha i nagrada za našu veru i naš trud. Ta osećanja su duhovno vino I krv Hristova koja se za nas prolila. U Otkrovenju Gospod kaže da ko pobedi dobiće novo Ime. A Bog nas ne poznaje po tome kako se mi ovde zovemo, da bi to bilo naše ime pred Bogom. U Bibliji su imena oznake karaktera. Tako Emanuel znači :Bog je s nama. Mihael znači: Onaj koji je kao Bog. Gabrijel je Božija sila, David znači: Moj Ljubljeni. Izrael je Onaj koji je video Boga, Jakov je pobednik Kada budemo duhovno kršteni Od Boga koji živi u nama ,onda dolazi do promene našeg karaktera. I mi od jednog zlog čoveka postajemo jedan dobar čovek. Dolazi do promene našega karaktera i tako mi dobijamo novo ime, novi karakter. Nas Bog ne zna po našim imenima kojima se ovde zovemo već nas zna po našem karakteru, i doziva nas po našem karakteru. Pa je Jakovu posle Borbe sa njim promenio ime u Izrael, jer je video Boga. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga. Iz svega rečenog možemo videti kako izgleda čovek koji je Kršten, duhovnom vodom i duhom Istine koja dolazi od Boga kojega možemo naći u Sv. Pismu.

Postoji li zlo? Duhovni svet je svet uzroka a materijalni svet posledice. Tako da se duhovni verno ogleda u materijalnom pa možemo posmatrajući materijalni da shvatimo duhovni svet. Kada svetlost padne na neku crnu površinu, onda ta površina upije svetlost i sa tog mesta prema našem oku ne dolazi svetlost. Tada receptori u oku alarmiraju da tu nema svetlosti i naš um to tumači pa kaže; ovaj materijal je crn. Kada svetlost padne na list , list upije plavu i žutu boju svetlosti crvena dođe u naše oko i receptori za crveno su zadovoljni, ali receptori za žutu i plavu reaguju i šalju signal umu da nema plave i žute boje. Naš um to tumači i kaže list je zelen. Pogledajmo mrak: Nedostatak svetlosti mi vidimo kao crnilo. Vidimo mrak iako on ne postoji. U pitanju je samo nedostatak svetlosti. Mrak nastaje kada se naša polovina zemljine lopte okrene suprotno suncu. Tada se mi nađemo u senci gde nema svetla i vidimo mrak. Ali mrak je samo iluzija koja je nastala usled tumačenja našeg uma, mi ga vidimo kao crnuilo, ali on ne postoji već je u pitanju nedostatak svetlosti. E tako je i sa zlom; Zlo je nedostatak dobra, i takođe je interpretacija našega uma. Zamisli da sve što možeš da vidiš odbija svetlost i ništa ne upija; Tada bi sve što vidiš bilo belo, i belilo bi postalo tama jer od silnog belila ništa ne bi videli. Tako i kada nam neko učini nešto dobro, mi to i ne primećujemo, pa to je tako i trebalo, šta je tu nešto dobro? Ali ako to dobro uporedimo sa nečim što nam je učinjeno zlo, onda tek shvatamo vrednost dobra. Tako i Bog kao ljubav, kao milost, dobrota, ne može se spoznati ako nema neke tame koja bi omogućila da bude shvaćen. Kao kada bi napitom ponudio vodu, da li bi ti bio zahvalan ili bi rekao ne treba mi. Ali ako žednome daš vode on će ti biti zahvalan. Bog je stvorio Adama savršenog, a onda ga deli stvorivši Evu. Dok je bio savršen Adam nije sgrešio, nego tek kada je postao nesavršen on greši. Vidimo da je promisao Božiji da se pojavi zlo, kako bi stvorenja naučila da cene dobro. Pa kada zlo ima tako plemenitu svrhu, da li je ono zlo ili dobro onima koji su njime naučeni? Tako će dobro opravdati zlo, da ništa nije zlo samo po sebi, nego ako ko misli da je nešto zlo onda je njemu to zlo.

Pa nije Bog prvo stvorio svetlost pa da kažemo da je tama bila pre svetlosti. nego je prvo stvorio nebo i zemlju. Pa za zemlju kaže da je bila bez obličja i pusta i da beše tama nad bezdanom. i duh Božiji dizaše se nad vodom. Postoji nebo i zemlja u duhovnom svetu a u materijalnom se ogledaju kao naša desna i leva moždana hemisvera. Pa desna predstavlja nebo i nebeski način mišljenja( kako Hristos kaže da je carstvo Božije tu u nama a to se odnosi na desnu hemisveru) a leva predstavlja zemlju i zemaljski način mišljena kojom vlada sotona, naš intelekt. Pa kad se dete rodi ono nema razvijen intelekt te je stoga zemlja pusta i bez obličja i tama nad bezdanom. Deca se u svojoj misli dok se intelekt ne razvije oslanjaju na desnu moždanu hemisveru, na nebeski način mišljenja pa Hristos za njih kaže da je njihovo carstvo Božije, jer se u misli oslanjaju na nebo. A onda kroz vaspitanje mi forsiramo zemaljski način mišljenja i kod deteta se razvije intelekt, i dete videći da se u svetu više ceni zemaljski način mišljenja prestane da se oslanja na desnu hemisveru i počne na levu, na intelekt, na sotonu. Dakle Bog prvo stvara zemlju i nebo a posle rastavlja svetlost od tame, i to sve u toku prvog dana, a onda dolazi ono, i bi veče i bi jutro dan prvi. Još bih dodao kada je u pitanju stvaranje a šta većina propušta. Naime stvaranje se završava sa 3-im i 4-im i 5-im stihom druge glave gde kaže: “И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини; То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,” I to je prvo stvaranje; da bi već u 7-om stihu počelo drugo stzvaranje: “А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.” Zašto se ovo ovako dešava? Zato jer se prvo stvaranje dešava u umu tvorca, i to sin stvara u mašti. Sin kao Logos koje sem reč znači i Um i smisao i još što šta vezano za um, ne stvara u materiji već je njegov delokrug stvaranje u umu u mašti. Treće lice Božanskog bića stvara u materiji i organizuje celu materiju i život u njoj po zakonima materije i života koja je postavio Bog Otac, prvo lice Božanskog bića. I stvaranje koje obavlja Sv Dih ne mora nužno da ide istim redosledom kao stvaranj u umu. Jer um dok stvara on ne mora da vodi računa o zakonima života i materije koje vladaju u svemiru, Ali zato, sila Božija Sveti Duh mora da vodi računa kako će ono šta je Sin izmaštao da uklopi sa Zakonima koje je Otac postavio. Te zato imamo situaciju da su u prvom stvaranju stvorene biljke pre sunca i meseca što nama baš i nema mnogo logike. Tako je prvo stvoreno nebo i zemlja u duhovnom svetu a posle tek u materijalnom što nam govori da nisu u pitanju ovi dani kakve mi znamo , niti je u pitanju svetlost kakvu znamo već ej u pitanju duhovna zemlja i duhovna svetlost, a duhovna svetlost je svetlost za Um , a to je informacije, Reč Božija. A duhovna tama je ljudsko znanje, ili kako bi rekli svetootačko predanje.

Ne nego Bog stvara dok je dan a onda ide bi veče i bi jutro dan taj i taj. A to što su neki nategli priču kako njima paše to je već vaš problem, JA razmišljam kao prost čovek i zaprostog čoveka je jasna stvar da dan počinje u jutro. Ne kaže se đabe sviće novi dan.

Ima tu mali problem Jevreji nisu računali dan od večeri nego od jutra, Tako i Bog kad stvara, И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост. И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме. И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. Dakle Bog stvara preko dana a onda dolazi veče ( i bi veče) a posle večeri jutro i tu se završava dan. I počinje novi dan gde Bog stvara pa kad dođe veče prestaje sa stvaranjem pa kaže i bi veče i bi jutro dan drugi. prosto ko pasulj, samo ljudi vole da izmišljaju stvari da bi dokazali neke svoje teorije

Meni nekako nije jasno, ako je Isus jeo pashu sa učenicima u sredu, onda je razapet u četvrtak

Ja bih dodao još jednu stvar kada je u pitanju stvaranje a koju većina propušta. Naime stvaranje se završava sa 3-im i 4-im i 5-im stihom druge glave gde kaže: “И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини; То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,” I to je prvo stvaranje; da bi već u 7-om stihu počelo drugo stzvaranje: “А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.” Zašto se ovo ovako dešava? Zato jer se prvo stvaranje dešava u umu tvorca, i to sin stvara u mašti. Sin kao Logos koje sem reč znači i Um i smisao i još što šta vezano za um, ne stvara u materiji već je njegov delokrug stvaranje u umu u mašti. Treće lice Božanskog bića stvara u materiji i organizuje celu materiju i život u njoj po zakonima materije i života koja je postavio Bog Otac, prvo lice Božanskog bića. I stvaranje koje obavlja Sv Dih ne mora nužno da ide istim redosledom kao stvaranj u umu. Jer um dok stvara on ne mora da vodi računa o zakonima života i materije koje vladaju u svemiru, Ali zato, sila Božija Sveti Duh mora da vodi računa kako će ono šta je Sin izmaštao da uklopi sa Zakonima koje je Otac postavio. Te zato imamo situaciju da su u prvom stvaranju stvorene biljke pre sunca i meseca što nama baš i nema mnogo logike.

Kako je mojsije proveo Izraelce kroz more, vodu, u obećanu zemlju tako nas Hristos kroz duhovnu vodu VERU pere da nasledimo carstvo nebesko. Novu zemlju. A šta je vera? To je ono u šta verujemo. To jest to je naša istina, Mi smo kroz vaspitanje, obrazovanje, razna iskustva dobili tu istinu kaja je uglavnom sačinjena od zabluda, I sada svoj život doživljavamo kroz tu našu istinu u koju verujemo, i to je naša vera. A Hristos kaže da je on istina i da ko bude tvorio ono šta je On govorio da treba činiti, da će se On i Otac naseliti u takvom čoveku. Zabluda je istina nastala posle bluda. dok se spremamo da slažemo, ukrademo, damo mito mi to u svom umu opravdavamo da izgleda dobro i tako u svom umu gradimo zabludu. I kada posle sudimo o dešavanjima u svom životu kroz istinu sačinjenu od zabluda mi imamo za osećanja gnev, bes, ljutnji, strahove i svi znamo kako se ponašaju ljudi koji se tako osećaju. A dok se spremamo da uradimo nešto od onoga šta je Hristos govorio mi takođe to u svom umu opravdavamo i tako gradimo istinu u svom umu, i tako se Hristos kao istina useli u nas. A ko sudi kroz istinu on za osećanja ima radost, milost zahvalnost, ljubav , mir . I tako istina koja je ono u šta verujemo, naša vera, duhovna voda života, živa voda koje ko se napije nikada više neće ožedneti, I tako Hristos kroz istinu u nama postaje izvor žive vode. Za bolje razumevanje vode života pogledati uvodni post u temi Zakoni Života

Kada je meni Bog u trideset i nekoj otvorio oči uma da razumem duhovne stvari i tako me spasi, On je isto napravio kao od duhovne prljavštine ovoga sveta kojoj sam bio naučen i koja me je učinila slepim i pomešao je sa svojom Rečju, onim šta je izašlo iz njegovih usta i time mi premazao oči uma da razumem njegov nauk i progledam. Da nisam bio zaslepljen pogrešnom naukom on ne bi mogao da mi pomogne i spasi me. Ostao bih slep kod očiju. I poslao me je u svet da kroz veru tvoreći ono šta je On govorio progledam, A vera je duhovna voda koja nas pere od greha kao što materijalna voda pere telo od prljavštine. Tako je pravo krštenje posledica pranja u duhovnoj vodi u veri.

Avram znači otac mnogih naroda i odnosi se na Boga koji je otac mnogih naroda. A Božije seme je reč Božija koja se seje u naš um kao unjivu, kao u matericu, i iz tog semena se mi rađamo nanovorođenjem kao sinovi Božiji. I svako ko je se rodio iz tog semena je u Hristu video Boga pa je postao izraelac, jer ime izrael znači Onaj koji je video Boga. Tako mi postajemo duhovni izraelci i narod kojem je obećano nasledstvo Božije carstvo nebesko.

@Sol Zemlji Pismo govori o novom Jerusalimu koji dolazi sa neba. A za carstvo Božije Isus kaže da nije daleko od nas, da je tu u nama. Što će reći da je nebo u nama u svetu naših misli. A to znači da u svet svojih misli imamo i zemlju na koju je zbačen lucufer s neba. Kakav je taj novi grad Mira koji dolazi s neba na zemlju našega uma, jer Intelekt je prirodni čovek u nama i on vlada zemljom našega uma on je onaj u nama koji se protivi Bogu, A intelekt vlada levom moždanom hemisverom, Dakle leva moždana hemisvera sa misila i idejama koje dolaze od nje predstavlja zemlju našega uma a desna hrmisvera i ideje koje dolaze od nje predstavljaju nebo. A mi svojom pažnjom živimo ili na nebu ili na zemlji svoga uma u zavisnosti kojim mislima posvećujemo pažnju. O gradu mira , o duhovnom jerusalimu bi mogli da razmišljamo kao o istini koja je u nama, Jer mi o svemu u svom životu sudimo kroz svoju istinu koju smo dobili kroz obrazovanje, vaspitanje, iskustva, i shodno sudu kojim sudimo mi imamo misli i osećanja, a kako se osećamo tako se i ponašamo. PA akoiz zablude onda za osećanja imamo nemir, gnev, bes. ljutnju, srakove, brige onda naše ponašanje neće biti mirno niti ćemo biti smireni. Ali ako sudimo iz istine onda ćemo za osećanja imati milost, ljubav, zahvalnost, smisao, i mir će vladati nama i našim ponašanjem. Što nam govori da je Istina taj novi jerusalim koji dolazi sa neba, taj gad mira. Armageronska bitka je okuplanje sila zla koje zabludama hoće da osvoje Jerusalim. Kada se neko sprema da slaže ukrade, da mito, on u svom umu to opravdava da izgleda dobro i tako u svom umu gradi zabludu. Dok ko radi ono šta je Hristos govorio on u svom umu opravdava to i gradi istinu. A Hristos za sebe kaže da je on istina, što će reći da će se kroz tvorenje onoga šta je Hristos Govorio sama istina, sam Hristos nastaniti u nama i postati u nama grad mira koji dolazi sa neba. Vidimo da se u mejstrim medijima , na internetu takođe ,promoviše nemoral i razvrat, Promoviše se LGBT i slični pokreti, tako da je grad mira , Jerusalim već opkoljen od sila zla i zadnja bitka je na pomolu. Odenuti se Hristovom pravdom znači tvoriti dela koja je Hristos govorio da treba tvoriti kao što je i sam Hristos tvorio. Ko misli da će se odenuti hristovom pravdom ne čineći ono šta je Hristos činio grdno se vara. Jer bele haljine u pravedna dela svetih kaže pismo.

U hebrejskom koren reči zmija je isti kao koren reči učitelj, I budući da je bog koji živi u čoveku jedini pravi učitelj to su svi ostali učitelji zmije i porodi aspidini. Tako Hristos sadukeje fariseje i zakonike ne naziva učiteljima, što su oni bili nego ih naziva porodima aspidinim , zmijama. U duhovnom svetu duhovno uznapredovala stvorenja su opisana kao drveta, A vuci se kriju u šumi što će reći da se lažni učitelji kriju među učiteljima, duhovno uznapredovalim ljudima i anđelima. Tako je drvo života sam Hristos a drvo poznaja dobra i zla sam lucifer, taj zmijac o kome se ovde govori. U duhovnom svetu kurvarluk je kada čovek ne ide za onim čemu ga uči Bog koji je u njemu samome, nego se čovek prikloni učenju svoga intelekta, lucifera, ili se kurva učeći od ljudi njihova učenja. Eva je poverovavši Luciferu svome intelektu, zmiji, učinila duhovnu preljubu odstupivči od onoga šta je Bog Adama poučio a Adam preneo njoj. Tako je Kainov karakter bio plod te duhovne preljube iako je imao Adamovu genetiku. Posle prekora od Boga Eva je postala poslušna Adamu i plod toga je njihov Sin Avelj koga ubija Kain. Ne treba Bibliju tumačiti bukvalno , svojim intelektom, tada ćemo u Bibliji naći puno zla. Već treba sačekati Božanska otkrovenja od Boga koji živi u nama kako bi smo ispravno razumeli šta nam to Biblija poručuje.

Ja bih još dodao da je oprost radi nas samih a ne radi drugih, Jer kad oprostimo mi više ne boravimo svojom pažnjom na mestu u našem umu gde se nalaze misli koje nas podsećaju na povredu koja nam je naneta. Stavili smo te misli u zaborav. One ostaju u našem sećanju ali mi više tamo ne boravimo svojom pažnjom. Tako da ako smo stvarno oprostili mi smo i zaboravili. A to znači da ne posvećujući više pažnju tim mislima mi oslobađamo sebe od gneva, besa, ljutnje, nezadovoljstva koje su nam te misli donosile . A sa oslobođenjem mi Dopuštamo našoj DNK da se razvije i omoćući ćelijama da obavljaju svoje poslove na održavanju života i tako čuvamo svoje zdravlje. Tako je oprost uslov za život u radosti. A da bi smo oprostili mi moramo nekako u svom umu opravdati čoveka koji nas je povredio. A da bi smo opravdali moramo se staviti u kožu tog čoveka, pa videti, da nismo mi na neki način isprovocirali njegovu reakciju. Možda mu je naišo loš dan, možda je već bio nervozan zbog nečega pa smo mu legli ko so na ranu. I kad opravdamo toga, mi smo tek onda spremni da oprostimo. I kad nas napadnu osuđujuće misli mi možemo da im odgovorimo opravdavajućim mislima i sprečimo ih da nas ponovo dovode u loše raspoloženje provocirajući naše loše ponašanje prema toj osobi. Tako se oprostivši mi oslobađamo od zla na koje nas naš intelekt nagovara .

Ime je u duhovnom svetu oznaka karaktera; A Isus je dobar, milostiv, zahvalan, krotak, razuman… Moliti u Isusovo ime znači znači moliti u ime dobrote zahvalnosti milosti… Jer ljubav nije stvar osećanja već stvar razuma, tako ako od Boga tražimo nešto što će nekome ili nama naneti štetu, pa makar mi mislili da je to dobro za nas Bog nam to neće dati jer ga ljubav prema nama sprečava da nam da ono šta bi nam štetilo. A mi treba da verujemo da kad nam Bog nije uslišio neku molitvu da to po njegovom mišljenu nije dobro za nas. A ne da mislimo kao Bog ne čuje naše molitve.

Pokajanje Put Ka Promeni Uma i Nanovorođenju Pokajanje je ono šta mi treba da imamo, Gospod od nas nije tražio kajane, to je đavo nama usput podmetnuo. A razlika između pokajanja i kajana je kao razlika između svetla i tame, između dana i noći. Kajanje je krivljene samoga sebe za svoje greške i sa sobom donosi osećanje kajanja, koje je suprotno osećanju životne radosti koja je dar od Boga. Jer bez osećanja životne radosti mi umiremo i znajući to đavo nam podmeće kajanje; taj otrov uništava životnu radost i vodi nas u smrt. Pokajanje je čin kojim se mi svojom voljom okrećemo od zla koje smo činili i počinjemo da činimo dobro onako kako je Hristos govorio. Čineći dobro mi prestajemo da sebe krivimo za svoje grehe jer mi više nismo onaj stari zli čovek, već smo se rodili kao jedan novi čovek, i taj novi čovek više nije kriv za grehe onoga starog, zlog čoveka. Činjenje dobra će ponovo u nama iskopati izvor životne radosti i vaskrsnuti nas u život. Nemojte se kajati i kajući se kriviti sebe, nego se pokajte i pređite iz tame u svetlost Hristovu; on će se useliti u vas i biti u vama izvor životne radosti. Ljudi obično mešaju pokajanje i kajanje pa misle da ako se u svom umu pokaju za nešto što su uradili da je to pokajanje. Pokajati se u mislima i pokajati se delima nije isto. Jer ako se pokajemo u mislima mi nemamo nikakvu korist; jer samo kada nešto radimo od svoje volje dolazi do promene uma. Sama reč pokajanje ima dva dela, Po i Kajanje; tako da možemo da razumemo da je pokajanje nešto što dolazi posle kajanja. A to što dolazi posle kajanja su naša dobra dela kojima sebe ispravljamo u odnosu na zlo koje smo činili. Naš intelekt , taj đavo u nama, često zna da nas prevari kada su u pitanju dela pokajanja; Čovek počne da čini dobra dela ali samo onako formalno, a unutra počne da osuđuje onoga prema kome je dobar. Često nađemo neku računicu za svoja dobra dela tako da nam se to ipak isplati. Očekujemo od ljudi da nam na neki način vrate za dobro koje smo učinili. Zato treba paziti sa kakvim mislima činimo dobra dela; jer ako u nama nema radosti dok činimo dobro, nego osećamo tegobu, nelagodu ili bilo koje loše osećanje. To je onda znak da naš intelekt potkrada naše namere, pa se nama čini da smo uradili nešto dobro, a u stvari i dalje činimo zlo samo uvijeno u masku dobra. Desi se da čovek priđe prosjaku da mu da neku paru a u sebi misli; ko zna možda on ima i više od mene a ovamo se obukao u pocepano da bi iskamčio milostinju. Zato treba paziti sa kakvim mislima činimo dobra dela, jar ako iza dobrog dela stoji loša misao ili namera, onda je to zlo zavijeno u omot dobra. Dobro delo je samo ono delo koje činimo s radošću i iz ljubavi prema bližnjima. Pokajanje je čin kojim mi dolazimo do obnove svoga uma i postajemo čovek koji više nije sluga svoga intelekta već gospodar svoga uma.

Sad će neko pomisliti da ako je duša kolektivna svest svih naših ćelija i bakterija onda sa smrću tela umire i duša. Ali ne naše telo je samo matreijalni odraz nas na duhovnom panu, jer mi postojimo u Božijem umu još od pre stvaranja sveta kao ćelije Njegovog uma. Sa smrću tela mi nastavljamo da živimo u Božijem umu. Tako i naše ćelije sa nama postoje u Božijem umu kao umovi našega uma, isto kako smo mi umovi jednog većeg Božanskog uma. A naša duša kao kolektivna svest se očituje u našem umu kao misli i osećanja koje dolaze od naše leve moždane hemisvere, Kroz naš intelekt. Tako je intelekt zapravo servis tela. Evo na primeru kako to ćelije uzurpiraju našu volju kroz naš intelekt. Na ćelijskoj opni postoje razni receptori za vitamine, minerale, vodu proteine.. KAda neko počne da puši pojave se i receptori za nikotin. I kada u krvi nema nikotina ćelije signaliziraju intelektu da nema nikotina, i sada intelekt treba da nas kao krunu svesti, nas kao um, nagovori da zapalimo cigaru. I u našem umu se pojavljuje misao začinjenja osećanjem potrebe za cigarom, U kroz tu misao nas Intelekt nagovori da zapalimo. A mi kao um bi zapravo trebali da razmislimo da li je nikotin dobar za telo, pa kad vidimo da tu nema ništa korisnio da kažemo svojoj duši , nema više to nije osnovna životna potreba. i tako sačuvamo svoje zdravlje i zdravlje svojih ćelija. Ali mi slepo sledimo žensko u nama svoju dušu ne radeći ono šta je posao jednoga uma .

Odnos Duše i Uma kao odnos muža i žene I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. Prva Mojsijeva glava 1 stih 27. Bog je stvorio Adama savršenog i Eva je bila deo njega. Pošto Adam kao savršen nije mogao da pogreši, to ga Bog deli stvorivši od njegovog rebra Evu. Sada od jednog savršenog imamo dva nesavršena bića. Podelivši Adama Bog je određene talente dao Adamu a druge Evi. Pa između ostalog Adam je dobio da može da čuje glas razuma, preko koga može da čuje Boga u svom srcu kroz glas savesti. A Eva je dobila da može da oseti svoju dušu i osećanja koja se u njoj dešavaju. Zato su žene senzitivnije od muškaraca,osetljivije. Budući da Adam ne može da vidi stanje svoje duše, to on u Evi kao u ogledalu može da vidi stanje svoje duše. A Eva budući da ne čuje glas razuma, ona to može da vidi u svom mužu kao u ogledalu. Zato su muškarci u crkvi kao i u braku postavljeni iznad žena, da njihova bude glavna, jer su bliži razumu od žena, pa mogu bolje da sagledaju šta je dobro za Crkvu ili Brak, šta je bolje za zajednicu? Muškarac je ogledalo ženinog razuma, pa budući da je danas takvo vreme da su žene neposlušne muževima, to mi imamo brdo muškaraca koji se ponašaju nerazumno; kurvari, lopovi, političari, umetnici, kockari, skloni prevari i lakom dobitku. Svi koji se u svojoj misli oslanjaju na intelekt umesto na razum. A kada je muškarac u duši kurva, onda mu je žena kao ogledalo njegove duše kurva na javi i preljubnica. Žene usled nedostatka razuma misle da je prihvatljivo drpiti od društva da bi se obezbedila porodica, pa na takve stvari nagovaraju i muškarce. A ovi ne razmišljajući pojedu jabuku pa i učine to. Priča o Adamu i Evi se redovno ponavlja u našim životima. Usled nedostatka razuma oni ne vide da društvo ne može da živi ako svi kradu od društva, i da društvo napreduje samo ako svi rade za društvo. Kao pčele što sve rade za društvo, i ni pored jedne ne treba da stoji upravnik, nego se svaka trudi i daje sve od sebe za društvo. Tako i mi treba da shvatimo da jedino ako radimo za društvo možemo da se nadamo blagostanju za sve članove društva. Celo društvo pati zato što smo nerazumni. Neka naučna istraživanja su pokazala da ženske misli imaju mnogo veću moć od muških misli, a da muškarci mogu te svoje misli da usredsrede u jednu tačku, da ih fokusiraju. Pa su muške misli prodornije od ženskih iako imaju manju snagu. Dok u slučaju kada dvoje koji su bliski misle na isto, tada žena daje snagu a muškarac služi da tu snagu usredsredi na cilj. Tada su rezultati višestruko bolji. Vidite koliku moć imaju dvoje koji su složni u braku živeći za zajednicu a ne svako za sebe. Tako smo i mi kao biće podeljeni na Um i Dušu. Um treba da bude Gospodar, muž, a duša kao kolektivna svest svih naših ćelija treba da bude poslušna žena. Al dešava se suprotno; duša kroz osećanja koja nudi počinje da gospodari našim telom, i mi u želji da imamo euforična osećanja, umesto da umom kroz volju vladamo nad svojom dušom, mi postajemo sluge svoje duše koja bi sve više i više. Žudna duša kaže naš narod. Pa žudna duša lepe hrane, pa da nešto lepo i popije. A ni droga nije na odmet, kao i da se malo šara u braku i van njega. Pa dobra kola, skup telefon, svega je žudna duša. Sve neke skupe stvari; a mi kao um se saglašavamo i svojom voljom pristajemo uz svoju ženu, svoju dušu. Grickamo polako jabuku dok se ne zagrcnemo. Primećujemo da mi u svom biću imamo i muško i žensko. Čovek je muško i žensko u jednome. Mi sebe gledamo kao tela, pa kažemo da smo muško ili žensko. Ali u duhu nije tako; nego smo čovek, muško i žensko, um i duša. Gledano na nivou države mi smo ćelije jedne duše. Svi smo kao jedna žena, koja ima svoje želje, a nad sobom imamo vlast koja se odražava u skupštini i predsedniku države kao muškom principu, kao umu koji vlada nad dušom pokušavajući da udovolji njenim prohtevima. I Budući da smo mi kao duša nerazumna žena, tako je i naša vlast nerazumna, sastavljena od intelektualaca; inteligentnih ljudi koji ne mare za svoj narod. Na globalnom nivou se ponavlja ista slika; Svi smo ćelije jedne duše, a države su kao organi jednog tela. Nad sobom imamo jednu globalnu vlast koja iz senke vlada svetom ne mareći za dušu,za nas kao ćelije jedne duše.

Odnos Duše i Uma kao odnos muža i žene I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. Prva Mojsijeva glava 1 stih 27. Bog je stvorio Adama savršenog i Eva je bila deo njega. Pošto Adam kao savršen nije mogao da pogreši, to ga Bog deli stvorivši od njegovog rebra Evu. Sada od jednog savršenog imamo dva nesavršena bića. Podelivši Adama Bog je određene talente dao Adamu a druge Evi. Pa između ostalog Adam je dobio da može da čuje glas razuma, preko koga može da čuje Boga u svom srcu kroz glas savesti. A Eva je dobila da može da oseti svoju dušu i osećanja koja se u njoj dešavaju. Zato su žene senzitivnije od muškaraca,osetljivije. Budući da Adam ne može da vidi stanje svoje duše, to on u Evi kao u ogledalu može da vidi stanje svoje duše. A Eva budući da ne čuje glas razuma, ona to može da vidi u svom mužu kao u ogledalu. Zato su muškarci u crkvi kao i u braku postavljeni iznad žena, da njihova bude glavna, jer su bliži razumu od žena, pa mogu bolje da sagledaju šta je dobro za Crkvu ili Brak, šta je bolje za zajednicu? Muškarac je ogledalo ženinog razuma, pa budući da je danas takvo vreme da su žene neposlušne muževima, to mi imamo brdo muškaraca koji se ponašaju nerazumno; kurvari, lopovi, političari, umetnici, kockari, skloni prevari i lakom dobitku. Svi koji se u svojoj misli oslanjaju na intelekt umesto na razum. A kada je muškarac u duši kurva, onda mu je žena kao ogledalo njegove duše kurva na javi i preljubnica. Žene usled nedostatka razuma misle da je prihvatljivo drpiti od društva da bi se obezbedila porodica, pa na takve stvari nagovaraju i muškarce. A ovi ne razmišljajući pojedu jabuku pa i učine to. Priča o Adamu i Evi se redovno ponavlja u našim životima. Usled nedostatka razuma oni ne vide da društvo ne može da živi ako svi kradu od društva, i da društvo napreduje samo ako svi rade za društvo. Kao pčele što sve rade za društvo, i ni pored jedne ne treba da stoji upravnik, nego se svaka trudi i daje sve od sebe za društvo. Tako i mi treba da shvatimo da jedino ako radimo za društvo možemo da se nadamo blagostanju za sve članove društva. Celo društvo pati zato što smo nerazumni. Neka naučna istraživanja su pokazala da ženske misli imaju mnogo veću moć od muških misli, a da muškarci mogu te svoje misli da usredsrede u jednu tačku, da ih fokusiraju. Pa su muške misli prodornije od ženskih iako imaju manju snagu. Dok u slučaju kada dvoje koji su bliski misle na isto, tada žena daje snagu a muškarac služi da tu snagu usredsredi na cilj. Tada su rezultati višestruko bolji. Vidite koliku moć imaju dvoje koji su složni u braku živeći za zajednicu a ne svako za sebe. Tako smo i mi kao biće podeljeni na Um i Dušu. Um treba da bude Gospodar, muž, a duša kao kolektivna svest svih naših ćelija treba da bude poslušna žena. Al dešava se suprotno; duša kroz osećanja koja nudi počinje da gospodari našim telom, i mi u želji da imamo euforična osećanja, umesto da umom kroz volju vladamo nad svojom dušom, mi postajemo sluge svoje duše koja bi sve više i više. Žudna duša kaže naš narod. Pa žudna duša lepe hrane, pa da nešto lepo i popije. A ni droga nije na odmet, kao i da se malo šara u braku i van njega. Pa dobra kola, skup telefon, svega je žudna duša. Sve neke skupe stvari; a mi kao um se saglašavamo i svojom voljom pristajemo uz svoju ženu, svoju dušu. Grickamo polako jabuku dok se ne zagrcnemo. Primećujemo da mi u svom biću imamo i muško i žensko. Čovek je muško i žensko u jednome. Mi sebe gledamo kao tela, pa kažemo da smo muško ili žensko. Ali u duhu nije tako; nego smo čovek, muško i žensko, um i duša. Gledano na nivou države mi smo ćelije jedne duše. Svi smo kao jedna žena, koja ima svoje želje, a nad sobom imamo vlast koja se odražava u skupštini i predsedniku države kao muškom principu, kao umu koji vlada nad dušom pokušavajući da udovolji njenim prohtevima. I Budući da smo mi kao duša nerazumna žena, tako je i naša vlast nerazumna, sastavljena od intelektualaca; inteligentnih ljudi koji ne mare za svoj narod. Na globalnom nivou se ponavlja ista slika; Svi smo ćelije jedne duše, a države su kao organi jednog tela. Nad sobom imamo jednu globalnu vlast koja iz senke vlada svetom ne mareći za dušu,za nas kao ćelije jedne duše.