Mnogi od vas idu na internet tražeći dokaze o istinitosti Mormonove knjige. I to je sasvim u redu! Postoji mnogo zaista interesantnih stvari o kojima možemo razgovarati: geografija, hebraizmi, svedoci, stilometrija, lingvistika i još mnogo toga. Ali činjenica je: niko vam nikada neće moći dokazati da je Mormonova knjiga istinita. I u ovom članku ćemo govoriti o tome zašto je to tako.

 

Ipak niko ne može sa sigurnošću dokazati da je ono što je napisano u svetim pismima zapravo istina,  to važi i za Bibliju. Ne može se dokazati da je Mojsije razgovarao sa vatrenim grmom ili razdvojio Crveno more ili da je Hristos vaskrsao iz mrtvih.

Isto tako je i sa Mormonovom knjigom, ne mogu dokazati da je Amon propovedao Lamancima, ili da je Jaredov brat video Boga, ili da je Hrist posetio Ameriku. Biti u stanju da sve dokažemo konačno i naučno je u suprotnosti sa onim što Bog želi za nas u ovom životu a to je naime, vera. Bog želi da naučimo da verujemo i tek tada nam Bog može svetim Duhom potvrditi da je to što verujemo istina.

Terryl und Fiona Givens u knjizi "The God Who Weeps" (Bog koji plače) kažu:

„Poziv na veru je poziv da koristimo srce, da ga prilagodimo da rezonuje u skladu sa principima, vrednostima i idealima za koje se žarko nadamo da su istiniti i za koje verujemo da su razumni, ali ipak nemamo dokaz da sigurno znamo da je istinito to što verujemo, već se samo nadamo da je to možda istinito. Zato postoje i razlozi za sumnju i za verovanje da bi tako izbori zaista bili izbor […]. Ogromna prevlast dokaza na obe strane učinila bi našu odluku besmislenom poput napunjenog pištolja uperenog u naše glave. Opcija da se veruje mora se pojaviti na ličnom horizontu kao plod iz raja, nesigurno ugrađen između zahteva koji su u dinamičkoj napetosti jedni sa drugima.“

 

Dokaz ne moće stvoriti verovanje. Drugim rečima, ne možete istinski verovati ako ranije niste imali razloga da sumnjate, a onda ipak odlučite da verujete. Ovde želim da naglasim da citat ne zagovara slepu veru u sve što nam se nađe na putu. Umesto toga, zagovara verovanje u stvari za koje imamo razumne, ali ne i određene razloge da verujemo da su istinite. Iako argumenti ne stvaraju uverenje, njihov nedostatak uništava verovanje. Ono što se čini da je dokazano ne mora biti prihvaćeno; ali ono što niko ne zna da brani brzo se napušta. Racionalni argumenti ne stvaraju veru, ali održavaju klimu u kojoj vera može cvetati. Postoji niz naučnih istraživanja članova naše crkve koja pomažu u stvaranju ove klime. Ali na kraju dana, ne mogu dokazati da je Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana obnovljena Crkva Hristova. I to ne bi trebalo da iznenadi ili zabrine bilo koga od vernika.

 

Sumnja je neophodan uslov za veru. Mormonova knjiga uči: „ Jer svakako mora biti da postoji suprotnost u svemu.“ (2. Nefi 2:11). Ovo je princip na koji religiozni ljudi moraju da se naviknu. Na primer: Ako verujete u Mormonovu knjigu, ima više nego dovoljno ljudi koji su spremni da vam daju razloge zašto ne biste trebali da verujete u ti knjigu. Ako verujete u Bibliju, ima mnogo ljudi koji će vam reći zašto je to verovanje pogrešno. To je jednostavno tako.

Smatram da je šokantno kada se ljudi od vere obraćaju sledbenicima druge vere i zahtevaju dokaz o ispravnosti njihovog verovanja. Naravno, jedna osoba može biti u pravu, a druga može pogrešiti. Ali zahtevati nešto od nekog drugog što sami ne možete da dokažete je čisto licemerje.

Moje je mišljenje da će svi spisi, uključujući Mormonovu knjigu, ostati u oblasti vere. Nauka neće ni dokazati ni opovrgnuti Sveto pismo. Međutim, pojaviće se dovoljno verodostojnih dokaza da spreče rugače da se nebi prebrzo radovali, ali ne dovoljno da uslov verovanja učine nepotrebnim. Vernici moraju biti strpljivi tokom takvog razvoja događaja.

Kompleksnost Mormonove knjige je pokazatelj njene autentičnosti, ali ne dokazuje njenu istinitost.

 

Duh Sveti je jedini pravi izvor vere. Bog prepoznaje potrebu da u izvesnoj meri zadovoljimo svoje sposobnosti rasuđivanja. Ali Bog želi da ga izaberemo zato što su naša srca i nade u skladu sa Njegovim planom a ne zato što nas dokazi vode ili čak primoravaju da verujemo u Njega. To nije vrsta vere koja Boga zanima. Ovo stvara robove, a ne sledbenike.

U Mateju 16, Isus pita svoje učenike: „Šta kažete, ko sam ja? Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga živoga! Isus odgovori i reče mu: Blagosloven si Simone Barjona; jer ti ovo ne otkri telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima“ (Matej 16:15-17).

Bog želi da naše poverenje u Njega dolazi od Njega kroz potvrdu Svetog Duha. Zato smo na kraju Mormonove knjige pozvani da je pročitamo, razmislimo, a zatim „pitajte Boga Večnog Oca u ime Hristovo da li je to istina; i ako pitate iskrena srca, sa pravom namerom i imate veru u Hrista, on će vam objaviti to moći Svetog Duha da je to istina“ (Moroni 10:4). Ovo je isti izvor koji je svedočio Petru da je Isus Hrist Sin Božji.

Istina je da bi bilo ludo i fanatično da pokušavamo svaku sitnicu svetih spisa dokazujemo. Ali isto tako, mi smo kao razumna bića odgovorni za onu srž, ne samo našeg verovanja, nego i principa življenja, i mi ćemo sigurno za to odgovarati na Božijem sudu. 

"Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla." (Propovednik 12:14)

Ne verujem da naše lično osećanje može da bude tačan pokazatelj šta je istina, a šta ne. Pogotovo zato što je naše srce po prirodi grešno i odvešće nas na pogrešan put ako ga budemo sledili. Verujem i da je to dokaz da je Biblija od Boga, zato što ne popušta grešnim prohtevima srca sa podsticaja na samopravednost ili gordost. Mada i danas vidim da su u velikom broju hrišćani naduti zbog svoje male ljudske pravednosti. Ali verujem da bi se to popravilo kada bi više čitali Pismo onako kako piše.

Verujem da Pismo baš potvrđuje ovo što govorim:

Jeremija 17:9
"Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?"

Poslovice 3:5-6:
"Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, i na razum svoj ne oslanjaj se. Na svim putem svojim misli na njega, i on će upravljati staze tvoje."

Isaija 55:8-9:
"Jer moje misli nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, govori Gospod. Jer kao što nebesa viša su od zemlje, tako su puti moji viši od vaših puteva i misli moje od vaših misli."

Glavna stvar zašto mislim da je opasno da se čovek vodi svojim ličnim osećajima je to što sam mnogo puta video i kod samoga sebe, pa i kod drugih da često čovek ima tendenciju da vara sebe da je Božija volja nešto što uopšte nije. Samo da bi mogao da zadovolji svoju sladost greha. Ustvari glavni razlog zašto ja vidim toliku vrednost i potrebu u Bibliji je baš u tome što će me sačuvati od mene samog i pokazati mi put koji je bolji.

Zato nama nije dat samo razum da razumemo nego i volja da sledimo nebeska uputstva. A prema meri koja nam je istina otkrivena, očekuje se da je sledimo i prema njoj će nam se suditi.

"A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj, biće vrlo bijen;
A koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše će iskati od njega."
(Luka 12:47, 48)

Mislim da ova poslovica jako mudro i koncizno opisuje šta mislim:

Poslovice 28:26:
"Ko se uzda u svoje srce, lud je; ali ko hodi mudro, izbaviće se."
 

Edited January 25, 20241 yr by zikarozenberg

Takođe mislim da uopšte nije poenta Biblije da li je Mojsije pričao sa vatrenim grmom ili nekim žbunom. Takvi događaji uopšte nisu temelj Biblijskog učenja. Ima mnogo priča koji imaju takve elemente i vaskrsenja u koja uopšte neverujem. Mislim da je mnogo bitnija ona srž koju nam Biblija nudi, a to je izbavljenje od nas samih, izbavljenje od greha. A u ostale događaje verujem samo zato što su prikladni i moraju biti istiniti ako je Pismo istinito. Ja ne verujem u Isusovo vaskrsenje zbog nekih dokaza ili nagađanja, već zbog njegovih reči koje koje su duh i život.

"Jer je prava reč Gospodnja, i svako delo Njegovo istinito." (Psalam 33:4)

Mislim da i ovde mogu da ubacim jedan psalam koji dobro opisuje delovanje Pisma na čoveka:

"Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu; svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome.
Naredbe su Gospodnje pravedne, vesele srce. Zapovest je Gospodnja svetla, prosvetljuje oči.
Strah je Gospodnji čist, ostaje doveka. Sudovi su Njegovi istiniti, pravedni svikoliki.
Bolji su od zlata i dragog kamenja, sladji od meda koji teče iz saća.
I slugu Tvog oni su prosvetlili; ko ih drži ima veliku platu."

(Psalam 19:7-11)

Edited January 25, 20241 yr by zikarozenberg

24 minutes ago, zikarozenberg said:

Istina je da bi bilo ludo i fanatično da pokušavamo svaku sitnicu svetih spisa dokazujemo. Ali isto tako, mi smo kao razumna bića odgovorni za onu srž, ne samo našeg verovanja, nego i principa življenja, i mi ćemo sigurno za to odgovarati na Božijem sudu. 

"Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla." (Propovednik 12:14)

Ne verujem da naše lično osećanje može da bude tačan pokazatelj šta je istina, a šta ne. Pogotovo zato što je naše srce po prirodi grešno i odvešće nas na pogrešan put ako ga budemo sledili. Verujem i da je to dokaz da je Biblija od Boga, zato što ne popušta grešnim prohtevima srca sa podsticaja na samopravednost ili gordost. Mada i danas vidim da su u velikom broju hrišćani naduti zbog svoje male ljudske pravednosti. Ali verujem da bi se to popravilo kada bi više čitali Pismo onako kako piše.

Verujem da Pismo baš potvrđuje ovo što govorim:

Jeremija 17:9
"Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?"

Poslovice 3:5-6:
"Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, i na razum svoj ne oslanjaj se. Na svim putem svojim misli na njega, i on će upravljati staze tvoje."

Isaija 55:8-9:
"Jer moje misli nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, govori Gospod. Jer kao što nebesa viša su od zemlje, tako su puti moji viši od vaših puteva i misli moje od vaših misli."

Glavna stvar zašto mislim da je opasno da se čovek vodi svojim ličnim osećajima je to što sam mnogo puta video i kod samoga sebe, pa i kod drugih da često čovek ima tendenciju da vara sebe da je Božija volja nešto što uopšte nije. Samo da bi mogao da zadovolji svoju sladost greha. Ustvari glavni razlog zašto ja vidim toliku vrednost i potrebu u Bibliji je baš u tome što će me sačuvati od mene samog i pokazati mi put koji je bolji.

Zato nama nije dat samo razum da razumemo nego i volja da sledimo nebeska uputstva. A prema meri koja nam je istina otkrivena, očekuje se da je sledimo i prema njoj će nam se suditi.

"A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj, biće vrlo bijen;
A koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše će iskati od njega."
(Luka 12:47, 48)

Mislim da ova poslovica jako mudro i koncizno opisuje šta mislim:

Poslovice 28:26:
"Ko se uzda u svoje srce, lud je; ali ko hodi mudro, izbaviće se."
 

Zašto su onda oni koji su putem za Emaus čuli Hrista i osetili da im gori u grudima, kada su slušali Isusove reči, znali tako da su istinite? 

"I rekli su jedan drugome: „Zar nam nije srce gorelo dok nam je putem govorio, dok nam je tumačio Pisma?” (Luka 24:32)

Ili kada je prorok Ilija čuo tihi i nežan glas i znao da je Bog u njemu? "došao je glas, tih i blag. Kad ga je Ilija čuo, pokrio je lice ogrtačem pa je izašao iz pećine i stao na ulaz. I gle, taj glas mu reče: „Šta radiš tu Ilija?” (1 Carevima 19:11-13)

Ili zašto celi novi zavest opisuje osećanja kao odgovor na molitve ili prisustvo Duha svetoga?

"A Bog nade da ispuni vas svake RADOSTI i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog." (Rim 15:13) Samo uticaj svetog Duha nisu samo osećanja nego već se može videti svetlo i čuti njegov tihi, fini ali ubedljiv glas, koji goni svaku sumnju u nama. Tako se zaista može znati. To je svedočanstvo od duha svetoga.

Ali naravno i to se nemože dokazati, a to se svakom daje čija je vera iskušana.

 

Just now, Nefi said:

Zašto su onda oni koji su putem za Emaus čuli Hrista i osetili da im gori u grudima, kada su slušali Isusove reči, znali tako da su istinite? 

"I rekli su jedan drugome: „Zar nam nije srce gorelo dok nam je putem govorio, dok nam je tumačio Pisma?” (Luka 24:32)

Ili kada je prorok Ilija čuo tihi i nežan glas i znao da je Bog u njemu? "došao je glas, tih i blag. Kad ga je Ilija čuo, pokrio je lice ogrtačem pa je izašao iz pećine i stao na ulaz. I gle, taj glas mu reče: „Šta radiš tu Ilija?” (1 Carevima 19:11-13)

Ili zašto celi novi zavest opisuje osećanja kao odgovor na molitve ili prisustvo Duha svetoga?

"A Bog nade da ispuni vas svake RADOSTI i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog." (Rim 15:13) Samo uticaj svetog Duha nisu samo osećanja nego već se može videti svetlo i čuti njegov tihi, fini ali ubedljiv glas, koji goni svaku sumnju u nama. Tako se zaista može znati. To je svedočanstvo od duha svetoga.

Ali naravno i to se nemože dokazati, a to se svakom daje čija je vera iskušana.

 

Zar ne bi i sam sotona mogao da vara ljude preko osećanja? 
"I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u andjela svetla." (2 Korinćanima 11:14)

Vi pričate o već okušanim vernicima i prorocima koji su već verovali, verujte mi, njima je otkriveno i mnogo više od navedenog. 

"A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.
Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev.
Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog." (Jovan 1:49, 50)

Takođe je poznato da su rani Hrišćani imali mnoge muke i nevolje. Normalno da je radost može uslediti posle delovanja svetoga Duha, ko se ne bi obradovao da primi svetoga Duha? Zajednica sa Bogom treba da je sam smisao Hrišćana, ali mnogi to zanemaruju ponesavši se za svojim srcem i osećanjima što kritikuje Solomun.

"Utvrdjujući duše učenika i savetujući ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja ući u carstvo Božje." (Dela 14:23)

"Ljubazni! Ne čudite se vrućini koja vam se dogadja za kušanje vaše, kao da vam se šta novo dogadja;
Nego se radujte što stradate s Hristom, da biste, i kad se javi slava Njegova, imali radost i veselje." (Prva Petrova 4:12, 13)

Čudno bi bilo da Biblija kontradiktuje samu sebe. Sveto Pismo je funkcionalna celina, moramo je u celosti izučavati da ne bi naša tumačenja bila u kotradikciji sa ostatkom pisma. Zar ne vidimo da ovde Solomun direktno ukorava verovanje svojim osećanjima?

Poslovice 28:26:
"Ko se uzda u svoje srce, lud je; ali ko hodi mudro, izbaviće se."

Isus je pored ostalog činio čuda da bi ljudi bolje slušali njegove pouke i pokajali se, naš vek je kao trava i nije toliko bitan. Ako ne izgradimo pravi karakter onda je sve uzalud. Čuda su tu da ukažu na videlo a ne da ga zamene.

Meni se lično dešavalo da se probudim u krevetu i osećam kao da je sve laž, kao da Bog ne postoji, ali to je bilo samo osećanje a ne racionalni zaključak.

I kakve veze ima to što su ljudi imali dobra osećanja u novom Zavetu, sigurno im to nije bio oslonac, i to mislim da sam lepo objasnio. Zar niste pročitali gore gde se to direktno ukorava, zar ovi stihovi ništa ne znače?

31 minutes ago, zikarozenberg said:

Zar ne bi i sam sotona mogao da vara ljude preko osećanja? 
"I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u andjela svetla." (2 Korinćanima 11:14)

Vi pričate o već okušanim vernicima i prorocima koji su već verovali, verujte mi, njima je otkriveno i mnogo više od navedenog. 

"A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.
Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev.
Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog." (Jovan 1:49, 50)

Takođe je poznato da su rani Hrišćani imali mnoge muke i nevolje. Normalno da je radost može uslediti posle delovanja svetoga Duha, ko se ne bi obradovao da primi svetoga Duha? Zajednica sa Bogom treba da je sam smisao Hrišćana, ali mnogi to zanemaruju ponesavši se za svojim srcem i osećanjima što kritikuje Solomun.

"Utvrdjujući duše učenika i savetujući ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja ući u carstvo Božje." (Dela 14:23)

"Ljubazni! Ne čudite se vrućini koja vam se dogadja za kušanje vaše, kao da vam se šta novo dogadja;
Nego se radujte što stradate s Hristom, da biste, i kad se javi slava Njegova, imali radost i veselje." (Prva Petrova 4:12, 13)

Čudno bi bilo da Biblija kontradiktuje samu sebe. Sveto Pismo je funkcionalna celina, moramo je u celosti izučavati da ne bi naša tumačenja bila u kotradikciji sa ostatkom pisma. Zar ne vidimo da ovde Solomun direktno ukorava verovanje svojim osećanjima?

Poslovice 28:26:
"Ko se uzda u svoje srce, lud je; ali ko hodi mudro, izbaviće se."

Isus je pored ostalog činio čuda da bi ljudi bolje slušali njegove pouke i pokajali se, naš vek je kao trava i nije toliko bitan. Ako ne izgradimo pravi karakter onda je sve uzalud. Čuda su tu da ukažu na videlo a ne da ga zamene.

Meni se lično dešavalo da se probudim u krevetu i osećam kao da je sve laž, kao da Bog ne postoji, ali to je bilo samo osećanje a ne racionalni zaključak.

Mislim da Sotona ne može niti je ikada pokazao da može da imitira svetog Duha. Oni koji to misle verovatno neznaju razliku i zato se boje da ne budu prevareni. 

To je razumljivo, ali ipak novi zavet opisuje nekoliko opisa svetog Duha, kao tešitelje koji nam šalje utehu, koji nas ispunjava  neopisivom radošču, koji nas podučava  o istini, koji svedoči o Ocu i Sinu, i koji objavljuje istinu o svemu. 

Ako su sada Hrišćani iz prva dva veka takva iskustva imali, zašto ih onda mnogi danas ignoriraju?

Ja mislim ako se neko uzda u Boga i njegovog obećanja svetog duha nije uzadanje u svoje srce, niti ima ikkave veze sa tim, ipak sveti duh ne deluje samo u srce, nego je to samo jedan osećaj nusproizvoda uticaja svetog Duha ali sigurno ne jedini. Sveti Duh utiče više na naš razum, jer ga osvetli da razumemo principe jevanđelja a radost koju osećamo dolazi od njega. To nemože Sotona da imitira jer On nema radost već je u bedi. Tamo gde je beda tu nije radost Duha svetoga. Na kraju svega bilo kako pokušamo to da opišemo neće biti uspešno. Fakt je sveti Duh ima ubedljivu moć i kada nam On nešto posvedoči zna se jer On  odgoni svaku sumnju. 

Isus je učio da ištemo svetog Duha od Boga. 

56 minutes ago, Nefi said:

Mislim da Sotona ne može niti je ikada pokazao da može da imitira svetog Duha. Oni koji to misle verovatno neznaju razliku i zato se boje da ne budu prevareni. 

To je razumljivo, ali ipak novi zavet opisuje nekoliko opisa svetog Duha, kao tešitelje koji nam šalje utehu, koji nas ispunjava  neopisivom radošču, koji nas podučava  o istini, koji svedoči o Ocu i Sinu, i koji objavljuje istinu o svemu. 

Ako su sada Hrišćani iz prva dva veka takva iskustva imali, zašto ih onda mnogi danas ignoriraju?

Ja mislim ako se neko uzda u Boga i njegovog obećanja svetog duha nije uzadanje u svoje srce, niti ima ikkave veze sa tim, ipak sveti duh ne deluje samo u srce, nego je to samo jedan osećaj nusproizvoda uticaja svetog Duha ali sigurno ne jedini. Sveti Duh utiče više na naš razum, jer ga osvetli da razumemo principe jevanđelja a radost koju osećamo dolazi od njega. To nemože Sotona da imitira jer On nema radost već je u bedi. Tamo gde je beda tu nije radost Duha svetoga. Na kraju svega bilo kako pokušamo to da opišemo neće biti uspešno. Fakt je sveti Duh ima ubedljivu moć i kada nam On nešto posvedoči zna se jer On  odgoni svaku sumnju. 

Isus je učio da ištemo svetog Duha od Boga. 

Život ranih Hrišćana je bio najteži život koji je čovek mogao sebi da priušti, iako je istina da ljudi sa Bogom mogu osećati sreću, to nije njihov pokretač niti je njihov oslonac niti je konstanto osećaju. Hrišćani su imali osećanja adekvatna stvarnosti ali su imali veru i nadu da će doći pravda i da nada nije uzalud. 

Čak šta više, život Hrišćana je bio veoma lišen sreće, to nam govori i apostol Pavle:

"A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.
Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše.
I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi." (1. Korinćanima 15:17-19)

Nije tačno da sotona ne može pružiti sreću ljudima, on ih baš tako i vara, ovde baš možemo videti kako se Jeremija žali što su bezbožnici srećni:
Jeremija 12:1: "Pravedan si, Gospode, kad se prepirem s tobom; ipak ću s tobom razgovarati o sudovima. Zašto uspeva put bezbožnicima? Zašto su svi koji varaju sretni?"

Znači čoveka može prevariti sotona dajući mu sreću i na to se baš žalio Jeremija, čak šta više, ako nameravate da sledite Božiju volju onda očekujte kušanje, a ponekad i nesreću, kao što su imali pravi Hrišćani kako ih opisuje Pavle.

Edited January 25, 20241 yr by zikarozenberg

54 minutes ago, zikarozenberg said:

Život ranih Hrišćana je bio najteži život koji je čovek mogao sebi da priušti, iako je istina da ljudi sa Bogom mogu osećati sreću, to nije njihov pokretač niti je njihov oslonac niti je konstanto osećaju. Hrišćani su imali osećanja adekvatna stvarnosti ali su imali veru i nadu da će doći pravda i da nada nije uzalud. 

Čak šta više, život Hrišćana je bio veoma lišen sreće, to nam govori i apostol Pavle:

"A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.
Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše.
I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi." (1. Korinćanima 15:17-19)

Nije tačno da sotona ne može pružiti sreću ljudima, on ih baš tako i vara, ovde baš možemo videti kako se Jeremija žali što su bezbožnici srećni:
Jeremija 12:1: "Pravedan si, Gospode, kad se prepirem s tobom; ipak ću s tobom razgovarati o sudovima. Zašto uspeva put bezbožnicima? Zašto su svi koji varaju sretni?"

Znači čoveka može prevariti sotona dajući mu sreću i na to se baš žalio Jeremija, čak šta više, ako nameravate da sledite Božiju volju onda očekujte kušanje, a ponekad i nesreću, kao što su imali pravi Hrišćani kako ih opisuje Pavle.

Ja ne govorim o sreći nego o radosti. Tu postoji velika razlika. Sreća je nešto prolazno ali radost je nešto što nam daje više od sreće, to je jedno stanje kada je sveti Duh sa nam ai tako smo u zajednici sa Bogom. Niko nebi podneo progone, niti druge muke, da nije imao utehu u Duhu svetom. 

Novi Zavet na mnogo mesta baš o tome svedoči:

 A plod je Duha: ljubav, RADOST, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost, umerenost." (Galaćanima 5:22,23)

 "A Bog nade da ispuni vas svake RADOSTI i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog." (Rim 15:13)

"Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i RADOST u Duhu Svetome." (Rim 14:17)

 "...koga vi volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iako ga ne vidite, i radujete se neizrečivom i proslavljenom radošću." (1 Petrova 1:8)

 "Do sada niste ništa tražili u moje ime; tražite i dobićete, da vaša RADOST bude potpuna." (Jovan 16:24)

 Sotona  nas ne može ispuniti radošću, jer je on nema. On je u bedi i želi da budemo bedni kao on. Gde je on tu nema radosti nego samo tuge i bede.

To su moja lična iskustva ali možda vi imate drugačija. 

1 hour ago, zikarozenberg said:

I kakve veze ima to što su ljudi imali dobra osećanja u novom Zavetu, sigurno im to nije bio oslonac, i to mislim da sam lepo objasnio. Zar niste pročitali gore gde se to direktno ukorava, zar ovi stihovi ništa ne znače?

Pozitivna osećanja nisu dokaz ali su produkt uticaja svetog Duha. Blagostanje onih koji su na nebu može se osetiti. 

Kao što su plodivi Duha svetoga sve pozitivne osobine, RADOST, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost, umerenost." (Galaćanima 5:22,23)

Ali to je samo plod toga ali ne dokaz. Dokaz nam je njegov tihi i nežan glas poput šapata koji ima moć da nas u potpunosti ubedi u ono o čemu On svedoči.

Tako je Petar saznao da je Isus Sin živoga Boga i tako to možemo i mi znati, ali tek kada je naša vera iskušana i dovoljno jaka u Hrista, tek tada možemo i mi to znati. 

Ja sam nekoliko godina čitao u Bibliji dok mi jednog dana duh sveti nije "šapnuo" da je Biblija istinita.  Mnogi drugi Hrišćani su sigurno isto tako imali svoja iskusta. 

Mislim da je tek taj doživljaj promenio moje razumevanje uticaja svetog Duha. 

31 minutes ago, Nefi said:

Ja ne govorim o sreći nego o radosti. Tu postoji velika razlika. Sreća je nešto prolazno ali radost je nešto što nam daje više od sreće, to je jedno stanje kada je sveti Duh sa nam ai tako smo u zajednici sa Bogom. Niko nebi podneo progone, niti druge muke, da nije imao utehu u Duhu svetom. 

Novi Zavet na mnogo mesta baš o tome svedoči:

 A plod je Duha: ljubav, RADOST, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost, umerenost." (Galaćanima 5:22,23)

 "A Bog nade da ispuni vas svake RADOSTI i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog." (Rim 15:13)

"Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i RADOST u Duhu Svetome." (Rim 14:17)

 "...koga vi volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iako ga ne vidite, i radujete se neizrečivom i proslavljenom radošću." (1 Petrova 1:8)

 "Do sada niste ništa tražili u moje ime; tražite i dobićete, da vaša RADOST bude potpuna." (Jovan 16:24)

 Sotona  nas ne može ispuniti radošću, jer je on nema. On je u bedi i želi da budemo bedni kao on. Gde je on tu nema radosti nego samo tuge i bede.

To su moja lična iskustva ali možda vi imate drugačija. 

To nisu samo moja lična iskustva, ja citiram ono što donosi Duh i život. Ne može se carstvo razdeliti, niti ovi stihovi uopšte ne osporavaju one koje sam ja izneo, gde pismo deli sreću i radost? Pismo je funkcionalna celina, ne možete uzeti iz konteksta ove događaje da bi potvrdili ne tačne izjave kao što su:

1 hour ago, Nefi said:

To nemože Sotona da imitira jer On nema radost već je u bedi.

ili

1 hour ago, Nefi said:

Tamo gde je beda tu nije radost Duha svetoga.

Hrišćani su bili radosni kada su primili svetoga Duha i to je fakat, ali takođe je fakat da Hrišćani nisu imali puno radosti, čak su imali dosta manje sreće od ljudi ovoga sveta i o tome jasno Pavle govori. Takođe je fakat da bezbožnici mogu imati sreću koju primaju od sotone koji imitira anđela svetlosti. Imam osećaj da ništa niste pročitali, uzalud sastavljam tekst, mogu da ga kopiram i opet pastujem, ionako ponavljam iste stvari po 3 puta. Vi samo postirate stihove gde su Hrišćani imali radost i pravite neku svoju nauku koja je drugačija od onoga što je pisano. Razlika između sreće i radosti nigde nije zabeležena u Bibliji, da je ona stvarno bila takva kako iznoste sigurno bi je barem Solomun zabeležio a ima i mnogo drugih knjiga koje se bave pitanjem sreće i patnje uključujući i Jova, pa opet ništa od toga. Vi izvrćete pojmove sreće i radosti u nadi da izbegnete jasnu kondtradikciju vašeg verovanja sa jevanđeljem. Vaše tvrdnje se ne poklapaju sa jevanđeljem i to sam pokazao.

"Ali ako i mi, ili andjeo s neba javi vam jevandjelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!
Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevandjelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!" (Galaćanima 1:8, 9)

Edited January 25, 20241 yr by zikarozenberg

Ako mislite da je radost samo kontinuitet sreće, to opet ne pravi nikakvu razliku, to je samo igranje sa vremenom, sve jedno onaj ko ne oseća srećnu onda ne oseća ni radost zar ne? A jasno vidimo iz onih citata koje sam izneo, da su postoje trenutci kada su bezbožnici bili srećni, a Hrišćani ne.

Edited January 25, 20241 yr by zikarozenberg

2 minutes ago, zikarozenberg said:

To nisu samo moja lična iskustva, ja citiram ono što donosi duh i život. Ne može se carstvo razdeliti, niti ovi stihovi uopšte ne osporavaju one koje sam ja izneo, gde pismo deli sreću i radost? Pismo je funkcionalna celina, ne možete uzeti iz konteksta ove događaje da bi potvrdili ne tačne izjave kao što su:

ili

Hrišćani su bili radosni kada su primili svetoga duha i to je fakat, ali takođe je fakat da Hrišćani nisu imali puno radosti, čak su imali dosta manje sreće od ljudi ovoga sveta i o tome jasno Pavle govori. Takođe je fakat da bezbožnici mogu imati sreću koju primaju od sotone koji imitira anđela svetlosti. Imam osećaj da ništa niste pročitali, uzalud sastavljam tekst, mogu da ga kopiram i opet pastujem, ionako ponavljam iste stvari po 3 puta. Vi samo postirate stihove gde su Hrišćani imali radost i pravite neku svoju nauku koja je drugačija od onoga što je pisano. Razlika između sreće i radosti nigde nije zabeležena u Bibliji, da je ona stvarno bila takva kako iznoste sigurno bi je barem Solomun zabeležio a ima i mnogo drugih knjiga koje se bave pitanjem sreće i patnje uključujući i Jova, pa opet ništa od toga. Vi izvrćete pojmove sreće i radosti u nadi da izbegnete jasnu kondtradikciju vašeg verovanja sa jevanđeljem. Vaše tvrdnje se ne poklapaju sa jevanđeljem i to sam pokazao.

"Ali ako i mi, ili andjeo s neba javi vam jevandjelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!
Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevandjelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!" (Galaćanima 1:8, 9)

To nemožete na osnovu pisma da dokažete, to je vaše mišljenje ili verovanje da je to tako.

Ja sam tu drugačijeg mišljenja. Radost koju osećamo nema mnogo veze sa okolnostima našeg života, nego itekako ima veze sa fokusom  naših života. Ako je foku s Isus Hrist onda možemo uvek niti radosni. Ako je Duh sveti stvarno teštelj pnda nas zaista može i utešiti bez obzora na okolnost u kojoj se nalazimo. 

"A Bog nade da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog." (Rim 15:13)

Ovo nije samo jedan lep stih nego je zaista u praksi realan. 

1 minute ago, Nefi said:

To nemožete na osnovu pisma da dokažete, to je vaše mišljenje ili verovanje da je to tako.

Ja sam tu drugačijeg mišljenja. Radost koju osećamo nema mnogo veze sa okolnostima našeg života, nego itekako ima veze sa fokusom  naših života. Ako je foku s Isus Hrist onda možemo uvek niti radosni. Ako je Duh sveti stvarno teštelj pnda nas zaista može i utešiti bez obzora na okolnost u kojoj se nalazimo. 

"A Bog nade da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog." (Rim 15:13)

Ovo nije samo jedan lep stih nego je zaista u praksi realan. 

To jeste tačno ali nema veze sa onime što sam pisao niti sa onime što vi tvrdite, mogu na osnovu pisma dokazati kao što već jesam.

Edited January 25, 20241 yr by zikarozenberg

3 hours ago, zikarozenberg said:

Istina je da bi bilo ludo i fanatično da pokušavamo svaku sitnicu svetih spisa dokazujemo. Ali isto tako, mi smo kao razumna bića odgovorni za onu srž, ne samo našeg verovanja, nego i principa življenja, i mi ćemo sigurno za to odgovarati na Božijem sudu. 

"Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla." (Propovednik 12:14)

Ne verujem da naše lično osećanje može da bude tačan pokazatelj šta je istina, a šta ne. Pogotovo zato što je naše srce po prirodi grešno i odvešće nas na pogrešan put ako ga budemo sledili. Verujem i da je to dokaz da je Biblija od Boga, zato što ne popušta grešnim prohtevima srca sa podsticaja na samopravednost ili gordost. Mada i danas vidim da su u velikom broju hrišćani naduti zbog svoje male ljudske pravednosti. Ali verujem da bi se to popravilo kada bi više čitali Pismo onako kako piše.

Verujem da Pismo baš potvrđuje ovo što govorim:

Jeremija 17:9
"Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?"

Poslovice 3:5-6:
"Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, i na razum svoj ne oslanjaj se. Na svim putem svojim misli na njega, i on će upravljati staze tvoje."

Isaija 55:8-9:
"Jer moje misli nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, govori Gospod. Jer kao što nebesa viša su od zemlje, tako su puti moji viši od vaših puteva i misli moje od vaših misli."

Glavna stvar zašto mislim da je opasno da se čovek vodi svojim ličnim osećajima je to što sam mnogo puta video i kod samoga sebe, pa i kod drugih da često čovek ima tendenciju da vara sebe da je Božija volja nešto što uopšte nije. Samo da bi mogao da zadovolji svoju sladost greha. Ustvari glavni razlog zašto ja vidim toliku vrednost i potrebu u Bibliji je baš u tome što će me sačuvati od mene samog i pokazati mi put koji je bolji.

Zato nama nije dat samo razum da razumemo nego i volja da sledimo nebeska uputstva. A prema meri koja nam je istina otkrivena, očekuje se da je sledimo i prema njoj će nam se suditi.

"A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj, biće vrlo bijen;
A koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše će iskati od njega."
(Luka 12:47, 48)

Mislim da ova poslovica jako mudro i koncizno opisuje šta mislim:

Poslovice 28:26:
"Ko se uzda u svoje srce, lud je; ali ko hodi mudro, izbaviće se."
 

Uzdanje u Boga znači isto i uzdanje u tešitelja koga je poslao. To nema veze sa srcem ili bilo kojih emocija. To nije uzdanje u svoje srce, niti uzdanje u razum niti uzdanje u svoju mišici, nego je zaista to što piše, uzdanje u Boga. Nemože naše srce, ili naš razum da nam onjavi istinu, nego Bog posredstvom Duha svetoga.

Ovo uče takođe sveta pisma.

 

"Uzdaj se u Jehovu svim svojim srcem i ne islanjaj se na vlastiti razum." (Priče Sol 3:5)

 

"Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoju mudrost nemoj se oslanjati." (Priče Sol 3:5)

 

"Jer Gospod daje mudrost, iz njegovih usta dolazi znanje i razum." (Priče Sol 2:6)

 

"Nema mudrosti ni razuma ni saveta nasuprot Gospodu." (Priče Sol 21:30)

To ne kontrira da nam sotona može dati sreću niti da Hrišćani mogu biti lišeni sreće, i takvih primera ima toliko mnogo u Pismu. Ja ne tvrdim da Hrišćani ne mogu osećati sreću. Već tvrdim da oni koji su sa Bogom kao i oni koji nisu imaju širok spektar emocija koji su sreća i tuga preko kojih sotona može da nas zavede.

2 minutes ago, Nefi said:

"Uzdaj se u Jehovu svim svojim srcem i ne islanjaj se na vlastiti razum." (Priče Sol 3:5)

Ovo što ste naveli je tačno, ali nije cela istina ako ne spojite sa ovime:

2 hours ago, zikarozenberg said:

Poslovice 28:26:
"Ko se uzda u svoje srce, lud je; ali ko hodi mudro, izbaviće se."

3 minutes ago, zikarozenberg said:

To ne kontrira da nam sotona može dati sreću niti da Hrišćani mogu biti lišeni sreće, i takvih primera ima toliko mnogo u Pismu. Ja ne tvrdim da Hrišćani ne mogu osećati sreću. Već tvrdim da oni koji su sa Bogom kao i oni koji nisu imaju širok spektar emocija koji su sreća i tuga preko kojih sotona može da nas zavede.

Ovo što ste naveli je tačno, ali nije cela istina ako ne spojite sa ovime:

Razumem ja šta vi hoćete reći i slažem se sa vama, ali ja nigde nisam pomenuo da je svedočanastvo od Duha svetoga osećaj srca, nego je je to nešto sasvim drugo. Naravno sama osećanja nemaju nikakav dokaz, niti samo po sebi imaju nekakv značaj. 

Ubedljiva moć Svetog Duha je toliko velika da se posle njegovog uticaja ne može više sumnjati, o onom što je istinito. Kada čovek ima manifestaciju Svetog Duha, to ostavlja ogroman utisak na njegovu dušu, taj doživljaj se ne može lako izbrisati. To je to Duh koji govori našem duhu, i dolazi sa ubedljivom moći. Očitovanje anđela, čak i Božijeg Sina, ostaviće utisak oku i u umu, i na kraju može izblediti, ali utisci koje on Sveti Duh ostavlja ide duboko u dušu i ne može da se izbriše.

Jer da nije tako misija svetog Duha bi bila uzaludna.

3 hours ago, zikarozenberg said:

Takođe mislim da uopšte nije poenta Biblije da li je Mojsije pričao sa vatrenim grmom ili nekim žbunom. Takvi događaji uopšte nisu temelj Biblijskog učenja. Ima mnogo priča koji imaju takve elemente i vaskrsenja u koja uopšte neverujem. Mislim da je mnogo bitnija ona srž koju nam Biblija nudi, a to je izbavljenje od nas samih, izbavljenje od greha. A u ostale događaje verujem samo zato što su prikladni i moraju biti istiniti ako je Pismo istinito. Ja ne verujem u Isusovo vaskrsenje zbog nekih dokaza ili nagađanja, već zbog njegovih reči koje koje su duh i život.

"Jer je prava reč Gospodnja, i svako delo Njegovo istinito." (Psalam 33:4)

Mislim da i ovde mogu da ubacim jedan psalam koji dobro opisuje delovanje Pisma na čoveka:

"Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu; svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome.
Naredbe su Gospodnje pravedne, vesele srce. Zapovest je Gospodnja svetla, prosvetljuje oči.
Strah je Gospodnji čist, ostaje doveka. Sudovi su Njegovi istiniti, pravedni svikoliki.
Bolji su od zlata i dragog kamenja, sladji od meda koji teče iz saća.
I slugu Tvog oni su prosvetlili; ko ih drži ima veliku platu."

(Psalam 19:7-11)

To je zaista tako. Svedočanstvo dolazi od Boga i veoma je vredno.

"koji se drže Božjih zapovesti i imaju svedočanstvo Isusa Hrista." (Otkrivenje 12:17)

 "Ja sam samo sluga kao i ti i tvoja braća koji imaju svedočanstvo Isusovo. Jer je

svedočanstvo Isusovo duh proroštva.” (Otkrivenje 19:10)

 

19 hours ago, Nefi said:

Ubedljiva moć Svetog Duha je toliko velika da se posle njegovog uticaja ne može više sumnjati, o onom što je istinito. Kada čovek ima manifestaciju Svetog Duha, to ostavlja ogroman utisak na njegovu dušu, taj doživljaj se ne može lako izbrisati. To je to Duh koji govori našem duhu, i dolazi sa ubedljivom moći. Očitovanje anđela, čak i Božijeg Sina, ostaviće utisak oku i u umu, i na kraju može izblediti, ali utisci koje on Sveti Duh ostavlja ide duboko u dušu i ne može da se izbriše.

Jer da nije tako misija svetog Duha bi bila uzaludna.

Sveti Duh ima posebnu ulogu
"Kada dođe onaj Duh istine, uputiće vas u svaku istinu, jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što čuje i objaviće vam šta će biti." (Jovan 16:13)

Tačno je da pored ostalog sveti Duh može delovati i na emocije. Ja sam želeo samo da ukažem na to da emocije nisu merilo šta je od Duha, a šta nije. 

Takođe verujem kao što sunce obasjava zle i dobre, tako sveti Duh deluje na svakog čoveka koliko mu on dozvoli, sve dok na kraju potpuno ne pohuli na njegov uticaj:

"Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet." (Jovan 1:9)

19 hours ago, Nefi said:

Razumem ja šta vi hoćete reći i slažem se sa vama, ali ja nigde nisam pomenuo da je svedočanastvo od Duha svetoga osećaj srca, nego je je to nešto sasvim drugo. Naravno sama osećanja nemaju nikakav dokaz, niti samo po sebi imaju nekakv značaj. 

Onda se ispostavilo da ja vas nisam razumeo. Drago mi je da se razumemo negde.

Edited January 26, 20241 yr by zikarozenberg

Moram da dodam jer sam uočio da mogu biti nedorečen ili pogrešno shvaćen. Kada je čovek sa Bogom, ne sumnjam da je žeđ njegove duše zadovoljena u Bogu, pa mu nije bitno kako se oseća. Dok ljudi koji su odvojeni od Boga imaju potrebu za traženjem sreće u osećanjima i čulima.

...

MORMONI – KRIVOVJERJE
==========

Nauk Mormona NIJE u skladu sa Biblijskim Naukom,
a time MN nije Božji – a time je od Oca Laži.
Mormonska knjiga je PREPRAVLJENA Biblija,
ISKRIVLJENA Božja riječ.
.....................
Bog je obnovio svoju pravu crkvu i svećeničku ovlast kroz proroka Josepha Smitha.

 Mormonsku crkvu je osnovao Džozef Smit, koji je kako sam navodi, još od svoje mladosti bio često posećivan od strane anđela Moronija koji su mu saopštavali da pored Jevanđelja postoji i izvestan "dodatak" pisan na zlatnim pločama. Po njegovom tvrđenju on je pronašao te zapise.

 Joseph Smith je tvrdio, da ga je lično posjetio Bog Otac i Isus Krist

 Danas, Crkva Isusa Krista svetaca posljednjih dana ima živućeg Proroka, koji zajedno s još dvojicom savjetnika predsjedava crkvom. Pored njih tu su još i dvanaest apostola tvore zbor dvanaestorice apostola.
 Bog nije uvijek bio vrhovno Biće univerzuma, nego je zadobio taj status kroz pravedno življenje i istrajan trud.

 Mormonova Knjiga po svojem autoritetu je, uz Bibliju, još jedno svjedočanstvo o Isusu Kristu.
 Mormoni vjeruju da je Isus bog, ali da isto tako bilo koje drugo ljudsko biće može postati bog.

 Obavlja se krštenje za umrle.
 Bog Otac ima “tijelo od mesa i kostiju, opipljivo kao i čovječije”.

 Isus Krist se poslije uskrsnuća pojavio na tlu Amerike, gdje je propovijedao pripadnicima te civilizacije.
 Adam je ustvari bio Bog i otac Isusa Krista.
 Džozef Smit proglašava sebe “modernim” prorokom, ravnim prorocima Starog zaveta
 Ne slave Boga kao Trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha, već kao tri boga koja imaju odvojenu i savršeno ljudsku prirodu.
 postoje različiti nivoi ili kraljevstva nakon života: nebesko, zemaljsko, telestialno kraljevstvo i krajnja tama

 Bogovi postoje, i zato nam je najbolje da težimo da budemo spremni da postanemo jedan od njih
 Isusova inkarnacija rezultat fizičkog odnosa između Boga Oca i Marije.

 Ono što je čovek, Bog je jednom bio; ono što je Bog, čovek može postati
 “Elohim” je vrhovni Bog ovog sveta, ali takođe postoje bogovi drugih svetova.
 Život čovjeka je kratak boravak na zemlji neophodna faza u kretanju ka božanstvu
 

On 24. 01. 2024. at 16:26, Nefi said:

 

 

Mnogi od vas idu na internet tražeći dokaze o istinitosti Mormonove knjige. I to je sasvim u redu! Postoji mnogo zaista interesantnih stvari o kojima možemo razgovarati: geografija, hebraizmi, svedoci, stilometrija, lingvistika i još mnogo toga. Ali činjenica je: niko vam nikada neće moći dokazati da je Mormonova knjiga istinita. I u ovom članku ćemo govoriti o tome zašto je to tako.

 

Ipak niko ne može sa sigurnošću dokazati da je ono što je napisano u svetim pismima zapravo istina,  to važi i za Bibliju. Ne može se dokazati da je Mojsije razgovarao sa vatrenim grmom ili razdvojio Crveno more ili da je Hristos vaskrsao iz mrtvih.

Isto tako je i sa Mormonovom knjigom, ne mogu dokazati da je Amon propovedao Lamancima, ili da je Jaredov brat video Boga, ili da je Hrist posetio Ameriku. Biti u stanju da sve dokažemo konačno i naučno je u suprotnosti sa onim što Bog želi za nas u ovom životu a to je naime, vera. Bog želi da naučimo da verujemo i tek tada nam Bog može svetim Duhom potvrditi da je to što verujemo istina.

Terryl und Fiona Givens u knjizi "The God Who Weeps" (Bog koji plače) kažu:

„Poziv na veru je poziv da koristimo srce, da ga prilagodimo da rezonuje u skladu sa principima, vrednostima i idealima za koje se žarko nadamo da su istiniti i za koje verujemo da su razumni, ali ipak nemamo dokaz da sigurno znamo da je istinito to što verujemo, već se samo nadamo da je to možda istinito. Zato postoje i razlozi za sumnju i za verovanje da bi tako izbori zaista bili izbor […]. Ogromna prevlast dokaza na obe strane učinila bi našu odluku besmislenom poput napunjenog pištolja uperenog u naše glave. Opcija da se veruje mora se pojaviti na ličnom horizontu kao plod iz raja, nesigurno ugrađen između zahteva koji su u dinamičkoj napetosti jedni sa drugima.“

 

Dokaz ne moće stvoriti verovanje. Drugim rečima, ne možete istinski verovati ako ranije niste imali razloga da sumnjate, a onda ipak odlučite da verujete. Ovde želim da naglasim da citat ne zagovara slepu veru u sve što nam se nađe na putu. Umesto toga, zagovara verovanje u stvari za koje imamo razumne, ali ne i određene razloge da verujemo da su istinite. Iako argumenti ne stvaraju uverenje, njihov nedostatak uništava verovanje. Ono što se čini da je dokazano ne mora biti prihvaćeno; ali ono što niko ne zna da brani brzo se napušta. Racionalni argumenti ne stvaraju veru, ali održavaju klimu u kojoj vera može cvetati. Postoji niz naučnih istraživanja članova naše crkve koja pomažu u stvaranju ove klime. Ali na kraju dana, ne mogu dokazati da je Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana obnovljena Crkva Hristova. I to ne bi trebalo da iznenadi ili zabrine bilo koga od vernika.

 

Sumnja je neophodan uslov za veru. Mormonova knjiga uči: „ Jer svakako mora biti da postoji suprotnost u svemu.“ (2. Nefi 2:11). Ovo je princip na koji religiozni ljudi moraju da se naviknu. Na primer: Ako verujete u Mormonovu knjigu, ima više nego dovoljno ljudi koji su spremni da vam daju razloge zašto ne biste trebali da verujete u ti knjigu. Ako verujete u Bibliju, ima mnogo ljudi koji će vam reći zašto je to verovanje pogrešno. To je jednostavno tako.

Smatram da je šokantno kada se ljudi od vere obraćaju sledbenicima druge vere i zahtevaju dokaz o ispravnosti njihovog verovanja. Naravno, jedna osoba može biti u pravu, a druga može pogrešiti. Ali zahtevati nešto od nekog drugog što sami ne možete da dokažete je čisto licemerje.

Moje je mišljenje da će svi spisi, uključujući Mormonovu knjigu, ostati u oblasti vere. Nauka neće ni dokazati ni opovrgnuti Sveto pismo. Međutim, pojaviće se dovoljno verodostojnih dokaza da spreče rugače da se nebi prebrzo radovali, ali ne dovoljno da uslov verovanja učine nepotrebnim. Vernici moraju biti strpljivi tokom takvog razvoja događaja.

Kompleksnost Mormonove knjige je pokazatelj njene autentičnosti, ali ne dokazuje njenu istinitost.

 

Duh Sveti je jedini pravi izvor vere. Bog prepoznaje potrebu da u izvesnoj meri zadovoljimo svoje sposobnosti rasuđivanja. Ali Bog želi da ga izaberemo zato što su naša srca i nade u skladu sa Njegovim planom a ne zato što nas dokazi vode ili čak primoravaju da verujemo u Njega. To nije vrsta vere koja Boga zanima. Ovo stvara robove, a ne sledbenike.

U Mateju 16, Isus pita svoje učenike: „Šta kažete, ko sam ja? Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga živoga! Isus odgovori i reče mu: Blagosloven si Simone Barjona; jer ti ovo ne otkri telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima“ (Matej 16:15-17).

Bog želi da naše poverenje u Njega dolazi od Njega kroz potvrdu Svetog Duha. Zato smo na kraju Mormonove knjige pozvani da je pročitamo, razmislimo, a zatim „pitajte Boga Večnog Oca u ime Hristovo da li je to istina; i ako pitate iskrena srca, sa pravom namerom i imate veru u Hrista, on će vam objaviti to moći Svetog Duha da je to istina“ (Moroni 10:4). Ovo je isti izvor koji je svedočio Petru da je Isus Hrist Sin Božji.

Kad neki znanstvenik zamisli neki stroj, vjeruje da će ga uspjeti načiniti. I radi…radi, trudi se vjerujući u uspjeh. Kad završi, zadovoljan je...A vjera u uspjeh? Ona više ne postoji - IMA DOKAZ.

Kad bi vjernik/vjernici mogli dokazati ono što vjeruju, to ne bi bila vjera jer postoji dokaz, a to je već ZNANJE, dakle vjera nestaje ako je vjerovanje dokazano i ZNANJEM potvrđena vjera i nada se rasplinu.

4 hours ago, Metuzalem said:

Kad neki znanstvenik zamisli neki stroj, vjeruje da će ga uspjeti načiniti. I radi…radi, trudi se vjerujući u uspjeh. Kad završi, zadovoljan je...A vjera u uspjeh? Ona više ne postoji - IMA DOKAZ.

Kad bi vjernik/vjernici mogli dokazati ono što vjeruju, to ne bi bila vjera jer postoji dokaz, a to je već ZNANJE, dakle vjera nestaje ako je vjerovanje dokazano i ZNANJEM potvrđena vjera i nada se rasplinu.

To je apsolutno tačno, samo dilema je u tome, ako ja tada imam za mene dokaz, to ne mogu drugom da dokažem, ako on nema veru da je tako nešto moguće.

Edited November 30, 20241 yr by Nefi

2 hours ago, Nefi said:

To je apsolutno tačno, samo dilema je u tome, ako ja tada imam za mene dokaz, to ne mogu drugom da dokažem, ako on nema veru da je tako nešto moguće.

I u tome je “caka”…dokazivanje. Opet sve u krug. Dajmo se sjetimo Isusova života!

Nije li svojim tolikim čudesima dokazao da je Bog, da je Sin Božji…A kako je završio? Nakon one besjede kad ga počeše napušztati mnogi učenici (bolje da je napisano u Evanđelju pratitelji i znatiželjnici) Isus upita učenike: “Zar ćete me i vi ostaviti”. I dobiva odgovor:

“Kuda da idemo, kad ti imaš riječi života vječnoga”.

Ovi siromasi, ribari…nisu oni robovali Zakonu, jedva su ga i poznavali i zato, da ne kažem baš zato Isus njih uzima za učenike: nisu robovali zakonima, bili su otvoreni za nešto novo.

Znatiželja je kod njih itekako bila izražena, ali svako Isusovo čudo je u njima produbljivalo njihovu vjetru.

A pogledajmo danas oko sebe - zar nema čudesnih ozdravljenja, nikakvih čudesa?

Oprostite svi,, za mene je največe čudo što ja uopće postojim: iz ništavila sam pozvan u život! Zašto? Zbog Stvoriteljeva plana sa mnom.

1.     dio plana je da u tom duuugom lancu od Adama i Eve pa do moje smrti(kadfa on za mnene završava) svima, barem nekima u čiju me je sredinu Bog smjestio, da im bude na korist. Ne da dokazujem postojanje Boga! Svojimživotom, ako sam vjernik, okolina će shvatiti da “s ovim +e nešto nije u redu”. :)

2.     2. dio plana: da kroz moje djelovanje i vlastiti trud rada na sebi (oblikovanja sebe u onakvo zdanje kakvo Bog želi imati uza sebe - kad me bude pozvao k sevi - odakle sam i proizišao.

I sad - komu dokazivati išta ako taj netko na nama ne primjećuje baš ništa?

1 hour ago, Metuzalem said:

okazivanje. Opet sve u krug. Dajmo se sjetimo Isusova života!

Ja lično mislim da je najbolji dokaz svedočanastvo moći Duha svetoga, da je nešto istina.