Jedan moj prijatelj luteranin pozvao me je da prisustvujem njegovom času nedeljne škole gde je tema trebalo da bude arminijanizam. Nisam želeo da ispadnem neznalica, pa sam odlučio da malo istražim tu temu. Našao sam brojne teološke diskusije na internetu o arminijanizmu, pelagijanizmu, polupelagijanizmu i mnogim drugim „izmima“. Mnoge od njih su bile usredsređene na fine detalje uloga koje blagodat i dela igraju u spasenju osobe, ili ono što oni nazivaju „soteriologijom“ (to je bila nova reč za mene).

Moram priznati da mi se činilo kao da postoji mnogo „ljudskih filozofija pomešanih sa Svetim pismom“. Bilo je mnogo referenci na spise Arminija i njegovih prijatelja, Džona Veslija, Džona Kalvina i drugih koji su izgleda imali veliki uticaj na razvoj hrišćanske teologije. Jedan od najcitiranijih bio je Avgustin, episkop iz Hipona oko 400. godine nove ere, poznat kao Sveti Avgustin.

Ali počeo sam da se pitam zašto bi iko trebalo da prihvati njihova tumačenja Svetog pisma više nego što bih ja trebalo da verujem svojim. Ovi ljudi nisu bili proroci ili apostoli i nisu primili nikakvu posebnu inspiraciju ili posebna otkrovenja od Boga koja bi ih učinila autoritetima za teme o kojima su pisali. Ako njihove spise prihvata „ortodoksno“ hrišćanstvo danas, oni mogu pomoći u definisanju tog verovanja, ali ko može reći da li su njihovi zaključci, koje je doneo čovek, bili tačni?

Sveto pismo kaže u Amosu 3:7 „Bog neće učiniti ništa dok prethodno ne otkrije svoju volju svojim slugama prorocima.“ Ovi teolozi na kojima se zasniva toliko hrišćanske doktrine nisu bili proroci.

Prema njegovom savremeniku Jeronimu, Avgustin je „ponovo uspostavio drevnu veru.“ - Kojim autoritetom? Novi zavet kaže da će Hristova Crkva biti izgrađena na temelju apostola i proroka, a ne filozofa i teologa ili episkopa. Umesto da „ponovo uspostavlja drevnu veru“, zar Avgustin nije propovedao „drugačije jevanđelje“?

U Efescima 4:14 nam je rečeno da je razlog zašto nam je Bog dao proroke i apostole taj da ne bismo bili „bacani tamo-amo svakim vetrom nauke“. Učeni filozofi i teolozi mogu brbljati koliko god žele o ovom ili onom stihu, bez otkrivenja preko apostola, nemaju veliki značaj.

7 minutes ago, Nefi said:

U Efescima 4:14 nam je rečeno da je razlog zašto nam je Bog dao proroke i apostole taj da ne bismo bili „bacani tamo-amo svakim vetrom nauke“. Učeni filozofi i teolozi mogu brbljati koliko god žele o ovom ili onom stihu, bez otkrivenja preko apostola, nemaju veliki značaj.

Pa zar ne citiraš ti kršćanske oce kad je u pitanju svetkovanje nedjelje ili Origena za prapostojanje duše. Kako sad odjednom govoriš protiv istih. Origen je više filozof nego kršćanin, njega niko ozbiljan ne prihvata za autoriteta nekih doktrina. Taj je vjerovao da će se i Sotona i njegovi anđeli spasiti. O kontradiktornosti kršćanskih otaca mogu se romani pisati.

18 hours ago, καιnos said:

Pa zar ne citiraš ti kršćanske oce kad je u pitanju svetkovanje nedjelje ili Origena za prapostojanje duše. Kako sad odjednom govoriš protiv istih. Origen je više filozof nego kršćanin, njega niko ozbiljan ne prihvata za autoriteta nekih doktrina. Taj je vjerovao da će se i Sotona i njegovi anđeli spasiti. O kontradiktornosti kršćanskih otaca mogu se romani pisati.

Citiram ih kao svedoke, ali ne kao nadahnute vođe. Oni su kao svedoci izvornog verovaja crkve od značaja. Pa baš vaše mišljenje o Origenu potvrđuje da nisu oni bili nadahnuti. Ipak, oni su pamtili apostolska učenja i kao takvi su svedočili o njima, ako se odnosi na prenošenje, a ne baš na lična tumačenja pisma.

Pa i Biblija je kanonizovana na takvim svedocima, a ne na ličnim tumačenjima ili nadahnućem, koji su spisi bili istiniti.

Edited December 9, 2025Dec 9 by Nefi