Jovan kaže: „Svaka nepravda je greh“ (1. Jovanova 5:17). On takođe kaže: „Ko god čini greh, on prestupa zakon, jer greh je prestup zakona.“ (1. Jovanova 3:4). Pavle uči: „A sve što se ne čini iz vere, greh je.“ (Rimljanima 14:23). Jakov izjavljuje: „Dakle, ko može da čini dobro, a ne čini ga, to mu je greh.“ (Jakovljeva 4:17). Sve ove izjave su bile tada upućene članovima Hristove Crkve koji su primili jevanđeljski zakon.

Greh je kršenje božanskih zakona, poznatih nam po savesti ili otkrivenju. Čovek greši kada postupa protiv svoje savesti i protiv svetlosti i znanja, ne protiv svetlosti i znanja koje je primio bližnji, nego protiv svetlosti i znanja koje je sam primio. Greši samo kada čini suprotno od onoga za šta zna da je ispravno. Do tog trenutka on samo pravi greške. Čovek može imati bolna iskustva iz svojih grešaka, ali ne može grešiti ako ne zna da čini greh. Čovek prvo mora imati savest da bi mogao da je prekrši. „A gde zakon nije dat nema kazne. A gde nema kazne nema ni osude“ (2 Nefi 9:25). „Ko ne može da razlikuje dobro od zla, On je bez greha“ (Alma 29:5).

Ako nema zakona, ili ako čovek ne poznaje zakone, ne može zgrešiti (Alma 42:17) i prekršiti zakon. Iako su Adam i Eva primili pravila ponašanja u rajskom vrtu, nisu mogli da greše jer nisu imali znanja o dobru i zlu. Da nisu jeli od ploda sa drveta poznanja dobra i zla, „ostali bi u stanju nevinosti, nemajući radost, jer nisu poznavali bedu; ne bi činili dobro, jer nisu znali za greh“ (2 Ne. 2:23).

Gospod je koristio isti princip kada je osudio zle fariseje: „Da ste slepi, ne biste imali greha. Ali sada kažete: Vidimo. Zato ostaje vaš greh“ (Jovan 9:41). Prema ovom principu, mala deca „ne mogu da greše... dok ne počnu da budu odgovorna preda mnom“, jer su u svom nevinom stanju „slepa jer neznaju“ (UiZ 29:46-50; Moro. 8:8).

Greh dolazi od đavola. „Sve što je zlo dolazi od đavola“ (Alma 5:40). On je „Gospodar greha“ (Mos 4:14), „autor svakog greha“ (He 6:30); on je „neprijatelj Božiji i neprestano se bori protiv njega; i on poziva i mami na greh i da se stalno čini ono što je zlo“ (Moro 7:12). Kada Sotana bude vezan tokom Milenijuma sa Hristom, deca će „rasti bez greha za svoje spasenje“ (UiZ 45:58). Kada ljudi greše, oni se pokoravaju Sotani (UiZ 29:40); postaju njegove sluge i dobijaju „nagradu“ od njega (Alma 5:38-43). „Ko čini greh, rob je grehu“ (Jovan 8:34).

Hrist je jedini koji je bio potpuno bez greha (UiZ 45:4; Jevrejima 4:14–15; 1. Pet. 2:21–22). „Svi [drugi] su zgrešili i izgubili su slavu Božiju“ (Rim. 3:23; 5:12; UiZ 109:34). Proces spasenja je očišćenje od grehova za ljude da bi mogli da stoje pred Bogom u poslednji dan. „On ih ne može spasiti u njihovim gresima“ (Alma 11:37). Samo pokajanjem, krštenjem i istrajnom pravednošću do kraja, čoveku mogu biti oprošteni gresi.

Oni koji budu uzvišeni na nebu i budu sunaslednici Hrista, „sve je njihovo“ (UIZ 76:54-60). „Ali niko ne poseduje sve osim ako ne bude čist i očišćen od svakog greha“ (UIZ 50:28). Gospod zapoveda onima kojima je oprostio grehe: „Istrajte u slobodi kojom ste oslobođeni; nemojte se zaplitati u greh, nego čuvajte ruke čistima dok Gospod ne dođe“ (UIZ 88:86).

Oproštenje grehova je dostupno samo kroz Hristovo pomirenje: „Ali ako hodimo u svetlosti kao što je On u svetlosti, imamo zajedništvo jedni s drugima, i krv Njegovog Sina Isusa čisti nas od svakog greha. Kada kažemo da nemamo greha, varamo se i istina nije u nama. Ako priznamo svoje grehe, on je veran i pravedan; oprašta nam grehe naše i čisti nas od svake nepravde. Ako kažemo da nismo zgrešili, činimo ga lažovom, i njegove reči nema u nama“ (1. Jovanova 1:7-10).

Svima koji vole Gospoda i žele spasenje, Nefi se obraća svojim iskrenim povikom radosti: „Probudi se, dušo moja! Ne veni više u grehu! Raduj se, srce moje, i ne daj više mesta neprijatelju duše moje“ (2 Nefi 4:28).

Postoji li zlo?

Duhovni svet je svet uzroka a materijalni svet posledice.

Tako da se duhovni verno ogleda u materijalnom pa možemo posmatrajući materijalni da shvatimo duhovni svet.

Kada svetlost padne na neku crnu površinu, onda ta površina upije svetlost i sa tog mesta prema našem oku ne dolazi svetlost.

Tada receptori u oku alarmiraju da tu nema svetlosti i naš um to tumači pa kaže; ovaj materijal je crn.

 

Kada svetlost padne na list , list upije plavu i žutu boju svetlosti crvena dođe u naše oko i receptori za crveno su zadovoljni, ali receptori za žutu i plavu reaguju i šalju signal umu da nema plave i žute boje.

Naš um to tumači i kaže list je zelen.

 

Pogledajmo mrak: Nedostatak svetlosti mi vidimo kao crnilo.

Vidimo mrak iako on ne postoji. U pitanju je samo nedostatak svetlosti. Mrak nastaje kada se naša polovina zemljine lopte okrene suprotno suncu.

Tada se mi nađemo u senci gde nema svetla i vidimo mrak.

Ali mrak je samo iluzija koja je nastala usled tumačenja našeg uma, mi ga vidimo kao crnuilo, ali on ne postoji već je u pitanju nedostatak svetlosti.

E tako je i sa zlom; Zlo je nedostatak dobra, i takođe je interpretacija našega uma.

Zamisli da sve što možeš da vidiš odbija svetlost i ništa ne upija; Tada bi sve što vidiš bilo belo, i belilo bi postalo tama jer od silnog belila ništa ne bi videli.

Tako i kada nam neko učini nešto dobro, mi to i ne primećujemo, pa to je tako i trebalo, šta je tu nešto dobro?

Ali ako to dobro uporedimo sa nečim što nam je učinjeno zlo, onda tek shvatamo vrednost dobra.

Tako i Bog kao ljubav, kao milost, dobrota, ne može se spoznati ako nema neke tame koja bi omogućila da bude shvaćen.

Kao kada bi napitom ponudio vodu, da li bi ti bio zahvalan ili bi rekao ne treba mi.

 

Ali ako žednome daš vode on će ti biti zahvalan.

Bog je stvorio Adama savršenog, a onda ga deli stvorivši Evu.

Dok je bio savršen Adam nije sgrešio, nego tek kada je postao nesavršen on greši.

Vidimo da je promisao Božiji da se pojavi zlo, kako bi stvorenja naučila da cene dobro.

Pa kada zlo ima tako plemenitu svrhu, da li je ono zlo ili dobro onima koji su njime naučeni? Tako će dobro opravdati zlo da ništa nije zlo samo po sebi; nego ako ko misli da je nešto zlo onda je njemu zlo.

 

Adam i Eva nisu poznavali razliku dobra i zla i ako takvi su bili nesavršeni, poput male dece. Zato su i mala deca bez greha. Oni su u tom stanju bili samo telesno savršeni, jer su im tela bila besmrtna.  Da bi čovek mogao da čini dobro mora prvo da poznaje razliku dobra i zla. Mi smo ovde na zemlji da to naučimo i da se odlučimo dali više volimo dobro ili zlo i na osnovu toga će nam biti suđeno. 

Edited October 20, 20241 yr by Nefi

34 minutes ago, Nefi said:

Adam i Eva nisu poznavali razliku dobra i zla i ako takvi su bili nesavršeni, poput male dece. Zato su i mala deca bez greha. Oni su u tom stanju bili samo telesno savršeni, jer su im tela bila besmrtna.  Da bi čovek mogao da čini dobro mora prvo da poznaje razliku dobra i zla. Mi smo ovde na zemlji da to naučimo i da se odlučimo dali više volimo dobro ili zlo i na osnovu toga će nam biti suđeno. 

Ja se ne bih složio da su imali besmrtna tela; Imali su tela isto kao i mi smrtna. A smrtno znači da može da umre ali može i da živi večno. Ali smo se mi toliko uživeli u to da tela moraju da umru posle stotinak godina da više niko i ne živi duže. Svako živi onoliko koliko veruje da je moguće živeti. Sve ljudima biva po veri a ljudi veruju da treba da umru ,  A Hristos nas je pozvao u večni život, dakle ne mora da se umre onako kako mi verujemo.

Edited October 20, 20241 yr by rale

15 minutes ago, rale said:

Ja se ne bih složio da su imali besmrtna tela

Možda Nefi misli da su imali prije pada u grijeh besmrtna tijela - nisu mogli umirati dok nisu pali u grijeh.

Just now, καιnos said:

Možda Nefi misli da su imali prije pada u grijeh besmrtna tijela - nisu mogli umirati dok nisu pali u grijeh.

Pa i mi ne bi umirali da ne grešimo. smrt je plata za greh.

Nepošlušnost je bila prvi greh koji je Adama i Evu odveo u smrt a mi ćemo poslušnošću pobediti smrt. samo još da verujemo da možemo da živimo večno, što nam baš i ne polazi za rukom.

Edited October 20, 20241 yr by rale