Što je Teosis ili Oboženje. Jedan član na jednom forumu je rekao ovo

"Teosis ne uči da ćemo postati jednaki Bogu po naravi tj. prirodi već po blagodati.To je dar Božiji.
Nauk o oboženju nije povezan sa onim šta se govori u 1 Korićanima mada u pravoslavlju postoji učenje koje se da povezati sa nekim stihovima 1 Kor. glava 15.
To učenje se naziva epektaza a njega je razvio mladji brat pomenutog Bazilija Velikog odn. Sv.Vasilija iz Cezareje, Sv.Grigorije Niski. Skupa sa svojim prijateljem Sv. Grigorijem Bogoslovom, Sv. Vasilije i Sv. Grigorije Niski se nazivaju Kapadiokijski Oci i njihov doprinos Crkvi je nemerljiv.
Tačno je i to da su Kapadokijski Oci prihvatili i učenje o teosisu, oboženju, jer u izvesnom smislu to je bilo a i sada je, Nauk na kojem počiva celokupno pravoslavno bogoslovlje, ali sam pojam i suština Nauka potiču od Sv.Atanasija Aleksandrijskog koji ga je formulisao kroz svoje učenje o ovaploćenju Logosa.
Dakako da nije moguće prenebeći i uticaj koji je na Sv. Atanasija imala tradicija Aleksandrijske škole, štaviše, i sam hristološki Nauk koji je iznosio Sv. Atanasije iskristalisan je i sažet tokom teoloških debata sa Ocima iz Antiohije."

Bilo bi dobro da jedan pravoslavni objasni da mi "postajemo bogovi po blagodati". Zar i mormoni ne vjeruju nešto slično.

Teosis ili oboženje je centralni koncept u pravoslavnom hrišćanskom učenju koji se odnosi na proces kroz koji ljudi postaju sjedinjeni sa Bogom. To nije jednostavno sticanje božanskih osobina, već duboka unutrašnja transformacija čoveka kroz blagodat Božiju. Evo nekoliko ključnih tačaka o teosisu:

1. **Biblijski temelji**: Teosis ima svoje korene u Bibliji, posebno u novozavetnim tekstovima. U 2. Petrovoj poslanici 1:4 se kaže da postajemo „zajedničari božanske prirode”. Ovaj stih se često citira kao ključni dokaz ojpoznanog učenja.

2. **Sveti oci**: Mnogi crkveni oci, kao što su Atanasije Veliki, Grigorije Nazijanski i Grigorije Palama, razvili su teološki okvir za teosis. Oni su naglašavali da je svrha ljudskog života postizanje jedinstva s Bogom kroz blagodat.

3. **Blagodat Božija**: Prema pravoslavnom učenju, teosis se ne može postići ljudskim naporima sami po sebi, već isključivo kroz Božiju blagodat. Sveta tajna (sakramenti), molitva, asketizam i delanje ljubavi su ključni načini kroz koje se prima i očuvana blagodat.

4. **Uloge Krista i Duha Svetoga**: Isus Hristos je svojim utelovljenjem, smrću i vaskrsenjem otvorio put ljudima ka teosisu. Sveti Duh nastavlja delovati u vernicima, osveštavajući ih i vodeći ih ka jedinstvu s Bogom.

5. **Sinergija**: Pravolsavno učenje o teosisu podrazumeva sinergiju, odnosno saradnju između Božije volje i ljudske slobodne volje. Ljudski napor i Božija blagodat deluju zajedno kako bi se ostvario proces oboženja.

6. **Život u crkvi**: U pravoslavlju, crkva je zajednica u kojoj vernici zajedno teže ka teosisu. Liturgijski život, posebno kroz Svetu Liturgiju (Euharistiju), je centralan za vernikovu duhovnu transformaciju.

7. **Nirvana u večnosti**: Teosis nije trenutni događaj, već je dinamičan proces koji traje čitav život, pa čak i u večnost. To je stalna težnja i napredak ka punom jedinstvu sa Bogom, koje će biti potpuno ostvareno u večnom životu. Teosis je jedno od najsloženijih i najuzvišenijih učenja u pravoslavlju, pružajući duboko duhovno bogatstvo i smisao veri kroz ideju približavanja i jedinstva sa samim Bogom.

On 04. 04. 2024. at 13:58, καιnos said:

Bilo bi dobro da jedan pravoslavni objasni da mi "postajemo bogovi po blagodati". Zar i mormoni ne vjeruju nešto slično.

Mormoni vjeruju da će ljudi postati bogovi u punom smislu te riječi, da ćemo imati istu prirodu i iste osobine kao i Sam Bog. Pravoslavlje to ne uči. Oboženje se najbolje može shvatiti kao prisna i bliska zajednica Boga i čovjeka, u kojoj zajednici čovjek na neki način postaje odsjaj božanskih osobina, isto kao što metal približen vatri od vatre dobija toplinu i postaje vruć kao i vatra, ali nikada ne postaje sama vatra.

Oboženje se pominje i u Sv. Pismu. Sv. ap. Petar kaže da je vjernim hrišćanima obećano da će postati "pričasnici božanske prirode" θείας κοινωνοὶ φύσεως (2 Petrova 1:4). Riječ pričasnik znači učesnik, sadjelatnik. Ljudi mogu biti učesnici u božanskoj prirodi tj. mogu se obožiti.

Pravoslavlje to danas ne uči, ali je to nekada učilo. Ako pogledmao koje značaje daju crkvenim otacima, koji su baš to učili, onda me čudi da danas ne odbacaju te crkvene oce, ali odbacaju njihova učenja. Prvi poznati prigovor crkvenog oca na doktrinu o postajanju Bogom datira iz petog veka. U šestom veku doktrina o postajanju Bogom javljala se samo sporadično, na primer u definiciji koja potiče od Pseudo-Dionisius Areopagita:

„Oboženje ... je najveća moguća sličnost i sjedinjenje sa Bogom“. Zašto su ova verovanja nestala? Moguće je da su se stavovi o tome kako je stvoren svet promenili, a zatim postepeno shvatili da je čovek u svom smrtnom i grešnom stanju veoma ograničen.

Kada su u drugom veku uvedene nove filozofske ideje, pojavila se doktrina da je Bog stvorio univerzum ek nihilo - „iz ničega“. Ova doktrina stvaranja na kraju je postala preovlađujuća u hrišćanskom svetu. Da bi podvukli Božju moć, mnogi teolozi su tvrdili da ništa nije moglo postojati u početku osim samog Boga. U hrišćanskim krugovima povećan naglasak stavljen je na izjavu da je Bog bio prvobitno potpuno sam. Stvaranje „iz ničega“ produbilo je osećaj da postoji jaz između Boga i čoveka i tako stvorena pogrešna slika Boga. Postepeno su opakost ljudi i neizmeran jaz između Stvoritelja i stvoranja postali sve naglašeniji. Ideja o nastanku Bogom izbledela je u zapadnom hrišćanstvu. Međutim, u Istočnoj pravoslavnoj crkvi, jednoj od tri glavne grane hrišćanstva, ovo učenje ostalo je dugo centralno načelo. Ali i ono se vremenom izgubilo.

 A i Biblijske stihove mnogi tumače drugačije nego ranije:

"Onome koji pobeđuje daću da sedne sa mnom na moj presto, kao što i ja pobedih i sedoh sa svojim Ocem na njegov presto." (Otkr. 3:21)

Koji su to Sveti Oci učinili da čovjek bukvalno postaje bog jednak Svetoj Trojici? Oboženje i bliska zajednica sa Bogom su jedno, a ideja da postajemo bogovi po prirodi jednaki Trojici je nešto sasvim drugo.