Kada bismo se vi i ja sastali u nedelju ujutru u Teheranu, u Iranu, kao jedini „hrišćani“ u tom neprijateljskom muslimanskom gradu, da li bismo bili toliko izbirljivi oko definicija šta je hrišćanin zapravo ili bismo mogli da sednemo i zajedno proučavamo Bibliju i družimo se i uživamo u našem zajedničkom nasleđu tog nedeljnog jutra i našoj zajedničkoj veri u Isusa Hrista?

Dok ja i drugi sveci poslednjih dana slušamo na hrišćanskom radiju ljude poput Džejmsa Dobsona ili DŽ. Vernana Mekgija, Čaka Svindala, Džona Mekartura itd., otkrivam da na 98% onoga što čujem mogu da kažem srdačan „amin“ i da me to hrani. Da li vas to iznenađuje? Zar nije istina da obojica verujemo u Božanstvo koje se sastoji od tri osobe; Oca, Sina i Svetog Duha? Pročitajte naše Članke vere, koje svaki mladi svetac poslednjih dana mora da nauči napamet da bi završio osnovnu školu i vidite na koliko toga možete da kažete „amin“. (videti Dodatak 5)

Naravno, postoje neki „kutovi“ teologije u svakoj veri oko kojih se, siguran sam, nećemo složiti, ali to je takođe istina i među članovima naših vera. Jedan od mojih baptističkih prijatelja mi je jednom rekao da ako okupite tri baptista, imaćete najmanje pet doktrinarnih mišljenja!

Ali koji su suštinski elementi verovanja koji čine svakodnevni život i praksu sledbenika svake religije? Da li to čini ono što čini hrišćanina? Ako imamo različita shvatanja o tome šta su te tri ličnosti Božanstva, možda bismo mogli da naučimo od onoga što je rekao Rič Bojler, ličnost na najvećoj hrišćanskoj radio stanici u SAD - „Oklevam da nazovem osobu nehrišćaninom samo zato što se njegovo nejasno razumevanje trojstva razlikuje od mog nejasnog razumevanja istog.“

Ranjen sam u duši kad god neko one moje vere naziva članovima „nehrišćanskog kulta“. Pitam se u sebi, šta je to u njihovim glavama što čini hrišćanina?

Svakako bih se složio da bi osoba bila hrišćanin mora verovati da je Isus Hrist bukvalni Sin Božji i da je On zaista ovaploćeni Bog i da je umro za naše grehe i da je to jedino sredstvo kojim možemo biti spaseni. Mislim da bi osoba koja je hrišćanin morala da veruje da je Biblija, onako kako je preneta i pravilno prevedena, bukvalno Božja reč.

 Ali postoje oni koji izgleda postavljaju druge zahteve za to da bi neko bio hrišćanin, pa pitam, na primer, da bih bio hrišćanin, da li moram da verujem u Uznesenje pre, usred ili posle Velikih nevolja?

 Da li moram da budem u stanju da čitam Bibliju na grčkom i hebrejskom? Da li uopšte moram da budem u stanju da čitam da bih bio hrišćanin?

 Da li sam morao da izađem na poziv kod oltara i potpišem odluku da budem hrišćanin?

 Da li mogu biti hrišćanin, a da ne verujem da je svaka reč Biblije u bilo kom prevodu tačno onakva kakva je izašla iz Božjih usta?

Mogu li biti hrišćanin, a da ne budem siguran da je cela Biblija Božja reč ili da je Biblija cela Božja reč? Mogu li biti hrišćanin, a da ne nosim krst ili da nemam ribu na zadnjem delu auta? Mogu li biti hrišćanin, a da ne slušam hrišćanski radio ili televiziju? Mogu li biti hrišćanin, a da ne budem baptista?

 Mogu li biti hrišćanin, a da ne budem katolik?

 Mogu li biti hrišćanin, a da ne budem fundamentalista ili evangelista?

Mogu li biti hrišćanin, a da ne govorim jezicima?

Mogu li biti hrišćanin, a da ne znam četiri duhovna zakona?

Mogu li biti hrišćanin, a da ne verujem da sam, jednom spasen, zauvek spasen?

Drugim rečima, čija je definicija onoga što je potrebno da bi se postalo hrišćanin, po kojoj moram da živim, ili treba samo da radim ono što je sam Isus Hrist rekao i da ga sledim? Ako pokušam da ga sledim, zar nisam hrišćanin?

13 minutes ago, Nefi said:

Svakako bih se složio da bi osoba bila hrišćanin mora verovati da je Isus Hrist bukvalni Sin Božji i da je On zaista ovaploćeni Bog i da je umro za naše grehe i da je to jedino sredstvo kojim možemo biti spaseni. Mislim da bi osoba koja je hrišćanin morala da veruje da je Biblija, onako kako je preneta i pravilno prevedena, bukvalno Božja reč.

Eto svako tko tako vjeruje je Spašen i kršćanin je. I mora vjerovati da je Isus Krist Uskrsno i da je Djelo Završeno. Isus nas je spasio i opravdao ,posvetio , sve drugo sto mi činimo iz ljubavi na prevelikoj milosti Božjoj je naš duhovni rast.

Kod nas se ne oprašta da je netko drugačiji, još kad dodaš puste etikete iz svijeta religije, postane jasno zašto toliko prijepora.
Za iskrene i normalne, mislim da je dovoljno da kroz životnu patnju upoznaju Boga i vide koliko su sve te predrasude nevažne... jer na kraju pamtiš tko ti je pomogao, tko je bio bližnji, ne tko je "iz tvog plemena"... to lijepo ilustrira priča o Samaritancu...