1 hour ago, biblijska kršćanka said:

U trenutku kad nam je ponudeno spase je imamo izbor prihvatiti ili odbiti .kada prihvatimo tada više nemozemo ukinuti Bozju odredbu.

1 hour ago, biblijska kršćanka said:

Dok moje kada razmišljam o citatima i onome što je Bog učinio kada sam povjerovala je toliko duboko da mislim da Božje djelovanje ne pripada istoj razini stvarnosti kao ljudsko odlučivanje. Mjesati Bozje odluke na razini ljudskih znaci svesti Boga na razinu stvorenja.

Ne bih mogao da se složim sa tobom. Šta god je Bog učinio, nikad ne može poništiti čobekovu odluku i slobodu. Ako ponovo počnem da objašnjavam, samo ću se vrteti u krug sa istim stvarima. Definitivno vas sve ne razumem sa tim čovek kad jednom prihvati, ne može da ode nazad i odustane. Uz dužno poštovanje, za mene je to silovanje slobode i savesti. Ne tvrdim da sam u pravu. Samo pričam kako ja vidim. A što se tiče toga da je ljudima teško da prihvate tamo gde nema njihovih zasluga, to stoji. Ali ima i druga grupa, koja bi da ne mora da ulaže nikakav trud, čak ni u održanje odnosa koji donosi održanje vere. To su oni liberalni. Ja sam od tih. I meni se mnogo sviđa ta ideja Jednom spasen... ali mi je neodrživa i deluje mi kao teška samoobmana, zbog svega do sada rečenog.

Čak kad sam pričao sa jednom sestrom, čuli smo se, pričali smo 4 sata, možda je i znaš ali to je nebitno, izbistrio sam to oko pogrešne upotebe fraze "izgubiti spasenje" a treba odustati, ostaviti, odbaciti... ali sve ostalo mi je kao i pre logično.

I rekao sam joj, što i sada tebi kažem, da mislim da svi vi koji verujete u tu doktrinu imate strah od ostajanja izvan spasenja pa natežete argumente da biste doneli sebi mir. A i dalje verujete u večno mučenje i sl. što je pradoksalno i apsurdno, bar za mene. Njoj to oko mog verovanja u večno uništenje i nepostojanje nije smetalo, ali kad dirnem u Jednom spasen... kao da sam dirnuo u zenicu oka. Vidim to i kod drugih, ali ti si nekako najmirnija i najmanje burno reaguješ ali vidim da ti je to ipak izuzetno bitno. Ok, ne kažem da sam u pravu, samo meni to ne pije vodu.

Isto kao i argument da ako je Besmrtni Bog stvorio dušu od svog duha, sad ona mora da bude besmrtna. Ali to je druga tema, ali je princip isti: ispada da se neke stvari u vezi Boga isuviše bukvalistički, doslovno shvataju i da negiraju svaku logiku. Meni je to suludo. Može da bude i 33 puta Bog, ako nešto ruši slobodu izbora, On za mene nema pravo da se meša i nikakve Njegove božanske osobine ne mogu biti iznad slobode. Sloboda je temelj ljubavi, a ljubav je ne samo suština Boga već i On sam. I zato i besmertnost i Hristovo savršeno, potpuno i dovršeno delo moraju biti podređeni slobodi kao prvom od svih preduslova.

Tako je za mene, pokušao da objasnim, a za druge kako im savest nalaže.

Imam 2 crvene linije za Boga i znam d ai on to podržava: 1. Uslovna besmrtonost, nema večnog čvarenja u nekakvom ognjenom paklu, a 2. spasenje samo Hristovim delom izvan mene i bez mene, moje je da imam odnos koji donosi veru i oslanjanje na tu savršenu, potpino i dovršenu žrtvu.

Sve ostalo mogu da se cenkam sa njim i cenkam se, ali to ako nije tako, ja više nemam šta d apričam sa Njim. I znam d ato On poštuje, šta više i da me podržava. Svakako i On ima granice, a te granice se tiču da čovek ne ode toliko daleko da izgubi želju za Bogom i da mu Bog bude na prvom mestu, zbog čovekovog spasenja.

Hvala ti na iskrenosti ..zanimljivo promišljanje. Ti vidiš slobodu kao temelj koju Bog mora poštovati - dok ja vidim Boga kao temelj koji slobodu definira i mislim da je to ključna stavka našeg razlikovanju u mišljenju

Evo pojasnjenja;

Božje očuvanje spasenja ne predstavlja nasilje nad slobodom, nego potvrdu da Bog nije čovjek da opoziva svoje odluke. Čovjek može biti nevjeran u hodu, ali Bog ne poništava ono što je sam uspostavio. Slobodna volja djeluje unutar spasenja – u području vjernosti, zajedništva i nagrade – ali ne iznad spasenja kao njegova krajnja garancija.

U tome je posebnost kršćanstva: ne u slobodi da se poništi spasenje, nego u sigurnosti da je Bog vjeran i kada čovjek posrne. Napomenuo si da mi koji vjerujemo u sigurnost spasenja kao da imamo strah od ostajanja izvan spasenja- ja bi rekla ne nemam strah nego znam kome sam povjerovala i sigurna sam da On može očuvati ono što mi je dao do dana otkupljenja. Jer ja ničim to spasenje ne mogu zadržati niti zasluziti .Ali znam tko može.