KO JE ODGOVORAN ZA HRISTOVU SMRT

Tema iz naslova oduvek je bila aktuelna u religijskim diskusijama.

Ona pokreće pitanje odgovornosti i njenog prihvatanja, u ovom slučaju zbog Hristove smrti, ali ne samo u pogledu onoga vremena, već i danas.

Ko je suštinski odgovoran za njegovu smrt.

Mišljenja su po ovom pitanju podeljena.

Sledeća simbolična priča u sebi krije odgovor na ovo pitanje.

Jedna žena iz jednog malog mesta je bolovala od neke teške bolesti.

A onda je čula da u drugom velikom gradu živi jedan lekar koji je može izlečiti.

Kontaktirala ga je i pozvala ga da je poseti.

Dan pre posete - duvao je vetar i padala je jaka kiša.

Jedan čovek se sklonio ispod strehe njene kuće.

Ova žena je izašla i rekla ovom čoveku "molim vas ne možete tu stajati, odlazite odatle"

On je odgovorio "ali kiša je, i duva vetar, sklonio sam se da ne pokisnem"

Ali žena je bila uporna.

Sutradan kada je lekar trebao da dođe kod nje - on se nije pojavio.

Posle par dana iz štampe je saznala da je od upale pluća umro poznati lekar.

Kada je ugledala lik sa slike, shvatila je da je to to isti čovek koji se sklonio ispod strehe njene kuće, a koga je ona oterala one vetrovite kišne večeri.

Kao što je napomenuto, ova simbolična priča u sebi sadrži skriveni odgovor na pitanje iz naslova "ko je odgovoran za Hristovu smrt"

Ali, nedvosmislen odgovor na njega daje i sama biblija.

U tom smislu nužno je na osnovu biblije sagledati ko je suštinski odgovoran za Hristovu smrt.

A po onome što ona otkriva, i svako od nas se nalazi na optuženičkoj klupi zbog njegove smrti.

Danas postoje različite teorije o tome 'ko je odgovoran za Hristovu smrt.

Jedna grupa ljudi tvrdi da su to Rimljani.

Druga grupa da su to Jevreji.

Treća da je to Juda.

I na kraju četvrta grupa tvrdi da je to sam Isus Hristos.

Kada se pogledaju biblijski izvešaji vezani za događaj Hristove smrti - ova prva teorija može predstavljati delimičnu istinu, da Rimljani, tačnije Pilat, ali i Rimski vojnici - imaju nekakvu odgovornot za Hristovu smrt, istina - posrednju

Naime, sam Pilat je bio žrtva jednog nemilog događaja.

Čovek koji se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Razapet između Rimskog prava i običaja kažnjavanja zločinaca, i sopstvene savesti, on je ne svojom voljom doveden do zida - kakvu odluku da donese u pogledu presude Isusu Hristu.

On u početku zauzima hladan stav prema Isusu, ali potom shvata da je Isus nevin čovek, i pokušava da ga oslobodi.

Na kraju on ipak podleže pritisku od strane Jevreja koji su tražili njegovu smrt.

Ali se od učestvovanja u tome formalno ogradio - opravši ruke u lavoru sa vodom.

Sam događaj oko suđenja Isusu govori o ovoj Pilatovoj sopstvenoj razapetosti, i borbi prožetom mučninom koju je osećao - proživljavajući ovaj događaj.

Tu vidimo još jedan elemenat, a to je savet koji je dobio od svoje žene da se ne meša u sud Isusu, u kome je zbog sna koji je dobila - u njemu prepoznala pravednika.

U sledećim biblijskim citatima su opisani ovi događaji.

A tu vidimo da Isus u događaju njegovog hapšenja i predaji Pilatu - stvari stavlja na svoje mesto, otkrivajući one koji su glavni krivci za njegovo hapšenje i smrt:

"I kad se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista?

Jer znaše da su Ga iz zavisti predali.

A kad sedjaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi" ( jevanđelje po Mateju 27. 17 - 19 ).

"A Pilat Mu reče: Zar meni ne govoriš?

Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te?

Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veći greh koji me predade tebi.

Od tada gledaše Pilat da Ga pusti.

Ali Jevreji vikahu govoreći: Ako ovog pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru" ( jevanđelje po Jovanu 19. 10 - 12 ).

Ovde vidimo da Isus glavne krivce za svoje hapšenje i smrt optužuje Jevreje, jer kaže "da oni imaju veći greh od Pilata"

Drugim rečima, osuditi nevinog čoveka na smrt, pa bio on i Sin Božji - greh je sam po sebi.

Ali Isus kaže "da Jevreji koji su ga predali imaju veći greh od Pilata - koji je bio žrtva jednog nemilog događaja.

Zašto Jevreji po Isusovim rečima imaju veći greh od Pilata, i o čemu se tu radi.

Biblija u starom zavetu govori o dolasku Mesije oslobodioca.

Tog obećanog Mesiju su očekivali Jevreji u starom zavetu, pa i oni Hristovog vremena.

Ta nada u dolazak Mesije je bila temelj njihove doktrine.

Kada se Mesija pojavio u ličnosti Isusa Hrista, Jevrejske vođe ga nisu prepoznale kao obećanog, i odbacili su ga, jer on nije ispunio njihova očekivanja.

Oni su očekivali Mesiju ratnika i cara koji će ih osloboditi od njihovih neprijatelja, i uzdići Izrael na čelo sveta.

Isus na jednom mestu govori o prokletstvu do kog će takvo odbacivanje njega kao Mesije dovesti, a to je razorenje Jerusalima 70 godine od strane Rima, i propast nacije:

"I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim

Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih.

Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;

I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohodjen" ( jevanđelje Luci 19. 41 - 44 ).

Iz tog razloga Isus govori o većem grehu Jevreja zbog njegovog hapšenja, predaje, i smrti, jer je on prvenstveno došao Jevrejima kao izabranom narodu, i da su ga oni prihvatili - istorija bi možda bila sasvim drugačija.

Jedan proročki tekst opisujući ovaj njegov dolazak i odbacivanje od srane Jevreja, kao i njegovu smr - kaže:

"I ako mu ko reče: Kakve su ti to rane na rukama? On će odgovoriti: Dopadoh ih u kući prijatelja svojih.

Maču, ustani na pastira mog, i na čoveka druga mog, govori Gospod nad vojskama, udari pastira, i ovce će se razbeći, ali ću okrenuti ruku svoju k malima." ( knjiga proroka Zaharije 13. 6 - 7 ).

Dalje, sam tok Isusovog raspeća je bila rutina u Rimskom postupanju sa osuđenicima.

U tom smislu ovo daje konačni odgovor na teoriju da su Rimljani odgovorni za Hristovu smrt.

Posebno u pogledu Rimskih vojnika koji su Hrista razapeli, koji ne snose nikakvu suštinsku odgovornost.

Jer oni nisu ništa znali o tome ko je bio Isus u suštini.

Oni su samo izvršavali naređenja predpostavljenih.

I u tom smislu njihov greh ima sasvim drugačije elemente, jer su oni razapeli ko zna koliko drugih ljudi zločinaca pre Isusa, i u njemu videli samo jednog od takvih zločinaca.

Isus je sam prokazao Jevreje kao odgovorne za njegovu smrt.

I sve što se nakon toga dešavalo Jevrejima od tog trenutka pa kroz celu istoriju do danas - posledica je duhovnog otpada zbog odbacivanja Mesije Isusa Hrista.

Što se tiče Jude, on je odgovoran koliko i Jevreji.

Po Isusovim rečima čak i više.

Jer on je bio jedan od Isusovih učenika i bliskih saradnika.

Živeo je sa njim, jeo i pio, gledao njegova čuda.

U sledećim Isusovim rečima je pokazana težina Judinog greha.

A tu vidimo i da Isus kaže 'da bez obzira što je za njega zapisano da će umreti za ljudske grehe, da je ono što je Juda učinio ipak greh.

Jer svi događaji oko Isusovog hvatanja, predaje Pilatu, i njegove smrti - mogli su se odigrati na drugačiji način.

I Isus bi u svakom slučaju bio predan da se razapne, jer su Jevreji već skovali plan da ga uhvate i ubiju.

A to bi se desilo ovako ili onako, sa ili bez posredstva Jude.

"Sin čovečiji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovek" ( jevanđelje po Mateju 26. 24 ).

Juda je na kraju otišao i obesio se.

Nije imao hrabrosti da se suoči sa sopstvenom odgovornošću.

U pogledu odgovornosti Jevreja za Hristovu smrt, mi vidimo da je i pored težine njihovog greha koji je doveo do toga da Isusa predaju da se razapne - Bog tim istim ljudima dao priliku za pokajanje.

A ta prva prilika im je data na pedesetnici prilikom Petrove propovedi u Jerusalimu:

Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrdjenog medju vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega medju vama, kao što i sami znate,

Ovog odredjenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;

Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže....

A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?

A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;

Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.

I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda.

Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.

I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.." ( dela apostolska 2 poglavlje ).

Na kraju što se tiče nas samih, postavlja se pitanje 'da li smo mi odgovorni za Hristovu smrt.

Da, jesmo.

O tome govori reč Božja:

"Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajedničari Duha Svetog,

I okusili dobru reč Božju, i silu onog sveta, i otpali, opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg" ( Jevrejima poslanica 6. 4 - 6 ).

"Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.

Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.

Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije;

Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg.

Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju" ( 1 poslanica Korinćanima 11. 26 - 30 ).

Greh sam po sebi je destruktivna razarajuća sila koja vodi čoveka u stanje smrti.

Isus je došao da preuzme grehe sveta na sebe, i on je umro zbog naših greha.

Naši gresi su prikovali Hrista na krstu.

I uvek iznova grešeći Hristos se ponovo razapinje.

U tom smislu naša odgovornost je očevidna.

Jer ostajanje u grehu i konstantno grešenje i pored Božjih poziva da mu se čovek preda i napusti greh, predstavlja razapinjanje Hrista.

A on je upravo umro da bi nas spasio, i putem vere i posvećenja uveo nas u svoje večno carstvo slave.

Amin!

Ko je kriv za Kristovu smrt. Naravno da krivicu snosi Poncije Pilat, ali iza svega stoji Sanhendrin, svećenićka elita koju su vodili većinom saduceji. Ne znate kakva financijska mašinerija se krije iza Hramskog biznisa, kad dođe dijaspora u Jeruzalem, u kasu su se slijevale velike svote novca. Zato su se bojali da ne obrati svu svjetinu na svoju stranu, jer ostadoše bez novca.

Apostol Pavle je prilično jasan po ovom pitanju:

"14. Jer vi, braćo, postadoste slični Crkvama Božijim koje su u Judeji u Hristu Isusu, zato što i vi propatiste od svojih sunarodnika isto što i oni od Judejaca,

15. Koji ubiše i Gospoda Isusa i svoje proroke. i nas progoniše, i Bogu ne ugađaju, i protivni su svima ljudima," (1 Solunjanima 2:14-15).