Siguran sam da znate šta je otisak prsta, ali da li znate šta je otisak reči? Vaš otisak prsta je jedinstven, drugačiji od bilo kog drugog otiska prsta na svetu. I zbog toga, se koristiti otisak prsta da bi odgovorili na pitanje ko je bilo šta uradio.

Isto tako je i otisak reči jedinstveni stil koji autor koristi, drugačiji od bilo kog drugog autora na svetu. Koristeći računare, i umetnu ineligenciju, možemo danas utvrditi autorov otisak reči i koristiti taj otisak reči upoređujući ga sa otiskom reči drugog autora i tako možemo odgovoriti na pitanje, ko je autor ovo ili ono napisao? Ta tehnologija nam pomaže da odgovorimo na drugo pitanje, ono koje postoji

već skoro 200 godina. Pitanje, ko je zaista napisao Mormonovu knjigu? Ono što bih želeo da vam danas pokažem je kako nam računari pomažu da odgovorimo na to pitanje.

Džozef Smit je rekao da su Mormonovu knjigu napisali proroci koji su živeli na američkom kontinentu pre hiljada godina. Da su ti proroci pisali na metalnim pločama svedočeći o Isusu Hristu i njegovom jevanđelju. Te ploče su prenošene od proroka do proroka dok nisu došle u ruke proroka po imenu Moroni koji ih je zakopao da bi se očuvale, a kasnije je "kao" anđeo Božji došao Džozefu Smitu sa

zadatkom da prevede te ploče na engleski jezik darom i moći Božjom.

Kritičari tvrde da je Džozef Smit napisao Mormonovu Knjigu ili da je plagirana iz spisa čoveka po imenu Solomon Spolding ili da ju je napisao Oliver Kauderi. Šta nam moderne studije teksta te knjige govore? Pre svega, dozvolite mi da objasnim kako se tekst te knjige proverava kompjuterom i umetnom inteligencijom.

 

Test te knjige se analizira u upotrebu reči,fraza i obrasca koje autori koriste nesvesno. Računari to mogu da uoče i to pomaže u identifikaciji autorovog pisanja reči.

Sada, možda biste postavili opravdano pitanje. Koliko su tačne te studije otisaka reči? Studije otisaka reči su uspešno identifikovale dela Vilijama Šekspira, Džejmsa Medisona, Džejn

Ostin, a nedavno i knjigu koja je izašla 2013. godine pod nazivom „Kukavičji poziv“ koju je napisao autor po imenu Robert Galbret. Dakle počeli su da se pitaju ko je taj Robert Galbret. Pozvali su čoveka po imenu Patrik Ula, profesora informatike na Univerzitetu Dukejn, da sprovede studiju otiska reči u toj knjizi. Ono što su otkrili jeste da Robert Galbret nije bio Robert Galbret. U stvari, on je bio žena i to baš poznata autorka. DŽ. K. Rouling. Zato su joj prišli i pitali je: „Da li ste vi Robert Galbret?“

Ona je priznala da jeste. A onda su je pitali: „Zašto biste uradili tako nešto? Vi ste neverovatna autorka.“ Evo šta je rekla. „Biti Robert Galbret je bilo tako oslobađajuće iskustvo. Bilo je divno objavljivati bez preterivanja i očekivanja i čisto zadovoljstvo dobiti povratne informacije pod drugim imenom.“

Dakle, da li je DŽ. K. Rouling prevarila neke od čitalaca? Da, jeste. Da li je prevarila računare? Ne, nije. Dakle, hajde sada da razgovaramo o studijama otisaka reči koje su urađene o Mormonovoj knjizi. Bilo ih je pet, ali mi ćemo se fokusirati na Hiltonovu studiju. Hiltonova studija je bila fascinantna. Tokom perioda od sedam godina, sprovodili su studije otisaka reči. I nisu to bili samo istraživači crkve svetaca poslednjih dana. Na istraživanju su učestvovali Jevreji i agnostici. I ovo je bio njihov fokus. Uzeli su spise Nefija, jednog od autora, jednog od proroka u Mormonovoj knjizi, i utvrdili su njegov otisak reči. Zatim su ga uporedili sa otiskom reči Džozefa Smita, Solomona Spoldinga i Olivera Kaudirija. Zatim su uzeli drugog autora, pisca, proroka u Mormonovoj knjizi po imenu

Alma, utvrdili su njegov otisak reči i uradili potpuno isto. Šta su pronašli? Pa, zaključak broj jedan je bio da je statistički neodbranjivo predlagati Džozefa Smita ili Olivera Kaudirija ili Solomona Spoldinga kao autora 30.000 reči iz rukopisa Mormonove knjige koji se pripisuju Nefiju i Almi. Pa, zatim su uradili još jednu stvar koja je bila još fascinantnija za mene.

Uzeli su Nefijeve spise i njegov otpečatak i uporedili ih sa spisima Alme i njegovim otiskom. Jer ako je Mormonovu knjigu napisao jedan autor, ti otisci bi se pokazali kao isti. Šta su otkrili? Pa, šanse da su Nefi i Alma isti autor su jedna prema 15 triliona. Dakle, šta zaključuju? A šta mi zaključujemo?

Ko je zaista napisao Mormonovu knjigu? Pa, svedočim da to nije bio Džozef. Nije bio Solomon. Nije bio Oliver.

 

Mormonovu knjigu su zapravo napisali drevni Božji proroci koji su živeli na američkom kontinentu i

svedočili o Hristu i prenosili te ploče od proroka do proroka dok nisu došle u ruke čoveka po imenu Džozef Smit, koji ih je, darom i moći Božjom, preveo na engleski.

Mormonova knjiga je istinita. I ta knjiga svedoči da je istinita kao i poziv Džozefa Smita. To je jedan od velikih svedoka, jedan od velikih plodova proroka Džozefa Smita. Sećate se da nam je to Isus rekao, kako možemo prepoznati prave proroke. Prepoznaćete ih po njihovim plodovima.

A Mormonova knjiga je taj plod, jer nas bodri da sledimo Isusa Hrista.

 

Nego Mormonova knjiga je jedna knjiga i ima mnogo teksta, ok, manje nego u Bibliji. Znaš li koliko zlatnih ploča treba za sav taj tekst. Na kojem originalnom jeziku je bila napisana mormonova knjiga, je li to bio neki anđeoski jezik?