DA LI HRIŠĆANI TREBA DA SE BAVE SPORTOM

I ako će mnogi možda na prvi pogled zaključiti da pitanje iz naslova nema veze sa pojmom vere, ono je vrlo ozbiljno, i itekako je povezano sa verom.

Ono zadire u pojam Božjeg prvobitnog plana i promisla, kao i njegove volje za svet i čoveka, i na kraju smisla ljudskog života.

Naime, Bog je stvaranjem zemlje i života na njoj - prve ljude koje je stvorio obdario slobodom izbora.

Bitno je napomenuti da su ljudi stvoreni za Boga, i jedino sa njime i u njemu oni mogu opstati - po zakonu uzroka i posledica.

Gospod Isus Hristos je ovaj uzročno posledični princip objasnio pojmom čokota i loze.

"Ja sam čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa.

Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.

Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam.

Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici" ( jevanđelje 15. 5 - 8 ).

Po ovom principu - posledica može postojati jedino zahvaljujući uzroku.

Ona ne može egzistirati nezavisno, i odvojena od njega pretvara se u ništavilo.

U realnosti postoje samo dva izbora koje ljudi mogu odabrati.

To je život u zajednici sa Bogom kao uzrokom i izvorom života, i ispunjavanja Božje volje date za njihovo dobro.

I sa druge strane život nezavistan od Boga, u kome samovolja zauzima prvo mesto u ljudskom životu - što je siguran put propasti i ništavila.

Nakon pada prvih ljudi opisanog u biblijskom izveštaju o stvaranju - svetom je zavladalo opšte stanje samovolje, gde ljudi nisu pitali Boga ni za šta.

A ovo je bilo posledica zloupotrebe slobde izbora, pri čemu su oni sami birali svoj životni put nezavistan od Boga, i kreirali svoj lični smisao života po svojim sopstvenim merilima i zamislima.

Biblija govoreći o poslednjem vremenu neposredno pre Hristovog 2 dolaska - upoređuje to vreme i prilike koje će ga pratiti sa prepotopnim naraštajem, gde je upravo bila izražena ova samovolja:

"Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.

Jer kao što pred potopom jedjahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje udje u kovčeg,

I ne osetiše dok ne dodje potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg" ( jevanđelje po Mateju 24. 37 - 39 ).

Jedan od razloga ove samovolje koja vodi ka tome da ljudi sami biraju sopstvene životne puteve i njegov smisao - je taj, što život bez zajednice sa Bogom prirodno nosi sa sobom određene negativne pojave, koje se ispoljavaju u osećanjima otuđenosti i besmisla.

U takvom stanju čovek pokušava da ta osećanja eliminiše, i ostvari sebe i svoj život u ovom svetu.

Tako su tokom istorije stvorena različita pomagala za eliminaciju osećanja otuđenosti i besmisla, među kojima su između ostalog zabava i sport, ili kombinacija oba.

U tom cilju još u ranoj prošlosti ljudi su pokušavali da ispune smislom svoju praznu svakodnevicu.

Tako su podignuta zdanja za zabavu, a među njima i arene ili koloseumi, u kojima su se između ostalog održavale gladiatorske borbe, gde su ljudi dolazili radi zabave, uživanja u predstavama borbi, i navijanja za svoje omiljene idole.

U staroj Grčkoj organizovane su nacionalne olimijske igre u čast bogova sa Olimpa.

Pobednici na ovim igrama su bili krunisani diademom ili lovorovim vencem, proslavljani kao Bogovi, i obasipani slavom i čašću sa tribina punih ljudi koji su klicali svojim idolima.

Sve ove manifestacije su bile preteče danasnjih sportskih igara i takmičenja, koji isto kao i u prošlosti imaju za cilj veličanje ljudske slave.

Danas je sport jedan od naunosnijih i najprestižnijih zanata u modernom društvu, koji sa sobom donosi slavu, i materijalno bogatstvo u enormno velikim količinama.

Vrlo često se u različitim televizijskim emisijama, ili u reklamama i putem plakata - mogu čuti i videti pozivi roditeljima da upišu decu u neki od mnogobrojnih sportskih klubova sa različitim vrstama sportova.

Bavljenje sportom se veliča kao nešto pozitivno što izgrađuje ličnost i karakter deteta u pozitivnom smislu.

Ipak, ako pogledamo istini u oči - ova tvrdnja ne može da prođe test realnosti.

Mora se napomenuti 'da se ovde ne radi o telesnom vežbanju, jer ono je potrebno radi očuvanja psihofizičkog i duševnog zdravlja koji su usko povezani, i pozitivno utiče na kvalitet duhovnog života.

A vežbati se može na svakom za to prikladnom mestu, kod svoje kuće, u prirodi, u sali, na poslu...

Ovde se isključivo radi o aktivnom organizovanom bavljenju sportom.

A takav vid sporta nosi sa sobom mnoge negativne elemente, koji imaju negativan uticaj na ceo psihofizički i duševni sklop čoveka, kao i na kvalitet duhovnog života.

Fizički negativni elementi se tiču čestih povreda koje sportisti doživljavaju u toku učestvovanja u određenim sportskim aktivnostima, za šta postoji i mnoštvo slučajeva u kojima su sportisti doživljavali i teže povrede - koje su u nekim slučajevima vodile i do toga da završe u invalidskim kolicima kao doživotni invalidi, ili one sa smrtnim slučajevima.

U ovu grupu spadaju i kriminalne aktivnosti takozvane sportske mafije, koje se ispoljavaju u enormnom bogaćenju sportista i sprtskih radnika i rukovodioca, nameštanju sportskih rezultata, utaji novca od prodaje sportista od strane rukovodioca sportskih klubova, kao i kockanju putem sportskog klađenja i nameštanju utakmica u dosluhu sa rukovodiocima sportskih klubova.

Ovo sve pokazuje da novac u sportu igra glavnu ulogu.

Duševni negativni elementi se tiču unutrašnjeg stanja koje sportisti doživljavaju tokom i nakon učestvovanja u sportskim aktivnostima, i podrazumevaju "emotivnu razdražljivost usled prekomernog lučenja adrenalina, ili korišćenja suplemenata u vidu proteina i doping sredstava, pritajen ili vidljivo ispoljen unutrašnji gnev koji je izazvan efektom rivalstva, ili zbog gubitka i neostvarenog željenog rezultata tokom takmičenja, usled sportske nepravde od strane sudija..."

Posledice svega ovoga su česte tuče sportista sa rivalima, gnev praćen psovanjem, nasilničkim ponašanjem nad stvarima, nasilje u porodici, nasilničko ponašanje u društvu, razuzdan svetovan način života, loš odnos sa drugim ljudima, često menjanje partnera, u nekim slučajevima i silovanje..

Sve ovo pokazuje - da bavljenje organizovanim sportom nije ni u kom slučaju nešto pozitivno što izgrađuje ličnost i karakter deteta ili čoveka u pozitivnom smislu, već da ono urušava ličnost i karakter i od čoveka pravi nepredvidivu pritajenu zver, na čije unutrašnje stanje utiču ovi pomenuti negativni elementi.

Ponavljam 'ovde se ne radi o telesnom vežbanju jer ono je potrebno radi očuvanja psihofizičkog i duševnog zdravlja koji su usko povezani, i kvaliteta duhovnog života.

Na kraju, odgovor na pitanje 'da li Hrišćani treba da se bave sportom, sa akcentom na organizovani sport - je jasan.

Ne treba ni u kom slučaju.

A razlog je uz sve pomenuto taj - što ideja sportskih takmičenja ima poreklo u mnogoboštvu.

A Hrišćani ne treba da učestvuju ni u čemu što ima mnogobožačka obeležja koja bi poremetila njihovu veru i odnos sa Bogom.

Božja reč savetuje:

"Ne vucite u tudjem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom?

Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom?

Ili kako se udara crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.

Zato izidjite izmedju njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti,

I biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj" ( 2 poslanica Korinćanima 6. 14 - 18 ).

Na drugom mestu, Bog je svakom čoveku rođenjem dao jednu misiju koju za života treba da ispuni.

Ta misija je "da spozna Boga i njegovu volju, i njegov plan spasenja, da ovaj plan sprovede u delo tako što će mu potpuno predati sebe i svoj život, i uz njegovu pomoć doživeti iskustvo obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom, i time ostvariti jednu prisnu zajednicu sa njim.

Ova misija predstavlja jedini smisao i svrhu ljudskog života, u ovom svetu greha i zla, i prolaznosti i smrti.

Onima koji krenu nezavisnim putem u odnosu na Boga, i zanemare ovu misiju koju je dao za čovekovo dobro, i u samovolji počnu da slede svoje lične životne ideale, ne pitajući njega ni za šta - Bog daje jedan savet sa jasnom porukom o posledicama takve odluke:

"Raduj se, mladiću, za mladosti svoje, i neka se veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje vodi i kuda oči tvoje gledaju; ali znaj da će te za sve to Bog izvesti na sud.

Ukloni dakle žalost od srca svog, i odrini zlo od tela svog, jer je detinjstvo i mladost taština" ( knjiga propovednika 11. 9 - 10 ).

"I tako, sine moj, čuvaj se onog što je preko ovog...

Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku.

Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" ( knjiga propovednika 12. 12 - 14 ).

U pogledu ljubavi prema svetu, i težnje čoveka za ljudskom slavom - Gospod upućuje sledeće reči:

"Ne ljubite svet ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očeve u njemu.

Jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta.

I svet prolazi i želja njegova; a koji tvori volju Božiju ostaje doveka" ( 1 poslanica Jovanova poslanica 2. 15 - 17 ).

"Jer je svako telo kao trava, i svaka slava čovečija kao cvet travni: osuši se trava, i cvet njen otpade;

Ali reč Gospodnja osaje doveka. A ovo je reč što je objavljena medju vama" ( 1 poslanica Petrova 1. 24 - 25 ).

Bogu danas trebaju ljudi potpuno predani i posvećeni njegovoj službi, kroz koje bi on radio na širenju jevanđoske istine o spasenju.

Danas je takvih ljudi vrlo malo, jer je svet podlegao pod uticajem opšte samovolje i svetovnosti.

Ovakvo stanje je vladalo još u starom zavetu, i Božja reč govori o tome:

"Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga; pronevaljališe se i zagrdeše u bezakonju, nema nikoga dobro da tvori.

Bog s neba pogleda na sinove čovečije da vidi ima li koji razuman, i traži li koji Boga.

Svi zastraniše, svi se pokvariše, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednog.

Zar neće da se orazume koji god čine bezakonje, jedu narod moj kao što jedu hleb, i ne prizivaju Boga?" ( psalam 53. 1 -4 ).

Ovakvo stanje vlada i danas u velikoj meri.

Zato će Gospod sam uskoro raditi silno na spasenju sveta, i pozvaće sve ljude na versko probuđenje, i aktivnu pripremu za Hristov 2 dolazak u slavi.

Amin!

A uh, ovo je selektivno birkanje i dobar primjer kako ne biti objektivan.

Čak i da je točno da je sport poganski, ne znam kako autor danas funkcionira u svijetu koji ima dane u tjednu, mjesece, različite izume, npr. glazbene instrumente, različita oruđa, oružja koja su koristili pogani, ne znam...

Ako je netko nekad na nekom borilištu bio u čast nekog božanstva, to je njihov problem...