Da li su sinovi ispunili očev amanet - crkva i njena misija u istoriji

DA LI SU SINOVI ISPUNILI OČEV AMANET - crkva i njena misija u istoriji

Jedan otac je imao dva sina.

pozvao ih je i rekao im "ostavljam vam u amanet ova dva sanduka.

Nakon moje smrti otvorite ih, tu se nalazi cela moja zaostavština, i nadam se da će te sa njom postupati mudro"

Kada je otac umro braća su podelila sanduke.

Prvi sin je otvorio sanduk i unutra našao oklagiju, džak brašna, džak soli, modle, i posude za testo i vodu.

Drugi sin je otvorio sanduk, i tamo pronašao sekiru, testeru, čekić, klješta, turpije, šmirgle, i pregršt eksera.

U jednom od sanduka je bilo i pismo u kome je pisalo:

"Draga deco.

Ovo što sam vam ostavio je sve što vam je potrebno za život.

Ako ove stvari iskoristite mudro, i držite se zajedno - bićete srećni"

Da li su sinovi iz ove priče poslušali očev savet - nije poznato.

Postoji jedna druga priča u kojoj je Otac takođe ostavio nešto u amanet svojim sinovima, i jedno pismo u kome je dao uputstva za rukovođenje svojom imovinom.

U pogledu ove priču se pouzdano zna da je jedan sin poslušao Očev savet, a drugi ne.

Naime, sagledavajući simboliku gore opisane priče o ocu i dva sina - otac predstavlja Gospoda Isusa Hrista.

Sinovi predstavljaju dve grupe ljudi u istoriji.

Oni koji su poslušali savet Gospoda Isusa Hrista, i oni koji ga nisu poslušali.

Očev amanet opisan u sadržaju dva sanduka koje je ostavio sinovima, koji sadrže pekarske i građevinske elemente, kao i pismo - predstavljaju sredstva za izgradnju temelja duhovnog života.

Stvari u prvom i drugom sanduku - simbolično predstavljaju reč Božju kao duhovnu hranu, koja je u bibliji opisana kao dobro seme iz koga nastaje žito od koga se pravi hleb, i kojom čovek verom izgrađuje sebe za carstvo nebesko.

Isus je u jevanđelju ispričao jednu priču o dva čoveka, od kojih je jedan napravio kuću na pesku, a drugi na dobroj zemlji i temelju, što je dovelo do toga da se jedna kuća sruši pod naletima vetra, a druga ostane netaknuta:

"Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu:

I udari dažd, i dodjoše vode, i dunuše vetrovi, i napadoše na kuću onu, i ne pade; jer beše utvrdjena na kamenu.

A svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, on će biti kao čovek lud koji sazida kuću svoju na pesku:

I udari dažd, i dodjoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše u kuću onu, i pade, i raspade se strašno" ( jevanđelje po Mateju 7. 24 - 27 ).

U odnosu na ovu priču, Isus je apostolima pa time i svojoj crkvi dao zapovest - da sve ono što je on učio i propovedao objavljuju svetu, i da uče ljude jevanđeoskim istinama.

Prvi takav nalog Isus je dao svojim učenicima u toku svoje misije:

"A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doći.

A reče im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.

Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce medju vukove.

Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu.

U koju god kuću udjete najpre govorite: Mir kući ovoj.

I ako dakle bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama.

A u onoj kući budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću.

I u koji god grad dodjete i prime vas, jedite šta se donese pred vas.

I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije..." ( jevanđelje po Luci 10. 1 - 9 ).

Drugi nalog je dao na kraju svoje misije - neposredno nakon svog vaskrsenja:

"Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih...

Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin" ( jevanđelje po Mateju 28. 19 - 20. ).

Ako pogledamo ovu zapovest u kontekstu opisane priče o ocu i dva sina - možemo zaključiti 'da ona predstavlja amanet koji je Bog dao svojoj crkvi u pogledu novozavetne misije objave jevanđelja.

Crkvi je dato da propoveda jevanđelje, i da uči svet da drži sve što je Isus propovedao.

Odgovor na pitanje 'da li je crkva poslušala ovu Božju zapovest - nalazi se u u biblijskom i istorijskom kontekstu.

Za života apostola crkva je realativno obavljala misiju koja joj je poverena, i držala se biblijskih principa vere, jer su apostoli to činili, i upućivali lokalne crkve koje su osnivali u raznim krajevima da po njihovom primeru aktivno obavljaju misiju objave jevanđelja, i upućuju verne da žive po načelima biblije.

Nekoliko primera to svedoče:

"A u dan subotni izidjosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale.

I jedna bogobojazna žena, po imenu Lidija, iz grada tijatirskog, koja prodavaše skerlet, slušaše: i Gospod otvori srce njeno da pazi na reči Pavlove" ( dela apostolska 16. 13 - 14 ).

"I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju;

I pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa.

I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom" ( dela apostolska 4. 29 - 31 ).

"Zaklinjem te, dakle, pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima, dolaskom Njegovim i carstvom Njegovim:

Propovedaj reč, nastoj u dobro vreme i u nevreme, pokaraj, zapreti, umoli sa svakim snošenjem i učenjem;

Jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe,

I odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama.

A ti budi trezan u svačemu, trpi zlo, učini delo jevandjelista, službu svoju svrši" ( 2 poslanica Timotiju 4. 1 - 5 ).

"I imamo najpouzdaniju proročku reč, i dobro činite što pazite na nju, kao na videlo koje svetli u tamnom mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašim.

I ovo znajte najpre da nijedno proroštvo književno ne biva po svom kazivanju;

Jer nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetog Duha govoriše sveti Božiji ljudi" ( 2 poslanica Petrova 1. 19 - 21 ).

Isus je u pogledu reči Božje rekao:

"Posveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina" ( jevanđelje po Jovanu 17. 17 ).

"Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh duh su i život su" ( jevanđelje po Jovanu 6. 63 ).

Istorija svedoči da su se nakon smrti apostola, a sa početkom 2 polovine 2 veka - u jednom delu Hrišćanske crkve dogodile drastične promene.

Pod uticajem mnogoboštva, a u težnji da se ograde od svega što je imalo Jevrejska obeležja, a iz razloga opšteg progonstva Jevreja od strane Rima zbog 2 ustanka 132 godine pod vodstvom Simona Bar Kohbe protiv Rima - pojedine crkve, sa akcentom na Rim i Aleksandriju - u to vreme prave kompromis sa Rimskom mnogobožačkom filozofijom, i unose u crkvu mnogobožačke elemente.

Između ostalog menjaju crkveni enterijer i eksterijer, unose paganske idole u vidu slika i kipova i preoblače ih u Hrišćansko ruho, uspostavljaju obredno ritualnu praksu kao vid bogosluženja - po mnogobožačkom modelu, kađenje kandilima, paljenje sveća, prekrštavanje rukom, crkveno pojanje - čime zamenjuju propovedanje iz reči Božje kao primarni cilj.

Isusovu žrtvu i posredničku službu u nebeskoj Svetinji u korist čoveka i njegovog spasenja - zamenjuju stvaranjem kulta svetaca i Marije, i na Hristovo mesto postavljaju dogmu o umrlim ljudima kao posrednicima pred Bogom, kojima posvećuju praznike i svetkovine, i kojima služe u crkvi i upućuju im molitve.

Takođe u zavisnosti od podnevlja - uvode mnoštvo običaja koji poreklo imaju u mnogoboštvu, magiji, i okultizmu.

Ujedno, zabranjuju vernicima laicima čitanje biblije reči Božje na narodnom jeziku.

Tako je mnogoboštvo polako bilo infiltrirano u crkvu, pod plaštom Hrišćanstva.

Na to je u velikoj meri uticala i najezda mnogobožačkih novoobraćenika u Hrišanstvo, koji se prethodno nisu odrekli mnogoboštva, već su ga doneli sa sobom u novu veru.

Crkveni sabori su potom ovo mnogoboštvo zvanično legalizovali u crkvenu praksu.

Tako su iskrivili i sam smisao i kriterijume spasenja opisane u bibliji, i postavili svoje lične.

Sledeći spisak daje uvid u ovu legalizaciju mnogoboštva u crkvi.

300 GODINE UVEDENA MOLITVA ZA MRTVE

320 PALJENJE SVECA I OSENJAVANJE ZNAKOM KRSTA

336 NA SABORU U LAODIKEJI UVEDENO PRAZNOVANJE NEDELJE

431 POCELO OBOZAVANJE MARIJE PRVI PUT NAZVANA MAJKA BOZJA

500 SVESTENICI POCELI DRUGACIJE DA SE OBLACE OD DRUGIH LJUDI

593 PAPA GRGUR USPOSTAVLJA DOGMU O CISTILISTU

600 UVEDENA MOLITVA NEPOSREDNO MARIJI, ANDJELIMA I SVECIMA

786 ODOBRENO OBOZAVANJE KRSTA, IKONA I RELIKVIJA

850 UVEDENA UPOTREBA VODE KOJU BLAGOSILJA SVESTENIK

965 PAPA JOBAN XIII USPOSTAVIO KRSTAVANJE ZVONA

995PRVI PUT PAPA JOVAN XV KANONIZUJE UMRLE SVECE

1215 NA LATERANSKOM KONCILU USPOSTAVLJENO ISPOVEDANJE SVESTENIKU UMESTO BOGU

1229 KONCIL U VALENSIJI ZABRANJUJE VERNICIMA LAICIMA UPOTREBU BIBLIJE KOJU JE PROGLASIO ZABRANJENOM KNJIGOM

1251 SIMON STOK ENGLESKI MONAH UVODI BROJANICE

1545 KONCIL U TRENTU IZJEDNACIO TRADICIJU I BIBLIJI

TOKOM 12 VEKA UVEDENO KRSTAVANJE MALE DECE

Sve ovo gore opisano Hristovi Apostoli su predvideli:

"Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući medju vas teški vuci koji neće štedeti stada;

I izmedju vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom" ( dela apostolska 20. 29 - 30 ).

"Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevandjelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom,

Koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevandjelje Hristovo.

Ali ako i mi, ili andjeo s neba javi vam jevandjelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!

Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevandjelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!" ( Galatima poslanica 1. 6 - 9 ).

"Ne vucite u tudjem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom?

Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom?

Ili kako se udara crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.

Zato izidjite izmedju njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti,

I biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj" ( 2 poslanica Korinćanima 6. 14 - 18 ).

Zanemarujući reč Božju - ljudi su u nemogućnosti da spoznaju istinu iz prve ruke masovno pristupali crkvi, širokogrudo prihvatajući crkvene dogme obučene u Hrišćansko ruho, i prodajući jeftino svoje poverenje vladajućoj svešteničkoj klasi.

Tako smo danas došli u stanje, u kome se svet nalazi u sveopštoj duhovnoj tami, a sve zahvaljujući vladajućim crkvama koje su svet držale i danas ga drže u neznanju u odnosu na reč Božju, i nisu obavljale niti danas obavljaju misiju propovedanja jevanđelja - koju je Bog posredstvom Isusa Hrista i apostola dao novozavetnoj crkvi.

Nasuprot tome, one su još i progonile one koji su ovu misiju obavljali, i držali se pisma kao jedinog pravila vere, što možemo videti u istoriji mračnog srednjeg veka.

Još jedna pojedinost koju treba pomenuti je ta 'da su se crkve tokom istorije - što čine i danas, bavile politikom i vođenjem i blagosiljanjem ratova, i kreiranjem svetskih zavera.

Tako možemo slobodno reći 'da su crkve najodgornije za sva zla koja postoje u svetu, kao i za samu pojavu ateističke filozofije - od vremena nakon Hrista, i smrti apostola - do danas.

Ipak, u istoriji su uvek postojali Hrišćani koji su se držali svete Božje reči, slali misionare u sve delove sveta, i propovedali njene istine gde god je to bilo moguće, bez obzira na progonstva.

Danas kada se istorija privodi svome kraju, i svi događaji pokazuju da je Hristov dolazak pred vratima - nikada nije bilo potrebnije da se ljudima objave spasonosne istine jevanđelja, i svet pozove na duhovno probuđenje.

Crkve se nalaze u duhovnom mrtvilu, i oni koji bi trebali da ovu misiju obavljaju - spavaju smrtnim snom.

Ali ma koliko ovo stanje bilo beznadežno - Bog uvek ima alternativu.

A njegova alternativa se sastoji u tome 'da će on sam svojim ličnim zalaganjem završiti delo na zemlji, i pozvati i crkve i svet na duhovno probuđenje.

Nakon čega će Hristos doći u sili i slavi.

Amin!