RAZJEDINJENOST, I JEDNOUMLJE U GOSPODU

Iako svi živimo u jednom svetu -

Ljudi su podeljeni na svim nivoima, i ne mogu da se dogovore oko najednostavnijih stvari, a da ne govorimo o globalnim pitanjima.

Tako postoje paradoksalnosti, i suprodstavljen odnos radosti i tuge, odobravanja i neodobravanja, istine i laži - koje su osnovni uzrok sukoba u svetu.

Evo samo par od bezbroj primera:

Danas postoji dozvoljen lov i ribolov u svrhu zabave i sporta, ili radi novca.

Tako neko ko ubije životinju - on je zbog toga radostan.

Sa druge strane, neko ko voli životinje - on je zbog toga tužan.

Dalje.

Rat je, i neki ljudi pobiju sve muškarce u nekom selu - radosno pevajući nacionalističke pesme.

A žene tih ubijenih ostanu plačući i naričući.

Još jedan slučaj.

Održava se žurka u kafiću - sa muzikom, igranjem, i radošću.

A u stanu iznad - čovek je tužan jer ne može da spava od glasne muzike.

Pitanje je 'ko je sada ovde u pravu.

Oni koji se raduju.

Ili oni koji tuguju?

Jedna grupa rećiće 'da su u pravu jedni, a druga grupa 'drugi.

Ko je tu u pravu.

Jedna od zapovesti zapisanih u Božjoj reči je "Budite jedne misli medju sobom" ( Rimljanima 12. 16 ).

Ali, nažalost, i među Hrišćanima vlada opšte razjedninjenje u stavovima, i svi govore kako su oni ispravni.

Tako vidimo da pripadnici iste crkve imaju različite stavove.

U ovim danima posebno o aktuelnim ratovima, i ko tu ratuje na pravoj strani a ko na pogrešnoj.

Da ne govorimo o verskim uverenjima.

Pravi Hrišćani trebaju da imaju stavove koji su u skladu sa onim što im Duh Sveti svedoči, i sticanjem Hristovog uma.

A za to je potrebno odricanje od samoga sebe.

"ko ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.« (Matej 16,24)

"Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo" ( 1 Korinćanima 2. 15 - 16 ).

Po samoj logici ovakav svet ne može da opastane, i okončaće se Hristovim 2 dolaskom u slavi, kada će Bog stvoriti novi svet radosti, ljubavi, i mira.

IZGRADNJA KARAKTERA - USLOV SPASENJA

Izgradnja karaktera je jedna od najvižnijih pojedinosti u bibliji u opštem smislu, jer ona predstavlja temelj biblijske nauke o spasenju - od koje zavisi da li će mo se jednoga dana naći u carstvu nebeskom ili ne.

Šta predstavlja izgradnja karaktera, i kako se ona ostvaruje u nama.

Po bibliji svi ljudi su po prirodi grešni.

Oni se rađaju sa klicom greha, i urođenom sklonošću ka grehu - nasleđenom od naših praroditelja Adama i Jeve, a kao posledica njihovog pada.

Bog je stvorio prve ljude kao savršena sveta moralna bića.

Njihovom odlukom da se neposlušnošću odvoje od Boga tvorca - oni su doživeli duhovni i moralni pad.

Uzrok ovog pada je bio jedan anđeo po imenu Lucifer, koji je prvo biće u istoriji svemira u kome se pojavila ova klica greha, koja je njegovim posredstvom prenesena na prve ljude - koji su na njegov nagovor prekršili Božju zapovest, a potom i naslednim putem i na sve njihove potomke do danas.

Greh se ne može objasniti zemaljskim kategorijama - jer to nije objekat fizičke prirode.

Greh je manifestacija jedne razarajuće destruktivne sile - kao posledice neposlušnosti i kršenja moralnih principa koje je Bog dao za dobrobit svih stvorenja u kosmosu.

Ova sila neposlušnošću deluje na stvorena bića, i navodi ih da se ponašaju suprotno moralnim principima.

Ona stvara efekte otuđenosti od Boga tvorca, i ima razarajuće dejstvo na karakter i ličnost stvorenih bića - usled čega se u njima rađaju suprotni principi od Božanskih "duševni nemir prožet zebnjom i neizvesnošću, tuga, sebičnost, mržnja i gnev, bratoubilaštvo, samoveličanje, i na kraju fizička smrt.."

Padom prvih ljudi - Bog je stvorio plan spasenja čoveka iz ropstva greha i od njegove sile.

Plan koji podrazumeva njegovog vraćanje u stanje duhovnog i moranog savršenstva u kome su u početku bili praroditelji Adam i Jeva.

Ovaj plan podrazumeva 'da će Bog u određenom trenutku poslati spasitelja koji će se žtvovati za čoveka i preuzeti njegove grehe na sebe, i posledicu greha - a to je smrt, i umreti umesto njega.

Ovaj plan se ostvario dolaskom Gospoda Isusa Hrista na ovaj svet, i njegovom smrću na krstu u korist čoveka i njegovog spasenja.

Da bi se ovo spasenje praktično ostvarilo u čoveku - on treba da učini određene korake, koji upravo podrazumevaju najvažniji elemenat - a to je izgradnja karaktera.

Ona počinje u onom trenutku kada čovek svestan svog grešnog stanja u kome se nalazi, i da sam svojom silom ne može da iz njega izađe - verom prihvati Gospoda Isusa Hrista za svog ličnog spasitelja, i njegovu žrtvu kao otkup za prošle grehe.

Ovaj čin vere i prihvatanja vodi čoveka ka tome - da potpuno sebe i svoju volju preda Bogu, što rezultuje iskustvom obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom.

Duh Sveti koji je dat da čoveku pomaže u ovom procesu posvećenja i izgradnje karaktera - od tog trenutka kroz male i velike čovekove pobede putem svakotrenutačnog predanja sebe Bogu, i gledanjem u Hrista - izgrađuje čoveka karakterno, dok ne dostigne savršenstvo u visini mere rasta Hristova - što je preduslov za ulazak u carstvo nebesko.

U vezi ovog iznesenog biblija kaže sledeće:

"Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.

I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla" ( knjiga proroka Joila 2. 12 - 13 ).

"I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših.

I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.

I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete" ( knjiga proroka Jezekilja 36. 25 - 27 ).

"Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.

Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je.

Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.

Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rodjen od Duha" ( jevanđelje po Jovanu 3. 5 - 8 ).

"Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;

Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u laži čovečijoj, putem prevare;

Nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.

Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomaže dobro po meri svakog uda, i čini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi" ( Efescima poslanica 4. 13 - 16 ).

Mnogi takozvani Hrišćani imaju opšte neznanje šta vera jeste u svojoj suštini, i šta znači verovati na osnovu biblije.

Oni smatraju - često naučeni od strane crkvenih autoriteta, da se vera sastoji od obavljanja formalnih obredno ritualnih radnji - u crkvi ili van nje, i da je to vrh ledenog brega, i sasvim dovoljno za ulazak u carstvo nebesko.

U takvom nedostatku svesti šta vera jeste i šta znači verovati - oni i ne osećaju potrebu za bilo kakvom promenom u njima samima, pa s tim u vezi i za izgradnjom karaktera, jer je njihova savest umrtvljena formalnom obrednom ritualnom sužbom, pri čemu oni sebe tapšu po ramenu - živeći u samoobmani da Bog prima takvu službu, bez da su doživeli unutrašnju promenu srca i misli.

Ovo se može prikazati primerima zapisanim u bibliji.

Prvi primer je Isusova priča o svadbi careva sina, i govori o caru koji je pozvao zvanice na svadbu, i o čoveku koji je na tu svadbu došao bez svadbenog ruha.

"Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.

I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.

Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu.

A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.

A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.

A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.

Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.

Idite dakle na raskršće i koga god nadjete, dozovite na svadbu.

I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nadjoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.

Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.

I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.

Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih" ( jevanđelje po Mateju 22. 2 - 14 ).

Car u ovoj priči je Bog nebeski.

Isus u ovoj priči u slici pozivanja na svadbu - ukazuje na poziv koji Bog upućuje svim ljudima da postanu pripadnici njegovog carstva slave - koje će on uspostaviti prilikom Hristovog 2 dolaska u slavi.

Čovek koji je došao bez svadbenog ruha - predstavlja sve ljude koji sebe nisu predali Bogu i doživeli obraćenje i nanovorođenje Svetim Duhom, i koji nisu prošli kroz proces posvećenja i izgradnje karaktera - što simbol ruha i predstavlja.

Drugi primer je Isusova priča o deset devojaka, pet mudrih i pet ludih - koje su čekale dolazak ženika ili mladoženje.

"Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i izidjoše na susret ženiku.

Pet od njih behu mudre, a pet lude.

I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja.

A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim.

A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše.

A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret.

Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje.

A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase.

A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi.

A kad one otidoše da kupe, dodje ženik, i gotove udjoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.

A posle dodjoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam.

A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas.

Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći" ( jevanđelje po Mateju 25. 1 - 13 ).

Ova priča ukazuje na Hristov 2 dolazak u slavi.

5 mudrih devojaka predstavlja one ljude koji su sebe potpuno predali Bogu, doživeli iskustvo obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom - što ulje i žišci u ovoj priči i predstavljaju, i koji idu putem posvećenja i izgradnje karaktera.

5 ludih devojaka predstavlja one ljude - takozvane Hrišćane, koji imaju formu vere za koju smatraju da će ih uvesti u Božje carstvo.

Ali nemaju ulja - što predstavlja Duha Svetoga koji putem posvećenja izgrađuje karakter čoveka za carstvo nebesko.

Govoreći o rodovima posvećenja i izgradnje karaktera - biblija kaže:

" A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera,

Krotost, uzdržanje; na to nema zakona.

A koji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama.

Ako u duhu živimo po duhu i da hodimo" ( Galatima poslanica 5. 22 - 25 ).

Praktično gledajući, čovek koji je verom prihvatio Gospoda Isusa Hrista kao ličnog spasitelja, predao sebe potpuno Bogu, i doživeo obraćenje i nanovorođenje Svetim Duhom, on je u svom biću doživeo čudesnu promenu koju nikada sam od sebe ne bi mogao da ostvari.

Ta promena se ispoljava u usađivanju jedne žive ljubavi, radosti, i mira, i ostalih rodova posvećenja - koje čovek oseća u svakom deliću svog bića.

One čine da čovek u praktičnom životu, i svakodnevnom odnosu sa okolinom, delima, rečima, i najmanjim postupcima - prirodno bude sličan Hristu, što je i suština i cilj izgradnje karaktera.

Jer jedino kao takav će moći da uđe u Božje carstvo slave.

Sa druge strane, naš lični primer će ljude dovesti Hristu, jer će ljudi gledajući nas videti Hrista, i sami poželeti da budu slični njemu.

Hristos o ovom ličnom čovekovom primeru koji treba da da ovom svetu kaže:

"Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji.

Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući.

Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je na nebesima" ( jevanđelje po Mateju 5. 14 - 16 ).

Izgradnja karaktera je osnovna preokupacija kojom čovek treba da se bavi u ovom životu.

Posedno u ovom vremenu kada svi znaci ukazuju da živimo u vremenu samog kraja istorije sveta, i Hristovog 2 dolaska u slavi.

Jer će to biti uslov da nas Isus o njegovom dolasku prizna kao svoje, i uvede u Božje večno carstvo slave.

Amin!

VREMENSKI KONTINUITET ZAVRŠNIH DOGAĐAJA, I HRISTOV DRUGI DOLAZAK U SLAVI

Bog nebeski ima precizno vremenski zapisana razdoblja u svom Božanskom proviđenju, u kojima nešto čini u cilju spasenja ovog sveta.

U bibliji postoji više takvih razdoblja i vremenskih proročanstava.

On u skladu s time, ima i precizna vremena u kojima će se odigrati poslednji događaji, pa i sam Hristov 2 dolazak u slavi.

I to otkriva svojim slugama na zemlji, koje poziva u službu, da svetu objave ova vremena, i pozovu ga da se pripremi za kraj istorije, i Hristov 2 dolazak.

U skladu sa tim, dao bih jednu analizu koja se tiče neverovatno preciznog vremenskog kontinuiteta ovih poslednjih događaja, koji su se odigrali u identičnom razmaku od biblijskih sedam i tri godine, što je još jedan od pokazatelja da su ovi događaji vođeni Božanskim planom i proviđenjem.

Ovi događaji datiraju od 2001 godine, kada je Bog podigao reformni pokret najavljen proročanstvom - za probuđenje i reformu crkve, i objavu Hristovog drugog dolaska u slavi.

Analiza 1:

2001 goodine Bog podigao reformni pokret za probuđenje i reformu crkve.

Nakon sedam godina 2008 Bog odbacio rukovodstvo crkve zbog grubog odbacivanja poziva na probuđenje i reformu.

Nakon tri godine 2011 odpočelo izlivanje Božjih sudova - znakom velikog zemljotresa u Japanu, i Novom Zelandu - u mestu sa simboličnim imenom "Krajstchurch - Hristova crkva" čime je prikazana skora propast mnogoboštva, i lažnog otpalog Hrišćanstva.

Nakon sedam godina 2018 završen period koji je Bog dao za probuđenje i reformu crkve.

Nakon tri godine 2021 početak poslednjih događaja, praćenim pandemijom Korona virusom, i velikim vojno ekonomskim ratom velikih sila.

Analiza 2:

2001 Bog podigao reformi pokret za probuđenje i reformu crkve.

Nakon tri godine 2004 Bog me lično uz ostalu braću pozvao u službubu u delu probuđenja i reforme kao propovednika i vesnika Božjeg.

Nakon sedam godina 2011 odpočelo izlivanje sudova Bohjih.

Nakon tri godine 2014 dešavaju se velike poplave u Srbiji i okolini.

Nakon sedam godina 2021 početak poslednjih događaja.

Na kraju, ono što je Bog ovom analizom dao u vezi Hristovog drugog dolaska u slavi je to 'da će Hristos doći u vremenu koje je po kontinuitetu u skladu sa ovom analizom - pokazavši prethodno događaje koji mu prethode.

Kao što vidimo, obe ove analize se završavaju sa 2021 godinom - koja je najavljena direktnim Božjim otkrivenjem kao ona u kojoj počinju poslednji događaji.

To znači, da su narednih 7 godina ključni za kraj istorije i Hristov 2 dolazak u slavi, posebno 2028 godina, za koju postoji verovatnoća da će se tada sam Gospod objaviti i završiti delo na zemlji.

Odnosno, pozvati svet na duhovno probuđenje, i aktivno spremanje za Hristov 2 dolazak u slavi.

Velika verovatnoća je da je to vreme i Isusovog dolaska.

Ali to će mo znati već u godinama koje dolaze.

DA LI SI SREĆAN I ZADOVOLJAN, ILI NE

Sigurno je većini poznata priča "tamni vilaet" koju je iz naroda sakupio i zapisao Vuk Karađić.

"Pripovijeda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj svijeta, pošao u tamni vilaet, gdje se nikad ništa ne vidi.

Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostave ondje ždrebad od kobila da bi ih kobile iz one pomrčine izvele.

Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako positno kamenje, a iz mraka nešto poviče: „Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, ako ne ponese, kajaće se.“ Gdjekoji pomisli: „Kad ću se kajati za što da ga nosim?“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem.“

Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje; onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajati što nijesu, a oni što su ponijeli, što nijesu više"

Ako pogledamo današnja zbivanja u svetu, sa akcentom na ovo područje u kome se trenutno održavaju protesti i štrajkovi nezadovoljnih ljudi svim i svačim, a posebno malim platama, penzijama, gradskim prevozom, ili aktuelnom vlašću, zbog čega su spremni da se i fizički obračunavaju, postavlja se jedno pitanje, kakve životne prilike i okolnosti su čoveku potrebne da bi u ovom životu bio sretan i zadovoljan.

Da li je to život u zemaljskom bogatstvu, koje podrazumeva bogato opremljen stan ili kuću, dobar auto, račun u banci sa pozamašnom sumom novca, i slično.

Šta biblija govori o tome?

Jedno svedočanstvo preživelih logoraša iz logora Aušvic - dobar je primer koji daje odgovor na ovo pitanje sreće i zadovoljstva.

Naime, svedočeći o uslovima koji su vladali na tom mestu u logoru, ovaj čovek je posvedočio, da i pored svih tih okolnosti - čoveku niko nije mogao da oduzme mali deo neba nad njegovom glavom.

Ovo upravo treba da bude primer Hrišćanskog odnosa prema sreći i zadovoljstvu.

Na osnovu ovog primera, a sa biblijske tačke gledišta - čoveku nisu potrebne nikakve prilike i okolnosti da bi bio sretan i zadovoljan, jer sreća i zadovoljstvo se ne nalaze u materijalnim stvarima, ili dobrim ili lošim okolnostima i životnim prilikama, jer one ne predstavljaju izvor čovekove sreće i zadovoljstva.

Sreća i zadovoljstvo se po bibliji nalaze u Bogu.

Drugim rečima, kada čovek stupi u jednu živu zajednicu sa njim, on ujedno spoznaje i smisao i svrhu svog života, pa time i istinsku sreću i zadovoljsto - koje pronalazi u toj zajednici sa Bogom, na šta nikako ne mogu uticati spoljašnje okolnosti i prilike.

Ako i poseduje materijalne stvari, one čoveku nisu same po sebi svrha, već sredstvo za održavanje života.

U tom smislu,

posedovanje materijalnih dobara nije samo po sebi greh, već je to čovekov stav prema njima.

Tako u životu čoveka predanom Bogu - postoji balans između duhovnog i materijalnog, u kome Bog vodi i blagosilja čoveka kako u

duhovnom, tako i u materijalnom smislu.

I na svemu što ima, on odaje zahvalnost Bogu, kako na velikim, tako i malim stvarima.

Čovek koga Bog vodi u svemu, i koji ima izbalansiran odnos između duhovnog i materijalnog, on je zadovoljan, bilo da poseduje puno ili malo. čak i u okolnostima da ne poseduje ništa, čovek ima unutarnji mir, i zadovoljstvo u zajednici sa njim.

Što se tiče nezadovoljstva koje je prisutno među ljudima, u vezi toga postoji jedan paradoks.

Recimo, danas mnogi ljudi žive na mestima gde se ratuje, u okolnostima gladi zbog nedostatka hrane, i straha od smrti, čeznući za nasušnom potrebom, a to je preko potrebni mir.

Sa druge strane, tamo gde se ne ratuje, i gde vlada mir, i gde ljudi imaju sve što što im je potrebno za život, i više od toga, oni su i pored svega toga nezadovoljni, i žele sve više i više.

To pokazuje jednu osnovnu istinu 'da sve što ljudi više imaju, oni

sve više traže, i nezadovoljni su - ma bilo koliko da im se da.

A kada bi sve izgubili, kao pomenuti ljudi u ratnim okolnostima, oni bi žalili za izgubljenim, i tražili bi mrvu hleba kojom bi utolili glad.

Ovaj probem je duhovne prirode, i isključivo je posledica duhovnog siromaštva.

A on podrazumeva činjenicu 'da su svi ljudi na zemlji duhovno siromašni, i da pod teretom tog osećanja koje donosi nemir, zebnju, i osećanje besmisla, pokušavaju da to osećanje popune gomilanjem materijalnog bogatstva, smatrajući da će im materijalna dobra doneti trajnu sreću, mir, i zadovoljstvo.

Ali, pošto se to ne dešava jer ona suštinski ne donose sreću, mir, i zadovojstvo, ljudi ne imajući alternativu - ceo život posvećuju gomilanju materijalnog da bi popunili taj nedostatak u bunaru sopstvenog osećanja duhovnog siromaštva, i ceo život su nesretni i nezadovoljni, jer materijalna dobra ne rešavaju problem njihovog nezadovoljstva.

Rešenje za ovaj problem se nalazi u sticanju duhovnog iskustva, koje se ostvaruje u kontaktu sa Bogom, i ostvarivanju gore pomenute zajednice sa njim, putem koje čovek dobija spoznaju prave prirode sreće i zadovoljstva, i upoznaje sam njihov izvor, a to je Bog.

U odnosu na Hrišćanski koncep zadovoljstva, kao i skromnosti, a sa druge strane težnje za sticanjem čisto materijalnog bogatstva, bez nužnog balansa između materijalnog i duhovnog, u bibliji je zapisano nekoliko citata.

"Dođoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: učitelju! šta ćemo činiti?

A on im reče: ne ištite više nego što vam je rečeno.

Pitahu ga pak i vojnici govoreći: a mi šta ćemo činiti? I reče im: nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom" ( jevanđelje po Jovanu 3. 10 - 14 ).

"A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni telom u šta ćete se obući:

Duša je pretežnija od jela i telo od odela.

Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?

A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?

A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?

Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih.

A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!

I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se;

Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.

Nego ištite carstvo Božije, i ovo će vam se sve dodati" ( jevanđelje po Luci 12. 22 - 31 ).

"Reče Mu pak neki iz naroda: Učitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.

A On mu reče: Čoveče! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?

A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.

Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva.

I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.

I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje;

I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se.

A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti?

Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga" ( jevanđelje po Luci 12. 13 - 21 ).

"Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas.

Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci;

Zlato vaše i srebro zardja, i rdja njihova biće svedočanstvo na vas: izješće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane.

Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dodje do ušiju Gospoda Savaota.

Veseliste se na zemlji, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja.

Osudiste, ubiste pravednika, i ne brani vam se" Jakovu poslanica 5. 1 - 6 ).

Svet je danas zaokupljen samo jednom mišlju, a to je borba za materijalno.

U takvom poretku stvari Bog je nepoznata kategorija.

A bez Boga, čoveku na kraju ne ostaje ništa.

Jedan od najbogatijih ljudi starog zaveta mudri Somon, svestan ove činjenice prolaznosti materijalnog, daje savet svima nama, a on glasi:

"Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku.

Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" ( knjiga propovednikova 12. 13 - 14 ).

On 11. 12. 2024. at 20:53, Laodikeja said:

DA LI SI SREĆAN I ZADOVOLJAN, ILI NE

Sigurno je većini poznata priča "tamni vilaet" koju je iz naroda sakupio i zapisao Vuk Karađić.

"Pripovijeda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj svijeta, pošao u tamni vilaet, gdje se nikad ništa ne vidi.

Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostave ondje ždrebad od kobila da bi ih kobile iz one pomrčine izvele.

Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako positno kamenje, a iz mraka nešto poviče: „Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, ako ne ponese, kajaće se.“ Gdjekoji pomisli: „Kad ću se kajati za što da ga nosim?“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem.“

Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje; onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajati što nijesu, a oni što su ponijeli, što nijesu više"

Ako pogledamo današnja zbivanja u svetu, sa akcentom na ovo područje u kome se trenutno održavaju protesti i štrajkovi nezadovoljnih ljudi svim i svačim, a posebno malim platama, penzijama, gradskim prevozom, ili aktuelnom vlašću, zbog čega su spremni da se i fizički obračunavaju, postavlja se jedno pitanje, kakve životne prilike i okolnosti su čoveku potrebne da bi u ovom životu bio sretan i zadovoljan.

Da li je to život u zemaljskom bogatstvu, koje podrazumeva bogato opremljen stan ili kuću, dobar auto, račun u banci sa pozamašnom sumom novca, i slično.

Šta biblija govori o tome?

Jedno svedočanstvo preživelih logoraša iz logora Aušvic - dobar je primer koji daje odgovor na ovo pitanje sreće i zadovoljstva.

Naime, svedočeći o uslovima koji su vladali na tom mestu u logoru, ovaj čovek je posvedočio, da i pored svih tih okolnosti - čoveku niko nije mogao da oduzme mali deo neba nad njegovom glavom.

Ovo upravo treba da bude primer Hrišćanskog odnosa prema sreći i zadovoljstvu.

Na osnovu ovog primera, a sa biblijske tačke gledišta - čoveku nisu potrebne nikakve prilike i okolnosti da bi bio sretan i zadovoljan, jer sreća i zadovoljstvo se ne nalaze u materijalnim stvarima, ili dobrim ili lošim okolnostima i životnim prilikama, jer one ne predstavljaju izvor čovekove sreće i zadovoljstva.

Sreća i zadovoljstvo se po bibliji nalaze u Bogu.

Drugim rečima, kada čovek stupi u jednu živu zajednicu sa njim, on ujedno spoznaje i smisao i svrhu svog života, pa time i istinsku sreću i zadovoljsto - koje pronalazi u toj zajednici sa Bogom, na šta nikako ne mogu uticati spoljašnje okolnosti i prilike.

Ako i poseduje materijalne stvari, one čoveku nisu same po sebi svrha, već sredstvo za održavanje života.

U tom smislu,

posedovanje materijalnih dobara nije samo po sebi greh, već je to čovekov stav prema njima.

Tako u životu čoveka predanom Bogu - postoji balans između duhovnog i materijalnog, u kome Bog vodi i blagosilja čoveka kako u

duhovnom, tako i u materijalnom smislu.

I na svemu što ima, on odaje zahvalnost Bogu, kako na velikim, tako i malim stvarima.

Čovek koga Bog vodi u svemu, i koji ima izbalansiran odnos između duhovnog i materijalnog, on je zadovoljan, bilo da poseduje puno ili malo. čak i u okolnostima da ne poseduje ništa, čovek ima unutarnji mir, i zadovoljstvo u zajednici sa njim.

Što se tiče nezadovoljstva koje je prisutno među ljudima, u vezi toga postoji jedan paradoks.

Recimo, danas mnogi ljudi žive na mestima gde se ratuje, u okolnostima gladi zbog nedostatka hrane, i straha od smrti, čeznući za nasušnom potrebom, a to je preko potrebni mir.

Sa druge strane, tamo gde se ne ratuje, i gde vlada mir, i gde ljudi imaju sve što što im je potrebno za život, i više od toga, oni su i pored svega toga nezadovoljni, i žele sve više i više.

To pokazuje jednu osnovnu istinu 'da sve što ljudi više imaju, oni

sve više traže, i nezadovoljni su - ma bilo koliko da im se da.

A kada bi sve izgubili, kao pomenuti ljudi u ratnim okolnostima, oni bi žalili za izgubljenim, i tražili bi mrvu hleba kojom bi utolili glad.

Ovaj probem je duhovne prirode, i isključivo je posledica duhovnog siromaštva.

A on podrazumeva činjenicu 'da su svi ljudi na zemlji duhovno siromašni, i da pod teretom tog osećanja koje donosi nemir, zebnju, i osećanje besmisla, pokušavaju da to osećanje popune gomilanjem materijalnog bogatstva, smatrajući da će im materijalna dobra doneti trajnu sreću, mir, i zadovoljstvo.

Ali, pošto se to ne dešava jer ona suštinski ne donose sreću, mir, i zadovojstvo, ljudi ne imajući alternativu - ceo život posvećuju gomilanju materijalnog da bi popunili taj nedostatak u bunaru sopstvenog osećanja duhovnog siromaštva, i ceo život su nesretni i nezadovoljni, jer materijalna dobra ne rešavaju problem njihovog nezadovoljstva.

Rešenje za ovaj problem se nalazi u sticanju duhovnog iskustva, koje se ostvaruje u kontaktu sa Bogom, i ostvarivanju gore pomenute zajednice sa njim, putem koje čovek dobija spoznaju prave prirode sreće i zadovoljstva, i upoznaje sam njihov izvor, a to je Bog.

U odnosu na Hrišćanski koncep zadovoljstva, kao i skromnosti, a sa druge strane težnje za sticanjem čisto materijalnog bogatstva, bez nužnog balansa između materijalnog i duhovnog, u bibliji je zapisano nekoliko citata.

"Dođoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: učitelju! šta ćemo činiti?

A on im reče: ne ištite više nego što vam je rečeno.

Pitahu ga pak i vojnici govoreći: a mi šta ćemo činiti? I reče im: nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom" ( jevanđelje po Jovanu 3. 10 - 14 ).

"A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni telom u šta ćete se obući:

Duša je pretežnija od jela i telo od odela.

Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?

A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?

A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?

Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih.

A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!

I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se;

Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.

Nego ištite carstvo Božije, i ovo će vam se sve dodati" ( jevanđelje po Luci 12. 22 - 31 ).

"Reče Mu pak neki iz naroda: Učitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.

A On mu reče: Čoveče! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?

A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.

Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva.

I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.

I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje;

I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se.

A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti?

Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga" ( jevanđelje po Luci 12. 13 - 21 ).

"Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas.

Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci;

Zlato vaše i srebro zardja, i rdja njihova biće svedočanstvo na vas: izješće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane.

Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dodje do ušiju Gospoda Savaota.

Veseliste se na zemlji, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja.

Osudiste, ubiste pravednika, i ne brani vam se" Jakovu poslanica 5. 1 - 6 ).

Svet je danas zaokupljen samo jednom mišlju, a to je borba za materijalno.

U takvom poretku stvari Bog je nepoznata kategorija.

A bez Boga, čoveku na kraju ne ostaje ništa.

Jedan od najbogatijih ljudi starog zaveta mudri Somon, svestan ove činjenice prolaznosti materijalnog, daje savet svima nama, a on glasi:

"Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku.

Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" ( knjiga propovednikova 12. 13 - 14 ).

O Laodikeja brate, i ti si ovde, kako si, nisam te dugo video.. Pozdrav i Bozji blagoslov :)

On 24. 10. 2024. at 21:36, Laodikeja said:

RAZJEDINJENOST, I JEDNOUMLJE U GOSPODU

postoji samo jedna jedina Biblija - svuda svima ista
(zanemarimo sada izbacivanje Svetoga Imena Boga Jedinoga Oca YHVH sa 7.000 mjesta u nekim prijevodima)
ISTA - ali - svak -drugačije ?!?!?!?
TO nije od Boga Jedinoga Oca YHVH
TO je od Oca Laži Sotone

ne dodaj i ne oduzimaj - jer ćeš gadno nagrabusiti

Otkrivenje 22,18              Ja svjedočim svakomu tko sluša riječi proroštva u ovoj knjizi: Tko ovomu što doda, Bog će njemu dodati zla napisana u ovoj knjizi.

Otkrivenje 22,19              I tko oduzme od riječi proroštva u ovoj knjizi, Bog će mu oduzeti udio na stablu života i na svetom gradu - na svemu što je napisano u ovoj knjizi.

DA LI PRIHVATAŠ OČEVU RUKU

Jedan čovek se ceo život molio Bogu.

I jednom je nastala poplava i on je poče da se moli.

I voda mu dođe do bokova.

Naišao je čamac i čovek u njemu poviče "ulazi u čamac evo nadolazi voda"

Čovek koji se molio odgovori "ne ne, mene će Bog spasiti"

Potom mu je voda došla do grudi.

Naišao je drugi čamac i čovek u njemu poviče "ulazi u čamac evo voda dolazi.

Čovek koji se molio odgovori "ne ne, mene će Bog spasiti"

Voda mu potom dođe do brade.

Naišao je treći čamac i čovek u njemu poviče "ulazi u čamac evo vode udavićeš se"

Čovek koji se molio i treći put odgovori "ne ne, mene će Bog spasti"

I na kraju voda mu dođe preko glave, i on se udavi.

I kad je došao kod Boga - ovaj se iznenadi što ga vidi, i upita ga "čoveče ti se udavi"

A čovek reče Bogu "pa što nisi ništa učinio kad sam te molio da me spasiš?"

A Bog reče "pa kako nisam?

Tri puta sam ti slao čamac"

Postoje dve druge istinite priče, koje zajedno sa ovom izmišljenom daju odgovor na pitanje postavljeno u naslovu teme.

"Jedan čovek je hteo da se obesi u svojoj kući.

Pripremio je konopac, i trenutak pre nego što je to učinio - neko je zakucao na vrata.

Tamo su stajala dva Hrišćanska misionara.

Ponudili su mu bibliju i neke knjige.

On ih je primio, i nakon razgovora rekao im "prijatelji, vas je sam Gospod poslao.

Samo tenutak pre nego što ste vi zakucali na vrata - ja sam hteo da se obesim"

"Jedan mladić se posvađao sa svojim Ocem.

Napustio je očev dom i otišao da živi samostalno.

Posle nekog vremena osiromašio je, i nije imao novca za svakodnevne potrebe.

U međuvremenu otac mu je svakog meseca slao po jedno pismo.

Sin je bio ljut na oca i nije otvorio ni jedno pismo, već ih je stavljao sa strane.

Kada više nije imao za hranu - odlučio je da otvori očeva pisma, i na veliko iznenađenje video je da se u svakom pismu nalazi određena suma novca sa kojim je mogao da živi svih tih meseseci u toku tih godina, i da mu još i ostane"

Ova priča na početku, uz druge dve - pokazuju jednu realnost "da se i pored svega - nebeski Otac brine za svoja stvorenja"

I ako je u nama od rođenja prisutna naša pala buntovna grešna priroda koja teži ka slobodi i nezavisnosti u odnosu na bilo kakve autoritete, pa u ovom slučaju i Božji, on ipak ne napušta čoveka.

On ga u stopu prati na životnom putu, i spreman je da mu pomogne - sa ciljem da bi ga privukao k sebi, jer zna da će mu njegove odluke da ide nezavisno od njega - doneti samo štete.

Bog sa svim ljudima postupa različito - ispitujući ljudska srca, da li su otvorena za njega ili ne.

I u skladu sa time i deluje, jer ne želi da pokida tanane niti čovekove slobodne volje.

Ljudi ponekad i ne razumeju ovo Božje postupanje, već žele kormilo da uzmu u svoje ruke.

A Božja reč kaže: "Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti" ( priče solomunove 16. 25 ).

Sećam se jedne starije žene Hrišćanke, sa kojom sam se jednom priliikom našao u društvu, koja je nekom čoveku koji je prodavao robu na ulici - ponudila reč Božju.

Ovaj je tada rekao "ja želim samo da mene Bog ostavi na miru"

Ovaj primer pokazuje - da neki ljudi i ne žele Božju pomoć.

Bog nikoga ne primorava silom da mu služi, jer je dao slobodu izbora.

Božja reč u pogledu slobode napominje:

"Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima" ( dela apostolska 14. 16 ).

Svojom odlukom da prihvate ili odbace njegovu ruku, ljudi se opredeljuju za put mira na kome se nalaze istinski Božji blagoslovi, ili put koji sa sobom nosi neizvesnost i prokletstvo.

Bog kaže "Svedočim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi život da budeš živ ti i seme tvoje" ( 5 knjiga Mojsijeva 30. 19 ).

Čoveku bez Boga se katkad čini da ide putem napretka - jer sve gleda kroz naočare materijalnog.

Pa tako uspeh u biznisu, materijalnim dobrima, telesnoj ljubavi, ili sigurnosti porodičnog okruženja - smatra životnim uspehom.

I u takvom okuženju gde je čovek zaokupljen materijalnim, kao i različitim vidovima zabave - sve ide lako.

To se može uporediti sa kolima koja bez kočnica jure nizbrdo, kojima je kraj poznat.

Jedna muzičarka po imenu Niko - Nemačke grupe "Velvet andergraund" je izjavila "bila sam i na vrhu i na dnu, i tamo nema ničeg"

Grčki filozof Aristotel je izjavio "masa prosuđuje samo po spoljašnjem i vidljivom, zato što samo to može i da shvati"

Jedna izjava Danskog mislioca Sorena Kjerkegora kaže:

"Najniži stepen ljudskog bitisanja, to je kada se čovek utopi u masu.

Kada razmišlja kao što masa razmišlja.

Oseća i rezonuje kao što masa oseća i rezonuje.

On nema svoju individualnost.

Ne odlučuje samostalno, već se povodi za masom.

Na tom nivou čovek praktično i ne postoji"

Po apostolu Pavlu na zemlji postoji četiri vrste ljudi:

1. PNEUMATIKOS - duhovni čovek.

Čovek koji ima dimenziju Duha Božjeg.

Koji živi svoj život sa Bogom, i u zajednici je sa njim.

2. PSIHIKOS - čovek razuma.

Čovek koji se nalazi na raskrnici.

Koji razmišlja o svetu, kosmosu, prirodi, i smislu života.

3. SARKINOS - telesni čovek.

Čovek koji smisao života nalazi u materijalnom.

SARKIKOS - životinjski čovek.

To je čovek koji živi samo za ono za šta žive i životinje.

Čovek kojim vladaju želje njegovog tela - koje gleda na sve načine da zadovolji.

Na ovoj zemlji su uglavnom prisutna poslednja tri tipova ljudi.

Vrlo je malo Pneumatikosa.

Nevolje koje snalaze svet, bilo na globalnom ili ličnom nivou, uglavnom su posledica pogrešnih ljudskih odluka koje donosi, ne pitajući Boga ni za šta.

Neki se pod teretom nevolja i probude, dok drugi još više otvrdnu - optužujući i samog Boga za nevolje koje su ih snašle, ne razumejući da su one proizvod života otuđenja od Boga.

Bog sa ljubavlju poziva svet da izađe iz začaranog kruga neverstva i otuđenja od njega, i da potraži smisao života u njemu i zajednici sa njim:

On kaže:

"Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom.

Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom" ( otkrivenje Jovanovo 3. 20 - 21 ).

U pogledu besmisla težnje čoveka da ostvari sebe i smisao svog života u materijalnom - reč Božja kaže:

"Ne ljubite svet ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očeve u njemu.

Jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta.

I svet prolazi i želja njegova; a koji tvori volju Božiju ostaje doveka" ( 1 poslanica Jovanova 2. 15 - 17 ).

"Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?" ( jevanđelje po Mateju 16. 26 ).

A sa druge strane ona kaže:

"1 Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite, sve na slavu Božiju činite" ( 1 poslanica Korinćanima 10. 31 ).

Nemački filozof Fridrih Niče je razumevši besmisao ove čovekove težnje da živi nezavisno od Boga, a sa druge strane u stanju sopstvene razapetosti između neba i zemlje, i u pogledu svoje lične propasti života bez Boga, u jednom času iskrenosti izjavio:

"Nemojte se nikada odreći Hrista.

Misao o njemu je velika i silna.

Ja sam ga napustio jer želim da stvorim nešto novo, i ne mogu nazad.

Ali osećam da će me moje strasti nadvladati.

One me bacaju kao oluja, i uskoro će uništiti moj život"

Ova izjava pokazuje krajnji optimizam u životu onoga koji odluči da živi sa Bogom.

I krajnji pesimizam u životu onoga ko je odlučio da živi nezavisno od Boga, što je čin odluke za sopstveno samouništenje.

Zaključak je 'da nismo ostavljeni sami sebi.

Bog je tu da nam pruži svu potrebnu pomoć.

On nam progovara na različite načine.

Radi preko različitih sredstava, kao i ljudi.

Dao nam je i razum i savest koje služe kao sredstvo kroz koje on govori.

Pitanje je koliko smo otvoreni da čujemo i poslušamo njegov gas i prihvatimo njegovu ruku.

Sećam se moje majke koja je uvek govorila "Bog daje ali ne nateruje u košaru"

Ovo je istina.

Bog čeka ponekad da mi učinimo prvi korak.

Tako postoji primer devojčice koja je zaglavila ruku u jednom čajniku.

Pokušali su da je izvuku - ali bez uspeha.

Onda se neko setio i rekao devojčici "otvori šaku"

Devojčica je otvorila šaku i iz nje je ispao zlatnik koji je držala.

I tada su lako izvukli ručicu"

To je pouka i za nas, da mi trebamo da učinimo prvi korak, i da ostavimo sve što nas sputava na putu ka Bogu.

Neka nam Bog pomogne u tome.

Amin!