Laodikeja

U svakom slučaju je prokletstvo odbaciti Mesiju Isusa Hrista, a kamoli ga ubiti. U odnosu na uzroke onoga što se Jevrejskom narodu dešavalo tokom istorije, počevši još od 70 godine nove ere i razorenja Jerusalima od strane mnogobožačkog Rima, a potom progonstva zbog ustanka Jevreja protiv Rima polovinom 2 veka nove ere pod vodstvom Simona Bar Kohbe, i na kraju za vreme 2 svetskog rata i holokausta nad Jevrejskim narodom od strane nacističke Nemačke. Uzroci svega ovoga što je zadesilo Jevrejski narod tokom njegove duge istorije se pronalaze u sledećem. Kao što znamo, Bog je posredstvom Avrama sklopio savez ili zavet sa Izrailjskim narodom, i obećao da će on uzvisiti ovaj narod nad svim drugim narodima, pod uslovom vere i poslušnosti. Nažalost, realnost pokazuje da je ovaj zavet tokom duge starozavetne istorije održao vrlo mali broj pripadnika izabranog naroda, takoreći - samo verni pojedinci, a njihova imena su između ostalih nenavedenih - zapisana u bibliji. Veći broj pripadnika Jevrejskog naroda je živeo u vekovnom duhovnom otpadu od Boga. Iz tog razloga - Jevrejski narod su od početka pogađali Božji sudovi, koje vidimo u progonstvu, i njegovom robovanju i služenju drugim mnogobožačkim narodima. Što se tiče pomenutog Božjeg zaveta sa Izrailjem posredstvom Avrama, Bog je taj zavet u određenom istorijskom trenutku raskinuo - upravo iz razloga pomenutog vekovnog neverstva i duhovnog otpada, ali i zbog jedne ključne pojedinosti, a to je 'odbacivanje Mesije spasitelja - koga su sami očekivali. Bog je raskinuvši ovaj zavet iz pomenutih razloga obećao 'da će on sklopiti nov zavet sa svima onima koji prihvate Mesiju Hrista kao obećanog spasitelja, u koje su uključeni pripadnici svih naroda - kako je i zapisano u svetoj Božjoj reči bibliji: "Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavet, Ne kao onaj zavet, koji učinih s ocima njihovim, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje misirske, jer onaj zavet moj oni pokvariše, a ja im bejah muž, govori Gospod. Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću zavet svoj u njih, i na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod" ( knjiga proroka Jeremije 31. 31 - 33 ). "Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara, nema muškoga roda ni ženskoga; jer ste vi svi jedno u Hristu. A kad ste vi Hristovi, onda ste sjeme Avraamovo, i po obećanju našljednici" ( Galatima poslanica 3. 27 - 29 ). Kao što je napomenuto - jedan od razloga za raskidanje zaveta sa Izrailjskim narodom je upravo taj, što je Jevrejski narod naveden od strane verskih vođa - odbacio Mesiju spasitelja koga je sam očekivao, koji se pojavio u ličnosti Isusa Hrista, i ako je imao sve dokaze u proročanstvima biblije da on jeste obećani Mesija Hristos. Najveći dokaz u prilog tome se nalazi u knjizi proroka Danila 8 i 9 poglavlje, gde je opisano tačno vreme pojave Mesije, njegov život, i prilike koje će vladati u to vreme. Sve što se od tog trenutka kroz istoriju dešavalo Jevrejskom narodu, a to je "razorenje Jerusalima 70 godine nove ere od strane mnogobožačkog Rima, progonstvo polovinom 2 veka zbog 2 ustanka Jevreja protiv Rima, i holokaust od strane nacističke Nemačke" posledice su prokletstva zbog odbacivanja Mesije Isusa Hrista, i njegovog ubistva od strane svešteničke klase i Jevrejskog naroda onoga vremena, a posredstvom mnogobožačkog Rima. U pogledu današnjeg rata koji Izrael vodi u Palestini, tačnije u Gazi - ubijajući nevine ljude, žene, i decu, to nema dodirne tačke sa Bogom. To je isključivo delo takozvane "satanine sinagoge" koji je nažalost car modernog Izraela. Jer Mesija koga Jevreji očekuju je upravo satana - antihrist. I kada se on bude pojavio - Jevrejska nacija će mu se pokloniti, jer će biti prevarena da veruje da je on taj Mesija koga očekuje. To će biti konačni rezultat odbacivanja istine 'da je Mesija koga su Jevreji obacili i danas odbacuju - došao još pre oko 2000 godina u ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Zbog onoga što Izrael danas čini u Gazi preko svetovnih vođa i masonsko satanističke Amerike, koja u savezu sa državama Evrope i Vatikanom stvara novi svetski antihrišćanski poredak - taj narod bi trebao da odgovara pred Bogom. Ali, Bog nebeski je na sreću dao jednu vest za današnje vreme, a ona glasi: "Da će se Bog nebeski car svemira - uskoro sam objaviti celom čovečanstvu, uz vidljive manifestacije u prirodi otvoriti nebesa i pokazati svoju nebesku slavu, i svoj večni nepromenjivi zakon sa istaknutom četvrtom zapovešću o Suboti, i pozvati svet na duhovno probuđenje, koje podrazumeva 'veru u Gospoda Isusa Hrista kao ličnog spasitelja, i očišćenje od greha putem pokajanja za prošle grehe, predanje Bogu, i obraćenje i nanovorođenje Svetim Duhom, i posvećenje. Nakon toga, Gospod Isus Hristos će po 2 put doċi u sili i slavi u pratnji hiljada svetih anđela, na spasenje onih koji ga očekuju, kako je i obećao: "Jer će sam Gospod sa zapoviješću, sa glasom arhanđelovijem, i s trubom Božijom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije; A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti. Tako utješavajte jedan drugoga ovijem riječima" ( 2 Solunjanima poslanica 4. 16 - 18 ). Ova poruka je poslednja vest za današnje vreme, i ispuniće se vrlo uskoro u danima koji su pred nama. Amin! SHALLOM

POSTOJI LI NADA ZA ONE KOJI SU UMRLI BEZ VERE Pokrenut određenim pisanim materijalima i video obraćanjima pojedinaca po grupama - koji obrađuju temu poslednjeg suda i uništenja grešnika, u kojima su od strane tih pojedinaca optuženi oni koji veruju da je Bog večna ljubav i milost, i da će svi ljudi na kraju biti spaseni, pokrećem ovu temu sa ciljem da ukažem na očigledno prekrajanje biblije od strane tih istih koji zagovaraju sud Božji i večno uništenje grešnika, a zanemaruju drugu biblijsku istinu koja ide paralelno sa ovom, koju ću ovde izneti. Želim da napomenem da cilj ove teme nije rasprava o večnom mučenju grešnika u paklu, i da tema nije večni pakao, pa molim da se ta tema zaobiđe. Takođe, tema ne poriče sud Božji i uništenje grešnika, već ukazuje na hronološki redosled tih događaja, kao i ključni događaj - koji mnogi zanemaruju. Naime, na kraju jednog od takvih pomenutih videa, u kome je govornik izneo biblijsko učenje o sudu Božjem i uništenju grešnika, postavio sam sledeće pitanje sa konstatacijom - koji glase: "Da li bi ste vi voleli da neki ljudi budu izgubljeni i uništeni za večnost? Ovo pitam iz razloga jer neki ljudi sa uživanjem govore o sudu Božjem, i mučenju i uništenju grešnika. Imam osećaj da bi svi oni sami bili spremni da uzmu kutlaču i tamo malo promešaju u kazanu pakla" ------------------------ U skladu sa ovim pitanjem koje sam postavio, i konstatacijom - zaključuje se da je ovaj stav, kao i način kako pojedini iznose temu suda i uništenja grešnika - isključivo posledica pale grešne ljudske prirode, prožete lduhom mržnje, osvetoljubivosti, i uživanja u mučenju i patnjama drugih. Drugi pak nemaju svest o kompletnom biblijskom učenju o Božjem postupanju sa grešnicima na kraju istorije, pa iznose samo polovičnu istinu - svesno ili nesvesno prekrajajući reč Božju. I to rade iskreno, misleći da je ono što iznose kao polovičnu istinu ustvari kompletna istina. A ti isti za čudo uče 'kako se u bibliji ne sme zanemariti ni jedno slovo ili reč, i da je sve bitno. Naime, biblija uči 'da će pre Hristovog 2 dolaska svi ljudi dobiti priliku da čuju jevanđeosku istinu - u otkrivenju Jovanovom nazvana "troanđeoska vest" da je prihvate, i da se pokaju i obrate. Ako pogledamo prilike u svetu pa i samim crkvama, realnost govori 'da će Bog sam odraditi taj posao, i objaviti se celom svetu, i dati priliku za versko probuđenje. Oni koji odbace ovaj poslednji Božji lični poziv i priliku za spasenje, biće uklonjeni slavom Hristovog 2 dolaska. A verni koji živi dočekaju Hrista, kao i verni koji budu vaskrsli u tom času iz grobova - otići se sa Hristom na nebo, i tamo ostati 1000 godina. Nakon 1000 godina grešnici će biti vaskrnuti iz svojih grobova, i izvedeni na Božji sud, gde će Bog staviti jasnu liniju između greha i pravde, i greh biti osuđen. Ovde se po onima koji uče ovakav redosled događaja koji jeste biblijski - sve završava. Grešnici će po njima biti osuđeni, i potom bačeni u ognjeno jezero da tamo budu uništeni. Ipak, oni ovde prave jednu grešku. Jer biblija uči 'da je za grešnike koji izađu na Božji sud - pripremljeno jedno mesto koje je opisano kao "tama najkrajnja - gde je plač i škrgut zuba, i sramota i prekor večni, gde će biti stavljeni svi grešnici koji su odbacili Božji poziv, kao i svi drugi od Adama do kraja istorije" Gospod Isus o tome kaže: "I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom: A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba" ( jevanđelje po Mateju 8. 11 - 12 ). Pošto većina koja uči biblijsku istinu o sudu, vremenski ograničenom mučenju u ognju u skadu sa zaslugama, i potom večnom uništenju - ne veruje u pakao kao mesto gde će se grešnici večno mučiti, oni površno sagledavajući ove biblijske činjenice o pomenutom mestu tame najkrajnje - gde je plač i škrgut zuba, i sramota i prekor večni - govore da se tu radi o nekakvoj fikciji, imaginaciji, iluziji, i slično. I ako biblija govori da je to stvarno opipljivo mesto, gde će nakon 2 vaskrsenja i suda Božjeg biti stavljeni svi grešnici koji su odbacili spasenje u ovom životu - gde će po bibliji plakati, i biti prekorevani od sopstvene savesti zašto se nisu obratili za života. Ako se tu ne radi o paklu kao mestu večnog mučenja, onda to mesto ima neku drugu funkciju. A ona je objašnjena u kontekstu biblije i plana spasenja i Božjeg promisla za svet i čoveka, kao i pojmovima Božje večne ljubavi i milosti. Ali, objašnjena je i putem onoga što Bog lično objavio ljudima. A on to čini u ovom poslednjem vremenu. Bog naime želi da sve stvari na kraju vrati u prvobitno stanje. I on je stvorio plan spasenja u tom cilju. Isus je rekao: "I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi" ( jevanđelje po Jovanu 12. 32 ). Izraz "SVE" znači bukvalno sve. Ne samo određeni broj, dok će drugi nakon smrti i vaskrsenja i suda biti uništeni. Sud i uništenje grešnika je biblijska istina. Ali je isto tako biblijska istina o pomenutom mestu tame, gde je plač i škrgut zuba, i sramota i prekor večni, Ali, kao što sam napomenuo na početku, stvar je u hronološkom redosledu događaja vezanih za sud - koji mnogi zanemaruju. Oni te događaje tumače tako što govore o 2 vaskrsenju i sudu, i potom odmah tu veštački uglavljuju uništenje grešnika za večnost. A biblija govori o jednom vakumu između suda i uništenja. Tako će svi grešnici nakon 2 vaskrsenja i suda Božjeg biti sklonjeni na gore pomenuto mesto koje biblija naziva "tama najkrajnja gde će biti plač i škrgut zuba, i sramota i prekor večni" gde će oni gledajući svoje stanje u koje ih je greh i zanemarivanje Božjih poziva dovelo - moći da razmišljaju o svemu. I Bog će tada učiniti jednu stvar. Onće im pokazati sreću spasenih u Božjem carstvu, i priliku da se pokaju i obrate, i pređu iz stanja duhovne smrti u život. Izvršenje suda nad grešnicima o kome govori biblija - je poslednja opcija, koja će se ostvariti isključivo ako ljudi odbace sve ove ponuđene prilike. Biblija kaže "da će na tom mestu biti sramota i prekor večni" To znači 'da će im Bog dati dovoljno prilike da sagledaju svoje sopstveno stanje, i donesu odluku da pređu iz duhovne smrti u život. Apostol Pavle na jednom mestu kaže: "I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi" ( 1 poslanica Korinćanima 15. 19 ). Po bibliji Bog je večna ljubav i milost: Odavna mi se javljaše Gospod. Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost" ( knjiga proroka Jeremije 31. 3 ) "U malom gnevu sakrih za čas lice svoje od tebe, ali ću te večnom milošću pomilovati, veli Izbavitelj tvoj Gospod" ( knjiga proroka Isaije 54. 8 ). "Hvalite Boga nebeskog: vječna je ljubav njegova!" ( psalam 136. 26 - Jerusalimska biblija ). Hvalite Boga nebeskoga; jer vječno traje milosrđe njegovo!" ( psalam 136. 26 - Ivan Šarić ). Realno gledajući sve drugo bi bilo nepravedno, jer u ovom svetu ima i onih koji nikada nisu čuli za istinu, bilo zbog kulturoloških, ili geografskih razloga. Takođe, Bog razume naše obitavanje na zemlji u poretku greha, i da mnogi pod težinom greha i okolnosti u kojima se nalaze - nikada nisu uspeli da sebe dovedu u stanje svetosti putem potpunog očišćenja od greha, koje biblija postavlja kao uslov za ulazak u carstvo nebesko. Ovo je na kraju svetlost koju je Bog dao u ovom poslednjem vremenu. Zašto nije na nju otvoreno ukazao u ranijim vremenima, razlog je taj - da se ljudi ne bi opustili. U ovom vremenu nema opuštanja, jer nas samo trenutci dele od Hristovog 2 dolaska, i vremena kada će se Bog sam objaviti svetu. Ovo je potpuna neprekrojena biblijska istina, potvrđena biblijom, i onim što je Bog otkrio u današnjem vremenu. Amin!

DA LI PRIHVATAŠ OČEVU RUKU Jedan čovek se ceo život molio Bogu. I jednom je nastala poplava i on je poče da se moli. I voda mu dođe do bokova. Naišao je čamac i čovek u njemu poviče "ulazi u čamac evo nadolazi voda" Čovek koji se molio odgovori "ne ne, mene će Bog spasiti" Potom mu je voda došla do grudi. Naišao je drugi čamac i čovek u njemu poviče "ulazi u čamac evo voda dolazi. Čovek koji se molio odgovori "ne ne, mene će Bog spasiti" Voda mu potom dođe do brade. Naišao je treći čamac i čovek u njemu poviče "ulazi u čamac evo vode udavićeš se" Čovek koji se molio i treći put odgovori "ne ne, mene će Bog spasti" I na kraju voda mu dođe preko glave, i on se udavi. I kad je došao kod Boga - ovaj se iznenadi što ga vidi, i upita ga "čoveče ti se udavi" A čovek reče Bogu "pa što nisi ništa učinio kad sam te molio da me spasiš?" A Bog reče "pa kako nisam? Tri puta sam ti slao čamac" Postoje dve druge istinite priče, koje zajedno sa ovom izmišljenom daju odgovor na pitanje postavljeno u naslovu teme. "Jedan čovek je hteo da se obesi u svojoj kući. Pripremio je konopac, i trenutak pre nego što je to učinio - neko je zakucao na vrata. Tamo su stajala dva Hrišćanska misionara. Ponudili su mu bibliju i neke knjige. On ih je primio, i nakon razgovora rekao im "prijatelji, vas je sam Gospod poslao. Samo tenutak pre nego što ste vi zakucali na vrata - ja sam hteo da se obesim" "Jedan mladić se posvađao sa svojim Ocem. Napustio je očev dom i otišao da živi samostalno. Posle nekog vremena osiromašio je, i nije imao novca za svakodnevne potrebe. U međuvremenu otac mu je svakog meseca slao po jedno pismo. Sin je bio ljut na oca i nije otvorio ni jedno pismo, već ih je stavljao sa strane. Kada više nije imao za hranu - odlučio je da otvori očeva pisma, i na veliko iznenađenje video je da se u svakom pismu nalazi određena suma novca sa kojim je mogao da živi svih tih meseseci u toku tih godina, i da mu još i ostane" Ova priča na početku, uz druge dve - pokazuju jednu realnost "da se i pored svega - nebeski Otac brine za svoja stvorenja" I ako je u nama od rođenja prisutna naša pala buntovna grešna priroda koja teži ka slobodi i nezavisnosti u odnosu na bilo kakve autoritete, pa u ovom slučaju i Božji, on ipak ne napušta čoveka. On ga u stopu prati na životnom putu, i spreman je da mu pomogne - sa ciljem da bi ga privukao k sebi, jer zna da će mu njegove odluke da ide nezavisno od njega - doneti samo štete. Bog sa svim ljudima postupa različito - ispitujući ljudska srca, da li su otvorena za njega ili ne. I u skladu sa time i deluje, jer ne želi da pokida tanane niti čovekove slobodne volje. Ljudi ponekad i ne razumeju ovo Božje postupanje, već žele kormilo da uzmu u svoje ruke. A Božja reč kaže: "Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti" ( priče solomunove 16. 25 ). Sećam se jedne starije žene Hrišćanke, sa kojom sam se jednom priliikom našao u društvu, koja je nekom čoveku koji je prodavao robu na ulici - ponudila reč Božju. Ovaj je tada rekao "ja želim samo da mene Bog ostavi na miru" Ovaj primer pokazuje - da neki ljudi i ne žele Božju pomoć. Bog nikoga ne primorava silom da mu služi, jer je dao slobodu izbora. Božja reč u pogledu slobode napominje: "Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima" ( dela apostolska 14. 16 ). Svojom odlukom da prihvate ili odbace njegovu ruku, ljudi se opredeljuju za put mira na kome se nalaze istinski Božji blagoslovi, ili put koji sa sobom nosi neizvesnost i prokletstvo. Bog kaže "Svedočim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi život da budeš živ ti i seme tvoje" ( 5 knjiga Mojsijeva 30. 19 ). Čoveku bez Boga se katkad čini da ide putem napretka - jer sve gleda kroz naočare materijalnog. Pa tako uspeh u biznisu, materijalnim dobrima, telesnoj ljubavi, ili sigurnosti porodičnog okruženja - smatra životnim uspehom. I u takvom okuženju gde je čovek zaokupljen materijalnim, kao i različitim vidovima zabave - sve ide lako. To se može uporediti sa kolima koja bez kočnica jure nizbrdo, kojima je kraj poznat. Jedna muzičarka po imenu Niko - Nemačke grupe "Velvet andergraund" je izjavila "bila sam i na vrhu i na dnu, i tamo nema ničeg" Grčki filozof Aristotel je izjavio "masa prosuđuje samo po spoljašnjem i vidljivom, zato što samo to može i da shvati" Jedna izjava Danskog mislioca Sorena Kjerkegora kaže: "Najniži stepen ljudskog bitisanja, to je kada se čovek utopi u masu. Kada razmišlja kao što masa razmišlja. Oseća i rezonuje kao što masa oseća i rezonuje. On nema svoju individualnost. Ne odlučuje samostalno, već se povodi za masom. Na tom nivou čovek praktično i ne postoji" Po apostolu Pavlu na zemlji postoji četiri vrste ljudi: 1. PNEUMATIKOS - duhovni čovek. Čovek koji ima dimenziju Duha Božjeg. Koji živi svoj život sa Bogom, i u zajednici je sa njim. 2. PSIHIKOS - čovek razuma. Čovek koji se nalazi na raskrnici. Koji razmišlja o svetu, kosmosu, prirodi, i smislu života. 3. SARKINOS - telesni čovek. Čovek koji smisao života nalazi u materijalnom. SARKIKOS - životinjski čovek. To je čovek koji živi samo za ono za šta žive i životinje. Čovek kojim vladaju želje njegovog tela - koje gleda na sve načine da zadovolji. Na ovoj zemlji su uglavnom prisutna poslednja tri tipova ljudi. Vrlo je malo Pneumatikosa. Nevolje koje snalaze svet, bilo na globalnom ili ličnom nivou, uglavnom su posledica pogrešnih ljudskih odluka koje donosi, ne pitajući Boga ni za šta. Neki se pod teretom nevolja i probude, dok drugi još više otvrdnu - optužujući i samog Boga za nevolje koje su ih snašle, ne razumejući da su one proizvod života otuđenja od Boga. Bog sa ljubavlju poziva svet da izađe iz začaranog kruga neverstva i otuđenja od njega, i da potraži smisao života u njemu i zajednici sa njim: On kaže: "Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom. Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom" ( otkrivenje Jovanovo 3. 20 - 21 ). U pogledu besmisla težnje čoveka da ostvari sebe i smisao svog života u materijalnom - reč Božja kaže: "Ne ljubite svet ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očeve u njemu. Jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta. I svet prolazi i želja njegova; a koji tvori volju Božiju ostaje doveka" ( 1 poslanica Jovanova 2. 15 - 17 ). "Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?" ( jevanđelje po Mateju 16. 26 ). A sa druge strane ona kaže: "1 Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite, sve na slavu Božiju činite" ( 1 poslanica Korinćanima 10. 31 ). Nemački filozof Fridrih Niče je razumevši besmisao ove čovekove težnje da živi nezavisno od Boga, a sa druge strane u stanju sopstvene razapetosti između neba i zemlje, i u pogledu svoje lične propasti života bez Boga, u jednom času iskrenosti izjavio: "Nemojte se nikada odreći Hrista. Misao o njemu je velika i silna. Ja sam ga napustio jer želim da stvorim nešto novo, i ne mogu nazad. Ali osećam da će me moje strasti nadvladati. One me bacaju kao oluja, i uskoro će uništiti moj život" Ova izjava pokazuje krajnji optimizam u životu onoga koji odluči da živi sa Bogom. I krajnji pesimizam u životu onoga ko je odlučio da živi nezavisno od Boga, što je čin odluke za sopstveno samouništenje. Zaključak je 'da nismo ostavljeni sami sebi. Bog je tu da nam pruži svu potrebnu pomoć. On nam progovara na različite načine. Radi preko različitih sredstava, kao i ljudi. Dao nam je i razum i savest koje služe kao sredstvo kroz koje on govori. Pitanje je koliko smo otvoreni da čujemo i poslušamo njegov gas i prihvatimo njegovu ruku. Sećam se moje majke koja je uvek govorila "Bog daje ali ne nateruje u košaru" Ovo je istina. Bog čeka ponekad da mi učinimo prvi korak. Tako postoji primer devojčice koja je zaglavila ruku u jednom čajniku. Pokušali su da je izvuku - ali bez uspeha. Onda se neko setio i rekao devojčici "otvori šaku" Devojčica je otvorila šaku i iz nje je ispao zlatnik koji je držala. I tada su lako izvukli ručicu" To je pouka i za nas, da mi trebamo da učinimo prvi korak, i da ostavimo sve što nas sputava na putu ka Bogu. Neka nam Bog pomogne u tome. Amin!

KO JE ODGOVORAN ZA HRISTOVU SMRT Tema iz naslova oduvek je bila aktuelna u religijskim diskusijama. Ona pokreće pitanje odgovornosti i njenog prihvatanja, u ovom slučaju zbog Hristove smrti, ali ne samo u pogledu onoga vremena, već i danas. Ko je suštinski odgovoran za njegovu smrt. Mišljenja su po ovom pitanju podeljena. Sledeća simbolična priča u sebi krije odgovor na ovo pitanje. Jedna žena iz jednog malog mesta je bolovala od neke teške bolesti. A onda je čula da u drugom velikom gradu živi jedan lekar koji je može izlečiti. Kontaktirala ga je i pozvala ga da je poseti. Dan pre posete - duvao je vetar i padala je jaka kiša. Jedan čovek se sklonio ispod strehe njene kuće. Ova žena je izašla i rekla ovom čoveku "molim vas ne možete tu stajati, odlazite odatle" On je odgovorio "ali kiša je, i duva vetar, sklonio sam se da ne pokisnem" Ali žena je bila uporna. Sutradan kada je lekar trebao da dođe kod nje - on se nije pojavio. Posle par dana iz štampe je saznala da je od upale pluća umro poznati lekar. Kada je ugledala lik sa slike, shvatila je da je to to isti čovek koji se sklonio ispod strehe njene kuće, a koga je ona oterala one vetrovite kišne večeri. Kao što je napomenuto, ova simbolična priča u sebi sadrži skriveni odgovor na pitanje iz naslova "ko je odgovoran za Hristovu smrt" Ali, nedvosmislen odgovor na njega daje i sama biblija. U tom smislu nužno je na osnovu biblije sagledati ko je suštinski odgovoran za Hristovu smrt. A po onome što ona otkriva, i svako od nas se nalazi na optuženičkoj klupi zbog njegove smrti. Danas postoje različite teorije o tome 'ko je odgovoran za Hristovu smrt. Jedna grupa ljudi tvrdi da su to Rimljani. Druga grupa da su to Jevreji. Treća da je to Juda. I na kraju četvrta grupa tvrdi da je to sam Isus Hristos. Kada se pogledaju biblijski izvešaji vezani za događaj Hristove smrti - ova prva teorija može predstavljati delimičnu istinu, da Rimljani, tačnije Pilat, ali i Rimski vojnici - imaju nekakvu odgovornot za Hristovu smrt, istina - posrednju Naime, sam Pilat je bio žrtva jednog nemilog događaja. Čovek koji se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Razapet između Rimskog prava i običaja kažnjavanja zločinaca, i sopstvene savesti, on je ne svojom voljom doveden do zida - kakvu odluku da donese u pogledu presude Isusu Hristu. On u početku zauzima hladan stav prema Isusu, ali potom shvata da je Isus nevin čovek, i pokušava da ga oslobodi. Na kraju on ipak podleže pritisku od strane Jevreja koji su tražili njegovu smrt. Ali se od učestvovanja u tome formalno ogradio - opravši ruke u lavoru sa vodom. Sam događaj oko suđenja Isusu govori o ovoj Pilatovoj sopstvenoj razapetosti, i borbi prožetom mučninom koju je osećao - proživljavajući ovaj događaj. Tu vidimo još jedan elemenat, a to je savet koji je dobio od svoje žene da se ne meša u sud Isusu, u kome je zbog sna koji je dobila - u njemu prepoznala pravednika. U sledećim biblijskim citatima su opisani ovi događaji. A tu vidimo da Isus u događaju njegovog hapšenja i predaji Pilatu - stvari stavlja na svoje mesto, otkrivajući one koji su glavni krivci za njegovo hapšenje i smrt: "I kad se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista? Jer znaše da su Ga iz zavisti predali. A kad sedjaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi" ( jevanđelje po Mateju 27. 17 - 19 ). "A Pilat Mu reče: Zar meni ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te? Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veći greh koji me predade tebi. Od tada gledaše Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreći: Ako ovog pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru" ( jevanđelje po Jovanu 19. 10 - 12 ). Ovde vidimo da Isus glavne krivce za svoje hapšenje i smrt optužuje Jevreje, jer kaže "da oni imaju veći greh od Pilata" Drugim rečima, osuditi nevinog čoveka na smrt, pa bio on i Sin Božji - greh je sam po sebi. Ali Isus kaže "da Jevreji koji su ga predali imaju veći greh od Pilata - koji je bio žrtva jednog nemilog događaja. Zašto Jevreji po Isusovim rečima imaju veći greh od Pilata, i o čemu se tu radi. Biblija u starom zavetu govori o dolasku Mesije oslobodioca. Tog obećanog Mesiju su očekivali Jevreji u starom zavetu, pa i oni Hristovog vremena. Ta nada u dolazak Mesije je bila temelj njihove doktrine. Kada se Mesija pojavio u ličnosti Isusa Hrista, Jevrejske vođe ga nisu prepoznale kao obećanog, i odbacili su ga, jer on nije ispunio njihova očekivanja. Oni su očekivali Mesiju ratnika i cara koji će ih osloboditi od njihovih neprijatelja, i uzdići Izrael na čelo sveta. Isus na jednom mestu govori o prokletstvu do kog će takvo odbacivanje njega kao Mesije dovesti, a to je razorenje Jerusalima 70 godine od strane Rima, i propast nacije: "I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih. Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana; I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohodjen" ( jevanđelje Luci 19. 41 - 44 ). Iz tog razloga Isus govori o većem grehu Jevreja zbog njegovog hapšenja, predaje, i smrti, jer je on prvenstveno došao Jevrejima kao izabranom narodu, i da su ga oni prihvatili - istorija bi možda bila sasvim drugačija. Jedan proročki tekst opisujući ovaj njegov dolazak i odbacivanje od srane Jevreja, kao i njegovu smr - kaže: "I ako mu ko reče: Kakve su ti to rane na rukama? On će odgovoriti: Dopadoh ih u kući prijatelja svojih. Maču, ustani na pastira mog, i na čoveka druga mog, govori Gospod nad vojskama, udari pastira, i ovce će se razbeći, ali ću okrenuti ruku svoju k malima." ( knjiga proroka Zaharije 13. 6 - 7 ). Dalje, sam tok Isusovog raspeća je bila rutina u Rimskom postupanju sa osuđenicima. U tom smislu ovo daje konačni odgovor na teoriju da su Rimljani odgovorni za Hristovu smrt. Posebno u pogledu Rimskih vojnika koji su Hrista razapeli, koji ne snose nikakvu suštinsku odgovornost. Jer oni nisu ništa znali o tome ko je bio Isus u suštini. Oni su samo izvršavali naređenja predpostavljenih. I u tom smislu njihov greh ima sasvim drugačije elemente, jer su oni razapeli ko zna koliko drugih ljudi zločinaca pre Isusa, i u njemu videli samo jednog od takvih zločinaca. Isus je sam prokazao Jevreje kao odgovorne za njegovu smrt. I sve što se nakon toga dešavalo Jevrejima od tog trenutka pa kroz celu istoriju do danas - posledica je duhovnog otpada zbog odbacivanja Mesije Isusa Hrista. Što se tiče Jude, on je odgovoran koliko i Jevreji. Po Isusovim rečima čak i više. Jer on je bio jedan od Isusovih učenika i bliskih saradnika. Živeo je sa njim, jeo i pio, gledao njegova čuda. U sledećim Isusovim rečima je pokazana težina Judinog greha. A tu vidimo i da Isus kaže 'da bez obzira što je za njega zapisano da će umreti za ljudske grehe, da je ono što je Juda učinio ipak greh. Jer svi događaji oko Isusovog hvatanja, predaje Pilatu, i njegove smrti - mogli su se odigrati na drugačiji način. I Isus bi u svakom slučaju bio predan da se razapne, jer su Jevreji već skovali plan da ga uhvate i ubiju. A to bi se desilo ovako ili onako, sa ili bez posredstva Jude. "Sin čovečiji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovek" ( jevanđelje po Mateju 26. 24 ). Juda je na kraju otišao i obesio se. Nije imao hrabrosti da se suoči sa sopstvenom odgovornošću. U pogledu odgovornosti Jevreja za Hristovu smrt, mi vidimo da je i pored težine njihovog greha koji je doveo do toga da Isusa predaju da se razapne - Bog tim istim ljudima dao priliku za pokajanje. A ta prva prilika im je data na pedesetnici prilikom Petrove propovedi u Jerusalimu: Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrdjenog medju vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega medju vama, kao što i sami znate, Ovog odredjenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste; Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže.... A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo? A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha; Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš. I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda. Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša. I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.." ( dela apostolska 2 poglavlje ). Na kraju što se tiče nas samih, postavlja se pitanje 'da li smo mi odgovorni za Hristovu smrt. Da, jesmo. O tome govori reč Božja: "Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajedničari Duha Svetog, I okusili dobru reč Božju, i silu onog sveta, i otpali, opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg" ( Jevrejima poslanica 6. 4 - 6 ). "Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje. Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj. Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije; Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg. Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju" ( 1 poslanica Korinćanima 11. 26 - 30 ). Greh sam po sebi je destruktivna razarajuća sila koja vodi čoveka u stanje smrti. Isus je došao da preuzme grehe sveta na sebe, i on je umro zbog naših greha. Naši gresi su prikovali Hrista na krstu. I uvek iznova grešeći Hristos se ponovo razapinje. U tom smislu naša odgovornost je očevidna. Jer ostajanje u grehu i konstantno grešenje i pored Božjih poziva da mu se čovek preda i napusti greh, predstavlja razapinjanje Hrista. A on je upravo umro da bi nas spasio, i putem vere i posvećenja uveo nas u svoje večno carstvo slave. Amin!

@Magdalena Hajde na osnovu biblije da vidimo da li je Subota data samo za Jevreje: “Ovako veli Gospod: Pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje Moje, i pravda će se Moja objaviti. Blago ČOVEKU koji tako čini, i SINU ČOVEČIJEM koji se drži toga čuvajući Subotu da je ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zla. I neka ne govori TUĐIN koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od Svoga naroda; i neka ne govori uškopljenik: Gle, ja sam suho drvo. Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: Koji drže Subote Moje i izbiraju što je Meni ugodno, i drže Zavet Moj, njima ću dati u domu Svom i među zidovima Svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće zatrti. A TUĐINE koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže Subotuda je ne oskvrne i drže Zavet Moj, njih ću dovesti na svetu goru Svoju i razveseliću ih u domu Svojem molitvenom…jer će se dom Moj zvati dom molitve svim narodima.” (Isaija 56,1-7 ). SUBOTA NA NOVOJ ZEMLJI I ZA SVE LJUDE: “Jer kao što će nova nebesa i Nova Zemlja, što cu Ja načiniti, stajati preda Mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od Subote do Subote dolaziće svako telo da se pokloni preda Mnom, veli Gospod.”(Isaija 66,22.23). BOG JE I ZA MNOGOBOŠCE, NE SAMO ZA JEVREJE: “Ili je samo jevrejski Bog, a ne i neznabožački? Da, i neznabožački.” (Rimljanima 3,29) Dakle, Subota je data svim narodima. A Jevreji su trebali da budu svetlost preko koje bi i ostali narodi spoznali istinu o pravom Bogu, i prihvatili njegov zakon i Subotu, jer njihovo držanje predstavlja uslov spasenja i u starom i u novom zavetu.

DA LI HRIŠĆANI TREBA DA SE BAVE SPORTOM I ako će mnogi možda na prvi pogled zaključiti da pitanje iz naslova nema veze sa pojmom vere, ono je vrlo ozbiljno, i itekako je povezano sa verom. Ono zadire u pojam Božjeg prvobitnog plana i promisla, kao i njegove volje za svet i čoveka, i na kraju smisla ljudskog života. Naime, Bog je stvaranjem zemlje i života na njoj - prve ljude koje je stvorio obdario slobodom izbora. Bitno je napomenuti da su ljudi stvoreni za Boga, i jedino sa njime i u njemu oni mogu opstati - po zakonu uzroka i posledica. Gospod Isus Hristos je ovaj uzročno posledični princip objasnio pojmom čokota i loze. "Ja sam čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa. Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti. Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam. Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici" ( jevanđelje 15. 5 - 8 ). Po ovom principu - posledica može postojati jedino zahvaljujući uzroku. Ona ne može egzistirati nezavisno, i odvojena od njega pretvara se u ništavilo. U realnosti postoje samo dva izbora koje ljudi mogu odabrati. To je život u zajednici sa Bogom kao uzrokom i izvorom života, i ispunjavanja Božje volje date za njihovo dobro. I sa druge strane život nezavistan od Boga, u kome samovolja zauzima prvo mesto u ljudskom životu - što je siguran put propasti i ništavila. Nakon pada prvih ljudi opisanog u biblijskom izveštaju o stvaranju - svetom je zavladalo opšte stanje samovolje, gde ljudi nisu pitali Boga ni za šta. A ovo je bilo posledica zloupotrebe slobde izbora, pri čemu su oni sami birali svoj životni put nezavistan od Boga, i kreirali svoj lični smisao života po svojim sopstvenim merilima i zamislima. Biblija govoreći o poslednjem vremenu neposredno pre Hristovog 2 dolaska - upoređuje to vreme i prilike koje će ga pratiti sa prepotopnim naraštajem, gde je upravo bila izražena ova samovolja: "Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. Jer kao što pred potopom jedjahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje udje u kovčeg, I ne osetiše dok ne dodje potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg" ( jevanđelje po Mateju 24. 37 - 39 ). Jedan od razloga ove samovolje koja vodi ka tome da ljudi sami biraju sopstvene životne puteve i njegov smisao - je taj, što život bez zajednice sa Bogom prirodno nosi sa sobom određene negativne pojave, koje se ispoljavaju u osećanjima otuđenosti i besmisla. U takvom stanju čovek pokušava da ta osećanja eliminiše, i ostvari sebe i svoj život u ovom svetu. Tako su tokom istorije stvorena različita pomagala za eliminaciju osećanja otuđenosti i besmisla, među kojima su između ostalog zabava i sport, ili kombinacija oba. U tom cilju još u ranoj prošlosti ljudi su pokušavali da ispune smislom svoju praznu svakodnevicu. Tako su podignuta zdanja za zabavu, a među njima i arene ili koloseumi, u kojima su se između ostalog održavale gladiatorske borbe, gde su ljudi dolazili radi zabave, uživanja u predstavama borbi, i navijanja za svoje omiljene idole. U staroj Grčkoj organizovane su nacionalne olimijske igre u čast bogova sa Olimpa. Pobednici na ovim igrama su bili krunisani diademom ili lovorovim vencem, proslavljani kao Bogovi, i obasipani slavom i čašću sa tribina punih ljudi koji su klicali svojim idolima. Sve ove manifestacije su bile preteče danasnjih sportskih igara i takmičenja, koji isto kao i u prošlosti imaju za cilj veličanje ljudske slave. Danas je sport jedan od naunosnijih i najprestižnijih zanata u modernom društvu, koji sa sobom donosi slavu, i materijalno bogatstvo u enormno velikim količinama. Vrlo često se u različitim televizijskim emisijama, ili u reklamama i putem plakata - mogu čuti i videti pozivi roditeljima da upišu decu u neki od mnogobrojnih sportskih klubova sa različitim vrstama sportova. Bavljenje sportom se veliča kao nešto pozitivno što izgrađuje ličnost i karakter deteta u pozitivnom smislu. Ipak, ako pogledamo istini u oči - ova tvrdnja ne može da prođe test realnosti. Mora se napomenuti 'da se ovde ne radi o telesnom vežbanju, jer ono je potrebno radi očuvanja psihofizičkog i duševnog zdravlja koji su usko povezani, i pozitivno utiče na kvalitet duhovnog života. A vežbati se može na svakom za to prikladnom mestu, kod svoje kuće, u prirodi, u sali, na poslu... Ovde se isključivo radi o aktivnom organizovanom bavljenju sportom. A takav vid sporta nosi sa sobom mnoge negativne elemente, koji imaju negativan uticaj na ceo psihofizički i duševni sklop čoveka, kao i na kvalitet duhovnog života. Fizički negativni elementi se tiču čestih povreda koje sportisti doživljavaju u toku učestvovanja u određenim sportskim aktivnostima, za šta postoji i mnoštvo slučajeva u kojima su sportisti doživljavali i teže povrede - koje su u nekim slučajevima vodile i do toga da završe u invalidskim kolicima kao doživotni invalidi, ili one sa smrtnim slučajevima. U ovu grupu spadaju i kriminalne aktivnosti takozvane sportske mafije, koje se ispoljavaju u enormnom bogaćenju sportista i sprtskih radnika i rukovodioca, nameštanju sportskih rezultata, utaji novca od prodaje sportista od strane rukovodioca sportskih klubova, kao i kockanju putem sportskog klađenja i nameštanju utakmica u dosluhu sa rukovodiocima sportskih klubova. Ovo sve pokazuje da novac u sportu igra glavnu ulogu. Duševni negativni elementi se tiču unutrašnjeg stanja koje sportisti doživljavaju tokom i nakon učestvovanja u sportskim aktivnostima, i podrazumevaju "emotivnu razdražljivost usled prekomernog lučenja adrenalina, ili korišćenja suplemenata u vidu proteina i doping sredstava, pritajen ili vidljivo ispoljen unutrašnji gnev koji je izazvan efektom rivalstva, ili zbog gubitka i neostvarenog željenog rezultata tokom takmičenja, usled sportske nepravde od strane sudija..." Posledice svega ovoga su česte tuče sportista sa rivalima, gnev praćen psovanjem, nasilničkim ponašanjem nad stvarima, nasilje u porodici, nasilničko ponašanje u društvu, razuzdan svetovan način života, loš odnos sa drugim ljudima, često menjanje partnera, u nekim slučajevima i silovanje.. Sve ovo pokazuje - da bavljenje organizovanim sportom nije ni u kom slučaju nešto pozitivno što izgrađuje ličnost i karakter deteta ili čoveka u pozitivnom smislu, već da ono urušava ličnost i karakter i od čoveka pravi nepredvidivu pritajenu zver, na čije unutrašnje stanje utiču ovi pomenuti negativni elementi. Ponavljam 'ovde se ne radi o telesnom vežbanju jer ono je potrebno radi očuvanja psihofizičkog i duševnog zdravlja koji su usko povezani, i kvaliteta duhovnog života. Na kraju, odgovor na pitanje 'da li Hrišćani treba da se bave sportom, sa akcentom na organizovani sport - je jasan. Ne treba ni u kom slučaju. A razlog je uz sve pomenuto taj - što ideja sportskih takmičenja ima poreklo u mnogoboštvu. A Hrišćani ne treba da učestvuju ni u čemu što ima mnogobožačka obeležja koja bi poremetila njihovu veru i odnos sa Bogom. Božja reč savetuje: "Ne vucite u tudjem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom? Ili kako se udara crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod. Zato izidjite izmedju njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti, I biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj" ( 2 poslanica Korinćanima 6. 14 - 18 ). Na drugom mestu, Bog je svakom čoveku rođenjem dao jednu misiju koju za života treba da ispuni. Ta misija je "da spozna Boga i njegovu volju, i njegov plan spasenja, da ovaj plan sprovede u delo tako što će mu potpuno predati sebe i svoj život, i uz njegovu pomoć doživeti iskustvo obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom, i time ostvariti jednu prisnu zajednicu sa njim. Ova misija predstavlja jedini smisao i svrhu ljudskog života, u ovom svetu greha i zla, i prolaznosti i smrti. Onima koji krenu nezavisnim putem u odnosu na Boga, i zanemare ovu misiju koju je dao za čovekovo dobro, i u samovolji počnu da slede svoje lične životne ideale, ne pitajući njega ni za šta - Bog daje jedan savet sa jasnom porukom o posledicama takve odluke: "Raduj se, mladiću, za mladosti svoje, i neka se veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje vodi i kuda oči tvoje gledaju; ali znaj da će te za sve to Bog izvesti na sud. Ukloni dakle žalost od srca svog, i odrini zlo od tela svog, jer je detinjstvo i mladost taština" ( knjiga propovednika 11. 9 - 10 ). "I tako, sine moj, čuvaj se onog što je preko ovog... Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku. Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" ( knjiga propovednika 12. 12 - 14 ). U pogledu ljubavi prema svetu, i težnje čoveka za ljudskom slavom - Gospod upućuje sledeće reči: "Ne ljubite svet ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očeve u njemu. Jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta. I svet prolazi i želja njegova; a koji tvori volju Božiju ostaje doveka" ( 1 poslanica Jovanova poslanica 2. 15 - 17 ). "Jer je svako telo kao trava, i svaka slava čovečija kao cvet travni: osuši se trava, i cvet njen otpade; Ali reč Gospodnja osaje doveka. A ovo je reč što je objavljena medju vama" ( 1 poslanica Petrova 1. 24 - 25 ). Bogu danas trebaju ljudi potpuno predani i posvećeni njegovoj službi, kroz koje bi on radio na širenju jevanđoske istine o spasenju. Danas je takvih ljudi vrlo malo, jer je svet podlegao pod uticajem opšte samovolje i svetovnosti. Ovakvo stanje je vladalo još u starom zavetu, i Božja reč govori o tome: "Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga; pronevaljališe se i zagrdeše u bezakonju, nema nikoga dobro da tvori. Bog s neba pogleda na sinove čovečije da vidi ima li koji razuman, i traži li koji Boga. Svi zastraniše, svi se pokvariše, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednog. Zar neće da se orazume koji god čine bezakonje, jedu narod moj kao što jedu hleb, i ne prizivaju Boga?" ( psalam 53. 1 -4 ). Ovakvo stanje vlada i danas u velikoj meri. Zato će Gospod sam uskoro raditi silno na spasenju sveta, i pozvaće sve ljude na versko probuđenje, i aktivnu pripremu za Hristov 2 dolazak u slavi. Amin!

U bibliji postoji dve vrste zakona - deset zapovesti koje pretstavljaju moralne kodekse ponasanja, a koji je bio stavljen u kovceg zaveta u svetinji nad svetinjama u koju niko nije smeo da udje osim prvosvestenika jednom godisnje na praznik dan ociscenja. Drugi set zakona je obredni zakon, i u ovaj obredni zakon spadaju svi drugi zakoni kojih ima cetiri a to su 1. ZRTVENI ZAKONI 2. PRAZNICNI ZAKONI, 3. GRADJANSKI ZAKONI 4. ZDRAVSTVENI ZAKONI. Ovi zakoni su dati Izrailjskom narodu u odredjenim okolnostima i vremeu odredjenom kao vreme koje prethodi dolasku Mesije, oni ukazuju na dolazak Mesije i na odredjene dogadjaje koji ce se dogoditi a koji ukazuju na identitet i licnost Mesije i na ono sto ce se dogoditi nakon njega. Tu spadaju odredjeni praznici koji simbolicno ukazuju na ove realnosti. Takodje, odredjeni zakoni su dati u vremenu kada je Izrailj ziveo u velikoj svetlosti koju mu je Bog dao, takoreci u teokratskom drustvu u prisutnosti samoga Boga i njegove slave. Tu spadaju gradjanski zakoni. Dolaskom Isusa ovi zakoni su uklonjeni, jer ono na sta su oni ukazivali a to je vreme pojave Mesije se ispunilo. Sto se tice zdravstvenih zakona, savremena medicina danas otkriva mnogo toga a sto biblija govori o ishrani i odnosu prema sopstvenom zdravlju, tako da ove zakone treba apsolutno usvojiti. Moralni zakon je vecan i nepromenjiv, i on ne ukazuje na buduce dogadjaje, vec je to temelj Bozje vladavine, i kodeks ponasanja izmedju stvorenih bica.

DA LI SU SINOVI ISPUNILI OČEV AMANET - crkva i njena misija u istoriji Jedan otac je imao dva sina. pozvao ih je i rekao im "ostavljam vam u amanet ova dva sanduka. Nakon moje smrti otvorite ih, tu se nalazi cela moja zaostavština, i nadam se da će te sa njom postupati mudro" Kada je otac umro braća su podelila sanduke. Prvi sin je otvorio sanduk i unutra našao oklagiju, džak brašna, džak soli, modle, i posude za testo i vodu. Drugi sin je otvorio sanduk, i tamo pronašao sekiru, testeru, čekić, klješta, turpije, šmirgle, i pregršt eksera. U jednom od sanduka je bilo i pismo u kome je pisalo: "Draga deco. Ovo što sam vam ostavio je sve što vam je potrebno za život. Ako ove stvari iskoristite mudro, i držite se zajedno - bićete srećni" Da li su sinovi iz ove priče poslušali očev savet - nije poznato. Postoji jedna druga priča u kojoj je Otac takođe ostavio nešto u amanet svojim sinovima, i jedno pismo u kome je dao uputstva za rukovođenje svojom imovinom. U pogledu ove priču se pouzdano zna da je jedan sin poslušao Očev savet, a drugi ne. Naime, sagledavajući simboliku gore opisane priče o ocu i dva sina - otac predstavlja Gospoda Isusa Hrista. Sinovi predstavljaju dve grupe ljudi u istoriji. Oni koji su poslušali savet Gospoda Isusa Hrista, i oni koji ga nisu poslušali. Očev amanet opisan u sadržaju dva sanduka koje je ostavio sinovima, koji sadrže pekarske i građevinske elemente, kao i pismo - predstavljaju sredstva za izgradnju temelja duhovnog života. Stvari u prvom i drugom sanduku - simbolično predstavljaju reč Božju kao duhovnu hranu, koja je u bibliji opisana kao dobro seme iz koga nastaje žito od koga se pravi hleb, i kojom čovek verom izgrađuje sebe za carstvo nebesko. Isus je u jevanđelju ispričao jednu priču o dva čoveka, od kojih je jedan napravio kuću na pesku, a drugi na dobroj zemlji i temelju, što je dovelo do toga da se jedna kuća sruši pod naletima vetra, a druga ostane netaknuta: "Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu: I udari dažd, i dodjoše vode, i dunuše vetrovi, i napadoše na kuću onu, i ne pade; jer beše utvrdjena na kamenu. A svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, on će biti kao čovek lud koji sazida kuću svoju na pesku: I udari dažd, i dodjoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše u kuću onu, i pade, i raspade se strašno" ( jevanđelje po Mateju 7. 24 - 27 ). U odnosu na ovu priču, Isus je apostolima pa time i svojoj crkvi dao zapovest - da sve ono što je on učio i propovedao objavljuju svetu, i da uče ljude jevanđeoskim istinama. Prvi takav nalog Isus je dao svojim učenicima u toku svoje misije: "A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doći. A reče im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce medju vukove. Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu. U koju god kuću udjete najpre govorite: Mir kući ovoj. I ako dakle bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama. A u onoj kući budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću. I u koji god grad dodjete i prime vas, jedite šta se donese pred vas. I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije..." ( jevanđelje po Luci 10. 1 - 9 ). Drugi nalog je dao na kraju svoje misije - neposredno nakon svog vaskrsenja: "Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih... Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin" ( jevanđelje po Mateju 28. 19 - 20. ). Ako pogledamo ovu zapovest u kontekstu opisane priče o ocu i dva sina - možemo zaključiti 'da ona predstavlja amanet koji je Bog dao svojoj crkvi u pogledu novozavetne misije objave jevanđelja. Crkvi je dato da propoveda jevanđelje, i da uči svet da drži sve što je Isus propovedao. Odgovor na pitanje 'da li je crkva poslušala ovu Božju zapovest - nalazi se u u biblijskom i istorijskom kontekstu. Za života apostola crkva je realativno obavljala misiju koja joj je poverena, i držala se biblijskih principa vere, jer su apostoli to činili, i upućivali lokalne crkve koje su osnivali u raznim krajevima da po njihovom primeru aktivno obavljaju misiju objave jevanđelja, i upućuju verne da žive po načelima biblije. Nekoliko primera to svedoče: "A u dan subotni izidjosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale. I jedna bogobojazna žena, po imenu Lidija, iz grada tijatirskog, koja prodavaše skerlet, slušaše: i Gospod otvori srce njeno da pazi na reči Pavlove" ( dela apostolska 16. 13 - 14 ). "I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju; I pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa. I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom" ( dela apostolska 4. 29 - 31 ). "Zaklinjem te, dakle, pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima, dolaskom Njegovim i carstvom Njegovim: Propovedaj reč, nastoj u dobro vreme i u nevreme, pokaraj, zapreti, umoli sa svakim snošenjem i učenjem; Jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe, I odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama. A ti budi trezan u svačemu, trpi zlo, učini delo jevandjelista, službu svoju svrši" ( 2 poslanica Timotiju 4. 1 - 5 ). "I imamo najpouzdaniju proročku reč, i dobro činite što pazite na nju, kao na videlo koje svetli u tamnom mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašim. I ovo znajte najpre da nijedno proroštvo književno ne biva po svom kazivanju; Jer nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetog Duha govoriše sveti Božiji ljudi" ( 2 poslanica Petrova 1. 19 - 21 ). Isus je u pogledu reči Božje rekao: "Posveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina" ( jevanđelje po Jovanu 17. 17 ). "Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh duh su i život su" ( jevanđelje po Jovanu 6. 63 ). Istorija svedoči da su se nakon smrti apostola, a sa početkom 2 polovine 2 veka - u jednom delu Hrišćanske crkve dogodile drastične promene. Pod uticajem mnogoboštva, a u težnji da se ograde od svega što je imalo Jevrejska obeležja, a iz razloga opšteg progonstva Jevreja od strane Rima zbog 2 ustanka 132 godine pod vodstvom Simona Bar Kohbe protiv Rima - pojedine crkve, sa akcentom na Rim i Aleksandriju - u to vreme prave kompromis sa Rimskom mnogobožačkom filozofijom, i unose u crkvu mnogobožačke elemente. Između ostalog menjaju crkveni enterijer i eksterijer, unose paganske idole u vidu slika i kipova i preoblače ih u Hrišćansko ruho, uspostavljaju obredno ritualnu praksu kao vid bogosluženja - po mnogobožačkom modelu, kađenje kandilima, paljenje sveća, prekrštavanje rukom, crkveno pojanje - čime zamenjuju propovedanje iz reči Božje kao primarni cilj. Isusovu žrtvu i posredničku službu u nebeskoj Svetinji u korist čoveka i njegovog spasenja - zamenjuju stvaranjem kulta svetaca i Marije, i na Hristovo mesto postavljaju dogmu o umrlim ljudima kao posrednicima pred Bogom, kojima posvećuju praznike i svetkovine, i kojima služe u crkvi i upućuju im molitve. Takođe u zavisnosti od podnevlja - uvode mnoštvo običaja koji poreklo imaju u mnogoboštvu, magiji, i okultizmu. Ujedno, zabranjuju vernicima laicima čitanje biblije reči Božje na narodnom jeziku. Tako je mnogoboštvo polako bilo infiltrirano u crkvu, pod plaštom Hrišćanstva. Na to je u velikoj meri uticala i najezda mnogobožačkih novoobraćenika u Hrišanstvo, koji se prethodno nisu odrekli mnogoboštva, već su ga doneli sa sobom u novu veru. Crkveni sabori su potom ovo mnogoboštvo zvanično legalizovali u crkvenu praksu. Tako su iskrivili i sam smisao i kriterijume spasenja opisane u bibliji, i postavili svoje lične. Sledeći spisak daje uvid u ovu legalizaciju mnogoboštva u crkvi. 300 GODINE UVEDENA MOLITVA ZA MRTVE 320 PALJENJE SVECA I OSENJAVANJE ZNAKOM KRSTA 336 NA SABORU U LAODIKEJI UVEDENO PRAZNOVANJE NEDELJE 431 POCELO OBOZAVANJE MARIJE PRVI PUT NAZVANA MAJKA BOZJA 500 SVESTENICI POCELI DRUGACIJE DA SE OBLACE OD DRUGIH LJUDI 593 PAPA GRGUR USPOSTAVLJA DOGMU O CISTILISTU 600 UVEDENA MOLITVA NEPOSREDNO MARIJI, ANDJELIMA I SVECIMA 786 ODOBRENO OBOZAVANJE KRSTA, IKONA I RELIKVIJA 850 UVEDENA UPOTREBA VODE KOJU BLAGOSILJA SVESTENIK 965 PAPA JOBAN XIII USPOSTAVIO KRSTAVANJE ZVONA 995PRVI PUT PAPA JOVAN XV KANONIZUJE UMRLE SVECE 1215 NA LATERANSKOM KONCILU USPOSTAVLJENO ISPOVEDANJE SVESTENIKU UMESTO BOGU 1229 KONCIL U VALENSIJI ZABRANJUJE VERNICIMA LAICIMA UPOTREBU BIBLIJE KOJU JE PROGLASIO ZABRANJENOM KNJIGOM 1251 SIMON STOK ENGLESKI MONAH UVODI BROJANICE 1545 KONCIL U TRENTU IZJEDNACIO TRADICIJU I BIBLIJI TOKOM 12 VEKA UVEDENO KRSTAVANJE MALE DECE Sve ovo gore opisano Hristovi Apostoli su predvideli: "Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući medju vas teški vuci koji neće štedeti stada; I izmedju vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom" ( dela apostolska 20. 29 - 30 ). "Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevandjelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom, Koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevandjelje Hristovo. Ali ako i mi, ili andjeo s neba javi vam jevandjelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevandjelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!" ( Galatima poslanica 1. 6 - 9 ). "Ne vucite u tudjem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom? Ili kako se udara crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod. Zato izidjite izmedju njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti, I biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj" ( 2 poslanica Korinćanima 6. 14 - 18 ). Zanemarujući reč Božju - ljudi su u nemogućnosti da spoznaju istinu iz prve ruke masovno pristupali crkvi, širokogrudo prihvatajući crkvene dogme obučene u Hrišćansko ruho, i prodajući jeftino svoje poverenje vladajućoj svešteničkoj klasi. Tako smo danas došli u stanje, u kome se svet nalazi u sveopštoj duhovnoj tami, a sve zahvaljujući vladajućim crkvama koje su svet držale i danas ga drže u neznanju u odnosu na reč Božju, i nisu obavljale niti danas obavljaju misiju propovedanja jevanđelja - koju je Bog posredstvom Isusa Hrista i apostola dao novozavetnoj crkvi. Nasuprot tome, one su još i progonile one koji su ovu misiju obavljali, i držali se pisma kao jedinog pravila vere, što možemo videti u istoriji mračnog srednjeg veka. Još jedna pojedinost koju treba pomenuti je ta 'da su se crkve tokom istorije - što čine i danas, bavile politikom i vođenjem i blagosiljanjem ratova, i kreiranjem svetskih zavera. Tako možemo slobodno reći 'da su crkve najodgornije za sva zla koja postoje u svetu, kao i za samu pojavu ateističke filozofije - od vremena nakon Hrista, i smrti apostola - do danas. Ipak, u istoriji su uvek postojali Hrišćani koji su se držali svete Božje reči, slali misionare u sve delove sveta, i propovedali njene istine gde god je to bilo moguće, bez obzira na progonstva. Danas kada se istorija privodi svome kraju, i svi događaji pokazuju da je Hristov dolazak pred vratima - nikada nije bilo potrebnije da se ljudima objave spasonosne istine jevanđelja, i svet pozove na duhovno probuđenje. Crkve se nalaze u duhovnom mrtvilu, i oni koji bi trebali da ovu misiju obavljaju - spavaju smrtnim snom. Ali ma koliko ovo stanje bilo beznadežno - Bog uvek ima alternativu. A njegova alternativa se sastoji u tome 'da će on sam svojim ličnim zalaganjem završiti delo na zemlji, i pozvati i crkve i svet na duhovno probuđenje. Nakon čega će Hristos doći u sili i slavi. Amin!

Isusova smrt i žrtva koju je prineo za spasenje sveta - jedna je od najbitnijih tema u svetoj Božjoj reči bibliji. Da li je Isus umro za ljudske grehe, i zašto je to od bitne važnosti za spasenje čoveka. Neke od najvećih religija poput Islama i Judaizma uče "da Isus nikada nije umro za ljudske grehe, što znači da njegova smrt nije ni bitna za spasenje čoveka. Druge poput tradicionalnih Hrišćanskih crkava - imaju površno, i čak pogrešno tumačenje Isusove smrti. Šta Božja reč biblija govori o tome. Po bibliji plata za greh je smrt. "Jer je plata za grijeh smrt" ( Rimljanima poslanica 6. 23 ). Ovo ukazuje na jednu osnovnu istinu 'da greh kao pojava vodi čoveka u stanje smrti. Greh i smrt kao njegova posledica - imaju poreklo u prvobitnom padu prvih ljudi Adama i Jeve Naime, Bog je u početku stvorio savršen svet, i prve ljude Adama i Jevu kao savršena besmrtna bića. Padom koji je bio prouzrokovan prekršajem Božje zapovesti da ne jedu ploda sa zabranjenog drveta - oni su izgubili prvobitno savršenstvo i besmrtnost, odnosno - mogućnost da večno žive u raju na zemlji, i trebali su da umru večnom smrću - bez mogućnosti da ikada više žive. Ali ipak, Bog je iz ljubavi prema ljudima koje je stvorio - pronašao rešenje za problem greha i smrti. On je obećao da će poslati Mesijanskog spasitelja koji će svojom smrću preuzeti njihov greh, pa time i posledicu greha a to je smrt - na sebe. Božja reč kaže: "gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje" ( Jevrejima poslanica 9. 22 ). Iz tog razloga Bog je u starom zavetu uspostavio obred prinošenja krvnih žrtava u vidu životinja u takozvanoj zemaljskoj Svetinji. Ove žrtve su bile sredstvo opravdanja od greha - putem kojih su ljudi koji su ih prinosili dobijali oproštaj. Drugim rečima, kada bi jedan čovek sagrešio - on bi donosio jedno jagnje bez mane. Tada bi položio ruke na njegovu glavu, a potom bi ga sveštenik žrtvovao na oltaru. Tako je ovaj čovek odlazio opravdan od greha žrtvom i krvlju nevinog jagnjeta koje je preuzimalo čovekov greh na sebe, i umiralo umesto njega. Ovo jagnje je simbolično predstavljalo spasitelja koji će doći i žrtvovati se za ljudske grehe, što se ispunilo u Gospodu Isusu Hristu - koji je došao od Boga, živeo među ljudima, i umro mučeničkom smrću - prinoseći sebe na žrtvu za spasenje sveta. Nakon tri dana je vaskrsao, a potom se vazneo na nebo, i ušao u nebesku Svetinju da posreduje kao novozavetni Prvosveštenik - prilažući zasluge svoje žrtve i prolivene krvi u korist čoveka i njegovog spasenja. Tako u novom zavetu ljudi više ne prinose životinjske žrtve, već dolaze Hristu koji je već prineo sebe na žrtvu, i u njemu pronalaze opravdanje od greha, pod uslovom vere koja podrazumeva 'pokajanje za prošle grehe, potpuno predanje sebe Bogu, što rezultuje obraćenjem i nanovorođenjem Svetim Duhom. U pogledu starozavetnog obrednog sistema prinošenja krvnih životinskih žrtava u zemaljskoj Svetinji, i njihovoj simbolici u žrtvi Gospoda Isusa Hrista za ljudske grehe - biblija govori na više mesta. Na samom početku Isusove službe - koja je odpočela krštenjem od strane Jovana Krstitelja na reci Jordanu, Jovan je u Isusu preoznao starozavetno žrtveno jagnje, koje je bilo simbol njega koji će se žrtvovati za grehe sveta. Zato je rekao: "A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta" ( jevanđelje po Jovanu 1.29 ). U razgovoru sa Jevrejskim rabinom Nikodimom, Isus je izgovorio sledeće reči: "I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne. Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni: Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni" ( jevanđelje po Jovanu 3. 14 - 16 ). Ovde Isus govori o događaju iz starog zaveta u kome je najezda zmija ujedala ljude. I Bog je rekao Mojsiju da napravi zmiju koju će staviti na štap, i podići tako da svako ko god pogleda u zmiju bude isceljen od ujeda. Tako Isus ovde govori Nikodimu 'da će on biti podignut od zemlje u raspeću - žrtvujući se za ljudske grehe. Isus u jednom razgovoru sa učenicima otvoreno govori o svojoj smrti: "I kad svrši Isus reči ove, reče učenicima svojim: Znate da će do dva dana biti pasha, i Sina čovečijeg predaće da se razapne" ( jevanđelje po Mateju 26. 1 - 2 ). U istom poglavlju opisuje se žena koja je došla k Isusu i izlila skupoceni miris na njegovu glavu, na šta su učnici negativno reagovali. Isus odgovara u kontekstu svoje smrti: "a ona izlivši miro ovo na telo moje za ukop me prigotovi" ( jevanđelje po Mateju 26. 12 ). Sam opis Isusovog hvatanja, suđenja, raspeća, i vaskrsenja - nalaze se u jevanđeljima. Nakon ovih događaja - apostoli su po Isusovoj zapovesti širili vest o Isusu kao Mesiji i spasitelju koji se źrtvovao za ljudske grehe, i vaskrsao, i posreduje za svet u nebeskoj Svetinji pred Ocem. Na pedesetnici apostol Petar je okupljenim Jevrejima ukazao na Isusa kao Mesiju spasitelja koga su oni ubili. Ali je tom prilikom i pozvao sve okupljene na pokajanje i obraćenje, od čega se u tom trenutku obratilo 5000 ljudi i žena. "Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrdjenog medju vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega medju vama, kao što i sami znate, Ovog odredjenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste; Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže" ( dela apostolska 2. 22 - 24 ). "Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste. A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo? A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha; Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš" ( dela apostolska 2. 36 - 39 ). Apostolu Jovanu koji je zbog vere bio izgnan na ostrvo Patmos, na kome je napisao otkrivenje, bio je otkriven sam Isus u nebeskoj Svetinji - ukazavši mu na svoju smrt i vaskrsenje, i kao na onoga koji ima ključeve od smrti i groba, i koji živi vavijek vijeka. "I kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i metnu desnicu svoju na me govoreći mi: Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji, I Živi: i bejah mrtav i evo sam živ va vek veka, amin. I imam ključeve od groba i od smrti. Napiši dakle šta si video, i šta je, i šta će biti potom" ( otkrivenje 1. 17 - 19 ). U Jevrejima poslanici 8 i 9 poglavlje - dato je upoređenje gore opisanog obrednog sistema prinošenja krvnih žrtava u zemaljskoj Svetinji kao sredstvima opravdanja, oproštenja, i očišćenja od greha, sa Isusovom žrtvom, i njegovom sužbom u nebeskoj Svetinji, gde on prilaže zasluge svoje žrtve i prolivene krvi - kojom se čovek opravdava, dobija oproštaj, i čisti od greha. "A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima; Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek. Jer se svaki poglavar sveštenički postavlja da prinosi dare i žrtve; zato valja da i Ovaj šta ima što će prineti. Jer da je na zemlji, ne bi bio sveštenik, kad imaju sveštenici koji prinose dare po zakonu, Koji služe obličju i senu nebeskih stvari, kao što bi rečeno Mojsiju kad htede skiniju da načini: Gledaj, reče, da načiniš sve po prilici koja ti je pokazana na gori. A sad dobi bolju službu, kao što je i posrednik boljeg zaveta, koji se na boljim obećanjima utvrdi"( Jevrejima poslanica 8. 1 - 6 ). "Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku. Jer skinija beše načinjena prva, u kojoj beše svećnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja. A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama, Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploče zaveta. A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom. A kad ovo beše tako uredjeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju. A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja. Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji; Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi. Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja. Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom gradjena, to jest, nije ovog stvorenja, Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv udje jednom u svetinju, i nadje večni otkup. Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu; A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom? ...Jer Hristos ne udje u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas; Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tudjom: Inače bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svršetku veka javi se da svojom žrtvom satre greh. I kao što je ljudima odredjeno jednom umreti, a potom sud: Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju" ( Jevrejima 9. 1 - 28 ). Isusova žrtva koju je prineo za spasenje sveta, i njegova Prvosveštenička posrednička služba u nebeskoj Svetinji - predstavljaju ključ našeg spasenja. Bez njih ne možemo činiti ništa. Ne možemo se pokajati i predati Bogu, niti doživeti iskustvo obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom, ni ići putem posvećenja u novom životu, i na kraju ni biti spaseni. Sve to možemo zahvaljujući Isusovoj žrtvi i posredničkoj službi u nebeskoj Svetinji, posredstvom koje Bog preko Hrista izliva Svetog Duha, i pruža svu potrebnu pomoć onima koji ga traže, i žele da ga upoznaju i da mu se predaju u službu. Isus je most ili kanal preko koga ostvarujemo zajednicu sa Bogom. Jer Isus je rekao: "Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me" ( jevanđelje po Jovanu 14. 6 - 7 ). Kao što je na početku napomenuto- neke od najvećih religija poput Islama i Judaizma uče "da Isus nikada nije umro za ljudske grehe, što znači da njegova smrt nije ni bitna za spasenje čoveka. Islam smatra da je Isus bio običan čovek, Božji poslanik, i da nije nikada govorio da će umreti za ljudske grehe, niti da je to potrebno. Judaizam odbacuje Isusa Hrista kao Mesiju, i ima svoje teorije o njegovom poreklu, kao i o smrti, o kojima je sramota i govoriti, jer predstavlja uvredu za razum. Druge poput tradicionalnih Hrišćanskih crkava - imaju površno, i čak pogrešno tumačenje Isusove smrti, jer zanemaruju biblijsko učenje o zemaljskoj Svetinji kao simboiici nebeske Svetinje, i Isusu kao jedinom posredniku koji prilaže zasluge svoje žrtve i prolivene krvi u nebeskoj Svetinji u korist čovekovog spasenja. To je dovelo do toga da su stvorene dogme o ljudskim posrednicima u kultovima Marije i svetaca. Takođe, stvoren je sistem opravdanja delima putem crkvene obredno ritualne prakse, praznovanjem praznika i svetkovina, upražnjavanjem postova, činom ispovesti, paljenjem sveća, i slično. Biblija uči da je jedini spasitelj i posrednik pred Ocem Gospod Isus Hristos "Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus, Koji sebe dade u otkup za sve, za svedočanstvo u svoje vreme" ( 1 Timotiju poslanica 2. 5 - 6 ). "Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja; Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti" ( dela apostolska 4. 10 - 12 ). Tako su ove religije i crkve i oni koji ih podržavaju, kao i svi ostali koji ne veruju u Hrista - u opasnosti da izgube spasenje, jer se ono može ostvariti jedino prihvatanjem Isusove žrtve kao otkup za prošle grehe, i njegovom Prvosvešteničkom posredničkom službom u nebeskoj Svetinji. Jer Isus je rekao: "Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu" ( jevanđelju po Jovanu 3. 36 ). I na kraju, najbitnia pojedinost u svojstvu spasenja se nalazi u zajednici koju čovek ostvaruje sa Ocem i sa Sinom: "A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista" ( jevanđelje po Jovanu 17. 3 ). Amin!

DA LI SI SREĆAN I ZADOVOLJAN, ILI NE Sigurno je većini poznata priča "tamni vilaet" koju je iz naroda sakupio i zapisao Vuk Karađić. "Pripovijeda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj svijeta, pošao u tamni vilaet, gdje se nikad ništa ne vidi. Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostave ondje ždrebad od kobila da bi ih kobile iz one pomrčine izvele. Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako positno kamenje, a iz mraka nešto poviče: „Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, ako ne ponese, kajaće se.“ Gdjekoji pomisli: „Kad ću se kajati za što da ga nosim?“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem.“ Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje; onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajati što nijesu, a oni što su ponijeli, što nijesu više" Ako pogledamo današnja zbivanja u svetu, sa akcentom na ovo područje u kome se trenutno održavaju protesti i štrajkovi nezadovoljnih ljudi svim i svačim, a posebno malim platama, penzijama, gradskim prevozom, ili aktuelnom vlašću, zbog čega su spremni da se i fizički obračunavaju, postavlja se jedno pitanje, kakve životne prilike i okolnosti su čoveku potrebne da bi u ovom životu bio sretan i zadovoljan. Da li je to život u zemaljskom bogatstvu, koje podrazumeva bogato opremljen stan ili kuću, dobar auto, račun u banci sa pozamašnom sumom novca, i slično. Šta biblija govori o tome? Jedno svedočanstvo preživelih logoraša iz logora Aušvic - dobar je primer koji daje odgovor na ovo pitanje sreće i zadovoljstva. Naime, svedočeći o uslovima koji su vladali na tom mestu u logoru, ovaj čovek je posvedočio, da i pored svih tih okolnosti - čoveku niko nije mogao da oduzme mali deo neba nad njegovom glavom. Ovo upravo treba da bude primer Hrišćanskog odnosa prema sreći i zadovoljstvu. Na osnovu ovog primera, a sa biblijske tačke gledišta - čoveku nisu potrebne nikakve prilike i okolnosti da bi bio sretan i zadovoljan, jer sreća i zadovoljstvo se ne nalaze u materijalnim stvarima, ili dobrim ili lošim okolnostima i životnim prilikama, jer one ne predstavljaju izvor čovekove sreće i zadovoljstva. Sreća i zadovoljstvo se po bibliji nalaze u Bogu. Drugim rečima, kada čovek stupi u jednu živu zajednicu sa njim, on ujedno spoznaje i smisao i svrhu svog života, pa time i istinsku sreću i zadovoljsto - koje pronalazi u toj zajednici sa Bogom, na šta nikako ne mogu uticati spoljašnje okolnosti i prilike. Ako i poseduje materijalne stvari, one čoveku nisu same po sebi svrha, već sredstvo za održavanje života. U tom smislu, posedovanje materijalnih dobara nije samo po sebi greh, već je to čovekov stav prema njima. Tako u životu čoveka predanom Bogu - postoji balans između duhovnog i materijalnog, u kome Bog vodi i blagosilja čoveka kako u duhovnom, tako i u materijalnom smislu. I na svemu što ima, on odaje zahvalnost Bogu, kako na velikim, tako i malim stvarima. Čovek koga Bog vodi u svemu, i koji ima izbalansiran odnos između duhovnog i materijalnog, on je zadovoljan, bilo da poseduje puno ili malo. čak i u okolnostima da ne poseduje ništa, čovek ima unutarnji mir, i zadovoljstvo u zajednici sa njim. Što se tiče nezadovoljstva koje je prisutno među ljudima, u vezi toga postoji jedan paradoks. Recimo, danas mnogi ljudi žive na mestima gde se ratuje, u okolnostima gladi zbog nedostatka hrane, i straha od smrti, čeznući za nasušnom potrebom, a to je preko potrebni mir. Sa druge strane, tamo gde se ne ratuje, i gde vlada mir, i gde ljudi imaju sve što što im je potrebno za život, i više od toga, oni su i pored svega toga nezadovoljni, i žele sve više i više. To pokazuje jednu osnovnu istinu 'da sve što ljudi više imaju, oni sve više traže, i nezadovoljni su - ma bilo koliko da im se da. A kada bi sve izgubili, kao pomenuti ljudi u ratnim okolnostima, oni bi žalili za izgubljenim, i tražili bi mrvu hleba kojom bi utolili glad. Ovaj probem je duhovne prirode, i isključivo je posledica duhovnog siromaštva. A on podrazumeva činjenicu 'da su svi ljudi na zemlji duhovno siromašni, i da pod teretom tog osećanja koje donosi nemir, zebnju, i osećanje besmisla, pokušavaju da to osećanje popune gomilanjem materijalnog bogatstva, smatrajući da će im materijalna dobra doneti trajnu sreću, mir, i zadovoljstvo. Ali, pošto se to ne dešava jer ona suštinski ne donose sreću, mir, i zadovojstvo, ljudi ne imajući alternativu - ceo život posvećuju gomilanju materijalnog da bi popunili taj nedostatak u bunaru sopstvenog osećanja duhovnog siromaštva, i ceo život su nesretni i nezadovoljni, jer materijalna dobra ne rešavaju problem njihovog nezadovoljstva. Rešenje za ovaj problem se nalazi u sticanju duhovnog iskustva, koje se ostvaruje u kontaktu sa Bogom, i ostvarivanju gore pomenute zajednice sa njim, putem koje čovek dobija spoznaju prave prirode sreće i zadovoljstva, i upoznaje sam njihov izvor, a to je Bog. U odnosu na Hrišćanski koncep zadovoljstva, kao i skromnosti, a sa druge strane težnje za sticanjem čisto materijalnog bogatstva, bez nužnog balansa između materijalnog i duhovnog, u bibliji je zapisano nekoliko citata. "Dođoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: učitelju! šta ćemo činiti? A on im reče: ne ištite više nego što vam je rečeno. Pitahu ga pak i vojnici govoreći: a mi šta ćemo činiti? I reče im: nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom" ( jevanđelje po Jovanu 3. 10 - 14 ). "A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni telom u šta ćete se obući: Duša je pretežnija od jela i telo od odela. Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica? A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan? A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo? Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih. A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni! I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se; Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo. Nego ištite carstvo Božije, i ovo će vam se sve dodati" ( jevanđelje po Luci 12. 22 - 31 ). "Reče Mu pak neki iz naroda: Učitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje. A On mu reče: Čoveče! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama? A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat. Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva. I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu. I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje; I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se. A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti? Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga" ( jevanđelje po Luci 12. 13 - 21 ). "Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci; Zlato vaše i srebro zardja, i rdja njihova biće svedočanstvo na vas: izješće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane. Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dodje do ušiju Gospoda Savaota. Veseliste se na zemlji, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja. Osudiste, ubiste pravednika, i ne brani vam se" Jakovu poslanica 5. 1 - 6 ). Svet je danas zaokupljen samo jednom mišlju, a to je borba za materijalno. U takvom poretku stvari Bog je nepoznata kategorija. A bez Boga, čoveku na kraju ne ostaje ništa. Jedan od najbogatijih ljudi starog zaveta mudri Somon, svestan ove činjenice prolaznosti materijalnog, daje savet svima nama, a on glasi: "Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku. Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" ( knjiga propovednikova 12. 13 - 14 ).

VREMENSKI KONTINUITET ZAVRŠNIH DOGAĐAJA, I HRISTOV DRUGI DOLAZAK U SLAVI Bog nebeski ima precizno vremenski zapisana razdoblja u svom Božanskom proviđenju, u kojima nešto čini u cilju spasenja ovog sveta. U bibliji postoji više takvih razdoblja i vremenskih proročanstava. On u skladu s time, ima i precizna vremena u kojima će se odigrati poslednji događaji, pa i sam Hristov 2 dolazak u slavi. I to otkriva svojim slugama na zemlji, koje poziva u službu, da svetu objave ova vremena, i pozovu ga da se pripremi za kraj istorije, i Hristov 2 dolazak. U skladu sa tim, dao bih jednu analizu koja se tiče neverovatno preciznog vremenskog kontinuiteta ovih poslednjih događaja, koji su se odigrali u identičnom razmaku od biblijskih sedam i tri godine, što je još jedan od pokazatelja da su ovi događaji vođeni Božanskim planom i proviđenjem. Ovi događaji datiraju od 2001 godine, kada je Bog podigao reformni pokret najavljen proročanstvom - za probuđenje i reformu crkve, i objavu Hristovog drugog dolaska u slavi. Analiza 1: 2001 goodine Bog podigao reformni pokret za probuđenje i reformu crkve. Nakon sedam godina 2008 Bog odbacio rukovodstvo crkve zbog grubog odbacivanja poziva na probuđenje i reformu. Nakon tri godine 2011 odpočelo izlivanje Božjih sudova - znakom velikog zemljotresa u Japanu, i Novom Zelandu - u mestu sa simboličnim imenom "Krajstchurch - Hristova crkva" čime je prikazana skora propast mnogoboštva, i lažnog otpalog Hrišćanstva. Nakon sedam godina 2018 završen period koji je Bog dao za probuđenje i reformu crkve. Nakon tri godine 2021 početak poslednjih događaja, praćenim pandemijom Korona virusom, i velikim vojno ekonomskim ratom velikih sila. Analiza 2: 2001 Bog podigao reformi pokret za probuđenje i reformu crkve. Nakon tri godine 2004 Bog me lično uz ostalu braću pozvao u službubu u delu probuđenja i reforme kao propovednika i vesnika Božjeg. Nakon sedam godina 2011 odpočelo izlivanje sudova Bohjih. Nakon tri godine 2014 dešavaju se velike poplave u Srbiji i okolini. Nakon sedam godina 2021 početak poslednjih događaja. Na kraju, ono što je Bog ovom analizom dao u vezi Hristovog drugog dolaska u slavi je to 'da će Hristos doći u vremenu koje je po kontinuitetu u skladu sa ovom analizom - pokazavši prethodno događaje koji mu prethode. Kao što vidimo, obe ove analize se završavaju sa 2021 godinom - koja je najavljena direktnim Božjim otkrivenjem kao ona u kojoj počinju poslednji događaji. To znači, da su narednih 7 godina ključni za kraj istorije i Hristov 2 dolazak u slavi, posebno 2028 godina, za koju postoji verovatnoća da će se tada sam Gospod objaviti i završiti delo na zemlji. Odnosno, pozvati svet na duhovno probuđenje, i aktivno spremanje za Hristov 2 dolazak u slavi. Velika verovatnoća je da je to vreme i Isusovog dolaska. Ali to će mo znati već u godinama koje dolaze.

IZGRADNJA KARAKTERA - USLOV SPASENJA Izgradnja karaktera je jedna od najvižnijih pojedinosti u bibliji u opštem smislu, jer ona predstavlja temelj biblijske nauke o spasenju - od koje zavisi da li će mo se jednoga dana naći u carstvu nebeskom ili ne. Šta predstavlja izgradnja karaktera, i kako se ona ostvaruje u nama. Po bibliji svi ljudi su po prirodi grešni. Oni se rađaju sa klicom greha, i urođenom sklonošću ka grehu - nasleđenom od naših praroditelja Adama i Jeve, a kao posledica njihovog pada. Bog je stvorio prve ljude kao savršena sveta moralna bića. Njihovom odlukom da se neposlušnošću odvoje od Boga tvorca - oni su doživeli duhovni i moralni pad. Uzrok ovog pada je bio jedan anđeo po imenu Lucifer, koji je prvo biće u istoriji svemira u kome se pojavila ova klica greha, koja je njegovim posredstvom prenesena na prve ljude - koji su na njegov nagovor prekršili Božju zapovest, a potom i naslednim putem i na sve njihove potomke do danas. Greh se ne može objasniti zemaljskim kategorijama - jer to nije objekat fizičke prirode. Greh je manifestacija jedne razarajuće destruktivne sile - kao posledice neposlušnosti i kršenja moralnih principa koje je Bog dao za dobrobit svih stvorenja u kosmosu. Ova sila neposlušnošću deluje na stvorena bića, i navodi ih da se ponašaju suprotno moralnim principima. Ona stvara efekte otuđenosti od Boga tvorca, i ima razarajuće dejstvo na karakter i ličnost stvorenih bića - usled čega se u njima rađaju suprotni principi od Božanskih "duševni nemir prožet zebnjom i neizvesnošću, tuga, sebičnost, mržnja i gnev, bratoubilaštvo, samoveličanje, i na kraju fizička smrt.." Padom prvih ljudi - Bog je stvorio plan spasenja čoveka iz ropstva greha i od njegove sile. Plan koji podrazumeva njegovog vraćanje u stanje duhovnog i moranog savršenstva u kome su u početku bili praroditelji Adam i Jeva. Ovaj plan podrazumeva 'da će Bog u određenom trenutku poslati spasitelja koji će se žtvovati za čoveka i preuzeti njegove grehe na sebe, i posledicu greha - a to je smrt, i umreti umesto njega. Ovaj plan se ostvario dolaskom Gospoda Isusa Hrista na ovaj svet, i njegovom smrću na krstu u korist čoveka i njegovog spasenja. Da bi se ovo spasenje praktično ostvarilo u čoveku - on treba da učini određene korake, koji upravo podrazumevaju najvažniji elemenat - a to je izgradnja karaktera. Ona počinje u onom trenutku kada čovek svestan svog grešnog stanja u kome se nalazi, i da sam svojom silom ne može da iz njega izađe - verom prihvati Gospoda Isusa Hrista za svog ličnog spasitelja, i njegovu žrtvu kao otkup za prošle grehe. Ovaj čin vere i prihvatanja vodi čoveka ka tome - da potpuno sebe i svoju volju preda Bogu, što rezultuje iskustvom obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom. Duh Sveti koji je dat da čoveku pomaže u ovom procesu posvećenja i izgradnje karaktera - od tog trenutka kroz male i velike čovekove pobede putem svakotrenutačnog predanja sebe Bogu, i gledanjem u Hrista - izgrađuje čoveka karakterno, dok ne dostigne savršenstvo u visini mere rasta Hristova - što je preduslov za ulazak u carstvo nebesko. U vezi ovog iznesenog biblija kaže sledeće: "Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći. I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla" ( knjiga proroka Joila 2. 12 - 13 ). "I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete" ( knjiga proroka Jezekilja 36. 25 - 27 ). "Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi. Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rodjen od Duha" ( jevanđelje po Jovanu 3. 5 - 8 ). "Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove; Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u laži čovečijoj, putem prevare; Nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos. Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomaže dobro po meri svakog uda, i čini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi" ( Efescima poslanica 4. 13 - 16 ). Mnogi takozvani Hrišćani imaju opšte neznanje šta vera jeste u svojoj suštini, i šta znači verovati na osnovu biblije. Oni smatraju - često naučeni od strane crkvenih autoriteta, da se vera sastoji od obavljanja formalnih obredno ritualnih radnji - u crkvi ili van nje, i da je to vrh ledenog brega, i sasvim dovoljno za ulazak u carstvo nebesko. U takvom nedostatku svesti šta vera jeste i šta znači verovati - oni i ne osećaju potrebu za bilo kakvom promenom u njima samima, pa s tim u vezi i za izgradnjom karaktera, jer je njihova savest umrtvljena formalnom obrednom ritualnom sužbom, pri čemu oni sebe tapšu po ramenu - živeći u samoobmani da Bog prima takvu službu, bez da su doživeli unutrašnju promenu srca i misli. Ovo se može prikazati primerima zapisanim u bibliji. Prvi primer je Isusova priča o svadbi careva sina, i govori o caru koji je pozvao zvanice na svadbu, i o čoveku koji je na tu svadbu došao bez svadbenog ruha. "Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći. Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu. A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj. A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih. A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne. Idite dakle na raskršće i koga god nadjete, dozovite na svadbu. I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nadjoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju. Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho. I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute. Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba. Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih" ( jevanđelje po Mateju 22. 2 - 14 ). Car u ovoj priči je Bog nebeski. Isus u ovoj priči u slici pozivanja na svadbu - ukazuje na poziv koji Bog upućuje svim ljudima da postanu pripadnici njegovog carstva slave - koje će on uspostaviti prilikom Hristovog 2 dolaska u slavi. Čovek koji je došao bez svadbenog ruha - predstavlja sve ljude koji sebe nisu predali Bogu i doživeli obraćenje i nanovorođenje Svetim Duhom, i koji nisu prošli kroz proces posvećenja i izgradnje karaktera - što simbol ruha i predstavlja. Drugi primer je Isusova priča o deset devojaka, pet mudrih i pet ludih - koje su čekale dolazak ženika ili mladoženje. "Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i izidjoše na susret ženiku. Pet od njih behu mudre, a pet lude. I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja. A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim. A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret. Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje. A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase. A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi. A kad one otidoše da kupe, dodje ženik, i gotove udjoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. A posle dodjoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam. A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas. Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći" ( jevanđelje po Mateju 25. 1 - 13 ). Ova priča ukazuje na Hristov 2 dolazak u slavi. 5 mudrih devojaka predstavlja one ljude koji su sebe potpuno predali Bogu, doživeli iskustvo obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom - što ulje i žišci u ovoj priči i predstavljaju, i koji idu putem posvećenja i izgradnje karaktera. 5 ludih devojaka predstavlja one ljude - takozvane Hrišćane, koji imaju formu vere za koju smatraju da će ih uvesti u Božje carstvo. Ali nemaju ulja - što predstavlja Duha Svetoga koji putem posvećenja izgrađuje karakter čoveka za carstvo nebesko. Govoreći o rodovima posvećenja i izgradnje karaktera - biblija kaže: " A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, Krotost, uzdržanje; na to nema zakona. A koji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama. Ako u duhu živimo po duhu i da hodimo" ( Galatima poslanica 5. 22 - 25 ). Praktično gledajući, čovek koji je verom prihvatio Gospoda Isusa Hrista kao ličnog spasitelja, predao sebe potpuno Bogu, i doživeo obraćenje i nanovorođenje Svetim Duhom, on je u svom biću doživeo čudesnu promenu koju nikada sam od sebe ne bi mogao da ostvari. Ta promena se ispoljava u usađivanju jedne žive ljubavi, radosti, i mira, i ostalih rodova posvećenja - koje čovek oseća u svakom deliću svog bića. One čine da čovek u praktičnom životu, i svakodnevnom odnosu sa okolinom, delima, rečima, i najmanjim postupcima - prirodno bude sličan Hristu, što je i suština i cilj izgradnje karaktera. Jer jedino kao takav će moći da uđe u Božje carstvo slave. Sa druge strane, naš lični primer će ljude dovesti Hristu, jer će ljudi gledajući nas videti Hrista, i sami poželeti da budu slični njemu. Hristos o ovom ličnom čovekovom primeru koji treba da da ovom svetu kaže: "Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji. Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući. Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je na nebesima" ( jevanđelje po Mateju 5. 14 - 16 ). Izgradnja karaktera je osnovna preokupacija kojom čovek treba da se bavi u ovom životu. Posedno u ovom vremenu kada svi znaci ukazuju da živimo u vremenu samog kraja istorije sveta, i Hristovog 2 dolaska u slavi. Jer će to biti uslov da nas Isus o njegovom dolasku prizna kao svoje, i uvede u Božje večno carstvo slave. Amin!

RAZJEDINJENOST, I JEDNOUMLJE U GOSPODU Iako svi živimo u jednom svetu - Ljudi su podeljeni na svim nivoima, i ne mogu da se dogovore oko najednostavnijih stvari, a da ne govorimo o globalnim pitanjima. Tako postoje paradoksalnosti, i suprodstavljen odnos radosti i tuge, odobravanja i neodobravanja, istine i laži - koje su osnovni uzrok sukoba u svetu. Evo samo par od bezbroj primera: Danas postoji dozvoljen lov i ribolov u svrhu zabave i sporta, ili radi novca. Tako neko ko ubije životinju - on je zbog toga radostan. Sa druge strane, neko ko voli životinje - on je zbog toga tužan. Dalje. Rat je, i neki ljudi pobiju sve muškarce u nekom selu - radosno pevajući nacionalističke pesme. A žene tih ubijenih ostanu plačući i naričući. Još jedan slučaj. Održava se žurka u kafiću - sa muzikom, igranjem, i radošću. A u stanu iznad - čovek je tužan jer ne može da spava od glasne muzike. Pitanje je 'ko je sada ovde u pravu. Oni koji se raduju. Ili oni koji tuguju? Jedna grupa rećiće 'da su u pravu jedni, a druga grupa 'drugi. Ko je tu u pravu. Jedna od zapovesti zapisanih u Božjoj reči je "Budite jedne misli medju sobom" ( Rimljanima 12. 16 ). Ali, nažalost, i među Hrišćanima vlada opšte razjedninjenje u stavovima, i svi govore kako su oni ispravni. Tako vidimo da pripadnici iste crkve imaju različite stavove. U ovim danima posebno o aktuelnim ratovima, i ko tu ratuje na pravoj strani a ko na pogrešnoj. Da ne govorimo o verskim uverenjima. Pravi Hrišćani trebaju da imaju stavove koji su u skladu sa onim što im Duh Sveti svedoči, i sticanjem Hristovog uma. A za to je potrebno odricanje od samoga sebe. "ko ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.« (Matej 16,24) "Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo" ( 1 Korinćanima 2. 15 - 16 ). Po samoj logici ovakav svet ne može da opastane, i okončaće se Hristovim 2 dolaskom u slavi, kada će Bog stvoriti novi svet radosti, ljubavi, i mira.

Ovaj primer, ali i drugi zapisani u bibliji - prikazuju ljude svrstane u dve grupe "sinova Božjih, i sinova đavola" svojom ličnom odlukom da prihvate, ili odbace vest spasenja. Niko rođenjem, bio karakterno više ili manje okrenut zlu - nije automatski svrstan u grupu sinova Božjih ili sinova đavola, i unapred određen za spasenje, ili ne. Svima je data mogućnost spasenja. S time da jedni tu mogućnost prihvataju, a drugi odbacuju. I to ih svrstava u jednu ili drugu grupu. Isus u pogledu ovog kaže: "Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni. Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroza nj. Koji njega vjeruje ne sudi mu se, a koji ne vjeruje već je osuđen, jer ne vjerova u ime jedinorodnoga sina Božijega. A sud je ovaj što vidjelo dođe na svijet, i ljudima omilje većma tama negoli vidjelo; jer njihova djela bijahu zla. Jer svaki koji zlo čini mrzi na vidjelo i ne ide k vidjelu da ne pokaraju djela njegovijeh, jer su zla. A ko istinu čini ide k vidjelu, da se vide djela njegova jer su u Bogu učinjena" ( Jevanđelje po Jovanu 3. 16 - 21 ). Što se tiče uzora, svi ljudi tokom života usvajaju neke svoje lične životne uzore - dobre ili loše. Nekada su mladima uzori bili heroji pozitivci. Danas su to negativci. Biblija govori o potrebi posedovanja uzora kada govori o starozavetnim ličnostima kao primerima vere. Ipak, po bibliji uzor svih tih uzora je Gospod Isus Hristos - čiji život treba da bude primer svima nama. A taj primer se može sažeti u tri pojedinosti "poslušnost Bogu, služba iz ljubavi na spasenju drugih, i na kraju ako je potrebno i žrtva u stradanju za Hrista" Na kraju, bilo da sebe smatraš izrazito dobrim i plemenitim, i da činiš neka dobra dela, ili da si svestan da imaš nedostatak u ovim vrlinama - u oba slučaja potreban ti je Hristos. Jer bez njega sva naša pravda, ili nepravda - je kao prljava haljina. ""Ali svi bijasmo kao nečisto što, i sva naša pravda kao nečista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vjetar odnesoše nas" ( knjiga proroka Išao je 64. 6 ). A sa njim će naše mane biti uklonjene, a vrline poslužiti svrsi u službi njemu i bližnjima, ne samo u fizičkom, već i u duhovnom smislu. Jer će ih tada Bog upotrebiti kroz nas za dobro i spasenje drugih. Amin!

DA LI POSTOJE OSOBE PREDODREĐENE ZA SPASENJE Ljudi su karakterno onakvi kakvi se rode, i kako je to zapisano u njihovom genetskom kodu. Tako se neki ljudi rađaju kao izrazito senzibilne, osećajne, emotivne, i karakterno dobre osobe. Dok se drugi rađaju sa suštom suprotnošću kao asenzibilne, hladne, bezosećajne, neemotivne, i loše. Da li ove genetske predispozicije idu naslednom linijom sa roditelja na potomke. To je malo verovatno. Jer postoje slučajevi gde roditelji poseduju sasvim drugačije karakterne osobine od svoje dece. Ipak, na izgradnju čovekove ličnosti utiču i različiti spoljašnji faktori, poput porodičnog vaspitanja, ili utisaka koje čovek prima tokom života, što utiče na izgradnju ličnosti, ili pak njeno urušavanje - što se ispoljava tokom života, i može se prikazati mnoštvom primera. Recimo, postoje intervjui koji su sprovedeni u američkim zatvorima među najokorelijim kriminalcima osuđenim za ubistvo. I kada se tim ljudima postavi pitanje 'da li se kaju za ono što su učinili - odgovor glasi 'da se ne kaju, i kada bi imali prilike da bi učinili to isto. Sa druge strane postoje ljudi koji se opredeljuju za humanitarni rad, pomoć drugima na različitim poljima, lečenje, i slično. Filmovi, kao i okolina i prilike u kojima čovek živi - u mnogome utiču na to da čovek primi određene utiske, i da se opredeli da živi po tom scenariju. Tako ljudi u skadu sa svojim karakternim osobinama zapisanim u genetskom kodu - biraju uzore sa filmskog platna, bilo pozitivnih ili negativnih likova, ili iz utisaka koje su primili iz sveta - dobrih ili loših. Po bibliji - na ovom svetu postoje sinovi Božji, i sinovi đavola. "Jer ste vi svi sinovi Božiji vjerom Hrista Isusa" ( Galatima poslanica 3. 26 ). "Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži" ( Jevanđelje po Jovanu 8. 44 ). "Koji tvori greh od djavola je, jer djavo greši od početka" ( 1 poslanica Jovanova 3. 8 ). Da li ove reči u skladu sa gore iznetim znače 'da je rođenjem jedna grupa ljudi predodređena za spasenje, a druga ne. Ne. Po bibliji Isus je umro za sve ljude. I Bog poziva svakog čoveka bez obzira na ličnost i karakterne osobine - da upozna njegov plan spasenja, da spozna njegovu volju iz njegove reči, i da se obrati. "Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapovijeda svima ljudima svuda da se pokaju" ( dela apostolska 17. 30 ). Tako da odgovor u vezi sinova Božjih, i sinova đavola - leži u ličnom odabiru kao proizvodu čovekove slobodne volje. Drugim rečima, svi ljudi bilo da se rađaju kao izrazito dobri, ili pak zli - imaju mogućnost za spasenje. Dešava se često da ovi dobri odbace poruku jevanđelja, a ovi zli poslušaju i obrate se, za šta postoji mnoštvo primera. Primere sinova Božjih i sinova đavola, koji su tako nazvani jer su prihvatili, ili pak odbacili spasonosnu poruku jevanđelja - pronalazimo svuda u bibliji. Za ovu priliku možemo navesti jedan primer iz prepotopnog naraštaja, u kome je Noje propovedao vest o dolasku potopa. I biblija kaže "da je od svih ljudi koji su tada živeli na zemlji - samo osam bliskih Noju poslušalo ovu poruku, dok su je ostali odbacili" "Koji nekad ne htješe da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vrijeme Nojevo, kad se građaše kovčeg, u kome malo, to jest osam duša, ostade od vode" ( 1 poslanica Petrova 3. 20 ). Prilike koje su vladale u vreme Nojevo - ponoviće se i u poslednje vreme neposredno pre Hristovog 2 dolaska u slavi Po bibliji potop u starom zavetu je "tipos" ili predslika poslednjeg vremena, u kome će postojati sinovi Božji koji će prihvatiti spasonosnu poruku jevanđelja, i sinovi đavola koji će je odbaciti. "Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. Jer kao što pred potopom jedjahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje udje u kovčeg, 39 I ne osetiše dok ne dodje potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg" ( Jevanđelje po Mateju 24. 37 - 39 ). Isus govori o samo dva puta kojima čovek može ići. To je uski put kojim idu sinovi Božji, i široki put kojim idu sinovi đavola. "Udjite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze" ( Jevanđelje po Mateju 7. 13 - 14 ).

DA LI JE MOGUĆE OSTVARITI BRAČNU ZAJEDNICU U CRKVI U američkoj košarkaškoj ligi postoji jedna pojava praćenja zarada košarkaša od strane američkih udavača. Tako je košarkaš Denis Rodman svojevremeno izjavio "kao dečak bio sam ružan, i zbog toga su me svi izbegavali. A danas kada zarađujem novac - devojke me opsedaju.." Ovaj primer je dat da bi se postavilo jedno pitanje "da li ovako nešto postoji i u okrilju Božje crkve?" Odgovor je DA. Nažalost, i u Božjoj crkvi - postoje pravila i kriterijumi po kojima crkvene udavače vrednuju da li je neko pogodan za brak, ili ne. Te udavače uglavnom za brak traže propovednike, njihove sinove, ili vernike iz kruga crkveno-kućnih prijatelja, imućne, u šta spadaju društvene osobine, i fizičke predispozicije. Jednom rečju 'sve osim istinskog posvećenja. Bitno je napomenuti 'da suština vere i pristupanja u zajednicu vernih - nije stupanje u brak, već spasenje u Hristu. Biblija po pitanju braka kaže: "kako je kome dato" Crkva nasuprot tome uči 'kako svi u veri treba da ostvare bračnu zajednicu. U ovoj tvrdnji je u odnosu na prilike crkve koja se izjednačava sa svetom - uočljiva jedna kontradiktornost, koja može obmanuti, a potom i razočarati one koji pristupe u zajednicu vernih. Ona se nalazi u tome 'što je zbog opisanih prilika u zajednici - mnogima oduzeta ta mogućnost. Tako je jedan brat na moje pitanje zašto je otiša iz crkve i počeo da živi svetovno - odgovorio "izgubio sam tolike godine u crkvi a nisam pronašao ženu za brak" Tako crkva ustvari odvlači ljude iz svojih redova, a često i od Hrista, jer propoveda ono što je zbog prilika u crkvi neostvarivo. Naravno, u tu svrhu postoji lična molitva onih koji žele da uđu u brak 'da ih Bog spoji sa vernom posvećenom osobom. Ali, pitanje je 'da li danas u crkvi postoje verne, i posvećene osobe. Zato treba svoj život posvetiti jedino službi Bogu. A ako to činimo celim srcem - on će nam otkriti šta je njegova volja za naš život.