rale

Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех. Jevrejima 1.9
Dakle se pomazanje Božije ogleda u pomazanju uljem radosti.
Ta ako se ko pita da li je pomazan od Boga neka sebe preispita koliko u njemu ima ljubavi prema bližnjima jer je u toj ljubavi radost.
Koliko u njemu ima milosti, zahvalnosti, smisla, mira, jer je u svemu tome radost i sve su to radosna osećanja. I onda će mu biti sasvij jasno da li je i koliko pomazan od Boga.

Imao sam prilike da gledam na jutubu kako katolici uveravaju vernike da su spačeni silaskom svetoa duha jer su počeli da pričaju u jezicima. Oni ono blebetanje zovu govorom u jezicima, I sad je vernik očišćen i spašen. E tu je velika prevara, jer niko ne objašnjava da je Sveti duh duh ljubavi među braćom, duh bratoljublja i ljubavi prema bližnjima. I da tek kad čovek ima ljubav prema bližnjima biva stvarno očišćen Krvlju Hristovom i kršten duhom Ljubavi, Svetim duhom.

Ja bih još dodao da je oprost radi nas samih a ne radi drugih, Jer kad oprostimo mi više ne boravimo svojom pažnjom na mestu u našem umu gde se nalaze misli koje nas podsećaju na povredu koja nam je naneta. Stavili smo te misli u zaborav. One ostaju u našem sećanju ali mi više tamo ne boravimo svojom pažnjom. Tako da ako smo stvarno oprostili mi smo i zaboravili.
A to znači da ne posvećujući više pažnju tim mislima mi oslobađamo sebe od gneva, besa, ljutnje, nezadovoljstva koje su nam te misli donosile . A sa oslobođenjem mi Dopuštamo našoj DNK da se razvije i omoćući ćelijama da obavljaju svoje poslove na održavanju života i tako čuvamo svoje zdravlje.
Tako je oprost uslov za život u radosti.
A da bi smo oprostili mi moramo nekako u svom umu opravdati čoveka koji nas je povredio. A da bi smo opravdali moramo se staviti u kožu tog čoveka, pa videti, da nismo mi na neki način isprovocirali njegovu reakciju. Možda mu je naišo loš dan, možda je već bio nervozan zbog nečega pa smo mu legli ko so na ranu. I kad opravdamo toga, mi smo tek onda spremni da oprostimo. I kad nas napadnu osuđujuće misli mi možemo da im odgovorimo opravdavajućim mislima i sprečimo ih da nas ponovo dovode u loše raspoloženje provocirajući naše loše ponašanje prema toj osobi.
Tako se oprostivši mi oslobađamo od zla na koje nas naš intelekt nagovara .

Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех. Jevrejima 1.9
Dakle se pomazanje Božije ogleda u pomazanju uljem radosti.
Ta ako se ko pita da li je pomazan od Boga neka sebe preispita koliko u njemu ima ljubavi prema bližnjima jer je u toj ljubavi radost.
Koliko u njemu ima milosti, zahvalnosti, smisla, mira, jer je u svemu tome radost i sve su to radosna osećanja. I onda će mu biti sasvij jasno da li je i koliko pomazan od Boga.

U duhovnom svetu imena su oznake karaktera; i biće da će se spasiti svako ko prizove ime Gospodnje. A gospod je dobar, milostiv, pun ljubavi, brzo prešta…Takav je gospodnji karakter. I svako ko bude takvog karaktera je spašen.
A alkohol slabi karakter; sve što čovek nebi trezan uradio kad je opijan može da mu padne na pamet i da uradi,
Ako si rešio da prestaneš da pušiš kad popiješ lako ćeš pogaziti svoju nameru i zapaliti jednu a posle prve idu i ostale.
Sve što čvreto ne držiš to i nemaš, tako je odlučnost jedna od odlika Božanskog imena. A alkoholisan čovek lako pogazi svoje odluke.
Bogu nije problem hoćeš li ti piti ili ne, ali ćeš ti upropastit svoj život ako ne budeš imaop jak karakter.
Zato je Alkoholizam veliki neprijatelj svakog čoveka.

Da se ovde govori o imenu kojim mi zovemo Isusa onda ne bi stajalo da ga je Bog preuzvisio darovavši mu ime iznad svakog imena. Jer mnogi su nosili ime Isus , recimo Isus Navin. ali oni nisu dobili ime iznad svakog imena,
Pa kakvo je onda to ime koje je iznad svakog imena? To je karakter Hristov, da je Spasitelj, jer Isus znači spasitelj. Jer imena u duhovnom svetu su oznake karaktera pa je Isus Od Boga dobio karakter iznad svakog karaktera, da je Sin Božiji i spasitelj sveta. Prizvati Ime Božije znači steći karakter Božiji; biti milostiv, pun ljubavi, dobar, Zahvalan…
I svako ko prizove Ime Božije biće spasen.

Da se ovde govori o imenu kojim mi zovemo Isusa onda ne bi stajalo da ga je Bog preuzvisio darovavši mu ime iznad svakog imena. Jer mnogi su nosili ime Isus , recimo Isus Navin. ali oni nisu dobili ime iznad svakog imena,
Pa kakvo je onda to ime koje je iznad svakog imena? To je karakter Hristov, da je Spasitelj, jer Isus znači spasitelj. Jer imena u duhovnom svetu su oznake karaktera pa je Isus Od Boga dobio karakter iznad svakog karaktera, da je Sin Božiji i spasitelj sveta. Prizvati Ime Božije znači steći karakter Božiji; biti milostiv, pun ljubavi, dobar, Zahvalan…
I svako ko prizove Ime Božije biće spasen.

Priprema za rat Armagedon- Otkrivenje 16,15
Ko će da preživi Armagedon? Samo onaj ko je dobro pripremljen za ovaj odlučujući meč. U čemu se sastoji priprema? Odgovor se nalazi u osnovnom stihu, gde Hristos govori: “Evo idem kao lupež; blago onome koji je budan i koji čuva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova”(Otkrivenje16,15). Prilikom drugog Isusovog dolaska mnogo toga će zavisiti od naše pripreme.
Kakva je priprema, takvi su rezultati (vidi Hristovu parabolu o deset devojaka i svadbenom ruhu Matej 25,1-13; 22,1-14). Zato Hrist kaže, da je srećan onaj koji bdi i straži nad svojim ruhom. Ako treba da straži svoje ruho, znači da je prethodno morao da ga obuče.
Ruho nije ništa drugo nego Hristova pravednost. Čovek koji je obukao Hristovu pravednost ljubi Hrista i pokorava mu se. Hrist mu je sve. Takva osoba ne samo da je prihvatila Isusa Hrista kao svog Spasitelja, već ga prati kao svog Gospodara.
Svakodnevno je u bliskom kontaktu s njim. Nije stvar samo da obučemo „Hrista“, već i u tome da ostanemo „obučeni u njega“. Slično je i u braku. Nije stvar samo da se oženiš (udaš), već i da ostaneš u braku. Moramo čuvati Hristovu haljinu čistom.
Danas je dan kada se još uvek možemo pripremiti. Uskoro će doći odlučujući trenutak brda Karmel, duhovne borbe Armagedona. Pobednik će biti onaj koji već danas živi sa Hristom. Bez pobede danas,  neće biti pobede ni posle.
Da li živite sa Hristom svaki dan? Na čijoj ćete strani stajati u borbi Armagedona prilikom Isusovog drugog dolaska?
Objašnjenje tumačenja
1.Armagedon se mora tumačiti tako da je glavni pobednički lik Hrist (to jest, interpretacija mora biti hristocentrična). Tumačenje mora biti usredsređeno na crkvu (mora biti ekleziocentrično). Izraz Armagedon predstavlja poslednji susret Hrista i njegovih sledbenika sa antihristom i njegovim pristalicama.
Ali Bog će osloboditi svoj narod. Hrist je pobednik. Njegov narod ne treba ničega da se plaši: “Ako je Bog s nama, ko će na nas? (Rimljanima 8,31), ni druga kakva tvar može nas razdvojiti od ljubavi Božije.“ (Rimljanima 8,35-39)
2.Shvatimo da je knjiga Otkrivenja knjiga mnogih simbola i slika. Iza ovih slika i simbola stoje konkretne činjenice. Na primer, iza simbola Jagnjeta ne skriva se životinja, već Hrist. koji se žrtvovao za čoveka na Golgoti.
Izraz Vavilon ne odnosi se na ruševine drevnog poznatog grada, već na lažni religijski sistem. Iako su događaji iz Armagedona opisani figurativnim jezikom, to ne znači da je to samo nevidljiva i simbolička borba.
Kao što su događaji na brdu Karmel bili stvarni, tako će i konačna borba biti stvarna. Boj Armagedon zapravo je napor aždaje, zveri i lažnog proroka da uništi Božji narod. To je napad na verne sledbenike Boga, protiv Božijeg zakona, a time i protiv samog Hrista.
3.Ideja o borbi, ratu, svađi i neprijateljstvu između Boga i sotone, dobra i zla, istine i laži prisutna je u celoj Bibliji. Spor na ovoj zemlji započeo je još u raju. Nakon što je đavo u obliku zmije prevario Adama i Evu, Bog je rekao sotoni: “I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između sjemena tvojega i sjemena njezina; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.“ (1 Mojsijeva 3,15).  
O ovom se motivu onda šire glasine o mestima gde ljudi staju na stranu zla protiv Boga i njegovog naroda (Otkrivenje 13, 7-10: 16, 17; 17, 6). Međutim, sotona će kao i svi njegovi sledbenici biti konačno uništeni (Otkrivenje 19,19-21; 14,9 -11).
4.U biblijskoj proročkoj poruci pratimo dva pokreta. S jedne strane, Bog okuplja svoj narod (Otkrivenje 14, 6-13; 18, 4), s druge strane, sotona okuplja svoje sledbenike (Otkrivenje 16,13.14). Nije ih malo. Napisano je da je “I čudi se sva zemlja iza zvijeri” (Otkrivenje 13, 3).
Demonski duhovi (okultizam, spiritizam) pripremaju svet za konačnu borbu protiv Boga. Aždaja (sotona, paganstvo), zver (religiozno-politička sila koja se bori protiv Boga, svog naroda i zakona) i lažni prorok (crkve koje su bile verne Bogu, ali na kraju su odustale od suštine jevanđelja) podlegle su sotonskom uticaju (Otkrivenje 16, 13.14) i bore se protiv Boga i njegovog naroda.
Demonski duhovi pripremaju narode za odlučujući trenutak koji će se dogoditi na brdu Karmel. Čak čine i čuda (Otkrivenje 16,14). Napokon, Vavilon je pun demona (Otkrivenje 18.23).
5.Anđeli koji dolaze s njim indirektno su identifikovani kao carevi.
To nas ne iznenađuje, jer je napisano o svim otkupljenima da će u carstvu Božijem biti “carevi i sveštenici” (Otk 5,10; 20, 6), oni su to već i sada (Otkrivenje 1, 6; 1 Petrova 2, 9).
Šta je tipologija?
To je interpretacija Svetog pisma koja je zasnovana na odnosu između tipa i antitipa (reč “anti” ovde znači “umesto”, a ne “protiv”.
Poenta je u tome da se mesto tipa može koristiti antitip). Tip može biti osoba, mesto, događaj ili institucija koja je u Novom zavetu ili kasnijoj interpretaciji fokusirana na Hrista (to je hristocentrična interpretacija), crkvi (to je eklesiocentrično tumačenje) ili na konačne događajeovog sveta (to je eshatološka interpretacija).
Antitip je uvek značajniji i ima dublje značenje od tipa.
Ovu metodu tumačenja prvi je koristio sam Hrist, kada je rekao da je on veći od Jone (Matej 12,41; Luka 11,32), kao Salomon (Matej 12:42; Luka 11:31) i kao hram (Matej 12.6). O tipološkoj strukturi možemo tumačiti Sveto pismo samo ako je taj odnos naveden u tekstu Starog zaveta ili je ga je kasniji pisac nagovestio.
Nije moguće proizvoljno, prema svom mišljenju obeležiti tipologijom bilo koje mesto u Svetom pismu.
Praktične implikacije
Rat Armagedon odnosi se na svaku osobu. Svako od nas mora stati na jednu ili drugu stranu. Ne postoji neutralna pozicija. Velika borba ide ka svojoj kulminaciji. Bog će završiti tužnu istoriju ovog sveta i otvoriće novo svetlije poglavlje (Otkrivenje 21-22). Pobednik će biti Hrist koji je već izvojevao pobedu na krstu Golgote.
Ne treba da se plašimo finalne borbe. Suprotno tome, Bog nas ohrabruje da istrajemo do kraja i ne bojimo se iskušenja (Otkrivenje 2,10; Matej 24,12). U poslednjoj bitci Armagedon, izdržaće do kraja svako, ko se čvrsto drži Hrista (Matej 24,15). Najvažnija stvar u našem životu je da negujemo čvrsto poverenje u Boga i očuvanje njegove reči.
 Preuzeto sa https://biblija-uci.com/38-armagedon-stvarni-fizicki-ili-duhovni-rat/?fbclid=IwY2xjawGbUmZleHRuA2FlbQIxMQABHd4uL07HnOE6sQ_0i4ta8qtTVRxuAEeaVEkPHWr9eyhq0dUUzng29Vrtig_aem_gzv-jiykm8_DaRFw0XEYbA

Bolje vas našao 
Da vas Gospod obasja licem svojim i bude vam milostiv

Kao što vidiš na tvojoj profilnoj slici, Bog daje Mojsiju kamene ploče gdje su bile zapisane zapovijedi. Psalmi vele da su Zapovijedi vječne. Izaija 66 kaže da će na Novoj Zemlji se slaviti subota - kako to ako je nedjelja taj dan.

Nešto sam razmišljao danas povodom ove teme: Bog je toliko jasno u starom zavetu ukazao da je subota dan Božiji koji treba salaviti, I ako bi Bog hteo da promeni to on bi svakako to isto tako jasno kazao i ponovio ko zna koliko puta da ne bude zabune. 
Ali ne, Svi dokazi koji idu u prilog slavljenju nedelje kao dana Gospodnjeg su nekako izvedeni ljudskim umovanjem i dokazivanjem da je to tako. Kao da je Bog hteo da ostane tajanstven pa su ljudi to morali da nekako iskopaju. 
Ja ne mogu da poverujem da bi se Bog tako igrao sa nama
 

Evo što portal Novizivot veli za ovu temu
Isus Krist je jedini put do Boga, jer Bog je obećao poslati Spasitelja koji će izbaviti čovječanstvo od grijeha i pakla.
Kršćane se često optužuje da su uskogrudni, jer tvrde da ne postoji drugi način da se dođe do Boga osim kroz Isusa Krista. Ljudi često postavljaju pitanja: “Ne upućuju li sve religije na istog Boga?” ili “Što je tako posebno u vezi s Isusom? Zašto je On jedini put?”
Prvo što treba reći je da nisu kršćani izmislili tvrdnju da je Isus jedini put. Isus je to sam rekao. Mi samo povezujemo Njegovu tvrdnju i tvrdnju pisaca Novog zavjeta.
Što Isus kaže o sebi?
Isus je rekao:
“Ja sam istina, put i život; nitko ne dolazi k Ocu osim po meni.” (Ivan 14,6)
“Ja sam uskrsnuće i život: tko u mene vjeruje, ako i umre, živjet će.” (Ivan 11, 25)
“Ako ne povjerujete da Ja jesam, umrijet ćete u grijesima svojim” (Ivan 8, 24). 
Apostol Petar ponovio je te riječi kad je rekao: “I nema ni u kome drugom spasenja. Nema uistinu pod nebom drugoga imena dana ljudima po kojemu se možemo spasiti.” (Djela 4, 12)
Apostol Pavao se složio: “Jer jedan je Bog, jedan je i posrednik između Boga i ljudi, čovjek – Krist Isus” (1. Timoteju 2, 5). Božja Riječ jasno govori: nitko ne može upoznati Boga Oca osim kroz osobu Isusa Krista. Da bismo razumjeli zašto je to tako, moramo se vratiti na početak.
Zašto je baš Isus jedini put?
Svemogući Bog stvorio je nebo i zemlju (Postanak 1, 1) i čovjeka na svoju sliku (Postanak 1, 26). Kad je dovršio stvaranje, sve je bilo dobro (Postanak 1, 31).
 
Adam i Eva bili su smješteni u savršeno okruženje. Dobili su samo jednu zabranu: da ne jedu plodove sa stabla spoznaje dobra i zla, jer će tada umrijeti (Postanak 2, 17). Ipak su jeli s tog stabla, a to je dovelo do toga da se raskinuo bliski odnos između Boga i čovjeka.
Međutim, Bog je obećao da će sve ove stvari obnoviti i dao je svoju riječ da će poslati Spasitelja, Mesiju, koji će čovječanstvo izbaviti iz ropstva grijeha (Postanak 3, 15). Ta tema da će jednog dana Mesija doći na svijet kako bi oslobodio čovječanstvo ponavlja se u Starom zavjetu.
Božja Riječ se doista i obistinila. Bog je postao čovjek u osobi Isusa Krista (Ivan 1, 14). Isus je na kraju umro za nas da bismo mogli uživati u ispravnom odnosu s Bogom. Biblija kaže:
Jer Bog je u Kristu svijet sa sobom pomirio ne ubrajajući im opačina njihovih i polažući u nas riječ pomirenja… Njega koji ne okusi grijeha Bog za nas grijehom učini da mi budemo pravednost Božja u njemu. (2. Korinćanima 5, 19.21)
Da je čovječanstvo moglo doći do Boga na bilo koji drugi način, Isus ne bi morao umrijeti. Njegova smrt potvrđuje činjenicu da nema drugog načina. Stoga nijedna druga religija ili vjerski vođa ne može nikoga pomiriti sa živim Bogom.
No, priča ne završava na križu i Isusovom smrću. Isus je uskrsnuo iz mrtvih, dokazavši da je Sin Božji i jedini način na koji čovjek može imati osobni odnos s Bogom.
https://www.novizivot.net/isus-krist-jedini-put-do-boga/?fbclid=IwY2xjawGAbkFleHRuA2FlbQIxMQABHZE_hZm08bbB6CibTNn0qGF9FGklBx5IhG0GbgtwUlIFIg7yQegKckABpw_aem_wlcnf65p5N25Ay8ZFmVfRA

 
 
 
 

Jovan kaže: „Svaka nepravda je greh“ (1. Jovanova 5:17). On takođe kaže: „Ko god čini greh, on prestupa zakon, jer greh je prestup zakona.“ (1. Jovanova 3:4). Pavle uči: „A sve što se ne čini iz vere, greh je.“ (Rimljanima 14:23). Jakov izjavljuje: „Dakle, ko može da čini dobro, a ne čini ga, to mu je greh.“ (Jakovljeva 4:17). Sve ove izjave su bile tada upućene članovima Hristove Crkve koji su primili jevanđeljski zakon.
Greh je kršenje božanskih zakona, poznatih nam po savesti ili otkrivenju. Čovek greši kada postupa protiv svoje savesti i protiv svetlosti i znanja, ne protiv svetlosti i znanja koje je primio bližnji, nego protiv svetlosti i znanja koje je sam primio. Greši samo kada čini suprotno od onoga za šta zna da je ispravno. Do tog trenutka on samo pravi greške. Čovek može imati bolna iskustva iz svojih grešaka, ali ne može grešiti ako ne zna da čini greh. Čovek prvo mora imati savest da bi mogao da je prekrši. „A gde zakon nije dat nema kazne. A gde nema kazne nema ni osude“ (2 Nefi 9:25). „Ko ne može da razlikuje dobro od zla, On je bez greha“ (Alma 29:5).
Ako nema zakona, ili ako čovek ne poznaje zakone, ne može zgrešiti (Alma 42:17) i prekršiti zakon. Iako su Adam i Eva primili pravila ponašanja u rajskom vrtu, nisu mogli da greše jer nisu imali znanja o dobru i zlu. Da nisu jeli od ploda sa drveta poznanja dobra i zla, „ostali bi u stanju nevinosti, nemajući radost, jer nisu poznavali bedu; ne bi činili dobro, jer nisu znali za greh“ (2 Ne. 2:23).
Gospod je koristio isti princip kada je osudio zle fariseje: „Da ste slepi, ne biste imali greha. Ali sada kažete: Vidimo. Zato ostaje vaš greh“ (Jovan 9:41). Prema ovom principu, mala deca „ne mogu da greše... dok ne počnu da budu odgovorna preda mnom“, jer su u svom nevinom stanju „slepa jer neznaju“ (UiZ 29:46-50; Moro. 8:8).
Greh dolazi od đavola. „Sve što je zlo dolazi od đavola“ (Alma 5:40). On je „Gospodar greha“ (Mos 4:14), „autor svakog greha“ (He 6:30); on je „neprijatelj Božiji i neprestano se bori protiv njega; i on poziva i mami na greh i da se stalno čini ono što je zlo“ (Moro 7:12). Kada Sotana bude vezan tokom Milenijuma sa Hristom, deca će „rasti bez greha za svoje spasenje“ (UiZ 45:58). Kada ljudi greše, oni se pokoravaju Sotani (UiZ 29:40); postaju njegove sluge i dobijaju „nagradu“ od njega (Alma 5:38-43). „Ko čini greh, rob je grehu“ (Jovan 8:34).
Hrist je jedini koji je bio potpuno bez greha (UiZ 45:4; Jevrejima 4:14–15; 1. Pet. 2:21–22). „Svi [drugi] su zgrešili i izgubili su slavu Božiju“ (Rim. 3:23; 5:12; UiZ 109:34). Proces spasenja je očišćenje od grehova za ljude da bi mogli da stoje pred Bogom u poslednji dan. „On ih ne može spasiti u njihovim gresima“ (Alma 11:37). Samo pokajanjem, krštenjem i istrajnom pravednošću do kraja, čoveku mogu biti oprošteni gresi.
Oni koji budu uzvišeni na nebu i budu sunaslednici Hrista, „sve je njihovo“ (UIZ 76:54-60). „Ali niko ne poseduje sve osim ako ne bude čist i očišćen od svakog greha“ (UIZ 50:28). Gospod zapoveda onima kojima je oprostio grehe: „Istrajte u slobodi kojom ste oslobođeni; nemojte se zaplitati u greh, nego čuvajte ruke čistima dok Gospod ne dođe“ (UIZ 88:86).
Oproštenje grehova je dostupno samo kroz Hristovo pomirenje: „Ali ako hodimo u svetlosti kao što je On u svetlosti, imamo zajedništvo jedni s drugima, i krv Njegovog Sina Isusa čisti nas od svakog greha. Kada kažemo da nemamo greha, varamo se i istina nije u nama. Ako priznamo svoje grehe, on je veran i pravedan; oprašta nam grehe naše i čisti nas od svake nepravde. Ako kažemo da nismo zgrešili, činimo ga lažovom, i njegove reči nema u nama“ (1. Jovanova 1:7-10).
Svima koji vole Gospoda i žele spasenje, Nefi se obraća svojim iskrenim povikom radosti: „Probudi se, dušo moja! Ne veni više u grehu! Raduj se, srce moje, i ne daj više mesta neprijatelju duše moje“ (2 Nefi 4:28).

Vaš tekst pruža dubok uvid u koncept dualnosti ljudske svesti i kako naš intelekt može oblikovati naše reakcije i ponašanje. Njegova centralna ideja može se sažeti kroz nekoliko ključnih tačaka. ### Dualnost ljudske svesti:
1. **Reakcije intelekta**: - Intelekt često reaguje impulzivno na provokacije, uvrede i druge izazove. Ove reakcije su vođene principima kao što su "oko za oko" i često podstiču sukobe i negativne emocije.
2. **Drugi izvor misli - savest**: - Pored intelekta, ljudi poseduju i tiši, introspektivni glas – savest. U trenucima smirenosti i refleksije, taj glas može ponuditi drugačiju perspektivu, usmerenu ka razumu i mirnom rešavanju sukoba. ### Poreklo Hristovih reči: - Kroz vašu analizu, ideja okretanja drugog obraza se pruža kao strategija nadvladavanja impulzivnih reakcija intelekta. To je poziv ka dubljem razumevanju i suosjećanju, a ne poziv na potčinjavanje ili ropstvo.
### Primer sa medvedima: - Priroda sa svojim primerima, kao što je spor između medveda oko lososa, ilustruje kako i životinje mogu savladati svoje instinktivne reakcije radi dugoročnije koristi. - Medvedi koji ne otvaraju čeljusti da zareže, držeći ribu čvrsto, predstavljaju paralelu mudrosti koja prevazilazi trenutni impuls.
### Primena na ljudsko ponašanje: - Ljudi mogu naučiti da prevaziđu svoje nagonske reakcije, baš kao što to rade mudri medvedi. Kada osluškujemo tihi glas savesti, možemo reagovati s više saosećanja, razumevanja i mudrosti. - Prepoznavanjem i osluškivanjem tihog glasa, možemo oslobađati našu volju od tiranije impulsivnog intelekta, postajući svesniji i mudriji.
### Zaključak: - **Kontrola nad intelektom**: Intelekt je alat koji treba služiti kao sluga naše volje, a ne kao gospodar. - **Duhovni rast**: Osvrtanje na našu savest omogućava nam da upravljamo svojim reakcijama i živimo puniji, svesniji život. - **Hristove reči**: Definišu model ponašanja koji nas uči da reagujemo sa ljubavlju i razumevanjem, uspinjući se iznad naših osnovnih instinkata. Ovaj tekst je značajan podsjetnik da intelekt nije jedini izvor mudrosti i da se u dimenziji tihog, unutarnjeg glasa kriju odgovori koji nas mogu voditi ka harmoničnijem i ispunjenijem životu.

Odgovor na ovaj post bih formulisao sledećim putem: --- Drago mi je što sam pročitao tvoj post i hvala ti na lepim rečima. Mislim da je važno razjasniti ideju o tome kako služiti Bogu i šta to znači za naš svakodnevni život. Tvoje poređenje sa ćelijama tela i radosti koja dolazi iz pravilnog funkcionisanja svih delova zajednice je veoma osvežavajuće i inspirativno. Potpuno se slažem da se služenjem Bogu kroz moralnost, ljubav, zahvalnost, i milost ne samo da doprinosi zajednici, već i poboljšava kvalitet našeg sopstvenog života. Kada praktikujemo ove vrline, stvaramo okruženje u kojem vladaju radost i harmonija, što je, na kraju krajeva, cilj kojem težimo.
Tvoj post me podsetio na važnost bezbrižnosti i vere u pozitivne ishode, kao i značaj opraštanja i ljubavi. U današnjem svetu, gde smo često suočeni sa stresom i negativnošću, takva perspektiva može biti veoma lekovita. Hvala ti što deliš ovakve misli i podsećaš nas na lepotu duhovnog života i zajedništva. Radujem se što postoje ljudi poput tebe koji podstiču na razmišljanje i akciju u pravcu boljeg društva. Topli pozdravi i sve najbolje. Nadam se da će ovaj odgovor adekvatno reflektovati tvoje misli i osećanja prema temi!