zikarozenberg

Da, sasvim je ispravno. Čuo sam da su neki verni hrišćani u Vojvodini za vreme Drugog svetskog rata otkrivali skloništa Jevrejima Gestapu, jer su smatrali da ne smeju lagati. Isto nam zakon govori da ne ubijamo, pa opet koliko je mnogo ljudi David ubio, ima događaj u bibliji gde su Jevreji (mislim da je u pitanju Saul) čak bili krivi kada nisu ubili druge. Setimo se i da je Isus odobravao to što je David jeo svete hlebove koje nije smeo, ne zato što je bio pomazan nego gladan. Čudna mi je pomisao da su današnji poročni Hrišćani došli do toliko velikog moralnog stanja da se pitaju da li je dobro lagati u tako kritičnim situacijama, dok žive u mnogo većim gresima. Meni to više liči na problem žigosane savesti.

Da, sasvim je ispravno. Čuo sam da su neki verni hrišćani u Vojvodini za vreme Drugog svetskog rata otkrivali skloništa Jevrejima Gestapu, jer su smatrali da ne smeju lagati. Isto nam zakon govori da ne ubijamo, pa opet koliko je mnogo ljudi David ubio, ima događaj u bibliji gde su Jevreji (mislim da je u pitanju Saul) čak bili krivi kada nisu ubili druge. Setimo se i da je Isus odobravao to što je David jeo svete hlebove koje nije smeo, ne zato što je bio pomazan nego gladan. Čudna mi je pomisao da su današnji poročni Hrišćani došli do toliko velikog moralnog stanja da se pitaju da li je dobro lagati u tako kritičnim situacijama, dok žive u mnogo većim gresima. Meni to više liči na problem žigosane savesti.

Sveti Duh ima posebnu ulogu
"Kada dođe onaj Duh istine, uputiće vas u svaku istinu, jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što čuje i objaviće vam šta će biti." (Jovan 16:13)
Tačno je da pored ostalog sveti Duh može delovati i na emocije. Ja sam želeo samo da ukažem na to da emocije nisu merilo šta je od Duha, a šta nije. 
Takođe verujem kao što sunce obasjava zle i dobre, tako sveti Duh deluje na svakog čoveka koliko mu on dozvoli, sve dok na kraju potpuno ne pohuli na njegov uticaj:
"Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet." (Jovan 1:9)
Onda se ispostavilo da ja vas nisam razumeo. Drago mi je da se razumemo negde.

Zar ne bi i sam sotona mogao da vara ljude preko osećanja? 
"I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u andjela svetla." (2 Korinćanima 11:14)
Vi pričate o već okušanim vernicima i prorocima koji su već verovali, verujte mi, njima je otkriveno i mnogo više od navedenog. 
"A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.
Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev.
Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog." (Jovan 1:49, 50)
Takođe je poznato da su rani Hrišćani imali mnoge muke i nevolje. Normalno da je radost može uslediti posle delovanja svetoga Duha, ko se ne bi obradovao da primi svetoga Duha? Zajednica sa Bogom treba da je sam smisao Hrišćana, ali mnogi to zanemaruju ponesavši se za svojim srcem i osećanjima što kritikuje Solomun.
"Utvrdjujući duše učenika i savetujući ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja ući u carstvo Božje." (Dela 14:23)
"Ljubazni! Ne čudite se vrućini koja vam se dogadja za kušanje vaše, kao da vam se šta novo dogadja;
Nego se radujte što stradate s Hristom, da biste, i kad se javi slava Njegova, imali radost i veselje." (Prva Petrova 4:12, 13)
Čudno bi bilo da Biblija kontradiktuje samu sebe. Sveto Pismo je funkcionalna celina, moramo je u celosti izučavati da ne bi naša tumačenja bila u kotradikciji sa ostatkom pisma. Zar ne vidimo da ovde Solomun direktno ukorava verovanje svojim osećanjima?
Poslovice 28:26:
"Ko se uzda u svoje srce, lud je; ali ko hodi mudro, izbaviće se."
Isus je pored ostalog činio čuda da bi ljudi bolje slušali njegove pouke i pokajali se, naš vek je kao trava i nije toliko bitan. Ako ne izgradimo pravi karakter onda je sve uzalud. Čuda su tu da ukažu na videlo a ne da ga zamene.
Meni se lično dešavalo da se probudim u krevetu i osećam kao da je sve laž, kao da Bog ne postoji, ali to je bilo samo osećanje a ne racionalni zaključak.

Život ranih Hrišćana je bio najteži život koji je čovek mogao sebi da priušti, iako je istina da ljudi sa Bogom mogu osećati sreću, to nije njihov pokretač niti je njihov oslonac niti je konstanto osećaju. Hrišćani su imali osećanja adekvatna stvarnosti ali su imali veru i nadu da će doći pravda i da nada nije uzalud. 
Čak šta više, život Hrišćana je bio veoma lišen sreće, to nam govori i apostol Pavle:
"A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.
Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše.
I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi." (1. Korinćanima 15:17-19)
Nije tačno da sotona ne može pružiti sreću ljudima, on ih baš tako i vara, ovde baš možemo videti kako se Jeremija žali što su bezbožnici srećni:
Jeremija 12:1: "Pravedan si, Gospode, kad se prepirem s tobom; ipak ću s tobom razgovarati o sudovima. Zašto uspeva put bezbožnicima? Zašto su svi koji varaju sretni?"
Znači čoveka može prevariti sotona dajući mu sreću i na to se baš žalio Jeremija, čak šta više, ako nameravate da sledite Božiju volju onda očekujte kušanje, a ponekad i nesreću, kao što su imali pravi Hrišćani kako ih opisuje Pavle.

Sveti Duh ima posebnu ulogu
"Kada dođe onaj Duh istine, uputiće vas u svaku istinu, jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što čuje i objaviće vam šta će biti." (Jovan 16:13)
Tačno je da pored ostalog sveti Duh može delovati i na emocije. Ja sam želeo samo da ukažem na to da emocije nisu merilo šta je od Duha, a šta nije. 
Takođe verujem kao što sunce obasjava zle i dobre, tako sveti Duh deluje na svakog čoveka koliko mu on dozvoli, sve dok na kraju potpuno ne pohuli na njegov uticaj:
"Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet." (Jovan 1:9)
Onda se ispostavilo da ja vas nisam razumeo. Drago mi je da se razumemo negde.

To je zaista tako. Svedočanstvo dolazi od Boga i veoma je vredno.
"koji se drže Božjih zapovesti i imaju svedočanstvo Isusa Hrista." (Otkrivenje 12:17)
 "Ja sam samo sluga kao i ti i tvoja braća koji imaju svedočanstvo Isusovo. Jer je
svedočanstvo Isusovo duh proroštva.” (Otkrivenje 19:10)
 

Razumem ja šta vi hoćete reći i slažem se sa vama, ali ja nigde nisam pomenuo da je svedočanastvo od Duha svetoga osećaj srca, nego je je to nešto sasvim drugo. Naravno sama osećanja nemaju nikakav dokaz, niti samo po sebi imaju nekakv značaj. 
Ubedljiva moć Svetog Duha je toliko velika da se posle njegovog uticaja ne može više sumnjati, o onom što je istinito. Kada čovek ima manifestaciju Svetog Duha, to ostavlja ogroman utisak na njegovu dušu, taj doživljaj se ne može lako izbrisati. To je to Duh koji govori našem duhu, i dolazi sa ubedljivom moći. Očitovanje anđela, čak i Božijeg Sina, ostaviće utisak oku i u umu, i na kraju može izblediti, ali utisci koje on Sveti Duh ostavlja ide duboko u dušu i ne može da se izbriše.
Jer da nije tako misija svetog Duha bi bila uzaludna.

Da, sasvim je ispravno. Čuo sam da su neki verni hrišćani u Vojvodini za vreme Drugog svetskog rata otkrivali skloništa Jevrejima Gestapu, jer su smatrali da ne smeju lagati. Isto nam zakon govori da ne ubijamo, pa opet koliko je mnogo ljudi David ubio, ima događaj u bibliji gde su Jevreji (mislim da je u pitanju Saul) čak bili krivi kada nisu ubili druge. Setimo se i da je Isus odobravao to što je David jeo svete hlebove koje nije smeo, ne zato što je bio pomazan nego gladan. Čudna mi je pomisao da su današnji poročni Hrišćani došli do toliko velikog moralnog stanja da se pitaju da li je dobro lagati u tako kritičnim situacijama, dok žive u mnogo većim gresima. Meni to više liči na problem žigosane savesti.