Nefi

Teosis ili oboženje je centralni koncept u pravoslavnom hrišćanskom učenju koji se odnosi na proces kroz koji ljudi postaju sjedinjeni sa Bogom. To nije jednostavno sticanje božanskih osobina, već duboka unutrašnja transformacija čoveka kroz blagodat Božiju. Evo nekoliko ključnih tačaka o teosisu:
1. **Biblijski temelji**: Teosis ima svoje korene u Bibliji, posebno u novozavetnim tekstovima. U 2. Petrovoj poslanici 1:4 se kaže da postajemo „zajedničari božanske prirode”. Ovaj stih se često citira kao ključni dokaz ojpoznanog učenja.
2. **Sveti oci**: Mnogi crkveni oci, kao što su Atanasije Veliki, Grigorije Nazijanski i Grigorije Palama, razvili su teološki okvir za teosis. Oni su naglašavali da je svrha ljudskog života postizanje jedinstva s Bogom kroz blagodat.
3. **Blagodat Božija**: Prema pravoslavnom učenju, teosis se ne može postići ljudskim naporima sami po sebi, već isključivo kroz Božiju blagodat. Sveta tajna (sakramenti), molitva, asketizam i delanje ljubavi su ključni načini kroz koje se prima i očuvana blagodat.
4. **Uloge Krista i Duha Svetoga**: Isus Hristos je svojim utelovljenjem, smrću i vaskrsenjem otvorio put ljudima ka teosisu. Sveti Duh nastavlja delovati u vernicima, osveštavajući ih i vodeći ih ka jedinstvu s Bogom.
5. **Sinergija**: Pravolsavno učenje o teosisu podrazumeva sinergiju, odnosno saradnju između Božije volje i ljudske slobodne volje. Ljudski napor i Božija blagodat deluju zajedno kako bi se ostvario proces oboženja.
6. **Život u crkvi**: U pravoslavlju, crkva je zajednica u kojoj vernici zajedno teže ka teosisu. Liturgijski život, posebno kroz Svetu Liturgiju (Euharistiju), je centralan za vernikovu duhovnu transformaciju.
7. **Nirvana u večnosti**: Teosis nije trenutni događaj, već je dinamičan proces koji traje čitav život, pa čak i u večnost. To je stalna težnja i napredak ka punom jedinstvu sa Bogom, koje će biti potpuno ostvareno u večnom životu. Teosis je jedno od najsloženijih i najuzvišenijih učenja u pravoslavlju, pružajući duboko duhovno bogatstvo i smisao veri kroz ideju približavanja i jedinstva sa samim Bogom.

Što je Teosis ili Oboženje. Jedan član na jednom forumu je rekao ovo
"Teosis ne uči da ćemo postati jednaki Bogu po naravi tj. prirodi već po blagodati.To je dar Božiji.
Nauk o oboženju nije povezan sa onim šta se govori u 1 Korićanima mada u pravoslavlju postoji učenje koje se da povezati sa nekim stihovima 1 Kor. glava 15.
To učenje se naziva epektaza a njega je razvio mladji brat pomenutog Bazilija Velikog odn. Sv.Vasilija iz Cezareje, Sv.Grigorije Niski. Skupa sa svojim prijateljem Sv. Grigorijem Bogoslovom, Sv. Vasilije i Sv. Grigorije Niski se nazivaju Kapadiokijski Oci i njihov doprinos Crkvi je nemerljiv.
Tačno je i to da su Kapadokijski Oci prihvatili i učenje o teosisu, oboženju, jer u izvesnom smislu to je bilo a i sada je, Nauk na kojem počiva celokupno pravoslavno bogoslovlje, ali sam pojam i suština Nauka potiču od Sv.Atanasija Aleksandrijskog koji ga je formulisao kroz svoje učenje o ovaploćenju Logosa.
Dakako da nije moguće prenebeći i uticaj koji je na Sv. Atanasija imala tradicija Aleksandrijske škole, štaviše, i sam hristološki Nauk koji je iznosio Sv. Atanasije iskristalisan je i sažet tokom teoloških debata sa Ocima iz Antiohije."

"Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." (Isaja 9:6)

Isus Krist je Svemoćan, Sveprisutan ,mogao je da leti ili da se pojavi sad ovdje sad ondje, ali obično nije radio tako. Putovao je kao što su putovali i ostali ljudi. Išao je pješke, čamcem ili na magarcu. Bio je gladan i žedan, iako je mogao učiniti da nikada ne bude gladan i žedan. Krist se ponizio i postao čovjek, živio kao čovjek, ponašao se kao čovjek i umro kao čovjek, i to nasilnom smrću, iako je bio i ostao Bog, a to sve radi naše koristi. I vi niste sigurni jeli sveprisutan ni kako je sveprisutan?
Otkriva se doista s neba gnjev Božji na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi koji istinu sputavaju nepravednošću. Jer što se o Bogu može spoznati, očito im je: Bog im očitova. Uistinu, ono nevidljivo njegovo, vječna njegova moć i božanstvo, onamo od stvaranja svijeta, umom se po djelima razabire tako da nemaju isprike. (Rim 1:18-20)
Otkriva se doista s neba gnjev Božji na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi koji istinu sputavaju nepravednošću. Jer što se o Bogu može spoznati, očito im je: Bog im očitova. Uistinu, ono nevidljivo njegovo, vječna njegova moć i božanstvo, onamo od stvaranja svijeta, umom se po djelima razabire tako da nemaju isprike. (Rim 1:18-20)
Nebesa slavu Božju kazuju, naviješta svod nebeski djelo ruku njegovih. Dan danu to objavljuje, a noć noći glas predaje. Nije to riječ, a ni govor nije, nije ni glas što se može čuti, al' po zemlji razliježe se jeka, riječi sve do nakraj svijeta sežu. (Ps 19:2-5)
Ali pitaj zvijeri, i poučit će te; ptice nebeske pitaj, i razjasnit će ti. Gušteri zemlje to će ti protumačit', ribe u moru ispripovjedit će ti. Od stvorenja sviju, koje ne bi znalo da je sve to Božja ruka učinila?! U ruci mu leži život svakog bića i dah životvorni svakog ljudskog tijela. (Job 12:7-10)

Ako se vera oblikuje u dobrim delima, kako onda može to biti kriva vera, ako ima dobra dela? Možemo ovde da pišemo svašta i tačno i netačno ali tek kada uzmemo vreme da činimo drugima dobro, tek tada pokazujemo našu veru. A ako samo učimo bilo šta , to su samo reči i nemaju nikakvu vrednost ako se ne sprovedu u delo.
Isus je učio: "Po delima njihovim ćete ih prepoznati." jer ako su dela njihova dobra, tada su i oni dobri.  Bog kaže da čovek koji je zao ne može činiti ono što je dobro, jer pokuša li to, ili se Bogu pomoli, ne čini  to sa pravom namerom, i ne pomaže mu ništa. Jer to mu se, ne računa u pravednost. Ako sada čovek koji je zao prinosi dar, čini to preko volje, radi toga mu se to računa isto kao da nije dao dar. Takođe se čoveku računa za zlo ako se pomoli ali ne sa pravom namerom srca. Da, ne pomaže mu ništa, jer Bog ne prima nikog takvog. Zao čovek ne može da čini ono što je dobro, niti daje dobar dar. Jer gorak izvor ne može davati dobru vodu, niti dobar izvor može davati gorku vodu. Čovek koji je sluga đavolov ne može da sledi Hrista, a ako sledi Hrista ne može biti sluga đavolov. Radi toga, sve što je dobro dolazi od Boga, a ono što je zlo dolazi od đavola, jer đavo je neprijatelj Bogu i bez prestanka vojuje protiv Njega, i poziva i mami na greh i da se neprestano čini ono što je zlo. Ali ono što je od Boga poziva i mami da se neprestano čini dobro. Radi toga poziva i mami da se čini dobro i da se Bog ljubi i da se Njemu služi, zato je to od  Boga je nadahnuto. Eto  zato sve ono što poziva da se čini dobro i navodi da se veruje u Hrista, objavljuje se moću i darom Hristovim. Tako savršenim znanjem prepoznajemo da je to od Boga. Ali sve ono što navodi čoveka da čini zlo i da ne veruje u Hrista i da ga poriče i Bogu ne služi, savršenim znanjem možete prepoznati da je od đavola. Đavo, naime, deluje na taj način, jer ne navodi nijednog čoveka da čini dobro, ne, nijednog. Niti anđeli njegovi, niti oni koji mu se podlažu. To je jednostavan princip.
Ako mi sada neki Duh objavi da je Biblija istinita i bodri me da verujem u Hrista i da mu služim i svima dobro činim, onda to može biti samo od Boga.Ako nas bilo šta uči da odbacimo i oteramo Sotonu, i da volimo, obožavamo i služimo Spasitelju, kako može onda to biti od đavola? Da je tako, bio bi Sotona podeljen u sebi i uništio bi svoje carstvo, a Spasitelj je izjavio da to ne može biti.

Kruh koji se koristi prilikom blagovanja je kruh bez dodataka prije se upotrebljavao i stariji no treba shvatit da taj kruh, lomljenje te izricanja blagoslova prestavalja utjelovljenje Tijela Isusa Krista i treba tog trenutka ne mislit na kruh taj komadić već na trenutak kad nas Bog poziva da blagujemo i da možemo imati priliku biti nanovno rođeni a vino to je voda jer simbolično pokazuje izvor života kada gledamo glavni sastav vina to je voda i ona pokreće sve kao i Krv Kristova i kada držimo tu čašu trebamo itekako biti u mislima a najviše mi se sviđa što ja imam priliku da blagoslovim ali isto tako da podijelim ili lomim taj krv. Za mene u nedelju to itekako ima ogromnu simboliku i najviše se radujem da sam pozvan blagovati i uživati u tim blagoslovima.Blagovanje od sakramenta je za svece posljednjih dana jedan od najsvetijih i najposebnijih trenutaka u tjednu. Dostojni mladići koji obnašaju sveto svećeništvo izgovaraju posebnu molitvu za razlomljen kruh. Blagoslovljeni kruh se poslužuje uokolo u pliticama kako bi svaki član kongregacije imao priliku blagovati od njega. Isti se postupak ponavlja kada se voda blagoslovi i poslužuje.

Vjera proizvodi djela.
"Vjera te tvoja spasila" da majka Kaananka (poganka) nije vjerovala u Krista nikad ne bi došla k Njemu i tražila da joj opsjednutu kćer izliječi. Vjera u Isusa Krista dovela ju je pred Njega.

Luka 4,12 Odgovori mu Isus: "Rečeno je: Ne iskušavaj Gospodina, Boga svojega!

Ivan 10,17 Zbog toga me i ljubi Otac što polažem život svoj da ga opet uzmem.
Ivan 10,18 Nitko mi ga ne oduzima, nego ja ga sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga, vlast imam opet uzeti ga. Tu zapovijed primih od Oca svoga.
Ivan 10,19 Među Židovima ponovno nasta podvojenost zbog tih riječi.
Ivan 10,20 Mnogi su od njih govorili: "Zloduha ima pa mahnita! Što ga slušate?
Ivan 10,21 Drugi su govorili: "Nisu to riječi opsjednuta. Zar zloduh može slijepima oči otvoriti?
Ivan 10,22 Svetkovao se tada u Jeruzalemu Blagdan posvećenja. Bila je zima.
Ivan 10,23 Isus je obilazio Hramom po trijemu Salomonovu.
Ivan 10,24 Okružili ga Židovi i govorili mu: "Dokle ćeš nam dušu držati u neizvjesnosti? Ako si ti Krist, reci nam otvoreno!
Ivan 10,25 Isus im odgovori: "Rekoh vam pa ne vjerujete. Djela što ih ja činim u ime Oca svoga - ona svjedoče za mene.
Ivan 10,26 Ali vi ne vjerujete jer niste od mojih ovaca.
Ivan 10,27 Ovce moje slušaju glas moj; ja ih poznajem i one idu za mnom.
Ivan 10,28 Ja im dajem život vječni te neće propasti nikada i nitko ih neće ugrabiti iz moje ruke.
Ivan 10,29 Otac moj, koji mi ih dade, veći je od svih i nitko ih ne može ugrabiti iz ruke Očeve.
Ivan 10,30 Ja i Otac jedno smo.
Ivan 10,31 Židovi ponovno pograbiše kamenje da ga kamenuju.
Ivan 10,32 Isus im odgovori: "Mnoga vam dobra djela Očeva pokazah. Za koje me od tih djela kamenujete?
Ivan 10,33 Odgovoriše mu Židovi: "Zbog dobra te djela ne kamenujemo, nego zbog hule: što ti - čovjek - sebe Bogom praviš.
Ivan 10,34 Odgovori im Isus: "Nije li pisano u vašem Zakonu: Ja rekoh: bogovi ste!
Ivan 10,35 Ako bogovima nazva one kojima je riječ Božja upravljena - a Pismo se ne može dokinuti -
Ivan 10,36 kako onda vi onome kog Otac posveti i posla na svijet možete reći: `Huliš!` - zbog toga što rekoh: `Sin sam Božji!`
Ivan 10,37 Ako ne činim djela Oca svoga, nemojte mi vjerovati.
Ivan 10,38 Ali ako činim, sve ako meni i ne vjerujete, djelima vjerujte pa uvidite i upoznajte da je Otac u meni i ja u Ocu.
Ivan 10,39 Nato ga ponovno nastojahu uhvatiti, ali im on izmaknu iz ruku.
Ivan 10,40 I ode ponovno na onu stranu Jordana - na mjesto gdje je prije Ivan krstio. I osta ondje.
Ivan 10,41 A mnogi dođoše k njemu i rekoše mu: "Ivan doduše ne učini nijednog znamenja, ali se sve obistinilo što je rekao o ovome.
Ivan 10,42 Mnogi Ivan 10,17 Zbog toga me i ljubi Otac što polažem život svoj da ga opet uzmem.
Ivan 10,18 Nitko mi ga ne oduzima, nego ja ga sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga, vlast imam opet uzeti ga. Tu zapovijed primih od Oca svoga.
Ivan 10,19 Među Židovima ponovno nasta podvojenost zbog tih riječi.
Ivan 10,20 Mnogi su od njih govorili: "Zloduha ima pa mahnita! Što ga slušate?
Ivan 10,21 Drugi su govorili: "Nisu to riječi opsjednuta. Zar zloduh može slijepima oči otvoriti?
Ivan 10,22 Svetkovao se tada u Jeruzalemu Blagdan posvećenja. Bila je zima.
Ivan 10,23 Isus je obilazio Hramom po trijemu Salomonovu.
Ivan 10,24 Okružili ga Židovi i govorili mu: "Dokle ćeš nam dušu držati u neizvjesnosti? Ako si ti Krist, reci nam otvoreno!
Ivan 10,25 Isus im odgovori: "Rekoh vam pa ne vjerujete. Djela što ih ja činim u ime Oca svoga - ona svjedoče za mene.
Ivan 10,26 Ali vi ne vjerujete jer niste od mojih ovaca.
Ivan 10,27 Ovce moje slušaju glas moj; ja ih poznajem i one idu za mnom.
Ivan 10,28 Ja im dajem život vječni te neće propasti nikada i nitko ih neće ugrabiti iz moje ruke.
Ivan 10,29 Otac moj, koji mi ih dade, veći je od svih i nitko ih ne može ugrabiti iz ruke Očeve.
Ivan 10,30 Ja i Otac jedno smo.
Ivan 10,31 Židovi ponovno pograbiše kamenje da ga kamenuju.
Ivan 10,32 Isus im odgovori: "Mnoga vam dobra djela Očeva pokazah. Za koje me od tih djela kamenujete?
Ivan 10,33 Odgovoriše mu Židovi: "Zbog dobra te djela ne kamenujemo, nego zbog hule: što ti - čovjek - sebe Bogom praviš.
Ivan 10,34 Odgovori im Isus: "Nije li pisano u vašem Zakonu: Ja rekoh: bogovi ste!
Ivan 10,35 Ako bogovima nazva one kojima je riječ Božja upravljena - a Pismo se ne može dokinuti -
Ivan 10,36 kako onda vi onome kog Otac posveti i posla na svijet možete reći: `Huliš!` - zbog toga što rekoh: `Sin sam Božji!`
Ivan 10,37 Ako ne činim djela Oca svoga, nemojte mi vjerovati.
Ivan 10,38 Ali ako činim, sve ako meni i ne vjerujete, djelima vjerujte pa uvidite i upoznajte da je Otac u meni i ja u Ocu.
Ivan 10,39 Nato ga ponovno nastojahu uhvatiti, ali im on izmaknu iz ruku.
Ivan 10,40 I ode ponovno na onu stranu Jordana - na mjesto gdje je prije Ivan krstio. I osta ondje.
Ivan 10,41 A mnogi dođoše k njemu i rekoše mu: "Ivan doduše ne učini nijednog znamenja, ali se sve obistinilo što je rekao o ovome.
Ivan 10,42 Mnogi Ivan 10,17 Zbog toga me i ljubi Otac što polažem život svoj da ga opet uzmem.
Ivan 10,18 Nitko mi ga ne oduzima, nego ja ga sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga, vlast imam opet uzeti ga. Tu zapovijed primih od Oca svoga.
Ivan 10,19 Među Židovima ponovno nasta podvojenost zbog tih riječi.
Ivan 10,20 Mnogi su od njih govorili: "Zloduha ima pa mahnita! Što ga slušate?
Ivan 10,21 Drugi su govorili: "Nisu to riječi opsjednuta. Zar zloduh može slijepima oči otvoriti?
Ivan 10,22 Svetkovao se tada u Jeruzalemu Blagdan posvećenja. Bila je zima.
Ivan 10,23 Isus je obilazio Hramom po trijemu Salomonovu.
Ivan 10,24 Okružili ga Židovi i govorili mu: "Dokle ćeš nam dušu držati u neizvjesnosti? Ako si ti Krist, reci nam otvoreno!
Ivan 10,25 Isus im odgovori: "Rekoh vam pa ne vjerujete. Djela što ih ja činim u ime Oca svoga - ona svjedoče za mene.
Ivan 10,26 Ali vi ne vjerujete jer niste od mojih ovaca.
Ivan 10,27 Ovce moje slušaju glas moj; ja ih poznajem i one idu za mnom.
Ivan 10,28 Ja im dajem život vječni te neće propasti nikada i nitko ih neće ugrabiti iz moje ruke.
Ivan 10,29 Otac moj, koji mi ih dade, veći je od svih i nitko ih ne može ugrabiti iz ruke Očeve.
Ivan 10,30 Ja i Otac jedno smo.
Ivan 10,31 Židovi ponovno pograbiše kamenje da ga kamenuju.
Ivan 10,32 Isus im odgovori: "Mnoga vam dobra djela Očeva pokazah. Za koje me od tih djela kamenujete?
Ivan 10,33 Odgovoriše mu Židovi: "Zbog dobra te djela ne kamenujemo, nego zbog hule: što ti - čovjek - sebe Bogom praviš.
Ivan 10,34 Odgovori im Isus: "Nije li pisano u vašem Zakonu: Ja rekoh: bogovi ste!
Ivan 10,35 Ako bogovima nazva one kojima je riječ Božja upravljena - a Pismo se ne može dokinuti -
Ivan 10,36 kako onda vi onome kog Otac posveti i posla na svijet možete reći: `Huliš!` - zbog toga što rekoh: `Sin sam Božji!`
Ivan 10,37 Ako ne činim djela Oca svoga, nemojte mi vjerovati.
Ivan 10,38 Ali ako činim, sve ako meni i ne vjerujete, djelima vjerujte pa uvidite i upoznajte da je Otac u meni i ja u Ocu.
Ivan 10,39 Nato ga ponovno nastojahu uhvatiti, ali im on izmaknu iz ruku.
Ivan 10,40 I ode ponovno na onu stranu Jordana - na mjesto gdje je prije Ivan krstio. I osta ondje.
Ivan 10,41 A mnogi dođoše k njemu i rekoše mu: "Ivan doduše ne učini nijednog znamenja, ali se sve obistinilo što je rekao o ovome.
Ivan 10,42 Mnogi ondje povjerovaše u njegaondje povjerovaše u njegaondje povjerovaše u njega

Nakon smrti Isusa Hrista, bezbožni ljudi su progonili apostole i članove Crkve, i mnoge od njih su ubili. Sa smrću apostola, ključevi sveštenstva i predsedavajuća sveštenička vlast bili su uzeti sa zemlje. Apostoli su čuvali učenja jevanđelja čistim i zadržali su red i standarde dostojnosti članova Crkve. Bez apostola, tokom vremena, učenja su bila iskvarena i neovlašćene izmene su načinjene u organizaciji Crkve i svešteničkim obredima, kao što su krštenje i poveravanje dara Svetog Duha.
Bez otkrivenja i svešteničke vlasti, ljudi su se oslanjali na ljudsku mudrost tumačenja Svetih pisama, načela i obreda jevanđelja Isusa Hrista. Pogrešne ideje su bile podučavane kao istina. Veliki deo poznavanja pravog karaktera i prirode Boga Oca, Njegovog Sina, Isusa Hrista i Svetog Duha je bio izgubljen. Učenja o veri u Isusa Hrista, pokajanju, krštenju i darovima Svetog Duha postala su izmenjena ili zaboravljena. Sveštenička vlast data Hristovim apostolima više nije postojala na zemlji. Otpadništvo je na kraju dovelo do pojave mnogih crkvi.
 
Nakon više vekova duhovne tame, muškarci i žene koji su tragali za istinom protestovali su protiv postojeće verske prakse. Shvatili su da su mnoga učenja i obredi jevanđelja bili izmenjeni ili izgubljeni. Oni su tragali za jačim duhovnim svetlom i mnogi su govorili o potrebi obnove istine. Oni, međutim, nisu tvrdili da ih je Bog pozvao da budu proroci. Umesto toga, trudili su se da preurede učenja i običaje za koje su verovali da su bili izmenjeni ili iskvareni. Njihovo nastojanje dovelo je do osnivanja mnogih Protestantnih crkvi. Reformacija je rezultirala u uvećanoj naglašenosti verske slobode, što je otvorilo puteve za konačnu obnovu.
Spasiteljevi apostoli su predskazali ovo sveopšte otpadništvo. Oni su, takođe, predskazali da će jevanđelje Isusa Hrista i Njegova Crkva još jednom biti obnovljeni na zemlji.
 "Pazite na sebe i na sve stado u kom vas je Sveti Duh postavio za nadglednike, da pasete Crkvu Gospoda i Boga koju je stekao krvlju svojom.  Ja znam da će posle mog odlaska među vas ući okrutni vukovi koji neće imati obzira prema stadu. I između vas samih dići će se ljudi koji će iznositi iskrivljena učenja da bi odvukli učenike za sobom." (Dela apostolska 20:28-30)
        
"Međutim, u narodu je bilo i lažnih proroka, kao što će i među vama biti lažnih učitelja. Oni će neprimetno uvesti razorne jeresi i odreći će se Gospodara koji ih je otkupio, i tako na sebe navući brzu propast. I mnogi će se povesti za njihovim besramnim delima i zbog njih će se pogrdno govoriti o putu istine." (2. Petrova 2:1-2)
 
"Čudim se da se tako brzo odvraćate od Onoga koji vas je pozvao Hristovom blagodaću na neku drugu dobru vest. Ali druga ne postoji. Postoje samo neki koji vas zbunjuju i žele da iskrive dobru vest o Hristu.  Ali čak i kad bismo vam mi, ili kad bi vam anđeo s neba objavio drugačiju dobru vest od one koju smo vam već objavili, neka bude proklet.  Ono što smo već rekli, to i sada ponavljam: Ko god vam objavi drugačiju dobru vest od one koju ste već prihvatili, neka bude proklet." (Galatima 1:6-9)
        
"‘Gle, dolaze dani’, govori Gospod, ‘kada ću na zemlju poslati glad i žeđ, ali ne glad za hlebom niti žeđ za vodom, nego za slušanjem Gospodnjih reči. Oni će posrtati od mora do mora i od severa do istoka. Lutaće tražeći Gospodnju reč, ali je neće naći." (Amos 8:11-12)
 
"A što se tiče dolaska našeg Gospoda Isusa Hrista i našeg sakupljanja k njemu, molimo vas, braćo, ne dajte da vas u prosuđivanju brzo pokoleba ili uznemiri neka nadahnuta izjava ili neka reč ili neko navodno naše pismo, o tome da je Gospodnji dan blizu. Ne dajte nikome da vas zavede ni na koji način, jer taj dan neće doći dok prvo ne dođe otpad i ne otkrije se čovek bezakonja, sin uništenja,  koji se protivi i uzvisuje se iznad svega što se naziva „bog” ili se obožava, tako što sedi u Božjem hramu prikazujući se kao bog.Zar se  ne sećate da sam vam to govorio još dok sam bio s vama? I tako sada znate šta ga zadržava, da bi se otkrio u svoje vreme. Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava.Tada će se otkriti bezakonik. Njega će Gospod Isus ubiti duhom svojih usta i uništiti svetlošću svoga dolaska. Ali bezakonikov dolazak, koji Sotona omogućuje svojim delovanjem, propraćen je svakim silnim delom i lažnim čudima i znacima,  i svakom nepravdom i prevarom. Sve je to namenjeno onima koji odlaze u propast zato što nisu prihvatili ljubav prema istini da bi se spasli.  I zato Bog dopušta da na njih deluje zabluda, da bi verovali laži,  kako bi svi oni bili osuđeni jer nisu verovali istini, nego su voleli nepravdu." (2. Solunjanima 2:1-12)

Jedno je Spasitelj, a drugo je put ka Bogu, može netko tko ne vjeruje a činio je dobra djela, doći k Bogu u raj, i tek tamo kada dobije sve informacije prihvati Isusa kao Spasitelja, jer se život nastavlja, ne završava smrću, e da.

dal je Bog Jedini Otac YHVH napravio ljude
NA SVOJU SLIKU?
JE!
a dal ljudi imaju ruke noge glavu?
IMAJU!
ako imaš i malo logike
onda zaključuješ - Bog Jedini Otac YHVH
ima ruke noge glavu
baš kako piše na mnogo mjesta u Bibliji

Evo što portal Novizivot veli za ovu temu
Isus Krist je jedini put do Boga, jer Bog je obećao poslati Spasitelja koji će izbaviti čovječanstvo od grijeha i pakla.
Kršćane se često optužuje da su uskogrudni, jer tvrde da ne postoji drugi način da se dođe do Boga osim kroz Isusa Krista. Ljudi često postavljaju pitanja: “Ne upućuju li sve religije na istog Boga?” ili “Što je tako posebno u vezi s Isusom? Zašto je On jedini put?”
Prvo što treba reći je da nisu kršćani izmislili tvrdnju da je Isus jedini put. Isus je to sam rekao. Mi samo povezujemo Njegovu tvrdnju i tvrdnju pisaca Novog zavjeta.
Što Isus kaže o sebi?
Isus je rekao:
“Ja sam istina, put i život; nitko ne dolazi k Ocu osim po meni.” (Ivan 14,6)
“Ja sam uskrsnuće i život: tko u mene vjeruje, ako i umre, živjet će.” (Ivan 11, 25)
“Ako ne povjerujete da Ja jesam, umrijet ćete u grijesima svojim” (Ivan 8, 24). 
Apostol Petar ponovio je te riječi kad je rekao: “I nema ni u kome drugom spasenja. Nema uistinu pod nebom drugoga imena dana ljudima po kojemu se možemo spasiti.” (Djela 4, 12)
Apostol Pavao se složio: “Jer jedan je Bog, jedan je i posrednik između Boga i ljudi, čovjek – Krist Isus” (1. Timoteju 2, 5). Božja Riječ jasno govori: nitko ne može upoznati Boga Oca osim kroz osobu Isusa Krista. Da bismo razumjeli zašto je to tako, moramo se vratiti na početak.
Zašto je baš Isus jedini put?
Svemogući Bog stvorio je nebo i zemlju (Postanak 1, 1) i čovjeka na svoju sliku (Postanak 1, 26). Kad je dovršio stvaranje, sve je bilo dobro (Postanak 1, 31).
 
Adam i Eva bili su smješteni u savršeno okruženje. Dobili su samo jednu zabranu: da ne jedu plodove sa stabla spoznaje dobra i zla, jer će tada umrijeti (Postanak 2, 17). Ipak su jeli s tog stabla, a to je dovelo do toga da se raskinuo bliski odnos između Boga i čovjeka.
Međutim, Bog je obećao da će sve ove stvari obnoviti i dao je svoju riječ da će poslati Spasitelja, Mesiju, koji će čovječanstvo izbaviti iz ropstva grijeha (Postanak 3, 15). Ta tema da će jednog dana Mesija doći na svijet kako bi oslobodio čovječanstvo ponavlja se u Starom zavjetu.
Božja Riječ se doista i obistinila. Bog je postao čovjek u osobi Isusa Krista (Ivan 1, 14). Isus je na kraju umro za nas da bismo mogli uživati u ispravnom odnosu s Bogom. Biblija kaže:
Jer Bog je u Kristu svijet sa sobom pomirio ne ubrajajući im opačina njihovih i polažući u nas riječ pomirenja… Njega koji ne okusi grijeha Bog za nas grijehom učini da mi budemo pravednost Božja u njemu. (2. Korinćanima 5, 19.21)
Da je čovječanstvo moglo doći do Boga na bilo koji drugi način, Isus ne bi morao umrijeti. Njegova smrt potvrđuje činjenicu da nema drugog načina. Stoga nijedna druga religija ili vjerski vođa ne može nikoga pomiriti sa živim Bogom.
No, priča ne završava na križu i Isusovom smrću. Isus je uskrsnuo iz mrtvih, dokazavši da je Sin Božji i jedini način na koji čovjek može imati osobni odnos s Bogom.
https://www.novizivot.net/isus-krist-jedini-put-do-boga/?fbclid=IwY2xjawGAbkFleHRuA2FlbQIxMQABHZE_hZm08bbB6CibTNn0qGF9FGklBx5IhG0GbgtwUlIFIg7yQegKckABpw_aem_wlcnf65p5N25Ay8ZFmVfRA

 
 
 
 

Zašto onda ne piše u novom zavetu da je Jehova jedini spasitelj i da nema drugog?

1. "Život je protraćen ako ne shvatimo slavu križa, ne cijenimo ga zbog blaga koje on jest, i ne prionemo uz njega kao najveću cijenu svakog zadovoljstva i najdublju utjehu u svakoj boli. Što je nekoć bila ludost za mi – raspeti Bog – moramo postati naša mudrost i naša moć i naše jedino hvalisanje na ovom svijetu.” - John Piper
2. "Bog nikada nije rekao da će putovanje biti lako, ali je rekao da će se dolazak isplatiti" - Max Lucado
3. "Božjem djelu obavljenom na Božji način nikada neće nedostajati Božje zalihe." - Hudson Taylor
4. "Zapamtite tko ste. Ne pristajte na kompromis ni za koga, iz bilo kojeg razloga. Vi ste dijete Svemogućeg Boga. Živite tu istinu." - Lysa Terkeurst
5. "Neka Božja obećanja obasjaju tvoje probleme." - Corrie Ten Boom
6. "Krist je doslovno hodao u našim cipelama." - Tim Keller
7. "Briga ne isprazni sutrašnjicu od svoje tuge; ona danas prazni svoju snagu." - Corrie Ten Boom
8. "Volja Božja neće nas odvesti tamo gdje nas milost Božja ne može održati." - Billy Graham
9. "Vjera ne uklanja pitanja. Ali vjera zna kamo ih odvesti." - Elisabeth Elliot
10. "Bog će te dočekati gdje jesi kako bi te odveo kamo On želi da ideš." - Tony Evans
11. "Najbolje i najljepše stvari na ovom svijetu ne mogu se vidjeti niti čuti, već se moraju osjetiti srcem." - Helen Keller
12. "Svi smo suočeni s nizom sjajnih prilika briljantno prerušenih u nemoguće situacije." - Chuck Swindoll

PREUZETI NA SEBE IME ISUSA HRISTA Robert K. Gaj
Preuzeti na sebe Hristovo ime znači verno se truditi da vidimo onako kako Bog vidi. Kako Bog vidi? Dok jedan deo ljudske rase osuđuje i proklinje drugi deo bez milosrđa, veliki roditelj svemira gleda na celu ljudsku porodicu sa očinskom brigom i roditeljskim obzirom jer je Njegova ljubav nepojmljiva.Treba da razumemo druge onakvima kakvi su, a ne onakvima kakvi smo mi.„Koliko često kažemo - ‘Ta osoba je pogrešila i ne može biti sledbenik Hrista’… Čujemo kako neki psuju i lažu… ili krše Šabat… Ne osuđujte te ljude jer ne znate Gospodnji plan za njih… Umesto toga, pružite im podršku. Može li iko od vas zamisliti da naš Spasitelj dozvoli da vi i vaši tereti nezapaženo prolazite pored Njega? Spasitelj je istim očima gledao Samarjanina, preljubnika, poreznika, gubavca, mentalno obolelog i grešnika. Svi su bili deca Nebeskog Oca. Svi su mogli biti otkupljeni.Možete li Ga zamisliti da odustaje od nekoga sa sumnjama o svom mestu u Božjem carstvu ili od bilo koga ko je na bilo koji način pogođen?
U Hristovim očima svaka duša ima beskrajnu vrednost. Niko nije predodređen za neuspeh. Večni život je moguć za sve.Da bismo preuzeli na sebe Hristovo ime, moramo ne samo videti onako kako On vidi, već moramo činiti Njegovo delo i služiti onako kako je On služio. Zapitajte se: „Poznajem li ikoga kome u životu nisu potrebne nebeske moći?ˮBog će činiti čudesa među nama kada se posvećujemo. Posvećujemo se kada da čistimo svoja srca. Čistimo svoja srca kad Ga slušamo, kajemo za svoje grehe, postajemo obraćeni, i volimo kao što je On voleo. Spasitelj nas je upitao: „Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate?”Verujem da Mu moramo verovati kada preuzmemo na sebe Njegovo ime. Spasitelj je rekao: „Ali, ne bude li [vaš život sazidan] na jevanđelju mome, a bude [sazidan] na delima ljudskim, ili na delima đavolovim, zaista, kažem vam, za kratko [ćete] se radovati delima svojim, i ubrzo dolazi kraj”.
Jednostavno, nema trajne radosti izvan Jevanđelja Isusa Hrista. Pitao sam se: „Šta bi im Spasitelj još mogao reći?ˮ Mislim da bi pitao: „Veruješ li mi?” Ženi koja je bolovala od krvarenja, rekao je: „Vera tvoja pomože ti; idi s mirom”.Jedan od omiljenih stihova mi je Jovan 4:4, koji glasi: „A valjalo Mu je proći kroz Samariju.”Zašto volim taj stih? Zbog toga što Isus nije morao da ide u Samariju. Jevreji njegovog vremena prezirali su Samarjane i putovali obilazeći oko Samarije. Ali Isus je odlučio da ode tamo kako bi pred svim ljudima po prvi put izjavio da je On obećani Mesija. Za ovu poruku, ne samo da je izabrao odbačenu grupu, već i ženu - ne bilo koju ženu, već ženu koja je živela u grehu - nekoga koga su u to vreme smatrali najnižom od najnižih.
Verujem da je Isus to učinio kako bi svako od nas uvek mogao razumeti da je Njegova ljubav veća od naših strahova, naših zavisnosti, naših sumnji, naših iskušenja, naših greha, naših razorenih porodica, naše depresije i anksioznosti, naše hronične bolesti, našeg siromaštva, ili zlostavljanja, ili očaja, i naše usamljenosti. On želi da svi znaju da ne postoji ništa ni iko koga On ne može isceliti i dovesti do trajne radosti. Njegova blagodat je dovoljna. On se spustio ispod svega. Moć njegovog Pomirenja je moć da prevaziđemo bilo koji teret u svom životu. Poruka žene na izvoru jeste da On zna naše životne okolnosti i da možemo uvek hodati sa Njim bez obzira na nivo na kom se nalazimo. Njoj i svakome od nas, On govori: „A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.”Na bilo kom životnom putovanju zašto biste se ikada okrenuli od jedinog Spasitelja koji ima moć da vas isceli i izbavi? Bez obzira na cenu koju morate platiti kako biste Mu verovali, vredna je toga. Moja braćo i sestre, odlučimo da uvećamo veru u Nebeskog Oca i našeg Spasitelja, Isusa Hrista.

Ja imam jednog pravoslavca, on ima oko 6000 knjiga, mogao bih da ga pitam ali sam izgubio kontakt, moram ga naci.. sta tacno pisu crkveni oci i rani Hriscanski pisci po pitanju subote, 1. i 2. vek. Ovi izvadjeni citati i nisu validni, pogotovo poslanice koje ne znamo ko je zaista napisao, i da li je izuzetak ili pravilo svih Hriscanskih tekstova..
Npr. u Tominom evandjelju pise da treba da slavimo subotu a nedelja se uopste ne pominje.. Postoji nesaglasnost knjiga po tom pitanju.. Sto nas navodi na zakljucak da su slavili oba dana..
Znaci, da bismo imali pravu sliku, trebamo uzeti vise spisa, jer se validnost neke izjave u kontekstu potvrdjuje kolicinom a ne jednom izjavom i jednim spisom..
Uopsteno, znamo iz najranijih spisa (kolicinski) da su Hriscani drzali oba dana, i subotu i nedelju, ali to treba potvrditi tako sto cemo sagledati sve, a ne samo jedan tekst ili jednu izjavu.. Vi izgleda niste svesni koliko je pseudo knjiga, apokrifa i raznih drugih evandjelja u to vreme kruzilo crkvom..
Crkva je zato i sela i formirala kanon, da uspostavi dogmatsko pravilo, napravi razliku izmedju svetih i sumnjivih knjiga. Kanon znaci ‘mera’.
Dakle, od onih knjiga koje su se najvise citale napravljen je kanon (i to je ono sto danas imamo), dok su druge proglasene nepozeljnim ili manje svetim.. Sto ih ne iskljucuje, jer nam pruzaju uvid i istorijski pregled kako se dogma u crkvi zapravo razvijala i nastajala..
Ne razumem ovde protestante, oni uzimaju kanon koji je formirala crkva, a nisu izgleda ni svesni koliko knjiga je kruzilo u to vreme, koje su se smatrale pa i danas se smatraju jednako svetim kao knjige Novog Zaveta.
Neke od tih knjiga idu cak u prilog protestantskim tvrdnjama, pa ne znam zasto ih protestanti ne uzimaju u obzir vec prihvataju iskljucivo crkveni kanon..
Treba da formiraju svoj kanon, jer prihvatati kanon crkve sa kojom se ne slazes u 90% stvari, po meni uopste ne deluje razumno..
Sve u svemu, pitanje sabata i nedelje, mora se posmatrati istorijski, kolicinom tekstova, uporedjivanjem tih tekstova, a ne samo Novim Zavetom (kanonizovanim tekstom) koji je formirala crkva, ako zelimo da dodjemo do odgovora, jer taj Novi Zavet koji mi danas imamo uopste ne govori ni za ni protiv subote. Ako se uzme generalno, dokazi za i protiv su 50-50, ako uzmemo samo Novi Zavet, sam po sebi.
Sto se tice Starog Zaveta, njega mozemo iskljuciti, jer je to “Stari” (sama rec kaze) zavet i nije vise na snazi. Nas interesuje Hriscanska interpretacija istog a ne sam Stari Zavet po sebi. Dakle, kako su ga rani Hriscani interpretirali i kako su shvatali subotu, to pise u crkvenim tekstovima ne u judejskim ..
Imam jedno pitanje nevezano, da li mormoni imaju vise zena? Ja imam kuci Mormonovu knjigu, i shvatio sam da im je to dozvoljeno.. Hvala ti puno.



Sve takve prepirke su sitnicarenja, kojima djavo zeli da se bavimo da bi nas udaljio od sustine evandjelja. A sustina Hristove poruke nije subota ili nedelja, jelo ili pice, smrtna ili besmrtna dusa i slicno… Sustina evandjelja jeste da zivimo moralnim zivotom, da pobedimo greh u svakodnevnom zivotu, jer to je ono o cemu je Hristos pricao, i cime se bavio u 90% svojih govora. Pregledaj Novi Zavet i videces da sam u pravu.. On nije pricao ono o cemu mi ovde raspravljamo..
Dakle takve teme mogu biti zanimljive, ali potpuno nebitne za svakodnevni Hriscanski zivot, niti mu sta doprinose.. Zapravo mogu biti veoma opasne i potpuno ugroziti necije Hriscnsko zdravlje kada se covek pomisli da mu je vera zasnovana na tom “specificnom”ucenju i da od toga zavisi. A uopste nije tako, jer to nije Hriscanska vera, vec vera odredjenih institucija, koje su se uhvatile samo “jedne” stvari kao bitne, stalno je vrte, i na njoj insistiraju, od toga su izgradile dogmu i svoju crkvu..
Jehovini Svedoci - “insistiraju na imenu”, Adventisti - “insistiraju na suboti” itd.. Svaka zajednica ima neku “vaznu stvar” na kojoj “insistira” , koju druge nemaju. A kad realno pogledas, nijedna od tih stvari nije bila vazna Hrstu!
Dakle, najbolje je udaljiti se od tih institucija i slediti samo Hrista, i jedino tada covek moze imati pravi mir, i shvatiti sustinu evandjelja..
Pozdravljam i svako dobro vam zelim od Boga..

ZAPOVESTI ISUSA HRISTA
Ne izazivajte Boga. (Mt 4,7, Lk 4,12)
Morate se ponovo roditi vodom i duhom. (Jovan 3:3-7)
Neka vaša dobra dela donesu slavu Bogu. (Mt 5,16)
Ne ljuti se na brata. (Mt 5,21-22)
Pomiri se pre nego što se pomoliš. (Mt 5:23-26, 1 Jn 2:9-11)
Volite svoje neprijatelje. (Mt 5:43-48, Luka 6:27-29, 32-35)
Poverujte i krstite se. (Marko 16:15,16)
Molite se Oče naš... (Mt 6,5-13, Lk 11,2-4)
Molite se u moje ime. (Jovan 15:7-8, 16:24)
Ne sudite. (Mt 7:1-2, Luka 6:37)
Sudite prvo pravedno sebi, pre nego što osudite drugog. (Mt 7:3-5, Luka 6:41-42)
Ponašajte se prema drugima kako biste želeli da se oni ponašaju prema vama. (Mt 7:12)
Ne daj psima ono što je sveto, ne bacaj svoje bisere pred svinje. (Mt 7,6)
Pitajte, tražite i kucajte u molitvi. (Mt 7,7-11, Lk 11,9-13)
Budite milostivi i savršeni, kao što Otac vaš nebeski. (Mt 5:48, Luka 6:36)
Oprosti i biće ti oprošteno. (Mt 6,14-15, Lk 6,37)
Bolesne isceljujte, mrtve vaskrsavajte, gubave čistite i demone izgonite. (Mt 10,8)
Gde ne žele da te čuju, idi i otresi prah sa nogu svojih. (Mt 10:14-15, Lk 9:5)
Budite mudri kao zmije i nevini kao golubovi. (Mt 10,16-18, Lk 10,3)
Ono što vam govorim nasamo, objavite javno. (Mt 10,27)
Čuvajte se licemerja fariseja. (Mt 16:6-12, Lk 12:1, Marko 8:15)
Postanite kao deca. (Mt 18,3-5)
Ne progonite nikoga samo zato što ne pripada vašoj grupi. (Marko 9:38-41, Luka 9:49-50)
Imajte soli u sebi, i čuvajte mir među sobom. (Marko 9:49-50)
Oprosti iznova i iznova. (Mt 18,21-22, Lk 17,3-4)
Ljubi Boga svim srcem svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe (Mat. 22,34-40)
Budite spremni i budni za moj povratak. (Luka 12:35-48, 21:29-36, Mat 24:42-51)
Budi ponizan. (Luka 14:8-11)
Uzvisujte druge i služite im. (Luka 14:12-14)
Pazi na svoje reči i govori samo ono što je dobro. (Mt 12,33-37)
Čuvajte se književnika i fariseja i ne budite kao oni. (Mt 23,1-36, Mk 12,38-40)
Ako vidite znake mog povratka, nemojte se plašiti. (Luka 21:9-11, 25-31)
Ljubite jedni druge kao što sam ja voleo vas. (Jovan 13:34-35, 15:7, 12-13)
Uzmi, pričest, hleb i vino i čini to meni na spomen. (Jovan 6:53-57, Mat 26:26-28)
Ne plaši se. Verujte u Boga i mene. (Jovan 14:1)
Verujte da sam ja u Ocu i Otac u meni. Učinjićeš veće stvari od mene. (Jovan 14:11-14)
Primite Duha Svetoga. (Jovan 20:19-23)
Čujte šta Duh govori. (Otkrivenje 2:7, 11, 17, 26-29, 3:5-6, 12-13, 21-22)

Jovan kaže: „Svaka nepravda je greh“ (1. Jovanova 5:17). On takođe kaže: „Ko god čini greh, on prestupa zakon, jer greh je prestup zakona.“ (1. Jovanova 3:4). Pavle uči: „A sve što se ne čini iz vere, greh je.“ (Rimljanima 14:23). Jakov izjavljuje: „Dakle, ko može da čini dobro, a ne čini ga, to mu je greh.“ (Jakovljeva 4:17). Sve ove izjave su bile tada upućene članovima Hristove Crkve koji su primili jevanđeljski zakon.
Greh je kršenje božanskih zakona, poznatih nam po savesti ili otkrivenju. Čovek greši kada postupa protiv svoje savesti i protiv svetlosti i znanja, ne protiv svetlosti i znanja koje je primio bližnji, nego protiv svetlosti i znanja koje je sam primio. Greši samo kada čini suprotno od onoga za šta zna da je ispravno. Do tog trenutka on samo pravi greške. Čovek može imati bolna iskustva iz svojih grešaka, ali ne može grešiti ako ne zna da čini greh. Čovek prvo mora imati savest da bi mogao da je prekrši. „A gde zakon nije dat nema kazne. A gde nema kazne nema ni osude“ (2 Nefi 9:25). „Ko ne može da razlikuje dobro od zla, On je bez greha“ (Alma 29:5).
Ako nema zakona, ili ako čovek ne poznaje zakone, ne može zgrešiti (Alma 42:17) i prekršiti zakon. Iako su Adam i Eva primili pravila ponašanja u rajskom vrtu, nisu mogli da greše jer nisu imali znanja o dobru i zlu. Da nisu jeli od ploda sa drveta poznanja dobra i zla, „ostali bi u stanju nevinosti, nemajući radost, jer nisu poznavali bedu; ne bi činili dobro, jer nisu znali za greh“ (2 Ne. 2:23).
Gospod je koristio isti princip kada je osudio zle fariseje: „Da ste slepi, ne biste imali greha. Ali sada kažete: Vidimo. Zato ostaje vaš greh“ (Jovan 9:41). Prema ovom principu, mala deca „ne mogu da greše... dok ne počnu da budu odgovorna preda mnom“, jer su u svom nevinom stanju „slepa jer neznaju“ (UiZ 29:46-50; Moro. 8:8).
Greh dolazi od đavola. „Sve što je zlo dolazi od đavola“ (Alma 5:40). On je „Gospodar greha“ (Mos 4:14), „autor svakog greha“ (He 6:30); on je „neprijatelj Božiji i neprestano se bori protiv njega; i on poziva i mami na greh i da se stalno čini ono što je zlo“ (Moro 7:12). Kada Sotana bude vezan tokom Milenijuma sa Hristom, deca će „rasti bez greha za svoje spasenje“ (UiZ 45:58). Kada ljudi greše, oni se pokoravaju Sotani (UiZ 29:40); postaju njegove sluge i dobijaju „nagradu“ od njega (Alma 5:38-43). „Ko čini greh, rob je grehu“ (Jovan 8:34).
Hrist je jedini koji je bio potpuno bez greha (UiZ 45:4; Jevrejima 4:14–15; 1. Pet. 2:21–22). „Svi [drugi] su zgrešili i izgubili su slavu Božiju“ (Rim. 3:23; 5:12; UiZ 109:34). Proces spasenja je očišćenje od grehova za ljude da bi mogli da stoje pred Bogom u poslednji dan. „On ih ne može spasiti u njihovim gresima“ (Alma 11:37). Samo pokajanjem, krštenjem i istrajnom pravednošću do kraja, čoveku mogu biti oprošteni gresi.
Oni koji budu uzvišeni na nebu i budu sunaslednici Hrista, „sve je njihovo“ (UIZ 76:54-60). „Ali niko ne poseduje sve osim ako ne bude čist i očišćen od svakog greha“ (UIZ 50:28). Gospod zapoveda onima kojima je oprostio grehe: „Istrajte u slobodi kojom ste oslobođeni; nemojte se zaplitati u greh, nego čuvajte ruke čistima dok Gospod ne dođe“ (UIZ 88:86).
Oproštenje grehova je dostupno samo kroz Hristovo pomirenje: „Ali ako hodimo u svetlosti kao što je On u svetlosti, imamo zajedništvo jedni s drugima, i krv Njegovog Sina Isusa čisti nas od svakog greha. Kada kažemo da nemamo greha, varamo se i istina nije u nama. Ako priznamo svoje grehe, on je veran i pravedan; oprašta nam grehe naše i čisti nas od svake nepravde. Ako kažemo da nismo zgrešili, činimo ga lažovom, i njegove reči nema u nama“ (1. Jovanova 1:7-10).
Svima koji vole Gospoda i žele spasenje, Nefi se obraća svojim iskrenim povikom radosti: „Probudi se, dušo moja! Ne veni više u grehu! Raduj se, srce moje, i ne daj više mesta neprijatelju duše moje“ (2 Nefi 4:28).

Iako se to ne može u smrtnosti potpuno ostvariti, može se truditi da u svemu budemo bolji i savršeniji. 

Sveti Duh ima posebnu ulogu
"Kada dođe onaj Duh istine, uputiće vas u svaku istinu, jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što čuje i objaviće vam šta će biti." (Jovan 16:13)
Tačno je da pored ostalog sveti Duh može delovati i na emocije. Ja sam želeo samo da ukažem na to da emocije nisu merilo šta je od Duha, a šta nije. 
Takođe verujem kao što sunce obasjava zle i dobre, tako sveti Duh deluje na svakog čoveka koliko mu on dozvoli, sve dok na kraju potpuno ne pohuli na njegov uticaj:
"Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet." (Jovan 1:9)
Onda se ispostavilo da ja vas nisam razumeo. Drago mi je da se razumemo negde.

To je zaista tako. Svedočanstvo dolazi od Boga i veoma je vredno.
"koji se drže Božjih zapovesti i imaju svedočanstvo Isusa Hrista." (Otkrivenje 12:17)
 "Ja sam samo sluga kao i ti i tvoja braća koji imaju svedočanstvo Isusovo. Jer je
svedočanstvo Isusovo duh proroštva.” (Otkrivenje 19:10)
 

Razumem ja šta vi hoćete reći i slažem se sa vama, ali ja nigde nisam pomenuo da je svedočanastvo od Duha svetoga osećaj srca, nego je je to nešto sasvim drugo. Naravno sama osećanja nemaju nikakav dokaz, niti samo po sebi imaju nekakv značaj. 
Ubedljiva moć Svetog Duha je toliko velika da se posle njegovog uticaja ne može više sumnjati, o onom što je istinito. Kada čovek ima manifestaciju Svetog Duha, to ostavlja ogroman utisak na njegovu dušu, taj doživljaj se ne može lako izbrisati. To je to Duh koji govori našem duhu, i dolazi sa ubedljivom moći. Očitovanje anđela, čak i Božijeg Sina, ostaviće utisak oku i u umu, i na kraju može izblediti, ali utisci koje on Sveti Duh ostavlja ide duboko u dušu i ne može da se izbriše.
Jer da nije tako misija svetog Duha bi bila uzaludna.

Iako se to ne može u smrtnosti potpuno ostvariti, može se truditi da u svemu budemo bolji i savršeniji. 

Tako je s tim sto je bitna odlucnost da idemo tim putem i da budemo istrajni cak i tada kada nam kretanje ide tempom "jedan korak napred a natrag dva"...
Trebamo moliti Boga da nam da snagu i da smo uvek svesni u kom smeru trebamo fokusirati nas pogled cak i tada kada smo "duboko u blatu"...

Iako se to ne može u smrtnosti potpuno ostvariti, može se truditi da u svemu budemo bolji i savršeniji.