15 minutes ago, Magdalena said:

To je ĶRIVO EVANĐELJE!!!

Efežanima 2,8 Jer ste milošću spašeni po vjeri, i to nije od vas, to je dar Božji,

Efežanima 2,9 Ne od djela, da se tko ne pohvali.

Sta ti tocno ne razumijes? Sto je milost? Znaš li sto je nezasluzeni dar? Znas li sto znaci ne od jela da se tko ne pohvali? Ti zelis reci da ti sa svojim djelima mozes pomagati Kristu jer on nije dovoljno napravio?

Pa takvi ljudi optpadaju u trenutku kad vide da ne mogu djelima platiti spasenje. Jednostavno se predaju. A nisu ratumijeli sti znaci dobiti Spasenje. Ti brkas duhovni rast sa Spasenjem. Spasenje si dobio ,ako si povjerovao u Kristivo djelo na krizu ,a ne u svoje djelo.

Ti stihovi ne kažu da se spasenje može izgubiti. Spasenje jeste dar Božiji, ali to ne znači da u procesu spasenja učestvuje samo Bog. Isto kao što je ugovor o poklonu jednostranoobavezni ugovor, ali za njegovo zaključenje je potrebna i saglasnost poklonoprimca, isto tako i spasenje može biti darovano samo ljudima koji ga žele. Ali ugovor o poklonu može biti i raskinut zbog neblagodarnost poklonoprimca. Isto tako se i spasenje može izgubiti ako se otpadne od vjere.

Ja sam miran, a ti se praćakaš i koprcaš, i nemoj meni da prispisuješ tvoje stanje. Stvarno je više bilo dosta ovakvog ponašanja!

A sad zapažanje za druge, pošto sa Magdalenom nemam više šta d apričam u vezi ovoga:

Hristos u Jevanđelju po Jovanu kaže: "Ko u mene veruje, IMA - SADAŠNJE VREME - život večni!"

A na drugim mestima se piše o otpadu od vere, ili potrebi da se do kraja istraje u veri u Hristove zasluge. I već navedeni primer Galata koji nisu više verovali jedino u Hristove zasluge, već su smatrali da su nedovoljne pa da i oni nešto trebaju da dodaju svojim delima. Zar to nije otpad od verovanja u Hrista? Razmislite vi što ovo čitate.

kad pominjem dela Galata, Hristos jasno kaže da su otpali od blagodati (koja spasava) oni koji pokušavaju sebe delima da opravdaju. Da se razumemo - ni Bog nije protiv dela, ali ne kao uzroka spasenja već jedino kao spontane, prirodne posledic ezahvalnosti za već besplatno dobijeno spasenje.

Znači, nisu sporna dela već pobuda sa kojom se čine. Zaslužna dela, tj. dela koje se čine da bi se stekle spasonosne zasluge su gad pred Bogom, ali dela koja se čine ne da bi se čovek njima spasao već da bi rekao Bogu: Hvala! za besplatno spasenje su itekako vredna.

Opravdanje delima koje je Jakov pomenuo u svojoj poslanici su dela vere, to je posebna tema i sad ću da je izbacim i navučem ove pravoslavne, katolike i pre svega metodiste i adventiste na leđa.

Evo sledeće teme.

51 minutes ago, Magdalena said:

Ne filozofiraj i ne pisi hule na Isusa Krista !

Efežanima 2,8 Jer ste milošću spašeni po vjeri, i to nije od vas, to je dar Božji,

Efežanima 2,9 Ne od djela, da se tko ne pohvali.

Efežanima 2,10 Jer smo njegovo djelo, stvoreni u Kristu Isusu za djela dobra, koja Bog unaprijed pripravi, da u njima hodimo.

Čovjek koji otpadne nije imao vjeru i izgubio je nadu :

Hebrejima 6,11 Ali želimo, da svaki vas pokaže istu revnost, da se ispuni nada do kraja,

Hebrejima 6,12 Da ne budete tromi, nego nasljedovatelji onih, koji vjerom i strpljivošću baštine obećanja.

Hebrejima 6,13 Jer kad je Bog Abrahamu obećao nemajući nikoga većega, da se njim zakune, zakle se sam sobom,

Hebrejima 6,14 Govoreći: "Zaista, obilno ću te blagosloviti i silno ću te umnožiti."

Hebrejima 6,15 I tako strpljivo čekajući dobi obećanje.

Hebrejima 6,16 Jer se ljudi većim kunu, i svakoj njihovoj prepirci svršetak je zakletva za potvrđenje.

Hebrejima 6,17 Zato i Bog, kad je htio baštinicima obećanja pokazati nepokolebljivost svoje odluke, posluži se zakletvom,

Hebrejima 6,18 Da bi u dvjema nepokolebljivim stvarima, u kojima Bogu nije moguće prevariti, imali jaku utjehu mi, koji smo pribjegli, da se uhvatimo za nadu, koja nam je dana,

Hebrejima 6,19 Koju imamo kao sigurno i tvrdo sidro duše, koje ulazi u unutrašnjost iza zavjese

Hebrejima 6,20 Kamo Isus uđe kao preteča za nas, postavši veliki svećenik dovijeka po redu Melkizedekovu

Vjera je ključ za Spasenje.

Niko ne spori da je spasenje dar Božije po veri (Efescima 2,8–9). Problem nastaje kada se iz toga izvuče zaključak da vera ne može biti napuštena. Sam Pavle u sledećem stihu kaže da smo „stvoreni za dobra dela da u njima hodimo“ (Efescima 2,10), što jasno pokazuje da vera nije mrtav status, već život koji se živi. Izjava da onaj koji otpadne nikada nije imao veru ne dolazi iz teksta Biblije, nego je naknadno tumačenje. Poslanica Jevrejima 6,4–6 govori o onima koji su bili prosvetljeni, okusili nebeski dar i postali zajedničari Duha Svetoga, to nisu lažni vernici, već stvarni učesnici u blagodati. Ako vera ne može da se izgubi, onda ova upozorenja nemaju nikakav smisao. Stihovi koje navodiš (Jevrejima 6,11–12) upravo potvrđuju potrebu istrajnosti, nada treba da se ispuni „do kraja“, a obećanja se nasleđuju „verom i strpljenjem“. Da je sve već zagarantovano, ne bi bilo potrebe za pozivom na revnost i opomenom protiv tromosti. Sidro nade (Jevrejima 6,19) nije dokaz automatske sigurnosti, nego poziv da se za tu nadu držimo. Sidro koristi samo onome ko ga ne pusti. Zato vera jeste ključ spasenja, ali vera koja ostaje, koja se čuva i koja se živi.

upravo, Maki said:

Ti stihovi ne kažu da se spasenje može izgubiti. Spasenje jeste dar Božiji, ali to ne znači da u procesu spasenja učestvuje samo Bog. Isto kao što je ugovor o poklonu jednostranoobavezni ugovor, ali za njegovo zaključenje je potrebna i saglasnost poklonoprimca, isto tako i spasenje može biti darovano samo ljudima koji ga žele. Ali ugovor o poklonu može biti i raskinut zbog neblagodarnost poklonoprimca. Isto tako se i spasenje može izgubiti ako se otpadne od vjere.

Pa upravo o tome sam i pisala da je vjera kljuc i onaj tko otpadne nije imao pravu spasonosnu vjeru. Mozda ne u tom djelu gdje si me citirao ,ali napisala sam vise odgovora. Vjera je kljuc i to cesto svima ponavljam iz vjere se rađa ljubav i zahvalnost i nada ... Ljubimo Boga ,a onog koga ljubis toga i ne razapinješ. Nego mu ugađaš i slušaš njegove želje (zapovijedi ) sve to radis iz ljubavi. Ja ne znam kako bi drugcije to opisala.

4 minutes ago, Ilaron Troicki said:

Izjava da onaj koji otpadne nikada nije imao veru ne dolazi iz teksta Biblije, nego je naknadno tumačenje. Poslanica Jevrejima 6,4–6 govori o onima koji su bili prosvetljeni, okusili nebeski dar i postali zajedničari Duha Svetoga, to nisu lažni vernici, već stvarni učesnici u blagodati. Ako vera ne može da se izgubi, onda ova upozorenja nemaju nikakav smisao. Stihovi koje navodiš (Jevrejima 6,11–12) upravo potvrđuju potrebu istrajnosti, nada treba da se ispuni „do kraja“, a obećanja se nasleđuju „verom i strpljenjem“. Da je sve već zagarantovano, ne bi bilo potrebe za pozivom na revnost i opomenom protiv tromosti. Sidro nade (Jevrejima 6,19) nije dokaz automatske sigurnosti, nego poziv da se za tu nadu držimo. Sidro koristi samo onome ko ga ne pusti. Zato vera jeste ključ spasenja, ali vera koja ostaje, koja se čuva i koja se živi.

Pa sve to proizvodi vjera ,spasonsna vjera ,a ne mlaka vjera (Crkva u Sardu) I mlaki su dobili Duha Svetog . Ali ljubili su vise bogatstvo ovog svijeta nego Isusa Krista. Vjera spasonosna proizvodi i ljubav prema Bogu i zahvalnost i nadu.

15 minutes ago, Bezuslovni said:

Ja sam miran, a ti se praćakaš i koprcaš, i nemoj meni da prispisuješ tvoje stanje. Stvarno je više bilo dosta ovakvog ponašanja

Bas ti se pracakas. Ne moze pravi vjernik izgubiti spasenje. To smo primili vjerom. Vjeru moze izgubiti netko mlak ,glup i nezahvalan.

2 minutes ago, Magdalena said:

Bas ti se pracakas. Ne moze pravi vjernik izgubiti spasenje. To smo primili vjerom. Vjeru moze izgubiti netko mlak ,glup i nezahvalan.

Sram te bilo! To što si možda koju godinu starija od mene ne znači da ću da trpim tvoj bezobrazluk. Nemoj više da mi se obraćaš. Kad budeš znala kako da se ophodiš prema drugima, javi se. Dotle ideš na ignorisanje.

Svi se slažemo oko tvrdnje da Bog spašava milošcu.

Ti ne poričeš spasenje po milosti, nego upozoravaš da milost ne ukida slobodu čovjeka.

Mislim da je problem i bismo dublje ušli u raspravu o „jednom spašen – zauvijek spašen“ (što je biblijska istina) kada bismo počeli ispravno dijeliti Riječ istine kako nas Pavao uči u 2. Timoteju 2,15.

Problem ne nastaje u tome što Biblija kaže, nego kome i u kojem razdoblju govori. Kada se učenja dana Izraelu pod Zakonom i Evanđeljem Kraljevstva miješaju s Pavlovim evanđeljem milosti danim Crkvi – Tijelu Kristovu, dolazi do zbrke i uvjetnog spasenja koje Pavao nikada ne propovijeda.ovom razdoblju milosti:spasenje je potpuno dovršeno Kristovim djelom (Rim 4,5)vjernik je zapečaćen Duhom Svetim do dana otkupljenja (Ef 1,13–14)opravdanje je neopozivo Božje djelo, a ne proces koji ovisi o ustrajnosti čovjeka

Tekstovi koji govore o „ostajanju“, „ustrajanju do kraja“ i mogućem otpadu odnose se na Izrael i kraljevstvo,-i da bi usli u buduce kraljestvo moraju ustrajati do

-ne na Crkvu Tijela Kristova, i ne smiju se koristiti za poništavanje Pavlovog evanđelja milosti.

Spasenje se nemoze izgubiti jer počiva na Isusu Kristu i njegovom dovršenom djelu.

Ako netko kasnije napusti vjeru, to ne poništava Božje djelo, nego pokazuje da više ne hoda u istini, gubi nagradu i zajedništvo – ali ne opravdanje (1 Kor 3,15; 2 Tim 2,13).

Ako se ne držimo uputa iz 2Tim2:15 i cjela biblija je za nas danas , apsolutno sve i izmjesaju se židovska prorocanstva o zemlji i kraljevstvu sa Tijelom Kristovim i porukom koju Krist objavljuje Pavlu protestantizam je jedna ogromna konfuzija jer protenstantizam nije riješio problem razlikovanju razdoblja u Pismu

Zato danas nije problem u Sola Scriptura,
nego u nerazumijevanju kome, kada i pod kojim uvjetima Bog govori u Pismu.

11 minutes ago, Bezuslovni said:

Sram te bilo! To što si možda koju godinu starija od mene ne znači da ću da trpim tvoj bezobrazluk. Nemoj više da mi se obraćaš. Kad budeš znala kako da se ophodiš prema drugima, javi se. Dotle ideš na ignorisanje.

Pa vidis da ti nisi normalan ? Ti bi pisao i filozofirao i tko te ne podrzava u misljenju taj je svakakav .Koliko imas godina?

Spasenje se ne moze izgubiti. Dobija se vjerom . A ta vjera je spasonosna. Netko tko ne razumije Kristovo Djelo na krizu dodaje mu svoja djela. Ti je krivo. Mi moramo vjerovati Isusu Kristu i bitimu zahvalni.

Kad osoba prihvati Kristovo pomirenje na križu opet se vrati pod Mojsijev zakon, što će joj ostati od svega? U konačnici, ona se odriče Kristova djela pomirenja, ponovno postaje dužnikom pred Zakonom. Gdje da sada potraži spasenje? Takav se čovjek odrekao križa i ne može se više uteći križu.Neće mu preostati nade u spasenje, jer neće imati Spasitelja. Njegova teologija ne dopušta postojanje dovršenoga Kristova djela.

Protestanti pogrešno shvataju spasenje. Spasenje nije trenutak, već je to proces.

Sv. ap. Pavle piše:

"Tako, ljubljeni moji, kao što ste svagda bili poslušni, ne samo u mojem prisustvu, nego mnogo više sada u odsustvu mojem, gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom." (Filipljanima 2:12).

Spasenje se, kao što piše, gradi sa strahom i trepetom. Dakle to je proces.

"Jer je riječ o krstu ludost onima koji ginu, a sila Božija nama koji se spasavamo." (1 Korinćanima 1:18).

Koji se SPASAVAMO. Ne koji smo već spašeni. Ni sam apostol Pavle sebe nije smatrao spašenim:

"10. Da poznam Njega i silu vaskrsenja njegova i udio u njegovim stradanjima, saobražavajući se smrti njegovoj,

11. Da bih kako dostigao u vaskrsenje mrtvih.

12. Ne kao da to već postigoh ili se već usavrših, nego stremim ne bih li to dostigao, kao što mene dostiže Hristos Isus.

13. Braćo, ja za sebe ne mislim još da sam to dostigao; jedno pak činim: što je za mnom zaboravljam, a stremim za onim što je preda mnom," (Filipljanima 3:10-13).

I svetitelji Crkve spasenje smatraju putem. Poznata su djela sv. Teofana Zatvornika o putu spasenja. Sv. Ignjatije Brjančaninov lijepo piše:
"• Veruj i nikako ne popuštaj. Tako ćeš se pouzdano spasiti. Jer Bog nikada ne ostavlja onog čoveka koji sam ne ostavlja Boga, bez obzira na spoticanja do kojih po slabosti dolazi i povređenost prirode grehom. Bog će takvoga neizostavno dovesti do spasenja. A ukazivati Bogu: spasi me na taj i taj način – nije moguće. Zato što spasenje, kao dar Božiji, prevazilazi ljudsku moć shvatanja Stoga onaj ko želi da se spase treba da moli za sebe spasenje od Boga, kao neizrecivu milost Božiju, predajući se u potpunosti volji Božijoj. 6. 704"

Fil2:12-Graditi svoje spasenje..

Može se gledati i može značiti -živjeti ono što već posjeduje, , praktično izbavljenje iz grijeha, sebičnosti, razdora,-posvećenje ne opravdanje To je spasenje života a ne duše od osude.

Takve stvari gradiš već na spasenje koje imaš koje ti je Bog dao miloscu kad si povjerovao u evanđelje milosti .I spasenje ne gubis nikada jer te Bog zapecatio i opravdao i pripisana ti je Kristova pravednost i novo si stvorenje starog čovjeka nema mrtav je .

9 minutes ago, biblijska kršćanka said:

Fil2:12-Graditi svoje spasenje..

Može se gledati i može značiti -živjeti ono što već posjeduje, , praktično izbavljenje iz grijeha, sebičnosti, razdora,-posvećenje ne opravdanje To je spasenje života a ne duše od osude.

Takve stvari gradiš već na spasenje koje imaš koje ti je Bog dao miloscu kad si povjerovao u evanđelje milosti .I spasenje ne gubis nikada jer te Bog zapecatio i opravdao i pripisana ti je Kristova pravednost i novo si stvorenje starog čovjeka nema mrtav je .

Apostol ne kaže da se gradi na već postojeće spasenje, već baš da se gradi spasenje.

Graditi spasenje znači praktično življenje ono što smo primili.

Spasenje prije moramo dobiti da bi mogli graditi.Ne možeš graditi na nečemu što nemaš.

Graditi je glagol znači aktivno sudjelovati u životu vjere. Što više duhovno rastem naša gradnja je sve stabilniju i čvrsta, naše spasenje više nitko i ništa ne može uzdrmati...

Ako znaš ef2:8 i rim5;1 -naše opravdanje je već završeno u Kristu.

16 minutes ago, biblijska kršćanka said:

Graditi spasenje znači praktično življenje ono što smo primili.

Spasenje prije moramo dobiti da bi mogli graditi.Ne možeš graditi na nečemu što nemaš.

Graditi je glagol znači aktivno sudjelovati u životu vjere. Što više duhovno rastem naša gradnja je sve stabilniju i čvrsta, naše spasenje više nitko i ništa ne može uzdrmati...

Ako znaš ef2:8 i rim5;1 -naše opravdanje je već završeno u Kristu.

Ako je spasenje već dobijeno, šta se tu ima dalje graditi?

Pa to sam napisala- što se gradi!!

Spasenje je uvek bilo proces, ne proces građenja spasenja u smislu naših zasluga, već građenja odnosa jer večni život je da upoznaju.... (Jovan 17,3).

Spasenje jeste jednom dobijeno, ali pošto je ono posledica odnosa, taj odnos vere treba istrajno zadržati do kraja.

Mnogi protestanti ga tako shvataju - kao proces, a neki imaju taj sistem: Jednom spasen, zauvek spasen.

18 hours ago, biblijska kršćanka said:

Svi se slažemo oko tvrdnje da Bog spašava milošcu.

Ti ne poričeš spasenje po milosti, nego upozoravaš da milost ne ukida slobodu čovjeka.

Mislim da je problem i bismo dublje ušli u raspravu o „jednom spašen – zauvijek spašen“ (što je biblijska istina) kada bismo počeli ispravno dijeliti Riječ istine kako nas Pavao uči u 2. Timoteju 2,15. i dalje

Ovo bi sad pokrenulo posebnu temu o dispenzacionalizmu. A mnogo si mi simpa, pa ne bih da to doživiš kao da te napadam. Mislim da imam jake argumente protiv dispenzacionalizma. Ako si raspoložena, javi pa da krenemo. Ako nećeš, onda da ne započinjemo. Mada mu je muka od rasprava.

A ovde ću izneti i malo još oko ove teme, pa pogledaj, im azanimljivih argumenata

Suzana Vukić

Ako bi spasenje i održavanje istog zavisilo od čovekove volje odnosno da li, će ostati spašen ili ne, onda spasenje ne zavisi samo od Boga koji nam daruje isto već i od čoveka Stoga SVA slava za spasenje ne pripada samo Bogu već i čoveku zato što je održao isto. Dakle, ako tako verujemo ,onda biva da je Hristova žrtva za spasenje grešnika inferniornija u odnosu na čovekovu volju, odnosno čovekov greh je jači od blago-dati Božje tj. samog Boga. Međutim, Biblija takvo učenje o spasenju ne poznaje.Šta je vrednije greh ili blago koje smo dobili ? Zato odnos između pokajanog grešnika i Boga održava Bog, slava Bogu ! Jer se Svetim Duhom uselio u naša tela. Naše telo je hram Duha Svetoga. A pisano je da "Duh Sveti u nama ČINI DA HOĆEMO I UČINIMO kako je Bogu ugodno" Ako Duh čini i da hoćemo i da učinimo... kako ćemo otpasti od Boga ?Ako Boga i Njegovu volju hoćete i činite, kako je moguće da je nećete ? Mi možemo sagrešiti, ali, nas iznova i iznova Bog vraća Sebi na žalost radi sagrešenja, pokajanje radi istog i obnovljenje. Spašeni čovek može zalutati i udaljiti se od Boga ako ne čita redovno Reč Božju, ne moli se ili živi u nekom grehu izvesno vreme kao car David naprimer. Ali, Bog takvoga traži putem raznih vrsta discipline i vraća ga k Sebi, kao izgubljenog sina. Jer kako piše, da Bog svoju decu bije i disciplinuje dok sa kopiladima to ne čini. Pobeđeni usmrćeni gresi pokajanog i od Boga obraćenog grešnika Hristovom smrću ne mogu vaskrsnuti i odvući nanovo rođeno dete Božje od Hrista i spasenja. "NIKO VAS NE MOŽE OTETI IZ RUKE MOJE..." I NIŠTA, jer nadalje u Pismu nabraja i okolnosti koje nas ne mogu iščupati iz Njegove ruke. U suprotnom Hristovo vaskrsenje i pobeda nad grehom i smrću nema večan i trajan uticaj i moć nad obraćenikom, jer će on u nekom trenutku odabrati svet, kao gore navedeni Dimas. A pritom se zaboravlja, da Gospod Isus govori o četiri semena odnosno četiri vrste vernika i njihovo reagovanje i neprihvatanje i prihvatanje semena odnosno Reči Božje.Vidimo, da samo jedna vrsta vernika rađa rod. Prvima, kada čuju reč krade sotona iz srca... Drugi ipak imaju udela odnosno postaju zajedničari Duha, međutim nisu spašeni i nemaju roda. Čuli su Reč, krenuli su sa radošću da je prihvataju ali, srce je ostalo pola, pola odnosno podeljeno. Takvih je bilo i danas ih ima po crkvama. I kada Isus ili apostoli upozoravaju, oni upozoravaju SVE koji čine crkvu. Ne govore selektivno,odnosno ne obraćaju se samo nanovorođenima već i onima koji to nisu. Spasenje grešnika je od Boga, kroz Boga i za Boga. Otac je dao izabrane Sinu Isusu i On će ih sačuvati od SVEGA i samih sebe. pisano je. Takođe je pisano da : "DELO KOJE JE BOG ZAPOČEO U NAMA ON ĆE GA DOVRŠITI DO KRAJA " Čime se na ovo malo dokaza koje sam iznela, čovek može pohvaliti ? Time što je on usrtajao u veri i spasenju i dovršio trku a tamo neko drugi nije ? Ako bi to bilo tako, onda se niko ne bi mogao pohvaliti. Jer bi svi otpali. Zbog toga u spasenju i svemu ostalom sva slava, sila i moć pripadaju samo Bogu, Spasitelju i Gospodu Isusu Hristu !

MOJ ODGOVOR:

ZAŠTO PRIHVATANJE SPASENJA NE MOŽE DA BUDE SMATRANO NAŠOM ZASLUGOM, SLAVOM, HVALOM NITI NAŠIM UČEŠĆEM U NJEMU

 

(U SMISLU UČEŠĆA U NJEGOVOM OMOGUĆAVANJU, VEĆ MOŽE SAMO PRIHVATANJU)

U raspravama sam dobio zanimljivu primedbu, nju sam stalno slušao od adventista, a sad od bivše adventistkinje koja je izašla iz tog kulta, ali izgleda da fore iz sekte nisu izašle iz nje. Ne kažem to podrugljivo jer sam i sam dugo imao probleme sa tim njihovim „argumentima“, a verovatno ima još njihovih sofizama (namerne logičke greške sa ciljem da zbune protivnika) u mom umu kojih tek treba da se rešim.

Evo tog sofizma:

„Ako bi spasenje i održavanje istog zavisilo od čovekove volje odnosno da li, će ostati spašen ili ne, onda spasenje ne zavisi samo od Boga koji nam daruje isto već i od čoveka. Stoga SVA slava za spasenje ne pripada samo Bogu već i čoveku zato što je održao isto. ... “ – znači čista metodističko-adventistička fora koju ovog puta koriste dispenzacionalisti da bi pokušali da dokažu Jednom spasen zauvek spasen.

Spasenje koje je Hristos omogućio, ni u kom smislu ne zavisi od čovekove volje - ono je ostvareno bez njega i izvan njega, potpuno i savršeno.

ALI PRIHVATANJE (razlikuj prihvatanje od ostvarenja) TOG SPASENJA I OSTAJANJE U NJEMU ITEKAKO ZAVISI OD ČOVEKOVE VOLJE.

MEŠATI ZASLUGE U OMOGUĆAVANJU SPASENJA I PRIHVATANJE TOG GOTOVOG DARA JE ČISTA NELOGIČNOST, SOFIZAM.

 

Znači, TO JE MEŠANJE SLOBODE IZBORA SA ZASLUGAMA. PRIMAOC DARA NEMA NIKAKVE ZASLUGE NI U STAVRANJU NI U KREIRANJU DARA – NJEGOVO JE SAMO DA GA ODBIJE ILI PRIHVATI.

Zašto?

Izbor nije zasluga, izbor nije zaslužan, to je najkraći odgovor.

To što sam izabrao i ostao u spasenju do kraja, tačnije u veri u potpuno i dovršeno spasenje izvan mene i bez mene, ne znači da i ja imam zasluge.

 

TO ŠTO SAM PRISTAO DA PRIMIM NASLEDSTVO OD NEKOGA, NE ČINI ME ZASLUŽNIM ZA NASLEDSTVO KOJE SAM PRIMIO.

 

IZBOR NIJE ZASLUGA, IZBOR JE SAMO ODBIJANJE ILI PRIHVATANJE TUĐIH ZASLUGA!

 

Vi jednostavno (namerno ili nenamerno) mešate slobodu izbora sa zaslugama za ostvarenje dara koji primate.

 

Nema nikakve hvale ni slave ni zasluge u tome što sam izabrao da prihvatim velikodušni poklon koji je neko drugi za mene obezbedio besplatno, niti moje prihvatanje (moj izbor) učestvuje u kreiranja poklona ili volji darodavca da ga kreira.

Poklon je od strane darodavca jednostavno osmišljen i ostvaren – i nezavisno i pre mog prihvatanja.

Napravite paralelu sa spasenjem koje je dar/poklon koji je savršeno i potpuno ostvaren i bez mene i izvan mene, čak i pre mog postojanja, a kamoli mog izbora da li ću ga u konačnici odbiti ili prihvatiti!

 

Izbor spasenja je samo dobro proračunati lični interes (a ne hvala, slava, zasluga, niti učestvovanje u ostvarenju dara već obezbeđenog spasenja) – što bi Pavle rekao: pobožnost je dobra trgovina sa večnim dobitkom. Primalac dara sigurno nema nikakve zasluge u samom daru.

 

Znači, oni jednostavno nisu pravili razliku između objektivnog spasenja – dara obezbeđenog za sve nas, bez nas, izvan nas i pre nas, i subjektivnog iskustva spasenja – prihvatanja i ostajanja u tom daru do kraja.

A u adventizmu, verovatno i kod dispenzacionalista, itekako ima teologa koji su razlikovali ta dva aspekta spasenja, na primer Džek Sekvera i njegova knjiga Sila večnog jevanđelja (ili Neverovatno obećanje večnog jevanđelja, samostalni izdavač) gde je sve to potanko objašnjeno.
Doduše, bio sam svedok kad je jedan ostrašćeni zadrti vernik koji ide po svoju pamet i po svoje mišljenje kod propovednika koji podržavaju sistem, ložio peć sa tom knjigom jer je tadašnje adventističko rukovodstvo (ako se i sme nazvati rukovodstvom) proglasilo tu knjigu za jeres, pa je onda izdavačka kuća delila svakom kome treba da zagreva crkvu. Tragikomedija u 2 čina na adventistički način.

 

Pa sledeći argumenti:

„Tako da, izbor da vernik ostane ili ne ostane u spasenju i poslušnosti Bogu ne možemo reći da nije zasluga čovečja.“

 

Izbor je izbor i nije zasluga. U sledećem postu sam rekao:

 

TO ŠTO SAM PRISTAO DA PRIMIM NASLEDSTVO OD NEKOGA, NE ČINI ME ZASLUŽNIM ZA NASLEDSTVO KOJE SAM PRIMIO.

 

IZBOR NIJE ZASLUGA, IZBOR JE SAMO ODBIJANJE ILI PRIHVATANJE TUĐIH ZASLUGA!

 

Spasenje koje je Hristos omogućio, ni u kom smislu ne zavisi od čovekove volje - ono je ostvareno bez njega i izvan njega, potpuno i savršeno.

ALI PRIHVATANJE (razlikuj prihvatanje od ostvarenja) TOG SPASENJA I OSTAJANJE U NJEMU ITEKAKO ZAVISI OD ČOVEKOVE VOLJE.

MEŠATI ZASLUGE U OMOGUĆAVANJU SPASENJA I PRIHVATANJE TOG GOTOVOG DARA JE ČISTA NELOGIČNOST, SOFIZAM.

 

Znači, TO JE MEŠANJE SLOBODE IZBORA SA ZASLUGAMA. PRIMAOC DARA NEMA NIKAKVE ZASLUGE NI U STAVRANJU NI U KREIRANJU DARA – NJEGOVO JE SAMO DA GA ODBIJE ILI PRIHVATI.

 

„Takav vernik iako kaže, da ne radi za svoje spasenje ipak ga svojim trudom zadržava i održava“ Zadržavanje poklonjenog dara, taj trud nije zasluga u spasenju već izbor.

U suštini, po evangelicima, napravili su podelu na dve vrste spasenja, ja bih rekao 2 aspekta: Objektivno spasenje, spasenje samo po sebi, spasenje ostvaereno u potpunosti izvan nas i bez nas, i subjektivno spasenje u smislu našeg izbora da ga zadržimo (kroz odnos sa Bogom i veru).

Ti i ostali dispenzacionalisti jednostavno ne pravite razliku između objektivnog spasenja – dara obezbeđenog za sve nas, bez nas, izvan nas i pre nas, i subjektivnog iskustva spasenja – prihvatanja i ostajanja u tom daru do kraja.

To je cela priča. Ako je izbor da se ostane u blagodati zasluga (a dokazao sam da nije) onda i jesmo zaslužni. A nismo. Vi dispenzacionalisti iz jednačine izbacujete slobodnu volju ili je pogrešno smatrate zaslugom. I uporno je ignorišete iako je ona najbitniji deo argumenata.

Dao sam argumente zašto smatram da nije, i sve ostalo je vrćenje jedne iste priče samo na drugi način.

A dalje su svi tvoji argumenti, s obzirom da su zasnovani na pogrešnoj polaznoj osnovi, ne važeći.

Toliko.

 

1 minute ago, Bezuslovni said:

Pa sledeći argumenti:

„Tako da, izbor da vernik ostane ili ne ostane u spasenju i poslušnosti Bogu ne možemo reći da nije zasluga čovečja.“

 

Izbor je izbor i nije zasluga. U sledećem postu sam rekao:

 

TO ŠTO SAM PRISTAO DA PRIMIM NASLEDSTVO OD NEKOGA, NE ČINI ME ZASLUŽNIM ZA NASLEDSTVO KOJE SAM PRIMIO.

 

IZBOR NIJE ZASLUGA, IZBOR JE SAMO ODBIJANJE ILI PRIHVATANJE TUĐIH ZASLUGA!

 

Spasenje koje je Hristos omogućio, ni u kom smislu ne zavisi od čovekove volje - ono je ostvareno bez njega i izvan njega, potpuno i savršeno.

ALI PRIHVATANJE (razlikuj prihvatanje od ostvarenja) TOG SPASENJA I OSTAJANJE U NJEMU ITEKAKO ZAVISI OD ČOVEKOVE VOLJE.

MEŠATI ZASLUGE U OMOGUĆAVANJU SPASENJA I PRIHVATANJE TOG GOTOVOG DARA JE ČISTA NELOGIČNOST, SOFIZAM.

 

Znači, TO JE MEŠANJE SLOBODE IZBORA SA ZASLUGAMA. PRIMAOC DARA NEMA NIKAKVE ZASLUGE NI U STAVRANJU NI U KREIRANJU DARA – NJEGOVO JE SAMO DA GA ODBIJE ILI PRIHVATI.

 

„Takav vernik iako kaže, da ne radi za svoje spasenje ipak ga svojim trudom zadržava i održava“ Zadržavanje poklonjenog dara, taj trud nije zasluga u spasenju već izbor.

U suštini, po evangelicima, napravili su podelu na dve vrste spasenja, ja bih rekao 2 aspekta: Objektivno spasenje, spasenje samo po sebi, spasenje ostvaereno u potpunosti izvan nas i bez nas, i subjektivno spasenje u smislu našeg izbora da ga zadržimo (kroz odnos sa Bogom i veru).

Ti i ostali dispenzacionalisti jednostavno ne pravite razliku između objektivnog spasenja – dara obezbeđenog za sve nas, bez nas, izvan nas i pre nas, i subjektivnog iskustva spasenja – prihvatanja i ostajanja u tom daru do kraja.

To je cela priča. Ako je izbor da se ostane u blagodati zasluga (a dokazao sam da nije) onda i jesmo zaslužni. A nismo. Vi dispenzacionalisti iz jednačine izbacujete slobodnu volju ili je pogrešno smatrate zaslugom. I uporno je ignorišete iako je ona najbitniji deo argumenata.

Dao sam argumente zašto smatram da nije, i sve ostalo je vrćenje jedne iste priče samo na drugi način.

A dalje su svi tvoji argumenti, s obzirom da su zasnovani na pogrešnoj polaznoj osnovi, ne važeći.

Toliko.

 

Elementarna logika govori da ,ako si povjerovao da si Spašen. Ti taj dar ne dobivaš jedino,ako nisi povjerovao. To kaže Biblija.

Postoje razlicite doktrine ,ali temelj je Biblija.

Na koncilu u Jeruzalemu, 49. godine, Pavao je uspješno argumentirao protiv raširenog uvjerenja da će nežidovi koji žele postati kršćani prvo morati prijeći na židovstvo, što znači pridržavati se Mojsijevog zakona, obrezati se i pridržavati se svih židovskih prehrambenih običajaje Biblija.

1 hour ago, Bezuslovni said:

Ovo bi sad pokrenulo posebnu temu o dispenzacionalizmu. A mnogo si mi simpa, pa ne bih da to doživiš kao da te napadam. Mislim da imam jake argumente protiv dispenzacionalizma. Ako si raspoložena, javi pa da krenemo. Ako nećeš, onda da ne započinjemo. Mada mu je muka od rasprava.

A ovde ću izneti i malo još oko ove teme, pa pogledaj, im azanimljivih argumenata

Može, voljela bi čuti tvoje argumente.

važi, kad ih malo pripremim, sad sam u nekoj gužvi, ovde objavljujem nešto čim sam se pre bavio

3 hours ago, Bezuslovni said:

Pa sledeći argumenti:

„Tako da, izbor da vernik ostane ili ne ostane u spasenju i poslušnosti Bogu ne možemo reći da nije zasluga čovečja.“

 

Izbor je izbor i nije zasluga. U sledećem postu sam rekao:

 

TO ŠTO SAM PRISTAO DA PRIMIM NASLEDSTVO OD NEKOGA, NE ČINI ME ZASLUŽNIM ZA NASLEDSTVO KOJE SAM PRIMIO.

 

IZBOR NIJE ZASLUGA, IZBOR JE SAMO ODBIJANJE ILI PRIHVATANJE TUĐIH ZASLUGA!

 

Spasenje koje je Hristos omogućio, ni u kom smislu ne zavisi od čovekove volje - ono je ostvareno bez njega i izvan njega, potpuno i savršeno.

ALI PRIHVATANJE (razlikuj prihvatanje od ostvarenja) TOG SPASENJA I OSTAJANJE U NJEMU ITEKAKO ZAVISI OD ČOVEKOVE VOLJE.

MEŠATI ZASLUGE U OMOGUĆAVANJU SPASENJA I PRIHVATANJE TOG GOTOVOG DARA JE ČISTA NELOGIČNOST, SOFIZAM.

 

Znači, TO JE MEŠANJE SLOBODE IZBORA SA ZASLUGAMA. PRIMAOC DARA NEMA NIKAKVE ZASLUGE NI U STAVRANJU NI U KREIRANJU DARA – NJEGOVO JE SAMO DA GA ODBIJE ILI PRIHVATI.

 

„Takav vernik iako kaže, da ne radi za svoje spasenje ipak ga svojim trudom zadržava i održava“ Zadržavanje poklonjenog dara, taj trud nije zasluga u spasenju već izbor.

U suštini, po evangelicima, napravili su podelu na dve vrste spasenja, ja bih rekao 2 aspekta: Objektivno spasenje, spasenje samo po sebi, spasenje ostvaereno u potpunosti izvan nas i bez nas, i subjektivno spasenje u smislu našeg izbora da ga zadržimo (kroz odnos sa Bogom i veru).

Ti i ostali dispenzacionalisti jednostavno ne pravite razliku između objektivnog spasenja – dara obezbeđenog za sve nas, bez nas, izvan nas i pre nas, i subjektivnog iskustva spasenja – prihvatanja i ostajanja u tom daru do kraja.

To je cela priča. Ako je izbor da se ostane u blagodati zasluga (a dokazao sam da nije) onda i jesmo zaslužni. A nismo. Vi dispenzacionalisti iz jednačine izbacujete slobodnu volju ili je pogrešno smatrate zaslugom. I uporno je ignorišete iako je ona najbitniji deo argumenata.

Dao sam argumente zašto smatram da nije, i sve ostalo je vrćenje jedne iste priče samo na drugi način.

A dalje su svi tvoji argumenti, s obzirom da su zasnovani na pogrešnoj polaznoj osnovi, ne važeći.

Toliko.

 

Probati ću što jasnije napisat replika

Rim11:6 Svaki uvjet zbog kojeg spasenje ne traje funkcionira kao djelo

Pavao ne definira djelo kao napor nego kao uvjet

Drugo-nasljestvo je zajamčena i ne ovisi o stalnom održavanju od strane primatelja.znaci ako nasljedstvo ne možeš zadržati onda nije dar nego ugovor koji ima uvjete Ef1:13,14

AKo je ostajanje u daru uvjet bez koga spasenje propada tada Kristovo djelo više nije dovoljno samo po sebi. Rim4:5

Rim8:30 opravdanje i proslavljene- nigdje nema koraka uvjetovanih covjekom

Slobodna volja nije ukinuta ono kako gradimo utječe na nagradu , zajedništvo ali ne spasenje

Titu3:5- Ako nešto moraš činiti da bi ostao u spasenju to ulazi u kategoriju djela bez obzira kako to nazvali, a tit kaže ne po djelima pravednosti koja mi ucinismo. Spasenje nije dar koji moramo cuvati nego pozicija u kojoj te Bog čuva- to je milost

Ivan10:28

U Biblijskom smislu nasljedstvo je zajamčeno ne uvjetno i ne ovisi o stalnom održavanju spasenja...jer je Krist sve učinio i Bog prizna samo djelo svog Sina.

2 minutes ago, biblijska kršćanka said:

Rim11:6 Svaki uvjet zbog kojeg spasenje ne traje funkcionira kao djelo

To je samo privid. Izbor nikad ne bih svrstao u domen dela, mada deluje na prvi pogled, to si u pravu.

4 minutes ago, biblijska kršćanka said:

Drugo-nasljestvo je zajamčena i ne ovisi o stalnom održavanju od strane primatelja.znaci ako nasljedstvo ne možeš zadržati onda nije dar nego ugovor koji ima uvjete

Zvuči tako kao što kažeš. Ali ako pogledaš i nasledstvo ili dar pomilovanja kao u onij istinitoj priči o osobi koja je odbacila pomilovanje, insistiranj ena trajnosti poklona, pomilovanja, čeg agod mimo slobodne volje, ličnog izbora je kršenje slobode. A kod Boga toga nema, koliko sam upućen u ovom trenutku.

5 minutes ago, biblijska kršćanka said:

AKo je ostajanje u daru uvjet bez koga spasenje propada tada Kristovo djelo više nije dovoljno samo po sebi

Ovo bih već nazvao sofizmom, bez ikakve lične uvrede. Pogrešna logika koja negira ključnu i x puta pominjanu slobodu izbora koja uključuje i čovekovo pravo da naknadno promeni mišljenje.

7 minutes ago, biblijska kršćanka said:

Rim8:30 opravdanje i proslavljene- nigdje nema koraka uvjetovanih covjekom

ima - da prihvati. Kao što rekoh, može se i to podeliti na 2 aspekta kao i spasenje: objektivno spasenje, ono ostvareno bez nas i subjektivno - ono da ga hoćemo do kraja. Ja tako doživljvam i vidim bar u ovom trenutku.

9 minutes ago, biblijska kršćanka said:

Slobodna volja nije ukinuta ono kako gradimo utječe na nagradu , zajedništvo ali ne spasenje

Mislim da grešiš. Ako ne možeo odustati od spasenja tj. promeniti mišljenje, gde je tu slobodna volja?

10 minutes ago, biblijska kršćanka said:

Ako nešto moraš činiti

Izabrati i ostati u izboru za mene nije činjenje uslovljavanja, kao što legalisti uslovljavaju spasenje delima...

11 minutes ago, biblijska kršćanka said:

U Biblijskom smislu nasljedstvo je zajamčeno ne uvjetno i ne ovisi o stalnom održavanju spasenja...jer je Krist sve učinio i Bog prizna samo djelo svog Sina.

Opet to negira slobodi izbora. Jeste sve učinjeno bez mene i izvan mene, ali ako neću... džaba. Neće Bog ni u čiju dušu silom niti ostaje tamo silom kad jednom uđe. Naravno, ja hoću spasenjem voleo bih d aje jednom spasen zauvek spasen, ali to negira slobodu, bar za mene, a gde nema slobode, nema ljubavi.

Osnovni preduslov za ljubav je sloboda izbora, a za nastavak slobode izbora je ljubav. Nerazdvojivo i neraskidivo vezane.A gde nema mogućnosti da odustaneš, nema ljubavi, a ni slobode.

Ono što ja vidim iz Biblijske perspektive da imaš slobodnu volju da vjeruješ ili ne vjeruješ u Bozju ponudu ali nemaš slobodnu volju da razvalis ono što je Bog već učinio kad si povjerovao.

Znači možeš odbaciti ponudu za posao ali ne možeš poništiti potpisani ugovor s druge strane.- To je Božja pravna odluka

Prema 1 kor11;30 , 1 kor11:30 ne možeš odustati od spasenja jako si bio spasen( sad govorim iz pozicije spasenog )er nije tvoje da ga ukines ali možeš hodati u neposlušnosti i izgubiti nagradu.

2Tim2:13-Bozja vjernost nije uvjetovana nasom jer opravdanje ne bi tada više bilo Božje djelo . U trenutku kad nam je ponudeno spase je imamo izbor prihvatiti ili odbiti .kada prihvatimo tada više nemozemo ukinuti Bozju odredbu.

Kužim kod tvojega razmišljanja postoji neka sinergija u djelovanju Boga I čovjeka.

Dok moje kada razmišljam o citatima i onome što je Bog učinio kada sam povjerovala je toliko duboko da mislim da Božje djelovanje ne pripada istoj razini stvarnosti kao ljudsko odlučivanje. Mjesati Bozje odluke na razini ljudskih znaci svesti Boga na razinu stvorenja.

Kršćanstvo je upravo po tome posebno jer ono ne navjesta put koji čovjek treba dovršiti nego djelo koje je Bog već dovršio.

Sve religije( a tu spadaju i mnoge denominacije i sekte) kreću iz iste pozicije da čovjek treba sačuvati i dovršiti spasenje dok kršćanstvo počiva na onome što je Bog već učinio. Mislim da je upravo to čovjeku najteže prihvatiti jer čovjek se osjeća bolje ak sudjeluje doprinosi i na neki način održava spasenje ...ali ta misao je posve suprotna kršćanstvu, Isus je rekao - Svršeno je!