Isusova smrt i žrtva koju je prineo za spasenje sveta - jedna je od najbitnijih tema u svetoj Božjoj reči bibliji.

Da li je Isus umro za ljudske grehe, i zašto je to od bitne važnosti za spasenje čoveka.

Neke od najvećih religija poput Islama i Judaizma uče "da Isus nikada nije umro za ljudske grehe, što znači da njegova smrt nije ni bitna za spasenje čoveka.

Druge poput tradicionalnih Hrišćanskih crkava - imaju površno, i čak pogrešno tumačenje Isusove smrti.

Šta Božja reč biblija govori o tome.

Po bibliji plata za greh je smrt.

"Jer je plata za grijeh smrt" ( Rimljanima poslanica 6. 23 ).

Ovo ukazuje na jednu osnovnu istinu 'da greh kao pojava vodi čoveka u stanje smrti.

Greh i smrt kao njegova posledica - imaju poreklo u prvobitnom padu prvih ljudi Adama i Jeve

Naime, Bog je u početku stvorio savršen svet, i prve ljude Adama i Jevu kao savršena besmrtna bića.

Padom koji je bio prouzrokovan prekršajem Božje zapovesti da ne jedu ploda sa zabranjenog drveta - oni su izgubili prvobitno savršenstvo i besmrtnost, odnosno - mogućnost da večno žive u raju na zemlji, i trebali su da umru večnom smrću - bez mogućnosti da ikada više žive.

Ali ipak, Bog je iz ljubavi prema ljudima koje je stvorio - pronašao rešenje za problem greha i smrti.

On je obećao da će poslati Mesijanskog spasitelja koji će svojom smrću preuzeti njihov greh, pa time i posledicu greha a to je smrt - na sebe.

Božja reč kaže: "gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje" ( Jevrejima poslanica 9. 22 ).

Iz tog razloga Bog je u starom zavetu uspostavio obred prinošenja krvnih žrtava u vidu životinja u takozvanoj zemaljskoj Svetinji.

Ove žrtve su bile sredstvo opravdanja od greha - putem kojih su ljudi koji su ih prinosili dobijali oproštaj.

Drugim rečima, kada bi jedan čovek sagrešio - on bi donosio jedno jagnje bez mane.

Tada bi položio ruke na njegovu glavu, a potom bi ga sveštenik žrtvovao na oltaru.

Tako je ovaj čovek odlazio opravdan od greha žrtvom i krvlju nevinog jagnjeta koje je preuzimalo čovekov greh na sebe, i umiralo umesto njega.

Ovo jagnje je simbolično predstavljalo spasitelja koji će doći i žrtvovati se za ljudske grehe, što se ispunilo u Gospodu Isusu Hristu - koji je došao od Boga, živeo među ljudima, i umro mučeničkom smrću - prinoseći sebe na žrtvu za spasenje sveta.

Nakon tri dana je vaskrsao, a potom se vazneo na nebo, i ušao u nebesku Svetinju da posreduje kao novozavetni Prvosveštenik - prilažući zasluge svoje žrtve i prolivene krvi u korist čoveka i njegovog spasenja.

Tako u novom zavetu ljudi više ne prinose životinjske žrtve, već dolaze Hristu koji je već prineo sebe na žrtvu, i u njemu pronalaze opravdanje od greha, pod uslovom vere koja podrazumeva 'pokajanje za prošle grehe, potpuno predanje sebe Bogu, što rezultuje obraćenjem i nanovorođenjem Svetim Duhom.

U pogledu starozavetnog obrednog sistema prinošenja krvnih životinskih žrtava u zemaljskoj Svetinji, i njihovoj simbolici u žrtvi Gospoda Isusa Hrista za ljudske grehe - biblija govori na više mesta.

Na samom početku Isusove službe - koja je odpočela krštenjem od strane Jovana Krstitelja na reci Jordanu, Jovan je u Isusu preoznao starozavetno žrtveno jagnje, koje je bilo simbol njega koji će se žrtvovati za grehe sveta.

Zato je rekao: "A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta" ( jevanđelje po Jovanu 1.29 ).

U razgovoru sa Jevrejskim rabinom Nikodimom, Isus je izgovorio sledeće reči:

"I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne.

Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni:

Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni" ( jevanđelje po Jovanu 3. 14 - 16 ).

Ovde Isus govori o događaju iz starog zaveta u kome je najezda zmija ujedala ljude.

I Bog je rekao Mojsiju da napravi zmiju koju će staviti na štap, i podići tako da svako ko god pogleda u zmiju bude isceljen od ujeda.

Tako Isus ovde govori Nikodimu 'da će on biti podignut od zemlje u raspeću - žrtvujući se za ljudske grehe.

Isus u jednom razgovoru sa učenicima otvoreno govori o svojoj smrti:

"I kad svrši Isus reči ove, reče učenicima svojim:

Znate da će do dva dana biti pasha, i Sina čovečijeg predaće da se razapne" ( jevanđelje po Mateju 26. 1 - 2 ).

U istom poglavlju opisuje se žena koja je došla k Isusu i izlila skupoceni miris na njegovu glavu, na šta su učnici negativno reagovali.

Isus odgovara u kontekstu svoje smrti:

"a ona izlivši miro ovo na telo moje za ukop me prigotovi" ( jevanđelje po Mateju 26. 12 ).

Sam opis Isusovog hvatanja, suđenja, raspeća, i vaskrsenja - nalaze se u jevanđeljima.

Nakon ovih događaja - apostoli su po Isusovoj zapovesti širili vest o Isusu kao Mesiji i spasitelju koji se źrtvovao za ljudske grehe, i vaskrsao, i posreduje za svet u nebeskoj Svetinji pred Ocem.

Na pedesetnici apostol Petar je okupljenim Jevrejima ukazao na Isusa kao Mesiju spasitelja koga su oni ubili.

Ali je tom prilikom i pozvao sve okupljene na pokajanje i obraćenje, od čega se u tom trenutku obratilo 5000 ljudi i žena.

"Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrdjenog medju vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega medju vama, kao što i sami znate,

Ovog odredjenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;

Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže" ( dela apostolska 2. 22 - 24 ).

"Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.

A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?

A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;

Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš" ( dela apostolska 2. 36 - 39 ).

Apostolu Jovanu koji je zbog vere bio izgnan na ostrvo Patmos, na kome je napisao otkrivenje, bio je otkriven sam Isus u nebeskoj Svetinji - ukazavši mu na svoju smrt i vaskrsenje, i kao na onoga koji ima ključeve od smrti i groba, i koji živi vavijek vijeka.

"I kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i metnu desnicu svoju na me govoreći mi: Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji,

I Živi: i bejah mrtav i evo sam živ va vek veka, amin. I imam ključeve od groba i od smrti.

Napiši dakle šta si video, i šta je, i šta će biti potom" ( otkrivenje 1. 17 - 19 ).

U Jevrejima poslanici 8 i 9 poglavlje - dato je upoređenje gore opisanog obrednog sistema prinošenja krvnih žrtava u zemaljskoj Svetinji kao sredstvima opravdanja, oproštenja, i očišćenja od greha, sa Isusovom žrtvom, i njegovom sužbom u nebeskoj Svetinji, gde on prilaže zasluge svoje žrtve i prolivene krvi - kojom se čovek opravdava, dobija oproštaj, i čisti od greha.

"A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima;

Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek.

Jer se svaki poglavar sveštenički postavlja da prinosi dare i žrtve; zato valja da i Ovaj šta ima što će prineti.

Jer da je na zemlji, ne bi bio sveštenik, kad imaju sveštenici koji prinose dare po zakonu,

Koji služe obličju i senu nebeskih stvari, kao što bi rečeno Mojsiju kad htede skiniju da načini: Gledaj, reče, da načiniš sve po prilici koja ti je pokazana na gori.

A sad dobi bolju službu, kao što je i posrednik boljeg zaveta, koji se na boljim obećanjima utvrdi"( Jevrejima poslanica 8. 1 - 6 ).

"Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.

Jer skinija beše načinjena prva, u kojoj beše svećnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja.

A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,

Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploče zaveta.

A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom.

A kad ovo beše tako uredjeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.

A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.

Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;

Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.

Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.

Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom gradjena, to jest, nije ovog stvorenja,

Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv udje jednom u svetinju, i nadje večni otkup.

Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;

A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?

...Jer Hristos ne udje u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas;

Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tudjom:

Inače bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svršetku veka javi se da svojom žrtvom satre greh.

I kao što je ljudima odredjeno jednom umreti, a potom sud:

Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju" ( Jevrejima 9. 1 - 28 ).

Isusova žrtva koju je prineo za spasenje sveta, i njegova Prvosveštenička posrednička služba u nebeskoj Svetinji - predstavljaju ključ našeg spasenja.

Bez njih ne možemo činiti ništa.

Ne možemo se pokajati i predati Bogu, niti doživeti iskustvo obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom, ni ići putem posvećenja u novom životu, i na kraju ni biti spaseni.

Sve to možemo zahvaljujući Isusovoj žrtvi i posredničkoj službi u nebeskoj Svetinji, posredstvom koje Bog preko Hrista izliva Svetog Duha, i pruža svu potrebnu pomoć onima koji ga traže, i žele da ga upoznaju i da mu se predaju u službu.

Isus je most ili kanal preko koga ostvarujemo zajednicu sa Bogom.

Jer Isus je rekao: "Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me" ( jevanđelje po Jovanu 14. 6 - 7 ).

Kao što je na početku napomenuto- neke od najvećih religija poput Islama i Judaizma uče "da Isus nikada nije umro za ljudske grehe, što znači da njegova smrt nije ni bitna za spasenje čoveka.

Islam smatra da je Isus bio običan čovek, Božji poslanik, i da nije nikada govorio da će umreti za ljudske grehe, niti da je to potrebno.

Judaizam odbacuje Isusa Hrista kao Mesiju, i ima svoje teorije o njegovom poreklu, kao i o smrti, o kojima je sramota i govoriti, jer predstavlja uvredu za razum.

Druge poput tradicionalnih Hrišćanskih crkava - imaju površno, i čak pogrešno tumačenje Isusove smrti, jer zanemaruju biblijsko učenje o zemaljskoj Svetinji kao simboiici nebeske Svetinje, i Isusu kao jedinom posredniku koji prilaže zasluge svoje žrtve i prolivene krvi u nebeskoj Svetinji u korist čovekovog spasenja.

To je dovelo do toga da su stvorene dogme o ljudskim posrednicima u kultovima Marije i svetaca.

Takođe, stvoren je sistem opravdanja delima putem crkvene obredno ritualne prakse, praznovanjem praznika i svetkovina, upražnjavanjem postova, činom ispovesti, paljenjem sveća, i slično.

Biblija uči da je jedini spasitelj i posrednik pred Ocem Gospod Isus Hristos

"Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus,

Koji sebe dade u otkup za sve, za svedočanstvo u svoje vreme" ( 1 Timotiju poslanica 2. 5 - 6 ).

"Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.

Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;

Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti" ( dela apostolska 4. 10 - 12 ).

Tako su ove religije i crkve i oni koji ih podržavaju, kao i svi ostali koji ne veruju u Hrista - u opasnosti da izgube spasenje, jer se ono može ostvariti jedino prihvatanjem Isusove žrtve kao otkup za prošle grehe, i njegovom Prvosvešteničkom posredničkom službom u nebeskoj Svetinji.

Jer Isus je rekao:

"Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu" ( jevanđelju po Jovanu 3. 36 ).

I na kraju, najbitnia pojedinost u svojstvu spasenja se nalazi u zajednici koju čovek ostvaruje sa Ocem i sa Sinom:

"A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista" ( jevanđelje po Jovanu 17. 3 ).

Amin!

23 hours ago, Laodikeja said:

Isusova smrt i žrtva koju je prineo za spasenje sveta

.

Smrt SINA -
od Boga Jedinoga Oca YHVH,
Gospodina Yehoshue Pomazanika,
lažno zvanog Isusek:

=====

TO je bio PLAN Boga Jedinoga Oca YHVH, kako spasiti Zemljane!

----------

Zato se NIJE žrtvovao BOG Otac YHVH,
jer Bog Jedini Otac YHVH NE MORE UMRIT,
NITI „bog“ SIN,

nego je Bog Otac YHVH

DAO ČOVJEKA - svoga Sina Yehoshuu kao žrtvu pomirnicu.

---------

IVAN 3,16

Uistinu, BOG je tako ljubio svijet te je

DAO SVOGA SINA Jedinorođenca

da nijedan koji u njega vjeruje ne propadne,

nego da ima život vječni.

………

1. IVANOVA 4,10

U ovom je LJUBAV: ne da smo mi ljubili Boga,

nego - on je LJUBIO nas i

POSLAO SINA SVOGA KAO POMIRNICU ZA GRIJEHE naše.

,,,,,,,,,,

Bog je Otac YHVH

Bog Otac YHVH je POSLAO Gospodina Yehoshuu na Zemlju.

Bog Otac YHVH je DAO svog Sina Yehoshuu kao ŽRTVU pomirnicu.

---------

1. IVANOVA 2,2

ON je POMIRNICA za grijeha naše,

i ne samo naše, nego i svega svijeta.

,,,,,,,,,,,
IZAIJA 53,10
Al` se YHVH SVIDJE DA GA PRITISNE BOLIMA.

Žrtvuje li život svoj za NAKNADNICU,

vidjet će potomstvo, produžit` sebi dane i

YHVH će se volja po njemu ispuniti.
---------
EFEŽANIMA 5,2    

i hodite u ljubavi kao što je i Krist ljubio vas i sebe predao za nas

KAO PRINOS I ŽRTVU BOGU NA UGODAN MIRIS.

-----------

RIMLJANIMA 3,25 

Njega = SINA G YEHOSHUU -
je Bog = OTAC JEDINI YHVH -
IZLOŽIO DA KRVLJU SVOJOM BUDE POMIRILIŠTE PO VJERI.

Htio je tako očitovati svoju pravednost kojom je u svojoj božanskoj

strpljivosti propuštao dotadašnje grijehe;

------------
RIMLJANIMA 8,32

TA ON NI SVOJEGA SINA NIJE POŠTEDIO,

NEGO GA JE ZA SVE NAS PREDAO!

Kako nam onda s njime neće sve darovati?