RAZJEDINJENOST, I JEDNOUMLJE U GOSPODU

Iako svi živimo u jednom svetu -

Ljudi su podeljeni na svim nivoima, i ne mogu da se dogovore oko najednostavnijih stvari, a da ne govorimo o globalnim pitanjima.

Tako postoje paradoksalnosti, i suprodstavljen odnos radosti i tuge, odobravanja i neodobravanja, istine i laži - koje su osnovni uzrok sukoba u svetu.

Evo samo par od bezbroj primera:

Danas postoji dozvoljen lov i ribolov u svrhu zabave i sporta, ili radi novca.

Tako neko ko ubije životinju - on je zbog toga radostan.

Sa druge strane, neko ko voli životinje - on je zbog toga tužan.

Dalje.

Rat je, i neki ljudi pobiju sve muškarce u nekom selu - radosno pevajući nacionalističke pesme.

A žene tih ubijenih ostanu plačući i naričući.

Još jedan slučaj.

Održava se žurka u kafiću - sa muzikom, igranjem, i radošću.

A u stanu iznad - čovek je tužan jer ne može da spava od glasne muzike.

Pitanje je 'ko je sada ovde u pravu.

Oni koji se raduju.

Ili oni koji tuguju?

Jedna grupa rećiće 'da su u pravu jedni, a druga grupa 'drugi.

Ko je tu u pravu.

Jedna od zapovesti zapisanih u Božjoj reči je "Budite jedne misli medju sobom" ( Rimljanima 12. 16 ).

Ali, nažalost, i među Hrišćanima vlada opšte razjedninjenje u stavovima, i svi govore kako su oni ispravni.

Tako vidimo da pripadnici iste crkve imaju različite stavove.

U ovim danima posebno o aktuelnim ratovima, i ko tu ratuje na pravoj strani a ko na pogrešnoj.

Da ne govorimo o verskim uverenjima.

Pravi Hrišćani trebaju da imaju stavove koji su u skladu sa onim što im Duh Sveti svedoči, i sticanjem Hristovog uma.

A za to je potrebno odricanje od samoga sebe.

"ko ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.« (Matej 16,24)

"Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo" ( 1 Korinćanima 2. 15 - 16 ).

Po samoj logici ovakav svet ne može da opastane, i okončaće se Hristovim 2 dolaskom u slavi, kada će Bog stvoriti novi svet radosti, ljubavi, i mira.

IZGRADNJA KARAKTERA - USLOV SPASENJA

Izgradnja karaktera je jedna od najvižnijih pojedinosti u bibliji u opštem smislu, jer ona predstavlja temelj biblijske nauke o spasenju - od koje zavisi da li će mo se jednoga dana naći u carstvu nebeskom ili ne.

Šta predstavlja izgradnja karaktera, i kako se ona ostvaruje u nama.

Po bibliji svi ljudi su po prirodi grešni.

Oni se rađaju sa klicom greha, i urođenom sklonošću ka grehu - nasleđenom od naših praroditelja Adama i Jeve, a kao posledica njihovog pada.

Bog je stvorio prve ljude kao savršena sveta moralna bića.

Njihovom odlukom da se neposlušnošću odvoje od Boga tvorca - oni su doživeli duhovni i moralni pad.

Uzrok ovog pada je bio jedan anđeo po imenu Lucifer, koji je prvo biće u istoriji svemira u kome se pojavila ova klica greha, koja je njegovim posredstvom prenesena na prve ljude - koji su na njegov nagovor prekršili Božju zapovest, a potom i naslednim putem i na sve njihove potomke do danas.

Greh se ne može objasniti zemaljskim kategorijama - jer to nije objekat fizičke prirode.

Greh je manifestacija jedne razarajuće destruktivne sile - kao posledice neposlušnosti i kršenja moralnih principa koje je Bog dao za dobrobit svih stvorenja u kosmosu.

Ova sila neposlušnošću deluje na stvorena bića, i navodi ih da se ponašaju suprotno moralnim principima.

Ona stvara efekte otuđenosti od Boga tvorca, i ima razarajuće dejstvo na karakter i ličnost stvorenih bića - usled čega se u njima rađaju suprotni principi od Božanskih "duševni nemir prožet zebnjom i neizvesnošću, tuga, sebičnost, mržnja i gnev, bratoubilaštvo, samoveličanje, i na kraju fizička smrt.."

Padom prvih ljudi - Bog je stvorio plan spasenja čoveka iz ropstva greha i od njegove sile.

Plan koji podrazumeva njegovog vraćanje u stanje duhovnog i moranog savršenstva u kome su u početku bili praroditelji Adam i Jeva.

Ovaj plan podrazumeva 'da će Bog u određenom trenutku poslati spasitelja koji će se žtvovati za čoveka i preuzeti njegove grehe na sebe, i posledicu greha - a to je smrt, i umreti umesto njega.

Ovaj plan se ostvario dolaskom Gospoda Isusa Hrista na ovaj svet, i njegovom smrću na krstu u korist čoveka i njegovog spasenja.

Da bi se ovo spasenje praktično ostvarilo u čoveku - on treba da učini određene korake, koji upravo podrazumevaju najvažniji elemenat - a to je izgradnja karaktera.

Ona počinje u onom trenutku kada čovek svestan svog grešnog stanja u kome se nalazi, i da sam svojom silom ne može da iz njega izađe - verom prihvati Gospoda Isusa Hrista za svog ličnog spasitelja, i njegovu žrtvu kao otkup za prošle grehe.

Ovaj čin vere i prihvatanja vodi čoveka ka tome - da potpuno sebe i svoju volju preda Bogu, što rezultuje iskustvom obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom.

Duh Sveti koji je dat da čoveku pomaže u ovom procesu posvećenja i izgradnje karaktera - od tog trenutka kroz male i velike čovekove pobede putem svakotrenutačnog predanja sebe Bogu, i gledanjem u Hrista - izgrađuje čoveka karakterno, dok ne dostigne savršenstvo u visini mere rasta Hristova - što je preduslov za ulazak u carstvo nebesko.

U vezi ovog iznesenog biblija kaže sledeće:

"Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.

I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla" ( knjiga proroka Joila 2. 12 - 13 ).

"I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših.

I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.

I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete" ( knjiga proroka Jezekilja 36. 25 - 27 ).

"Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.

Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je.

Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.

Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rodjen od Duha" ( jevanđelje po Jovanu 3. 5 - 8 ).

"Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;

Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u laži čovečijoj, putem prevare;

Nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.

Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomaže dobro po meri svakog uda, i čini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi" ( Efescima poslanica 4. 13 - 16 ).

Mnogi takozvani Hrišćani imaju opšte neznanje šta vera jeste u svojoj suštini, i šta znači verovati na osnovu biblije.

Oni smatraju - često naučeni od strane crkvenih autoriteta, da se vera sastoji od obavljanja formalnih obredno ritualnih radnji - u crkvi ili van nje, i da je to vrh ledenog brega, i sasvim dovoljno za ulazak u carstvo nebesko.

U takvom nedostatku svesti šta vera jeste i šta znači verovati - oni i ne osećaju potrebu za bilo kakvom promenom u njima samima, pa s tim u vezi i za izgradnjom karaktera, jer je njihova savest umrtvljena formalnom obrednom ritualnom sužbom, pri čemu oni sebe tapšu po ramenu - živeći u samoobmani da Bog prima takvu službu, bez da su doživeli unutrašnju promenu srca i misli.

Ovo se može prikazati primerima zapisanim u bibliji.

Prvi primer je Isusova priča o svadbi careva sina, i govori o caru koji je pozvao zvanice na svadbu, i o čoveku koji je na tu svadbu došao bez svadbenog ruha.

"Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.

I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.

Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu.

A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.

A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.

A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.

Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.

Idite dakle na raskršće i koga god nadjete, dozovite na svadbu.

I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nadjoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.

Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.

I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.

Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih" ( jevanđelje po Mateju 22. 2 - 14 ).

Car u ovoj priči je Bog nebeski.

Isus u ovoj priči u slici pozivanja na svadbu - ukazuje na poziv koji Bog upućuje svim ljudima da postanu pripadnici njegovog carstva slave - koje će on uspostaviti prilikom Hristovog 2 dolaska u slavi.

Čovek koji je došao bez svadbenog ruha - predstavlja sve ljude koji sebe nisu predali Bogu i doživeli obraćenje i nanovorođenje Svetim Duhom, i koji nisu prošli kroz proces posvećenja i izgradnje karaktera - što simbol ruha i predstavlja.

Drugi primer je Isusova priča o deset devojaka, pet mudrih i pet ludih - koje su čekale dolazak ženika ili mladoženje.

"Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i izidjoše na susret ženiku.

Pet od njih behu mudre, a pet lude.

I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja.

A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim.

A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše.

A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret.

Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje.

A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase.

A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi.

A kad one otidoše da kupe, dodje ženik, i gotove udjoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.

A posle dodjoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam.

A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas.

Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći" ( jevanđelje po Mateju 25. 1 - 13 ).

Ova priča ukazuje na Hristov 2 dolazak u slavi.

5 mudrih devojaka predstavlja one ljude koji su sebe potpuno predali Bogu, doživeli iskustvo obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom - što ulje i žišci u ovoj priči i predstavljaju, i koji idu putem posvećenja i izgradnje karaktera.

5 ludih devojaka predstavlja one ljude - takozvane Hrišćane, koji imaju formu vere za koju smatraju da će ih uvesti u Božje carstvo.

Ali nemaju ulja - što predstavlja Duha Svetoga koji putem posvećenja izgrađuje karakter čoveka za carstvo nebesko.

Govoreći o rodovima posvećenja i izgradnje karaktera - biblija kaže:

" A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera,

Krotost, uzdržanje; na to nema zakona.

A koji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama.

Ako u duhu živimo po duhu i da hodimo" ( Galatima poslanica 5. 22 - 25 ).

Praktično gledajući, čovek koji je verom prihvatio Gospoda Isusa Hrista kao ličnog spasitelja, predao sebe potpuno Bogu, i doživeo obraćenje i nanovorođenje Svetim Duhom, on je u svom biću doživeo čudesnu promenu koju nikada sam od sebe ne bi mogao da ostvari.

Ta promena se ispoljava u usađivanju jedne žive ljubavi, radosti, i mira, i ostalih rodova posvećenja - koje čovek oseća u svakom deliću svog bića.

One čine da čovek u praktičnom životu, i svakodnevnom odnosu sa okolinom, delima, rečima, i najmanjim postupcima - prirodno bude sličan Hristu, što je i suština i cilj izgradnje karaktera.

Jer jedino kao takav će moći da uđe u Božje carstvo slave.

Sa druge strane, naš lični primer će ljude dovesti Hristu, jer će ljudi gledajući nas videti Hrista, i sami poželeti da budu slični njemu.

Hristos o ovom ličnom čovekovom primeru koji treba da da ovom svetu kaže:

"Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji.

Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući.

Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je na nebesima" ( jevanđelje po Mateju 5. 14 - 16 ).

Izgradnja karaktera je osnovna preokupacija kojom čovek treba da se bavi u ovom životu.

Posedno u ovom vremenu kada svi znaci ukazuju da živimo u vremenu samog kraja istorije sveta, i Hristovog 2 dolaska u slavi.

Jer će to biti uslov da nas Isus o njegovom dolasku prizna kao svoje, i uvede u Božje večno carstvo slave.

Amin!

VREMENSKI KONTINUITET ZAVRŠNIH DOGAĐAJA, I HRISTOV DRUGI DOLAZAK U SLAVI

Bog nebeski ima precizno vremenski zapisana razdoblja u svom Božanskom proviđenju, u kojima nešto čini u cilju spasenja ovog sveta.

U bibliji postoji više takvih razdoblja i vremenskih proročanstava.

On u skladu s time, ima i precizna vremena u kojima će se odigrati poslednji događaji, pa i sam Hristov 2 dolazak u slavi.

I to otkriva svojim slugama na zemlji, koje poziva u službu, da svetu objave ova vremena, i pozovu ga da se pripremi za kraj istorije, i Hristov 2 dolazak.

U skladu sa tim, dao bih jednu analizu koja se tiče neverovatno preciznog vremenskog kontinuiteta ovih poslednjih događaja, koji su se odigrali u identičnom razmaku od biblijskih sedam i tri godine, što je još jedan od pokazatelja da su ovi događaji vođeni Božanskim planom i proviđenjem.

Ovi događaji datiraju od 2001 godine, kada je Bog podigao reformni pokret najavljen proročanstvom - za probuđenje i reformu crkve, i objavu Hristovog drugog dolaska u slavi.

Analiza 1:

2001 goodine Bog podigao reformni pokret za probuđenje i reformu crkve.

Nakon sedam godina 2008 Bog odbacio rukovodstvo crkve zbog grubog odbacivanja poziva na probuđenje i reformu.

Nakon tri godine 2011 odpočelo izlivanje Božjih sudova - znakom velikog zemljotresa u Japanu, i Novom Zelandu - u mestu sa simboličnim imenom "Krajstchurch - Hristova crkva" čime je prikazana skora propast mnogoboštva, i lažnog otpalog Hrišćanstva.

Nakon sedam godina 2018 završen period koji je Bog dao za probuđenje i reformu crkve.

Nakon tri godine 2021 početak poslednjih događaja, praćenim pandemijom Korona virusom, i velikim vojno ekonomskim ratom velikih sila.

Analiza 2:

2001 Bog podigao reformi pokret za probuđenje i reformu crkve.

Nakon tri godine 2004 Bog me lično uz ostalu braću pozvao u službubu u delu probuđenja i reforme kao propovednika i vesnika Božjeg.

Nakon sedam godina 2011 odpočelo izlivanje sudova Bohjih.

Nakon tri godine 2014 dešavaju se velike poplave u Srbiji i okolini.

Nakon sedam godina 2021 početak poslednjih događaja.

Na kraju, ono što je Bog ovom analizom dao u vezi Hristovog drugog dolaska u slavi je to 'da će Hristos doći u vremenu koje je po kontinuitetu u skladu sa ovom analizom - pokazavši prethodno događaje koji mu prethode.

Kao što vidimo, obe ove analize se završavaju sa 2021 godinom - koja je najavljena direktnim Božjim otkrivenjem kao ona u kojoj počinju poslednji događaji.

To znači, da su narednih 7 godina ključni za kraj istorije i Hristov 2 dolazak u slavi, posebno 2028 godina, za koju postoji verovatnoća da će se tada sam Gospod objaviti i završiti delo na zemlji.

Odnosno, pozvati svet na duhovno probuđenje, i aktivno spremanje za Hristov 2 dolazak u slavi.

Velika verovatnoća je da je to vreme i Isusovog dolaska.

Ali to će mo znati već u godinama koje dolaze.

DA LI SI SREĆAN I ZADOVOLJAN, ILI NE

Sigurno je većini poznata priča "tamni vilaet" koju je iz naroda sakupio i zapisao Vuk Karađić.

"Pripovijeda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj svijeta, pošao u tamni vilaet, gdje se nikad ništa ne vidi.

Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostave ondje ždrebad od kobila da bi ih kobile iz one pomrčine izvele.

Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako positno kamenje, a iz mraka nešto poviče: „Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, ako ne ponese, kajaće se.“ Gdjekoji pomisli: „Kad ću se kajati za što da ga nosim?“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem.“

Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje; onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajati što nijesu, a oni što su ponijeli, što nijesu više"

Ako pogledamo današnja zbivanja u svetu, sa akcentom na ovo područje u kome se trenutno održavaju protesti i štrajkovi nezadovoljnih ljudi svim i svačim, a posebno malim platama, penzijama, gradskim prevozom, ili aktuelnom vlašću, zbog čega su spremni da se i fizički obračunavaju, postavlja se jedno pitanje, kakve životne prilike i okolnosti su čoveku potrebne da bi u ovom životu bio sretan i zadovoljan.

Da li je to život u zemaljskom bogatstvu, koje podrazumeva bogato opremljen stan ili kuću, dobar auto, račun u banci sa pozamašnom sumom novca, i slično.

Šta biblija govori o tome?

Jedno svedočanstvo preživelih logoraša iz logora Aušvic - dobar je primer koji daje odgovor na ovo pitanje sreće i zadovoljstva.

Naime, svedočeći o uslovima koji su vladali na tom mestu u logoru, ovaj čovek je posvedočio, da i pored svih tih okolnosti - čoveku niko nije mogao da oduzme mali deo neba nad njegovom glavom.

Ovo upravo treba da bude primer Hrišćanskog odnosa prema sreći i zadovoljstvu.

Na osnovu ovog primera, a sa biblijske tačke gledišta - čoveku nisu potrebne nikakve prilike i okolnosti da bi bio sretan i zadovoljan, jer sreća i zadovoljstvo se ne nalaze u materijalnim stvarima, ili dobrim ili lošim okolnostima i životnim prilikama, jer one ne predstavljaju izvor čovekove sreće i zadovoljstva.

Sreća i zadovoljstvo se po bibliji nalaze u Bogu.

Drugim rečima, kada čovek stupi u jednu živu zajednicu sa njim, on ujedno spoznaje i smisao i svrhu svog života, pa time i istinsku sreću i zadovoljsto - koje pronalazi u toj zajednici sa Bogom, na šta nikako ne mogu uticati spoljašnje okolnosti i prilike.

Ako i poseduje materijalne stvari, one čoveku nisu same po sebi svrha, već sredstvo za održavanje života.

U tom smislu,

posedovanje materijalnih dobara nije samo po sebi greh, već je to čovekov stav prema njima.

Tako u životu čoveka predanom Bogu - postoji balans između duhovnog i materijalnog, u kome Bog vodi i blagosilja čoveka kako u

duhovnom, tako i u materijalnom smislu.

I na svemu što ima, on odaje zahvalnost Bogu, kako na velikim, tako i malim stvarima.

Čovek koga Bog vodi u svemu, i koji ima izbalansiran odnos između duhovnog i materijalnog, on je zadovoljan, bilo da poseduje puno ili malo. čak i u okolnostima da ne poseduje ništa, čovek ima unutarnji mir, i zadovoljstvo u zajednici sa njim.

Što se tiče nezadovoljstva koje je prisutno među ljudima, u vezi toga postoji jedan paradoks.

Recimo, danas mnogi ljudi žive na mestima gde se ratuje, u okolnostima gladi zbog nedostatka hrane, i straha od smrti, čeznući za nasušnom potrebom, a to je preko potrebni mir.

Sa druge strane, tamo gde se ne ratuje, i gde vlada mir, i gde ljudi imaju sve što što im je potrebno za život, i više od toga, oni su i pored svega toga nezadovoljni, i žele sve više i više.

To pokazuje jednu osnovnu istinu 'da sve što ljudi više imaju, oni

sve više traže, i nezadovoljni su - ma bilo koliko da im se da.

A kada bi sve izgubili, kao pomenuti ljudi u ratnim okolnostima, oni bi žalili za izgubljenim, i tražili bi mrvu hleba kojom bi utolili glad.

Ovaj probem je duhovne prirode, i isključivo je posledica duhovnog siromaštva.

A on podrazumeva činjenicu 'da su svi ljudi na zemlji duhovno siromašni, i da pod teretom tog osećanja koje donosi nemir, zebnju, i osećanje besmisla, pokušavaju da to osećanje popune gomilanjem materijalnog bogatstva, smatrajući da će im materijalna dobra doneti trajnu sreću, mir, i zadovoljstvo.

Ali, pošto se to ne dešava jer ona suštinski ne donose sreću, mir, i zadovojstvo, ljudi ne imajući alternativu - ceo život posvećuju gomilanju materijalnog da bi popunili taj nedostatak u bunaru sopstvenog osećanja duhovnog siromaštva, i ceo život su nesretni i nezadovoljni, jer materijalna dobra ne rešavaju problem njihovog nezadovoljstva.

Rešenje za ovaj problem se nalazi u sticanju duhovnog iskustva, koje se ostvaruje u kontaktu sa Bogom, i ostvarivanju gore pomenute zajednice sa njim, putem koje čovek dobija spoznaju prave prirode sreće i zadovoljstva, i upoznaje sam njihov izvor, a to je Bog.

U odnosu na Hrišćanski koncep zadovoljstva, kao i skromnosti, a sa druge strane težnje za sticanjem čisto materijalnog bogatstva, bez nužnog balansa između materijalnog i duhovnog, u bibliji je zapisano nekoliko citata.

"Dođoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: učitelju! šta ćemo činiti?

A on im reče: ne ištite više nego što vam je rečeno.

Pitahu ga pak i vojnici govoreći: a mi šta ćemo činiti? I reče im: nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom" ( jevanđelje po Jovanu 3. 10 - 14 ).

"A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni telom u šta ćete se obući:

Duša je pretežnija od jela i telo od odela.

Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?

A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?

A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?

Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih.

A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!

I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se;

Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.

Nego ištite carstvo Božije, i ovo će vam se sve dodati" ( jevanđelje po Luci 12. 22 - 31 ).

"Reče Mu pak neki iz naroda: Učitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.

A On mu reče: Čoveče! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?

A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.

Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva.

I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.

I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje;

I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se.

A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti?

Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga" ( jevanđelje po Luci 12. 13 - 21 ).

"Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas.

Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci;

Zlato vaše i srebro zardja, i rdja njihova biće svedočanstvo na vas: izješće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane.

Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dodje do ušiju Gospoda Savaota.

Veseliste se na zemlji, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja.

Osudiste, ubiste pravednika, i ne brani vam se" Jakovu poslanica 5. 1 - 6 ).

Svet je danas zaokupljen samo jednom mišlju, a to je borba za materijalno.

U takvom poretku stvari Bog je nepoznata kategorija.

A bez Boga, čoveku na kraju ne ostaje ništa.

Jedan od najbogatijih ljudi starog zaveta mudri Somon, svestan ove činjenice prolaznosti materijalnog, daje savet svima nama, a on glasi:

"Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku.

Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" ( knjiga propovednikova 12. 13 - 14 ).

On 11. 12. 2024. at 20:53, Laodikeja said:

DA LI SI SREĆAN I ZADOVOLJAN, ILI NE

Sigurno je većini poznata priča "tamni vilaet" koju je iz naroda sakupio i zapisao Vuk Karađić.

"Pripovijeda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj svijeta, pošao u tamni vilaet, gdje se nikad ništa ne vidi.

Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostave ondje ždrebad od kobila da bi ih kobile iz one pomrčine izvele.

Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako positno kamenje, a iz mraka nešto poviče: „Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, ako ne ponese, kajaće se.“ Gdjekoji pomisli: „Kad ću se kajati za što da ga nosim?“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem.“

Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje; onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajati što nijesu, a oni što su ponijeli, što nijesu više"

Ako pogledamo današnja zbivanja u svetu, sa akcentom na ovo područje u kome se trenutno održavaju protesti i štrajkovi nezadovoljnih ljudi svim i svačim, a posebno malim platama, penzijama, gradskim prevozom, ili aktuelnom vlašću, zbog čega su spremni da se i fizički obračunavaju, postavlja se jedno pitanje, kakve životne prilike i okolnosti su čoveku potrebne da bi u ovom životu bio sretan i zadovoljan.

Da li je to život u zemaljskom bogatstvu, koje podrazumeva bogato opremljen stan ili kuću, dobar auto, račun u banci sa pozamašnom sumom novca, i slično.

Šta biblija govori o tome?

Jedno svedočanstvo preživelih logoraša iz logora Aušvic - dobar je primer koji daje odgovor na ovo pitanje sreće i zadovoljstva.

Naime, svedočeći o uslovima koji su vladali na tom mestu u logoru, ovaj čovek je posvedočio, da i pored svih tih okolnosti - čoveku niko nije mogao da oduzme mali deo neba nad njegovom glavom.

Ovo upravo treba da bude primer Hrišćanskog odnosa prema sreći i zadovoljstvu.

Na osnovu ovog primera, a sa biblijske tačke gledišta - čoveku nisu potrebne nikakve prilike i okolnosti da bi bio sretan i zadovoljan, jer sreća i zadovoljstvo se ne nalaze u materijalnim stvarima, ili dobrim ili lošim okolnostima i životnim prilikama, jer one ne predstavljaju izvor čovekove sreće i zadovoljstva.

Sreća i zadovoljstvo se po bibliji nalaze u Bogu.

Drugim rečima, kada čovek stupi u jednu živu zajednicu sa njim, on ujedno spoznaje i smisao i svrhu svog života, pa time i istinsku sreću i zadovoljsto - koje pronalazi u toj zajednici sa Bogom, na šta nikako ne mogu uticati spoljašnje okolnosti i prilike.

Ako i poseduje materijalne stvari, one čoveku nisu same po sebi svrha, već sredstvo za održavanje života.

U tom smislu,

posedovanje materijalnih dobara nije samo po sebi greh, već je to čovekov stav prema njima.

Tako u životu čoveka predanom Bogu - postoji balans između duhovnog i materijalnog, u kome Bog vodi i blagosilja čoveka kako u

duhovnom, tako i u materijalnom smislu.

I na svemu što ima, on odaje zahvalnost Bogu, kako na velikim, tako i malim stvarima.

Čovek koga Bog vodi u svemu, i koji ima izbalansiran odnos između duhovnog i materijalnog, on je zadovoljan, bilo da poseduje puno ili malo. čak i u okolnostima da ne poseduje ništa, čovek ima unutarnji mir, i zadovoljstvo u zajednici sa njim.

Što se tiče nezadovoljstva koje je prisutno među ljudima, u vezi toga postoji jedan paradoks.

Recimo, danas mnogi ljudi žive na mestima gde se ratuje, u okolnostima gladi zbog nedostatka hrane, i straha od smrti, čeznući za nasušnom potrebom, a to je preko potrebni mir.

Sa druge strane, tamo gde se ne ratuje, i gde vlada mir, i gde ljudi imaju sve što što im je potrebno za život, i više od toga, oni su i pored svega toga nezadovoljni, i žele sve više i više.

To pokazuje jednu osnovnu istinu 'da sve što ljudi više imaju, oni

sve više traže, i nezadovoljni su - ma bilo koliko da im se da.

A kada bi sve izgubili, kao pomenuti ljudi u ratnim okolnostima, oni bi žalili za izgubljenim, i tražili bi mrvu hleba kojom bi utolili glad.

Ovaj probem je duhovne prirode, i isključivo je posledica duhovnog siromaštva.

A on podrazumeva činjenicu 'da su svi ljudi na zemlji duhovno siromašni, i da pod teretom tog osećanja koje donosi nemir, zebnju, i osećanje besmisla, pokušavaju da to osećanje popune gomilanjem materijalnog bogatstva, smatrajući da će im materijalna dobra doneti trajnu sreću, mir, i zadovoljstvo.

Ali, pošto se to ne dešava jer ona suštinski ne donose sreću, mir, i zadovojstvo, ljudi ne imajući alternativu - ceo život posvećuju gomilanju materijalnog da bi popunili taj nedostatak u bunaru sopstvenog osećanja duhovnog siromaštva, i ceo život su nesretni i nezadovoljni, jer materijalna dobra ne rešavaju problem njihovog nezadovoljstva.

Rešenje za ovaj problem se nalazi u sticanju duhovnog iskustva, koje se ostvaruje u kontaktu sa Bogom, i ostvarivanju gore pomenute zajednice sa njim, putem koje čovek dobija spoznaju prave prirode sreće i zadovoljstva, i upoznaje sam njihov izvor, a to je Bog.

U odnosu na Hrišćanski koncep zadovoljstva, kao i skromnosti, a sa druge strane težnje za sticanjem čisto materijalnog bogatstva, bez nužnog balansa između materijalnog i duhovnog, u bibliji je zapisano nekoliko citata.

"Dođoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: učitelju! šta ćemo činiti?

A on im reče: ne ištite više nego što vam je rečeno.

Pitahu ga pak i vojnici govoreći: a mi šta ćemo činiti? I reče im: nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom" ( jevanđelje po Jovanu 3. 10 - 14 ).

"A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni telom u šta ćete se obući:

Duša je pretežnija od jela i telo od odela.

Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?

A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?

A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?

Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih.

A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!

I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se;

Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.

Nego ištite carstvo Božije, i ovo će vam se sve dodati" ( jevanđelje po Luci 12. 22 - 31 ).

"Reče Mu pak neki iz naroda: Učitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.

A On mu reče: Čoveče! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?

A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.

Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva.

I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.

I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje;

I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se.

A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti?

Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga" ( jevanđelje po Luci 12. 13 - 21 ).

"Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas.

Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci;

Zlato vaše i srebro zardja, i rdja njihova biće svedočanstvo na vas: izješće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane.

Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dodje do ušiju Gospoda Savaota.

Veseliste se na zemlji, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja.

Osudiste, ubiste pravednika, i ne brani vam se" Jakovu poslanica 5. 1 - 6 ).

Svet je danas zaokupljen samo jednom mišlju, a to je borba za materijalno.

U takvom poretku stvari Bog je nepoznata kategorija.

A bez Boga, čoveku na kraju ne ostaje ništa.

Jedan od najbogatijih ljudi starog zaveta mudri Somon, svestan ove činjenice prolaznosti materijalnog, daje savet svima nama, a on glasi:

"Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku.

Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" ( knjiga propovednikova 12. 13 - 14 ).

O Laodikeja brate, i ti si ovde, kako si, nisam te dugo video.. Pozdrav i Bozji blagoslov :)

On 24. 10. 2024. at 21:36, Laodikeja said:

RAZJEDINJENOST, I JEDNOUMLJE U GOSPODU

postoji samo jedna jedina Biblija - svuda svima ista
(zanemarimo sada izbacivanje Svetoga Imena Boga Jedinoga Oca YHVH sa 7.000 mjesta u nekim prijevodima)
ISTA - ali - svak -drugačije ?!?!?!?
TO nije od Boga Jedinoga Oca YHVH
TO je od Oca Laži Sotone

ne dodaj i ne oduzimaj - jer ćeš gadno nagrabusiti

Otkrivenje 22,18              Ja svjedočim svakomu tko sluša riječi proroštva u ovoj knjizi: Tko ovomu što doda, Bog će njemu dodati zla napisana u ovoj knjizi.

Otkrivenje 22,19              I tko oduzme od riječi proroštva u ovoj knjizi, Bog će mu oduzeti udio na stablu života i na svetom gradu - na svemu što je napisano u ovoj knjizi.

DA LI PRIHVATAŠ OČEVU RUKU

Jedan čovek se ceo život molio Bogu.

I jednom je nastala poplava i on je poče da se moli.

I voda mu dođe do bokova.

Naišao je čamac i čovek u njemu poviče "ulazi u čamac evo nadolazi voda"

Čovek koji se molio odgovori "ne ne, mene će Bog spasiti"

Potom mu je voda došla do grudi.

Naišao je drugi čamac i čovek u njemu poviče "ulazi u čamac evo voda dolazi.

Čovek koji se molio odgovori "ne ne, mene će Bog spasiti"

Voda mu potom dođe do brade.

Naišao je treći čamac i čovek u njemu poviče "ulazi u čamac evo vode udavićeš se"

Čovek koji se molio i treći put odgovori "ne ne, mene će Bog spasti"

I na kraju voda mu dođe preko glave, i on se udavi.

I kad je došao kod Boga - ovaj se iznenadi što ga vidi, i upita ga "čoveče ti se udavi"

A čovek reče Bogu "pa što nisi ništa učinio kad sam te molio da me spasiš?"

A Bog reče "pa kako nisam?

Tri puta sam ti slao čamac"

Postoje dve druge istinite priče, koje zajedno sa ovom izmišljenom daju odgovor na pitanje postavljeno u naslovu teme.

"Jedan čovek je hteo da se obesi u svojoj kući.

Pripremio je konopac, i trenutak pre nego što je to učinio - neko je zakucao na vrata.

Tamo su stajala dva Hrišćanska misionara.

Ponudili su mu bibliju i neke knjige.

On ih je primio, i nakon razgovora rekao im "prijatelji, vas je sam Gospod poslao.

Samo tenutak pre nego što ste vi zakucali na vrata - ja sam hteo da se obesim"

"Jedan mladić se posvađao sa svojim Ocem.

Napustio je očev dom i otišao da živi samostalno.

Posle nekog vremena osiromašio je, i nije imao novca za svakodnevne potrebe.

U međuvremenu otac mu je svakog meseca slao po jedno pismo.

Sin je bio ljut na oca i nije otvorio ni jedno pismo, već ih je stavljao sa strane.

Kada više nije imao za hranu - odlučio je da otvori očeva pisma, i na veliko iznenađenje video je da se u svakom pismu nalazi određena suma novca sa kojim je mogao da živi svih tih meseseci u toku tih godina, i da mu još i ostane"

Ova priča na početku, uz druge dve - pokazuju jednu realnost "da se i pored svega - nebeski Otac brine za svoja stvorenja"

I ako je u nama od rođenja prisutna naša pala buntovna grešna priroda koja teži ka slobodi i nezavisnosti u odnosu na bilo kakve autoritete, pa u ovom slučaju i Božji, on ipak ne napušta čoveka.

On ga u stopu prati na životnom putu, i spreman je da mu pomogne - sa ciljem da bi ga privukao k sebi, jer zna da će mu njegove odluke da ide nezavisno od njega - doneti samo štete.

Bog sa svim ljudima postupa različito - ispitujući ljudska srca, da li su otvorena za njega ili ne.

I u skladu sa time i deluje, jer ne želi da pokida tanane niti čovekove slobodne volje.

Ljudi ponekad i ne razumeju ovo Božje postupanje, već žele kormilo da uzmu u svoje ruke.

A Božja reč kaže: "Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti" ( priče solomunove 16. 25 ).

Sećam se jedne starije žene Hrišćanke, sa kojom sam se jednom priliikom našao u društvu, koja je nekom čoveku koji je prodavao robu na ulici - ponudila reč Božju.

Ovaj je tada rekao "ja želim samo da mene Bog ostavi na miru"

Ovaj primer pokazuje - da neki ljudi i ne žele Božju pomoć.

Bog nikoga ne primorava silom da mu služi, jer je dao slobodu izbora.

Božja reč u pogledu slobode napominje:

"Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima" ( dela apostolska 14. 16 ).

Svojom odlukom da prihvate ili odbace njegovu ruku, ljudi se opredeljuju za put mira na kome se nalaze istinski Božji blagoslovi, ili put koji sa sobom nosi neizvesnost i prokletstvo.

Bog kaže "Svedočim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi život da budeš živ ti i seme tvoje" ( 5 knjiga Mojsijeva 30. 19 ).

Čoveku bez Boga se katkad čini da ide putem napretka - jer sve gleda kroz naočare materijalnog.

Pa tako uspeh u biznisu, materijalnim dobrima, telesnoj ljubavi, ili sigurnosti porodičnog okruženja - smatra životnim uspehom.

I u takvom okuženju gde je čovek zaokupljen materijalnim, kao i različitim vidovima zabave - sve ide lako.

To se može uporediti sa kolima koja bez kočnica jure nizbrdo, kojima je kraj poznat.

Jedna muzičarka po imenu Niko - Nemačke grupe "Velvet andergraund" je izjavila "bila sam i na vrhu i na dnu, i tamo nema ničeg"

Grčki filozof Aristotel je izjavio "masa prosuđuje samo po spoljašnjem i vidljivom, zato što samo to može i da shvati"

Jedna izjava Danskog mislioca Sorena Kjerkegora kaže:

"Najniži stepen ljudskog bitisanja, to je kada se čovek utopi u masu.

Kada razmišlja kao što masa razmišlja.

Oseća i rezonuje kao što masa oseća i rezonuje.

On nema svoju individualnost.

Ne odlučuje samostalno, već se povodi za masom.

Na tom nivou čovek praktično i ne postoji"

Po apostolu Pavlu na zemlji postoji četiri vrste ljudi:

1. PNEUMATIKOS - duhovni čovek.

Čovek koji ima dimenziju Duha Božjeg.

Koji živi svoj život sa Bogom, i u zajednici je sa njim.

2. PSIHIKOS - čovek razuma.

Čovek koji se nalazi na raskrnici.

Koji razmišlja o svetu, kosmosu, prirodi, i smislu života.

3. SARKINOS - telesni čovek.

Čovek koji smisao života nalazi u materijalnom.

SARKIKOS - životinjski čovek.

To je čovek koji živi samo za ono za šta žive i životinje.

Čovek kojim vladaju želje njegovog tela - koje gleda na sve načine da zadovolji.

Na ovoj zemlji su uglavnom prisutna poslednja tri tipova ljudi.

Vrlo je malo Pneumatikosa.

Nevolje koje snalaze svet, bilo na globalnom ili ličnom nivou, uglavnom su posledica pogrešnih ljudskih odluka koje donosi, ne pitajući Boga ni za šta.

Neki se pod teretom nevolja i probude, dok drugi još više otvrdnu - optužujući i samog Boga za nevolje koje su ih snašle, ne razumejući da su one proizvod života otuđenja od Boga.

Bog sa ljubavlju poziva svet da izađe iz začaranog kruga neverstva i otuđenja od njega, i da potraži smisao života u njemu i zajednici sa njim:

On kaže:

"Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom.

Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom" ( otkrivenje Jovanovo 3. 20 - 21 ).

U pogledu besmisla težnje čoveka da ostvari sebe i smisao svog života u materijalnom - reč Božja kaže:

"Ne ljubite svet ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očeve u njemu.

Jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta.

I svet prolazi i želja njegova; a koji tvori volju Božiju ostaje doveka" ( 1 poslanica Jovanova 2. 15 - 17 ).

"Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?" ( jevanđelje po Mateju 16. 26 ).

A sa druge strane ona kaže:

"1 Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite, sve na slavu Božiju činite" ( 1 poslanica Korinćanima 10. 31 ).

Nemački filozof Fridrih Niče je razumevši besmisao ove čovekove težnje da živi nezavisno od Boga, a sa druge strane u stanju sopstvene razapetosti između neba i zemlje, i u pogledu svoje lične propasti života bez Boga, u jednom času iskrenosti izjavio:

"Nemojte se nikada odreći Hrista.

Misao o njemu je velika i silna.

Ja sam ga napustio jer želim da stvorim nešto novo, i ne mogu nazad.

Ali osećam da će me moje strasti nadvladati.

One me bacaju kao oluja, i uskoro će uništiti moj život"

Ova izjava pokazuje krajnji optimizam u životu onoga koji odluči da živi sa Bogom.

I krajnji pesimizam u životu onoga ko je odlučio da živi nezavisno od Boga, što je čin odluke za sopstveno samouništenje.

Zaključak je 'da nismo ostavljeni sami sebi.

Bog je tu da nam pruži svu potrebnu pomoć.

On nam progovara na različite načine.

Radi preko različitih sredstava, kao i ljudi.

Dao nam je i razum i savest koje služe kao sredstvo kroz koje on govori.

Pitanje je koliko smo otvoreni da čujemo i poslušamo njegov gas i prihvatimo njegovu ruku.

Sećam se moje majke koja je uvek govorila "Bog daje ali ne nateruje u košaru"

Ovo je istina.

Bog čeka ponekad da mi učinimo prvi korak.

Tako postoji primer devojčice koja je zaglavila ruku u jednom čajniku.

Pokušali su da je izvuku - ali bez uspeha.

Onda se neko setio i rekao devojčici "otvori šaku"

Devojčica je otvorila šaku i iz nje je ispao zlatnik koji je držala.

I tada su lako izvukli ručicu"

To je pouka i za nas, da mi trebamo da učinimo prvi korak, i da ostavimo sve što nas sputava na putu ka Bogu.

Neka nam Bog pomogne u tome.

Amin!

DA LI JE RELIGIJA UZROK ZLA, ILI JE ONO POSLEDICA ODBACIVANJA BOGA

Prateći određene diskusije po grupama koje propagiraju ateizam, uočio sam jedan opšte nepošten i neobjektivan pristup u izjavama koje ateisti daju o postojanju Boga, kao i prisutnosti zla u svetu i njegovog uzroka.

U tim diskusijama se često iznose nekavi razlozi za ateizam, od kojih je i taj "da je religija uzok zla u svetu, i da ona razara čovečanstvo"

Ovakvi stavovi nažalost u sebi sadrže određene istine.

Ali problem je u tome - što se tu od strane ateista primenjuje princip "bacanja svega u isti koš"

Jedan od odgovora na ove stavove - je taj

'da je apsolutno pogrešno stavljati sve u isti koš, jer u tom slučju u tom košu moraju biti i ateisti, a ne samo oni za koje oni odluče da se tu nalaze.

Jer zlo nije vezano isključivo samo za određenu grupu, pojedince, ili organizaciju - bilo versku, političku, ili civilnu.

Zlo je prisutno na zemlji svuda i na svakom mestu. i njega čine svi u većoj ili manjoj meri.

A to su ljudi na različitim nivoima svesti.

"Obični ljudi, političke grupacije, kriminalne organizacije, satanisti, tajna društva...

Pa u ovo su uključene i verske organizacije i crkve u većoj ili manjoj meri, koje čine zlo pod plaštom vere"

Ateisti tvrde kako je uzrok zla isključivo u religiji.

A biblija demantuje ovakav stav, i tvrdi suprotno.

Apostol Jovan u svojoj poslanici kaže:

Znamo da smo od Boga, a da sav svet leži u zlu" ( 1 poslanica Jovanova 5. 19 ).

Po bibiji svi ljudi na svetu čine zlo na svom nivou.

Ali ona napominje "da oni koji su od Boga, ili Bogu predani - ne čine zlo"

Po bibliji zlo nije postojalo na zemlji u početku kada je Bog stvorio svet.

Ono je unešeno sa strane.

Njegov početni uzrok se nalazi u pobuni jednog anđela Heruvima - koji se na nebu pobunio protiv Boga i njegovog savršenog poretka.

To je dovelo do toga da on bude zbačen sa neba na zemlju - sa drugim anđelima koji su saučestvovali sa njim u ovoj pobuni.

Zbačen na zemlju, ovaj anđeo - od tada nazvan "sotona" prevario je prve ljude Adama i Jevu da prekrše Božju zapovest, čime su se oni odvojili od Boga tvorca i doživeli pad.

Od tog trenutka zlo i smrt su zavladali zemljom, jer se svaki potomak prvih ljudi Adama i Jeve - rađao sa nasleđenom klicom greha i smrti, i sa sklonošću ka zlu.

Bog je iz tog razloga stvorio plan spasenja od greha i njegovih posledica - zla i smrti.

To znači, da uzrok zla nije Bog niti vera u njega i ostvarenje njegovog plana spasenja.

Uzrok zla su ljudi, koji ponekad i ne razumeju u potpunosti ovaj Bozji plan spasenja sveta, što stvara probleme.

U skladu sa gore pomenutom izjavom 'da su u činjenju zla uključene i verske organizacije i crkve u većoj ili manjoj meri, koji čine zlo pod plaštom vere - jedna gorka istina na koju se mora ukazati je sledeća 'da su za postojanje ateizma i ovakvog stava ateista da je religija uzrok zla - u velikoj meri krive same crkve svojom neodgovornošću da veru prezentuju svetu na ispravan način.

Ovde su uglavnom u pitanju crkve tradicionalnog Hrišćanstva, ali i neke druge - koje su veru unizile do nivoa nekakve prazne forme, pune mitologije i paganskih običaja - koji su u suštini niži od nivoa religije primitivnih Afričkih plemena.

Takođe, ove pomenute crkve su se u istoriji više posvećivale političkom angažmanu, i pravile različite kompromise - često stavljajući sebe kao one koje vode svetsku politiku i određuju sudbinu sveta.

Tako su one postavljala careve i svrgavale careve, ubijale verske neistomišljenike, bogatile se na uštrp siromašnih, pravile svetske zavere...

Sagledavajući današnje prilike u svetu modernih tehnologija, shvatanja, i načina života - takav odnos prema veri nije prijemčljiv savrremenom dobu i čoveku koji živi u realnosti koja ga okružuje, i traži odgovore na suštinska pitanja ljudskog života i postojanja.

Dakle, zaključak je 'da Bog i prava religija ili crkva nisu uzrok zla, niti ga oni čine, i ne razaraju čovečanstvo.

Nisu ni uzrok smrti.

Smrt je realnost čovečanstva nastala usled njegove otuđenosti od Boga izvora života.

Čovečanstvo na prvom mestu razara samo sebe, jer je prihvatilo koncep negiranja postojanja Boga - što je integralni ateizam, pa time i koncept zla, greha, i smrti - kao smisao postojanja.

Na drugom mestu - zlo čine ljudi koji su zloupotrebili pojam vere za ostvarenje svojih sopstvenih ciljeva.

Bog je podigao crkvu sa ciljem da kroz nju objavi plan spasenja od greha i smrti, i da čovek prihvatanjem ovog plana spasenja - može izbeći smrt u onom konačnom smislu, i dobiti večni život.

Negiranje postojanja Boga, ustvari je negiranje života i propagiranje zla i smrti.

I oni koji to čine, upravo time vode čovečanstvo u jedno letargično stanje svesti, prikazujući život i postojanje sveta kao potpuni besmisao, gde vladaju zakoni džungle.

Jer ako nema apsoluta koji bi nam pokazao svetlo na kraju tunela, i koji je put dobar - onda je sve dozvoljeno.

U tom slučaju dozvoljeno je i piti alkohol, pušiti duvan, drogirati se, kockati, činiti drugima zlo, silovati, ubijati....

Ovo su sve rodovi sveta bez Boga i prisutnosti morala koji je osnov Božanskog.

Ukinuti Boga i negirati ga, automatski znači ukinuti i negirati i moral i savest.

Zato ljudi pre biraju ateizam, jer u njemu nema odgovornosti i podsticaja na moral.

Ali pošto savesti ima, a ima i morala - to automatski znači da ima i Boga, jer je on te principe usadio u čoveka, koji je stvoren sa savešću i moralnom prirodom.

Stvar je u tome da ateizam namerno ruši otpor savesti i moralnu prirodu.

A prava vera izgrađena na ispravnim biblijskim stanovištima ih podstiče i razvija u čoveku, propagirajući moralan odnos prema svetu i bližnjima, ljubav, zdrav način života, i izgrađuje bolji svet u svakom smislu.

Za ateizam u suštini ne postoji objektivan razlog, jer sve što nas okružuje u makro i mikro kosmosu - svedoči o Bogu.

O ovome govori biblija:

"Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;

Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.

Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo.

Kad se gradjahu mudri, poludeše,

I pretvoriše slavu večnog Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.

Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane telesa njihova medju njima samima;

Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin. ( Rimljanima 1. 19 - 25 ).

Ovo je potpuno ispravna biblijska slika ateizma, i onih koji prihvate ovakav koncept nekakve izmišljene realnosti.

Oni koji prihvate biblijsku istinu, oni bivaju spaseni od greha, zla, i smrti, i imaju mir sa Bogom, i na kraju život večni u Božjem carstvu slave.

I to je zalog vere koji je Hristos ostavio onima koji veruju i prihvate ga za ličnog spasitelja:

"Jer Bogu tako omile svet, da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni" ( jevanđelje po Jovanu 3. 16 ).

Amin!

DA LI KRŠTENJE U VODI GARANTUJE ČOVEKU SPASENJE

Danas među velikim brojem ljudi i žena u različitim crkvama - vlada jedno ustaljeno mišljenje 'da krštenje u vodi, pa time i pristupanje u članstvo crkve - sami po sebi garantuju spasenje.

Mnogi smatraju da je krštenje samo sebi cilj, i da ne postoji ništa ispred ili iza toga, osim nekakvog oblika formalne vere koja se zasniva na ispovedanju usnama.

Da li je samo krštenje dovoljno za spasenje.

Šta biblija Božja reč govori o tome, i šta po njenom učenju garantuje spasenje.

Na kraju, šta predstavlja sam čin krštenja u vodi.

Krštenje je vid ritualnog pranja, koje je bilo poznato još u starom zavetu.

Jevreji su bili striktni u upražnjavanju ovog obreda.

On se pominje i u jevanđeljima, gde su Jevreji optužili Isusove učenike zašto ne peru ruke pre jela, jer su verovali da jedenje neopranim rukama može duhovno uprljati čoveka.

Isus je tom prilikom rekao 'da jesti neopranim rukama ne može duhovno uprljati čoveka, već ono što izlazi iz srca:

"Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, kradje, lažna svedočanstva, hule na Boga.

I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka" ( jevanđelje po Mateju 15. 19 - 20 ).

Kada je Jovan krstitelj došao na reku Jordan i počeo da krsti, za Jevreje to nije bila nepoznata stvar, ali su ga pitali zašto krštava:

"I behu poslanici od fariseja,

I zapitaše ga govoreći mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos ni Ilija ni prorok?

Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom a medju vama stoji koga vi ne znate.

On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj" ( jevanđelje po Jovanu 1. 24 - 27 ).

Novozavetno krštenje po bibliji simbolično predstavlja pranje od greha.

Postoji scena iz jednog starog Japanskog filma, u kome jedna gejša posle ubistva koje je počinila, klečeći pred lavorom sa vodom - sumanuto pere ruke u vodi uz suze i jecanje.

Ova slika je identična biblijskom događaju suđenja Gospodu Isusu Hristu pred Pilatom.

Tu vidimo da je pilat posle neuspelog pokušaja da oslobodi Hrista - uzeo lavor sa vodom, u kome je oprao ruke rekavši 'da on nije kriv u krvi ovog pravednika.

"A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti.

I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na decu našu.

Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne" ( jevanđelje po Mateju 27. 24 - 26 ).

U ovom kontekstu postavlja se pitanje 'da li voda ili pranje u vodi može oprati čoveka od odgovornosti za zla dela koje je činio?

Biblija daje nedvosmislen odgovor na ovo pitanje.

Što se tiče biblijskog učenja o spasenju, u bibliji postoje paralelni koraci koje čovek treba da učini u tom cilju ostvarenja ličnog spasenja.

Bog je po bibliji ljubav, i on teži da sve ljude privuče k sebi sa ciljem da ga upoznaju, da upoznaju njegov plan spasenja sveta koji je on stvorio i da ga prihvate, a koji je ostvaren dolaskom Gospoda Isusa Hrista koji se žrtvovao za grehe sveta

Bog u ostvarenju ovog plana spasenja na ličnom pojedinačnom nivou - vodi svakog čoveka ponaosob, i deluje svojom oživljujućom prosvetljujućom silom - ako su ljudi potpuno iskreni i rešeni u toj nameri da ovaj plan spasenja sprovedu iskustveno u lični život.

U tom cilju na prvom mestu Bog poziva čoveka na biblijsku edukaciju u reči Božjoj, kroz koju deluje sila Svetoga Duha, koja vodi čoveka na sledeći krorak, a to je da u njemu probudi žalost zbog greha i duh pravog pokajanja, i želju da se očisti, i da se preda Bogu, i obrati.

Božja reč o tome kaže:

"Ali ti stoj u tome što si naučio i što ti je povjereno, znajući od koga si se naučio,

I budući da iz malena umiješ sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenije u Hrista Isusa.

Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, Da bude savršen čovjek Božij, za svako dobro djelo pripravljen" ( 2 poslanica Timotiju 3. 16 - 17 )

"Osveti ih istinom svojom: riječ je tvoja istina" ( jevanđelje po Jovanu 17. 17 )

"Kao prerođeni ne od sjemena koje truhne, nego od onog koje ne truhne, riječju živoga Boga, koja ostaje dovijeka.

Jer je svako tijelo kao trava, i svaka slava čovječija kao cvijet travni: osuši se trava, i cvijet njezin otpade;

Ali riječ Gospodnja ostaje dovijeka. A ovo je riječ što je objavljena među vama" ( 1 poslanica Petrova 1. 23 - 25 )

U pogledu Božjih poziva na pokajanje i obraćenje Božja reč kaže:

"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dodju vremena odmaranja od lica Gospodnjeg" ( dela apostolska 3. 19 ).

"Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.

I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla" ( knjiga proroka Joila 2. 12 - 13 ).

Ovo iskustvo ako ga čovek doživi - vodi ka tome da on donese odluku, da kao potvrdu iskustva koje je doživeo sa Bogom obavi obred krštenja.

Isus je u razgovoru sa Jevrejskim rabinom Nikodimom rekao:

"Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.

Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star?

Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?

Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.

Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je.

Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi" ( jevanđelje po Jovanu 3. 3 - 7 ).

Apostol Petar je u svom govoru okupljenim ljudima u Jerusalimu na pedesetnici rekao:

"Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.

A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?

A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;

Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.

I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda" ( dela apostolska 2. 36 - 40 ).

U skladu sa iznesenim koracima koje čovek treba da učini uz Božju pomoć u ostvarenju svog ličnog spasenja, oni su sledeći:

1. Spoznaja plana spasenja iz reči Božje.

2. Pokajanje za prošle grehe.

3. Predanje sebe Bogu.

4. Obraćenje.

5. Krštenje vodom i Duhom ili nanovorođenje.

6. Posvećenje.

Ova poslednja tri koraka čini Bog u biću čoveka koji je ispunio uslove sadržane u prva tri koraka.

Krštenje u vodi po bibliji je bitan element u spasenju.

Ali, samo krštenje u vodi bez sticanja gore opisanog iskustva sa Bogom - predstavlja samo obično kupanje bez nekog određenog značaja.

Može se reći, da je krštenje u vodi čovekova javna potvrda pred mnogim svedocima, i celim nebom - iskustva koje se prethodno u njemu dogodilo.

Danas po različitim crkvama vlada jedno opšte stanje verskog formalizma.

U njima ima mnogo ljudi i žena koji su kršteni u vodi.

Ali nažalost, ima malo onih koji su iskreno potpuno predani Bogu, i kršteni Duhom Svetim koji je u njima izvršio promenu srca i misli.

Još jedna prevara je ta, da mnogi misle ako su kršteni u vodi, da su automatski doživeli i krštenje Duhom, i ako nisu nikakvo vidljivo iskustvo promene doživeli u svom biću, niti smatraju da je to potrebno.

Zato u bibliji postoji jedna poruka koju Isus verni i istiniti svedok upućuje svojoj crkvi, a nazvana je "poruka Laodikejskoj crkvi"

Ovom porukom on prikazuje pravo stanje crkve, ali joj upućuje i određene savete kako bi iz tog verskog formalizma izašla.

Ova poruka glasi:

"I andjelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijeg:

Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć!

Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.

Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.

Savetujem te da kupiš u mene zlato žeženo u ognju, da se obogatiš; i bele haljine, da se obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti očnom pomaži oči svoje da vidiš.

Ja koje god ljubim one i karam i poučavam; postaraj se dakle, i pokaj se.

Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom" ( otkrivenje Jovanovo 3. 14 - 20 ).

U ovoj poruci crkva je opisana kao mlaka, što upravo predstavlja mnoštvo krštenih vernika u vodi, ali bez ličnog iskustva sa Bogom.

Njoj fale sledeći elementi sadržani u ovoj poruci:

1. ZLATO ŽEŽENO U OGNJU - što po bibliji predstavlja čistu živu veru koja kroz ljubav postaje delotvorna.

2. BELE HALJINE - što predstavlja Hristovu pravednost kojom on prekriva duhovnu golotinju.

3. MAST OČINJA - što predstavlja pomazanje Duhom Svetim koji daje duhovni vid.

Sve ovo opisano pokazuje da samo krštenje nije dovoljno za spasenje ako čovek nije doživeo unutarnje duboko i sveobuhvatno iskustvo sa Bogom, potpuno se njemu predao, obratio, i doživeo nanovorođenje Svetim Duhom, i živi svakotrenutačnu zajednicu sa njim - rastući u veri u savršenog čoveka, u meru rasta visine Hristove.

"Da se sveti priprave za delo službe, na sazidanje tela Hristovog;

Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove" ( Efescima poslanica 4. 12 - 13 ).

Na kraju, da li će Bog odbaciti nekoga ako nije kršten u vodi, a iskreno veruje u Boga i predaje mu se, i živi po njegovoj reči?

A to može biti slučaj zbog okolnosti u kojima čovek živi, ili nekih drugih razloga.

Ne.

Bog neće odbaciti nikoga.

Ali to ne treba da bude pravilo.

Svako treba da se moli Bogu, da doživi lično iskustvo sa njim, a Bog će ga voditi šta da čini, i šta je njegova volja i u pogledu krštenja.