rale

Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех. Jevrejima 1.9 Dakle se pomazanje Božije ogleda u pomazanju uljem radosti. Ta ako se ko pita da li je pomazan od Boga neka sebe preispita koliko u njemu ima ljubavi prema bližnjima jer je u toj ljubavi radost. Koliko u njemu ima milosti, zahvalnosti, smisla, mira, jer je u svemu tome radost i sve su to radosna osećanja. I onda će mu biti sasvij jasno da li je i koliko pomazan od Boga.

Imao sam prilike da gledam na jutubu kako katolici uveravaju vernike da su spačeni silaskom svetoa duha jer su počeli da pričaju u jezicima. Oni ono blebetanje zovu govorom u jezicima, I sad je vernik očišćen i spašen. E tu je velika prevara, jer niko ne objašnjava da je Sveti duh duh ljubavi među braćom, duh bratoljublja i ljubavi prema bližnjima. I da tek kad čovek ima ljubav prema bližnjima biva stvarno očišćen Krvlju Hristovom i kršten duhom Ljubavi, Svetim duhom.

Da, ali ja ovde pojašnjavam kako se to dešava, jer ljudi znaju pogrešno da veruju da je dovoljna vera i krv Hristova će ih očistiti. A istina je da su potrebna dela kao posledica vere kako bi se u nama razvila ljubav koja je krv Hristova. I da nas zapravo čisti ta krv koja je u nama a ne neka tamo koju samo verujemo. Dakle moramo u sebi imati Hristovu krv kako bi bili očišćeni. Jer Hristova krv je ljubav prema bližnjima, i ako je imamo ona nas čisti, a ako nemamo ljubav prema bližnjima, nema ništa od očišćenja.

Duhovno Krštenje U ovom tekstu ćemo govoriti o Krštenju, Ali ne o onom Krštenju na koje su svi navikli, nego o onom pravom krštenju koje dolazi od Boga a ne od ljudi. Reč je o krštenju duhovnom Vodom i Duhom istine. Da bismo razumeli šta je to duhovna voda poslužićemo se slikom krštenja u vodi. Krštenje znači pranje: Da bi smo mogli da izađemo pred Boga, mi moramo da budemo oprani od svake prljavštine i greha. Prolazak Izraelaca kroz Crveno More , More vode, U obećanu zemlju je samo slika prelaska Duhovnih Izraelaca kroz duhovnu vodu. U carstvo nebesko, Novu Zemlju koju treba da nasledimo. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga, a Bog se ne može videti telesnim očima nego se može videti očima uma kroz veru. Jer da bismo mi otvorili oči svoga uma da o nečemu istražujemo , to mi moramo da budemo sposobni da poverujemo da to nešto postoji. Zato je ta naša vera kao voda kroz koju mi prolazimo, i zalazimo u duhovni svet , svet našega uma i svet Božijega uma, jer smo po obrazu Božijem stvoreni. Ta naša vera je Duhovna voda koja nas pere od svakoga greha i omogućava da čisti stanemo pred Gospoda. Ta naša vera nam omogućava da se očistimo i tako stanemo pred Boga koji živi tu u nama , u carstvu nebeskom koje je deo nas samih. Jer Hristos kaže da Carstvo nebesko nije daleko od nas, nego da je tu u nama. Tako mi možemo da razumemo da je nebo svet naših misli, deo našeg uma. Možemo da razumemo da kada se govori o carstvu nebeskom da se govori o tome kako mi treba da naučimo da vladamo svojim umom i svojim mislima kao svojim podanicima. Jer čovek koji ne ume da vlada svojim mislima, on postaje sluga svojim mislima, i umesto da vlada svojim carstvom on postaje sluga u carstvu u kojem bi trebalo da vlada. Spoznavši sve to kroz veru mi spoznajemo Gospoda, jer mi smo ćelije njegovog uma i razumemo kako on ima problema da vlada svojim umom pored nas neposlušnih. Razumemo da je Gospod u velikim problemima i da će morati da preduzme ozbiljne korake kako bi svoj um i svoju dušu doveo u red. Očekujemo drugi Hristov dolazak. Toliko o pranju kroz veru kao kroz duhovnu vodu; Hajde sada da vidimo šta je to krštenje Duhom Istine. Jer Sv Jovan Krstitelj kaže da će nas On, Gospod, krstiti duhom istine. Pa hajde da vidimo šta je Istina i kako ona nastaje. Našu istinu čine naša, uverenja, ubeđenja, razna iskustva, obrazovanje, i najvećim delom vaspitanje. Deca ne preispituju postupke svojih roditelja, nego to prihvataju kao dobar model ponašanja. Tako da mi kroz vaspitanje dobijemo najviše zabluda a vrlo malo istine. Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda. Mi kroz našu istinu sudimo o svetu oko sebe i o deševanjima u njemu. Pa kada je naša istina sačinjena od zabluda, onda će naš sud biti pogrešan. A posledica pogrešnog suda i pogrešnih misli su loša osećanja poput gneva, besa, ljutnje, straha. A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati? Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Znači od Istine koja je u nama zavisi kakav ćemo sud imati. A od suda kakva ćemo osećanja imati, a od osećanja zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može ponašanje biti u svetom duhu, a da se živi u zabludi. Što će reći: da bi se Sv. Duh trajno nastanio u nama, mi prvo moramo izaći iz svojih zabluda. Postavlja se pitanje: Kako ćemo izaći iz svojih zabluda? Pa istim putem kojim smo i došli u zabludu. Jer čineći zlo mi smo u svom umu opravdavali to i došli u zabludu tako ćemo čineći dobro opravdavati to i u svom umu izgraditi istinu. Adam je neposlušnožću Bogu pao u greh, a mi ćemo poslušnošću izaći iz greha. Gospod je govorio da treba da budemo milostivi, da praštamo, da ljubimo čak i neprijatelje svoje.Tako radeći mi ćemo pravdajući ta svoja dela u svom umu izgraditi Istinu i omogućiti da se u nama nastani Duh Istine, Sveti duh, Duh ljubavi. I na taj način ćemo biti kršteni Duhom Istine, Čitajući sveto Pismo i kroz veru i poslušnost Gospodu naš um će se promeniti, i u nama će se nastaniti Gospod, A on kao istina koja je u nama će biti izvor našeg ispravnog suda, naših lepih osećanja i duha koji dolazi sa tim lepim osećanjima: Osećanjima radosti, ljubavi, milosti, zahvalnosti. A svi znamo kakvog su duha oni koji imaju takva osećanja.Ta osećanja su ujedno i plodovi Svetoga duha i nagrada za našu veru i naš trud. Ta osećanja su duhovno vino I krv Hristova koja se za nas prolila. U Otkrovenju Gospod kaže da ko pobedi dobiće novo Ime. A Bog nas ne poznaje po tome kako se mi ovde zovemo, da bi to bilo naše ime pred Bogom. U Bibliji su imena oznake karaktera. Tako Emanuel znači :Bog je s nama. Mihael znači: Onaj koji je kao Bog. Gabrijel je Božija sila, David znači: Moj Ljubljeni. Izrael je Onaj koji je video Boga, Jakov je pobednik Kada budemo duhovno kršteni Od Boga koji živi u nama ,onda dolazi do promene našeg karaktera. I mi od jednog zlog čoveka postajemo jedan dobar čovek. Dolazi do promene našega karaktera i tako mi dobijamo novo ime, novi karakter. Nas Bog ne zna po našim imenima kojima se ovde zovemo već nas zna po našem karakteru, i doziva nas po našem karakteru. Pa je Jakovu posle Borbe sa njim promenio ime u Izrael, jer je video Boga. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga. Iz svega rečenog možemo videti kako izgleda čovek koji je Kršten, duhovnom vodom i duhom Istine koja dolazi od Boga kojega možemo naći u Sv. Pismu.

Mi n ismo pozvani da budemo sluge zakona već da razumon koji je po Bogu rasuđujemo šta je prava ljubav a šta ne.

Da se ovde govori o imenu kojim mi zovemo Isusa onda ne bi stajalo da ga je Bog preuzvisio darovavši mu ime iznad svakog imena. Jer mnogi su nosili ime Isus , recimo Isus Navin. ali oni nisu dobili ime iznad svakog imena, Pa kakvo je onda to ime koje je iznad svakog imena? To je karakter Hristov, da je Spasitelj, jer Isus znači spasitelj. Jer imena u duhovnom svetu su oznake karaktera pa je Isus Od Boga dobio karakter iznad svakog karaktera, da je Sin Božiji i spasitelj sveta. Prizvati Ime Božije znači steći karakter Božiji; biti milostiv, pun ljubavi, dobar, Zahvalan… I svako ko prizove Ime Božije biće spasen.

U duhovnom svetu imena su oznake karaktera; i biće da će se spasiti svako ko prizove ime Gospodnje. A gospod je dobar, milostiv, pun ljubavi, brzo prešta…Takav je gospodnji karakter. I svako ko bude takvog karaktera je spašen. A alkohol slabi karakter; sve što čovek nebi trezan uradio kad je opijan može da mu padne na pamet i da uradi, Ako si rešio da prestaneš da pušiš kad popiješ lako ćeš pogaziti svoju nameru i zapaliti jednu a posle prve idu i ostale. Sve što čvreto ne držiš to i nemaš, tako je odlučnost jedna od odlika Božanskog imena. A alkoholisan čovek lako pogazi svoje odluke. Bogu nije problem hoćeš li ti piti ili ne, ali ćeš ti upropastit svoj život ako ne budeš imaop jak karakter. Zato je Alkoholizam veliki neprijatelj svakog čoveka.

U ovom tekstu ćemo govoriti o Krštenju, Ali ne o onom Krštenju na koje su svi navikli, nego o onom pravom krštenju koje dolazi od Boga a ne od ljudi. Reč je o krštenju duhovnom Vodom i Duhom istine. Da bismo razumeli šta je to duhovna voda poslužićemo se slikom krštenja u vodi. Krštenje znači pranje: Da bi smo mogli da izađemo pred Boga, mi moramo da budemo oprani od svake prljavštine i greha. Prolazak Izraelaca kroz Crveno More , More vode, U obećanu zemlju je samo slika prelaska Duhovnih Izraelaca kroz duhovnu vodu. U carstvo nebesko, Novu Zemlju koju treba da nasledimo. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga, a Bog se ne može videti telesnim očima nego se može videti očima uma kroz veru. Jer da bismo mi otvorili oči svoga uma da o nečemu istražujemo , to mi moramo da budemo sposobni da poverujemo da to nešto postoji. Zato je ta naša vera kao voda kroz koju mi prolazimo, i zalazimo u duhovni svet , svet našega uma i svet Božijega uma, jer smo po obrazu Božijem stvoreni. Ta naša vera je Duhovna voda koja nas pere od svakoga greha i omogućava da čisti stanemo pred Gospoda. Ta naša vera nam omogućava da se očistimo i tako stanemo pred Boga koji živi tu u nama , u carstvu nebeskom koje je deo nas samih. Jer Hristos kaže da Carstvo nebesko nije daleko od nas, nego da je tu u nama. Tako mi možemo da razumemo da je nebo svet naših misli, deo našeg uma. Možemo da razumemo da kada se govori o carstvu nebeskom da se govori o tome kako mi treba da naučimo da vladamo svojim umom i svojim mislima kao svojim podanicima. Jer čovek koji ne ume da vlada svojim mislima, on postaje sluga svojim mislima, i umesto da vlada svojim carstvom, on postaje sluga u carstvu u kojem bi trebalo da vlada. Spoznavši sve to kroz veru mi spoznajemo Gospoda, jer mi smo ćelije njegovog uma i razumemo kako on ima problema da vlada svojim umom pored nas neposlušnih. Razumemo da je Gospod u velikim problemima i da će morati da preduzme ozbiljne korake kako bi svoj um i svoju dušu doveo u red. Očekujemo drugi Hristov dolazak. Toliko o pranju kroz veru kao kroz duhovnu vodu; Hajde sada da vidimo šta je to krštenje Duhom Istine. Jer Sv Jovan Krstitelj kaže da će nas On, Gospod, krstiti duhom istine. Pa hajde da vidimo šta je Istina i kako ona nastaje. Našu istinu čine naša, uverenja, ubeđenja, razna iskustva, obrazovanje, i najvećim delom vaspitanje. Deca ne preispituju postupke svojih roditelja, nego to prihvataju kao dobar model ponašanja. Tako da mi kroz vaspitanje dobijemo najviše zabluda a vrlo malo istine. Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda. Mi kroz našu istinu sudimo o svetu oko sebe i o deševanjima u njemu. Pa kada je naša istina sačinjena od zabluda, onda će naš sud biti pogrešan. A posledica pogrešnog suda i pogrešnih misli su loša osećanja poput gneva, besa, ljutnje, straha. A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati? Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Znači od Istine koja je u nama zavisi kakav ćemo sud imati. A od suda kakva ćemo osećanja imati, a od osećanja zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može ponašanje biti u svetom duhu, a da se živi u zabludi. Što će reći: da bi se Sv. Duh trajno nastanio u nama, mi prvo moramo izaći iz svojih zabluda. Postavlja se pitanje: Kako ćemo izaći iz svojih zabluda? Pa istim putem kojim smo i došli u zabludu. Jer čineći zlo mi smo u svom umu opravdavali to i došli u zabludu tako ćemo čineći dobro opravdavati to i u svom umu izgraditi istinu. Adam je neposlušnožću Bogu pao u greh, a mi ćemo poslušnošću izađi iz greha. Gospod je govorio da treba da budemo milostivi, da praštamo, da ljubimo čak i neprijatelje svoje.Tako radeći mi ćemo pravdajući ta svoja dela u svom umu izgraditi Istinu i omogućiti da se u nama nastani Duh Istine, Sveti duh, Duh ljubavi. I na taj način ćemo biti kršteni Duhom Istine, Čitajući sveto Pismo i kroz veru i poslušnost Gospodu naš um će se promeniti, i u nama će se nastaniti Gospod, A on kao istina koja je u nama će biti izvor našeg ispravnog suda, naših lepih osećanja i duha koji dolazi sa tim lepim osećanjima: Osećanjima radosti, ljubavi, milosti, zahvalnosti. A svi znamo kakvog su duha oni koji imaju takva osećanja.Ta osećanja su ujedno i plodovi Svetoga duha i nagrada za našu veru i naš trud. Ta osećanja su duhovno vino I krv Hristova koja se za nas prolila. U Otkrovenju Gospod kaže da ko pobedi dobiće novo Ime. A Bog nas ne poznaje po tome kako se mi ovde zovemo, da bi to bilo naše ime pred Bogom. U Bibliji su imena oznake karaktera. Tako Emanuel znači :Bog je s nama. Mihael znači: Onaj koji je kao Bog. Gabrijel je Božija sila, David znači: Moj Ljubljeni. Izrael je Onaj koji je video Boga, Jakov je pobednik Kada budemo duhovno kršteni Od Boga koji živi u nama ,onda dolazi do promene našeg karaktera. I mi od jednog zlog čoveka postajemo jedan dobar čovek. Dolazi do promene našega karaktera i tako mi dobijamo novo ime, novi karakter. Nas Bog ne zna po našim imenima kojima se ovde zovemo već nas zna po našem karakteru, i doziva nas po našem karakteru. Pa je Jakovu posle Borbe sa njim promenio ime u Izrael, jer je video Boga. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga. Iz svega rečenog možemo videti kako izgleda čovek koji je Kršten, duhovnom vodom i duhom Istine koja dolazi od Boga kojega možemo naći u Sv. Pismu.

Postoji li zlo? Duhovni svet je svet uzroka a materijalni svet posledice. Tako da se duhovni verno ogleda u materijalnom pa možemo posmatrajući materijalni da shvatimo duhovni svet. Kada svetlost padne na neku crnu površinu, onda ta površina upije svetlost i sa tog mesta prema našem oku ne dolazi svetlost. Tada receptori u oku alarmiraju da tu nema svetlosti i naš um to tumači pa kaže; ovaj materijal je crn. Kada svetlost padne na list , list upije plavu i žutu boju svetlosti crvena dođe u naše oko i receptori za crveno su zadovoljni, ali receptori za žutu i plavu reaguju i šalju signal umu da nema plave i žute boje. Naš um to tumači i kaže list je zelen. Pogledajmo mrak: Nedostatak svetlosti mi vidimo kao crnilo. Vidimo mrak iako on ne postoji. U pitanju je samo nedostatak svetlosti. Mrak nastaje kada se naša polovina zemljine lopte okrene suprotno suncu. Tada se mi nađemo u senci gde nema svetla i vidimo mrak. Ali mrak je samo iluzija koja je nastala usled tumačenja našeg uma, mi ga vidimo kao crnuilo, ali on ne postoji već je u pitanju nedostatak svetlosti. E tako je i sa zlom; Zlo je nedostatak dobra, i takođe je interpretacija našega uma. Zamisli da sve što možeš da vidiš odbija svetlost i ništa ne upija; Tada bi sve što vidiš bilo belo, i belilo bi postalo tama jer od silnog belila ništa ne bi videli. Tako i kada nam neko učini nešto dobro, mi to i ne primećujemo, pa to je tako i trebalo, šta je tu nešto dobro? Ali ako to dobro uporedimo sa nečim što nam je učinjeno zlo, onda tek shvatamo vrednost dobra. Tako i Bog kao ljubav, kao milost, dobrota, ne može se spoznati ako nema neke tame koja bi omogućila da bude shvaćen. Kao kada bi napitom ponudio vodu, da li bi ti bio zahvalan ili bi rekao ne treba mi. Ali ako žednome daš vode on će ti biti zahvalan. Bog je stvorio Adama savršenog, a onda ga deli stvorivši Evu. Dok je bio savršen Adam nije sgrešio, nego tek kada je postao nesavršen on greši. Vidimo da je promisao Božiji da se pojavi zlo, kako bi stvorenja naučila da cene dobro. Pa kada zlo ima tako plemenitu svrhu, da li je ono zlo ili dobro onima koji su njime naučeni? Tako će dobro opravdati zlo, da ništa nije zlo samo po sebi, nego ako ko misli da je nešto zlo onda je njemu to zlo.

Pa nije Bog prvo stvorio svetlost pa da kažemo da je tama bila pre svetlosti. nego je prvo stvorio nebo i zemlju. Pa za zemlju kaže da je bila bez obličja i pusta i da beše tama nad bezdanom. i duh Božiji dizaše se nad vodom. Postoji nebo i zemlja u duhovnom svetu a u materijalnom se ogledaju kao naša desna i leva moždana hemisvera. Pa desna predstavlja nebo i nebeski način mišljenja( kako Hristos kaže da je carstvo Božije tu u nama a to se odnosi na desnu hemisveru) a leva predstavlja zemlju i zemaljski način mišljena kojom vlada sotona, naš intelekt. Pa kad se dete rodi ono nema razvijen intelekt te je stoga zemlja pusta i bez obličja i tama nad bezdanom. Deca se u svojoj misli dok se intelekt ne razvije oslanjaju na desnu moždanu hemisveru, na nebeski način mišljenja pa Hristos za njih kaže da je njihovo carstvo Božije, jer se u misli oslanjaju na nebo. A onda kroz vaspitanje mi forsiramo zemaljski način mišljenja i kod deteta se razvije intelekt, i dete videći da se u svetu više ceni zemaljski način mišljenja prestane da se oslanja na desnu hemisveru i počne na levu, na intelekt, na sotonu. Dakle Bog prvo stvara zemlju i nebo a posle rastavlja svetlost od tame, i to sve u toku prvog dana, a onda dolazi ono, i bi veče i bi jutro dan prvi. Još bih dodao kada je u pitanju stvaranje a šta većina propušta. Naime stvaranje se završava sa 3-im i 4-im i 5-im stihom druge glave gde kaže: “И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини; То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,” I to je prvo stvaranje; da bi već u 7-om stihu počelo drugo stzvaranje: “А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.” Zašto se ovo ovako dešava? Zato jer se prvo stvaranje dešava u umu tvorca, i to sin stvara u mašti. Sin kao Logos koje sem reč znači i Um i smisao i još što šta vezano za um, ne stvara u materiji već je njegov delokrug stvaranje u umu u mašti. Treće lice Božanskog bića stvara u materiji i organizuje celu materiju i život u njoj po zakonima materije i života koja je postavio Bog Otac, prvo lice Božanskog bića. I stvaranje koje obavlja Sv Dih ne mora nužno da ide istim redosledom kao stvaranj u umu. Jer um dok stvara on ne mora da vodi računa o zakonima života i materije koje vladaju u svemiru, Ali zato, sila Božija Sveti Duh mora da vodi računa kako će ono šta je Sin izmaštao da uklopi sa Zakonima koje je Otac postavio. Te zato imamo situaciju da su u prvom stvaranju stvorene biljke pre sunca i meseca što nama baš i nema mnogo logike. Tako je prvo stvoreno nebo i zemlja u duhovnom svetu a posle tek u materijalnom što nam govori da nisu u pitanju ovi dani kakve mi znamo , niti je u pitanju svetlost kakvu znamo već ej u pitanju duhovna zemlja i duhovna svetlost, a duhovna svetlost je svetlost za Um , a to je informacije, Reč Božija. A duhovna tama je ljudsko znanje, ili kako bi rekli svetootačko predanje.

Ne nego Bog stvara dok je dan a onda ide bi veče i bi jutro dan taj i taj. A to što su neki nategli priču kako njima paše to je već vaš problem, JA razmišljam kao prost čovek i zaprostog čoveka je jasna stvar da dan počinje u jutro. Ne kaže se đabe sviće novi dan.

Ima tu mali problem Jevreji nisu računali dan od večeri nego od jutra, Tako i Bog kad stvara, И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост. И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме. И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. Dakle Bog stvara preko dana a onda dolazi veče ( i bi veče) a posle večeri jutro i tu se završava dan. I počinje novi dan gde Bog stvara pa kad dođe veče prestaje sa stvaranjem pa kaže i bi veče i bi jutro dan drugi. prosto ko pasulj, samo ljudi vole da izmišljaju stvari da bi dokazali neke svoje teorije

Meni nekako nije jasno, ako je Isus jeo pashu sa učenicima u sredu, onda je razapet u četvrtak

Ja bih dodao još jednu stvar kada je u pitanju stvaranje a koju većina propušta. Naime stvaranje se završava sa 3-im i 4-im i 5-im stihom druge glave gde kaže: “И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини; То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,” I to je prvo stvaranje; da bi već u 7-om stihu počelo drugo stzvaranje: “А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.” Zašto se ovo ovako dešava? Zato jer se prvo stvaranje dešava u umu tvorca, i to sin stvara u mašti. Sin kao Logos koje sem reč znači i Um i smisao i još što šta vezano za um, ne stvara u materiji već je njegov delokrug stvaranje u umu u mašti. Treće lice Božanskog bića stvara u materiji i organizuje celu materiju i život u njoj po zakonima materije i života koja je postavio Bog Otac, prvo lice Božanskog bića. I stvaranje koje obavlja Sv Dih ne mora nužno da ide istim redosledom kao stvaranj u umu. Jer um dok stvara on ne mora da vodi računa o zakonima života i materije koje vladaju u svemiru, Ali zato, sila Božija Sveti Duh mora da vodi računa kako će ono šta je Sin izmaštao da uklopi sa Zakonima koje je Otac postavio. Te zato imamo situaciju da su u prvom stvaranju stvorene biljke pre sunca i meseca što nama baš i nema mnogo logike.

Kako je mojsije proveo Izraelce kroz more, vodu, u obećanu zemlju tako nas Hristos kroz duhovnu vodu VERU pere da nasledimo carstvo nebesko. Novu zemlju. A šta je vera? To je ono u šta verujemo. To jest to je naša istina, Mi smo kroz vaspitanje, obrazovanje, razna iskustva dobili tu istinu kaja je uglavnom sačinjena od zabluda, I sada svoj život doživljavamo kroz tu našu istinu u koju verujemo, i to je naša vera. A Hristos kaže da je on istina i da ko bude tvorio ono šta je On govorio da treba činiti, da će se On i Otac naseliti u takvom čoveku. Zabluda je istina nastala posle bluda. dok se spremamo da slažemo, ukrademo, damo mito mi to u svom umu opravdavamo da izgleda dobro i tako u svom umu gradimo zabludu. I kada posle sudimo o dešavanjima u svom životu kroz istinu sačinjenu od zabluda mi imamo za osećanja gnev, bes, ljutnji, strahove i svi znamo kako se ponašaju ljudi koji se tako osećaju. A dok se spremamo da uradimo nešto od onoga šta je Hristos govorio mi takođe to u svom umu opravdavamo i tako gradimo istinu u svom umu, i tako se Hristos kao istina useli u nas. A ko sudi kroz istinu on za osećanja ima radost, milost zahvalnost, ljubav , mir . I tako istina koja je ono u šta verujemo, naša vera, duhovna voda života, živa voda koje ko se napije nikada više neće ožedneti, I tako Hristos kroz istinu u nama postaje izvor žive vode. Za bolje razumevanje vode života pogledati uvodni post u temi Zakoni Života