Bezuslovni

Ovo nije lovakanje, ovo je i moje i tuđe iskustvo, a ti dokaži da je crno-belo ili plemensko, ili lovakanje "nevine svetice":

9. Deo ličnog i tuđeg sličnog iskustva
 U nastavku su dati odlomci iz svedočanstava nekih osoba jer će u opisanim iskustvima moći da se prepozna većina adventista koja preispituje svoju veru, stavove, poglede na svet…
Svedočanstva su uzeta sa sajta www.nonegw.org, sa stranice https://nonegw.org/guests.shtml:
…
U međuvremenu, svi članovi moje porodice su trpeli zbog mog nedostatka milosti, saosećanja i fleksibilnosti kada je reč o odnosima s mojom decom i suprugom. Bio sam toliko strogo vezan i indoktriniran crkvenim doktrinama da sam potpuno izgubio razumevanje ljubavi i saosećanja. Kao što je Kristina rekla, bio sam mali tiranin i komandant vojske pod uticajem učenja E.G. White. Sve je moralo biti onako kako je Ellen rekla, jer je, na kraju krajeva, ona bila Božija proročica i znala je o čemu govori.
U tom periodu sam verno davao desetak i doprinosio svakoj evanđeoskoj akciji koju je crkva organizovala. Nisam oklevao da dajem novac za bilo kakvu literaturu ili evanđoske aktivnosti. Procenujem da je moja porodica doprinela SDA fondu sa oko 200.000 australijskih dolara, čime je moglo da se kupi kuća u naselju srednje klase.
U međuvremenu sam razvio ozbiljnu depresiju. Čitavih sedam godina tonuo sam sve dublje i dublje u ovu podmuklu bolest.
ŠTO SAM BIO DEPRESIVNIJI, TO SAM VIŠE TRAŽIO ODGOVORE U KNJIGAMA E.G. WHITE, A ČITANJE NJENIH UPUTSTAVA I PROROČANSTAVA SAMO ME ČINILO JOŠ DEPRESIVNIJIM
 
[Iskustvo autora bloga: Taj začarani krug u koji osoba upada i u kome tone sve brže, dublje, beznadežnije su iskusili mnogi koji su u knjigama Elen Vajt pokušali da nađu utehu, ohrabrenje, pomoć, izlaz… To je moje trostruko iskustvo!!! Ni sam ne znam kako je Bog uspeo da me iz toga istrgne, isčupa! Čak tri puta!!!
Bilo je beznadežno, toliki mrak… mislim da je Danteov opis paklenih muka banja, tropski bar u poređenju sa tim. Nažalost, video sam mnoge osobe koje Bog nije uspeo da izvuče. Prvenstveno zato što su u svom umu zacementirali stav da je E. V. Božija proročica i da su njene reči, stavovi, objašnjenja, tumačenja, saveti… neposredno od Boga – da su to ustvari stavovi, razmišljanja, poruke, saveti i uputstva samog Boga!!! A kada se oslanjate na savete i uputstva osobe tako demonizovanog uma, sa najmračnijom slikom o Bogu, u poređenju sa stanjem u koje zbog toga upadate i pakao izgleda kao raj, ni on ne bi teško pao.
Takav strah, očaj, mrak, beznađe, krivicu, sramotu, zebnju, strepnju u iščekivanju najcrnjeg… ne bih poželeo ni najcrnjim neprijateljima… pa ni gđi Vajt koja je milione uvalila u takva stanja svojim izjavama, stavovima, pogledima, slikom o Bogu. Ustvari, njoj bih to poželeo, ali samo u neznatnoj meri, da oseti u šta je uvele nebrojene ljude, od kojih je većina izgubljena nepovratno – i za ovaj život i za večnost. Imala je ona i neke slične muke opisane u 1. Svedočanstava ali je to nije sprečilo da namerno, naglašavam namerno nastavi sa svojom mega prevarom koja je uništila milione…
Zato svim adventistima obavezno preporučujem da pročitaju knjige: Ellen White A Psychobiography od Steve Daily-a, The White Lies od Walter Rea i The Prophetess of Health od Ronald L Numbers-a. Sve knjige su dostupne u e-obliku na netu, pa ih zainteresovani mogu skinuti i pustiti u neki automatski prevodilac, kao što je ChatGPT (bolji je od Google translate, ali i Google završava posao).
Za početak bih svima preporučio sajtove www.nonegw.org i www.nonsda.org. Zanimljivo je da sam imao pristup ovim sajtovima i uvid u njihove sadržaje još pre više od 20 godina, ali jednostavno nisam hteo da verujem u to što mi je bilo očigledno. I po svaku cenu – bilo lažima, izvrnutim i nelogičnim argumentima, sofizmima... i čime sve ne – branio sam adventističku crkvu, posebno E. V. i njeno delo. To me je kasnije koštalo neopisivih agonija zbog straha, krivice, sramote koji je slika o Bogu koju je E. V. svojim spisima stvorila u mom umu.
I od svih koju su zbog pisanja E. V. otišli u aut, haos, mrak... Bog je mogao da izvuče jedino one koji su na kraju pod pritiskom neopisivo užasne situacije i stanja nekako pristali da preispitaju svoj stav o E. V. i onome što je ona poučavala.
Dobro se sećam da sam sva 3 puta počeo da imam napredak iz nepodnošljive agonije tek kad sam prestao sa čitanjem njenih knjiga (koje zagovaraju pristup Bogu kroz našu savršenu, naglašavam SAVRŠENU!!! uspešnost u držanju Božijih zapovesti, a što zbog naših padova i nemogućnosti da to uspemo izaziva stravičnu krivicu, strah, beznađe i osećaj da nas je Bog ostavio i prepustio na milost nemilostivom neprijatelju.
Čak je i sama E. V. pisala o tome osobama koje je u to uvukla svojim učenjima i okrenuo sam se samo Svetom pismu – preporučujem obavezno pročitati pisma Elen Vajt: Lt 98, 1893; Lt 36, 1875 i Lt 206, 1908 – mogu kratkoročno izuzetno pomoći osobama koje još uvek veruju u nju a nalaze se u takvom užasnom stanju. Prosto za nepoverovati da ih je ona pisala (bolje reći prepisala, plagirala) Nažalost, ovakve stvari od „proročice“ u Srbiji ne prevode jer su još uvek legalisti većina u izdavačkim odborima. Razlika između Svetog pisma i njenih spisa (koji promovišu najcrnju uslovnu ljubav i uslovno prihvatanje) jednostavno mi je bila zapanjujuća!
Ubrzo nakon što sam se oslonio samo na Pismo ignorišući i ostavljajući po strani njena tumačenja, rapidno mi je bivalo bolje. Ali problem je što kad još uvek imate mišljenje da su ona i svi njeni spisi Bogom dati, to vam ostaje u umu i blokira brz, lak i jednostavan izlazak iz pakla krivice, sramote, beznađa, očaja, straha, tame zbog vaše nesavršene uspešnosti – sve dok upornim i istrajnim proučavanjem Biblije to sećanje na njene najcrnje i najdemonskije izjave ne počne postepeno da bledi.
Preporučujem da pogledate i ovo svedočanstvo, prosto je maestralno opisan blokirajući mehanizam kojim njena učenja sprečavaju izlazak iz najtamnijeg vilajeta (čovek je inače bio teolog):
https://nonegw.org/testimonydd.shtml
I kad sam posle svega, sa vremenskom distancom seo i počeo pažljivo da analiziram načine, ne samo na koje me je Bog izveo iz tog pakla, već i načine na koji sam upao u sav taj užas, shvatio sam da je uvek, ali uvek!!! prethodila moja vrlo revna želja da se kroz spise E. V. približim Bogu!!! Zapanjujuće!
Uvek isti obrazac, uvek isti šablon! I upadanja i izvlačenja!!! I onda sam se pitao: pa zar sam toliko glup, nerazuman, slep... da mi se sav taj užas dešava čak 3 puta!?
I shvatio sam da bi nastavilo da mi se ponavlja i narednih x puta – sve dok bih u rečima te demonizovane žene koju je neprijatelj koristio da propagira najsuptilniju najuslovniju ljubav koja postoji i dalje nastavio da vidim poruke od Boga. Naravno, ako bih bio u stanju da sve to podnesem i preživim još koji put. A sigurno ne bih. Sva tri puta u roku od 15-tak godina je preživljavanje bilo čudo – trećeg puta sam sa jedva i malo preostale snage uspeo da se borim, otišlo mi je bilo skroz i fizičko zdravlje da sam bio živi leš koji hoda – i to jedva, jedno vreme nisam mogao ni da hodam od artritisa... plus želudac, pa na autoimunoj bazi seboreja, pankreas i ostalo što je počelo da se ubrzano javlja.
Upravo takav slučaj je sa onima koje Bog ne može da izvuče. Oni jednostavno neće da preispitaju tu bolesnu sliku, to krajnje morbidno objašnjenje Boga i stvarnosti koje je ta lažna proročica prevarom nametnula stadu koje je joj bezuslovno i bezpogovorno veruje. Ili hoće, ali ne smeju. Jer „proročica“ je ostavila nebrojenu masu izjava i upozorenja da svako ko nju proverava u stvari ne veruje Bogu i da će ga Bog prepustiti neprijatelju da mu radi šta poželi. Eto kakva je zamka koju je ona postavila svim iskrenim tragaocima i kakvo je začarano vrzino kolo u koje upadaju oni koji joj bezrezervno veruju.
Samo retki se usude da je i po cenu pretnje da će im se desiti sve one strahote i kletve koje je ona prizvala na one koji joj ne veruju – njoj „Božijem proroku“ – preispitaju kao Božijeg vesnika i odbace je ako uvide da ona to nije.
Samo retki se i pored svih tih kazni i užasa koji se – po njenim rečima – nad njima nadvijaju, a koje je ona opisala kao nalik onima u 5. Mojsijevoj 28. poglavlju, zbog namere da je stave na merila i proglase lakom ako ta merila ne ispuni kao Božiji glasnik, i dalje usuđuju da nastave sa proveravanjem njenog dela.
Meni to nije ni padalo napamet. Ali me je najcrnja muka naterala. Nažalost, tek trećeg puta sam se usudio da nju i njene spise stavim na merila. Tek tada sam se konačno negde u sebi, samo trun – u najmanjoj mogućoj meri, pobunio protiv te bolesne stvarnosti i najbolesnije slike Boga koje mi je decenijama servirala kroz svoje spise i druge nekritičke vernike opsednute njenim „delom“. I počeo sam da preispitujem, pa koliko god me koštalo. Već sam bio oguglao na sve te njene pretnje strahotama i užasima jer sam ih već doživljavao i više mi je bilo skoro svejedno i svega dosta – sveg tog pakla, užasa, nepojmljivog mučenja krivicom i strahom od odbacivanja od strane Boga i prepuštanja na nemilost neprijatelju.
Nastavljajući sa preispitivanjem, moj bunt i revolt protiv tih laži koje su me dovele u najcrnje ropstvo krivice, straha i beznađa su sve više rasli, geometrijskom progresijom, kao kod fisije, moja pobuna protiv zla koje mi je donelo učenje te žene je eksplodirala kao atomska bomba i više ništa nije moglo da zaustavi taj proces.
Jednostavno, Bog mi je dao da neuzastavljivo krenem svom silinom, snagom, sposobnostima koje su mi bili preostali da konačno, i treći put skršim taj jaram najcrnjeg legalističkog ropstva u koje me je „proročica“ uvela svojim spisima.
Znam da sve ovo što pišem nekom sa strane, nekom ko to nije iskusio, zvuči neuravnoteženo... i meni zvuči sa ove vremenske distance... ali sam se pišući ovo malo podsetio sveg tog užasa i kako je bilo... i to je dobro, jer ko zaboravlja, osuđen je na ponavljanje.
Inače, znam da će mnogi reći da je to samo moje subjektivno shvatanje njenih spisa, da je moj doživljaj njenih spisa neuravnotežen zbog nekih mojih bolesnih sklonosti i da njeni spisi nisu uopšte tako mračni, uslovni, da su puni utehe, nade, ohrabrenja, privlačne i uzdižuće slike Boga i Njegove ljubavi, prihvatanja, podrške, razumevanja... reći će: „Pa pogledajte samo Put Hristu, Čežnju vekova...“
Dobro znam da će to reći jer im znam repertoar ovih preko 30 godina, a i proučavao sam psihologiju – ne samo zato što volim tu nauku (nekad sam hteo da je studiram pa sam umesto toga nastavio amaterski da se bavim sa psihologijom za moju dušu) nego i zbog želje da se izvučem... Međutim, takve „branitelje proročice“ bih samo podsetio na njena, već pominjana iskustva opisana u 1. Svedočanstava i ostalim Svedočanstvima za koje ne samo stručnjaci već i laici smatraju da su bolesni, pa bi ih podsetio na knjigu Rane spise, i mnoge druge mračne opise Boga i svega u vezi sa Njim... A i same knjige Put Hristu i Čežnja vekova su prepune suptilnog legalizma – pristupa Bogu po milost, naklonost, ljubav, prihvatanje...  kroz uspešnost u držanju zapovesti – a već sam opisao gde to vodi i kako izgleda. Uostalom, zar nisu pretnje kaznama, Božijim gnevom, jarošću, srdžbom... njena omiljena pedagoška sredstva? Pravio sam malu statistiku dok sam čitao njene knjige – na 7-8 puta pominjanja Božijeg gneva, jarosti, srdžbe, tek jednom pomene Božije prepuštanje posledicama... razumnom dovoljno da shvati sve mračnjaštvo takve slike o Bogu.
I pitao bih takve, a oni me znaju, koliko je ljudi od onih koje oni znaju ovde u Srbiji bilo upućenije u njene spise? Samo nekolicina! Sa znanjem i onih tekstova do tada neprevedenih na srpski a koje sam tragajući za izbavljenjem preveo automatskim prevodiocima, ispravio ih i detaljno proučio?
Međutim, i ne pokušavam da unapred odgovorim na njihove „argumente“ i optužbe, ljaganja, ogovaranja... i ceo arsenal nepoštenih i nečasnih sredstava koje sam za ovih preko 30 godina dobro upoznao kako koriste protiv drugih koji se ne slažu sa njima.
Bitno mi je de će me razumeti oni kojima je ovo i namenjeno, koji se nalaze u sličnoj situaciji u kojoj sam se i sam nekad nalazio više puta. A sad nazad na svedočanstvo.].
 
Na kraju sam naišao na jednu njenu izjavu u knjizi Velika borba, GDE JE REKLA DA ĆE U VREMENU VELIKIH NEVOLJA BOG POVUĆI SVOG SVETOG DUHA SA ZEMLJE I DA ĆE NJEGOVI SLEDBENICI STAJATI PRED BOGOM BEZ POSREDNIKA; DA ĆEMO BITI SAMI U BORBI SA SOTONOM! MOŽETE ZAMISLITI ŠTA TAKVA IZJAVA MOŽE UČINITI OSOBI U DEPRESIJI!
Zar Lotova žena ne bi rekla da prokune Boga i umre? NA MENE JE PALO POTPUNO OČAJANJE, I ODLUČIO SAM DA UMESTO TOGA PROKUNEM ELEN.
OD TADA SAM SE USREDSREDIO NA ČITANJE RAZUMNIJIH KNJIGA KOJE SU ME PODIGLE U MOM HRIŠĆANSKOM VEROVANJU
[kao što sam već i pomenuo, i sam sam tako učinio sa Svetim pismom, a kasnije i sa knjigama adventističkih autora zdravog verovanja i zdrave slike o Bogu (to su adventisti evangelici, nasuprot adventistima arminijus-veslijasnkog usmerenja) – Džek Sekvera, Moris Venden, Taj Gibson i sl., a kasnije i sa knjigama ostalih evangeličkih autora].
Sada mogu sa sigurnošću reći da me je čak i njihova takozvana „zdravstvena poruka“ potpuno izneverila. Otkrio sam koliko su njihova učenja o zdravlju neodgovarajuća. Depresija koju sam trpeo svih tih godina uglavnom je bila uzrokovana zbog njihove loše vegetarijanske ishrane koju promovišu [moje mišljenje je da je to samo deo uzroka, i to zanemarljiv – glavni uzrok u većini slučajeve je pre svega bolesna slika o Bogu, kao što je i Dr Sang Li utvrdio iako ni uticaj siromašne ishrane nije baš zanemarljiv]. Potpuno mi je nedostajalo osnovnih hranljivih materija i vitamina, posebno vitamina B12, dok sam bio preopterećen rafinisanim ugljenim hidratima i kuvanim povrćem.
Hvala Gospodu Isusu što sam otkrio internet stranice kao što su Former Adventist Fellowship, Truth or Fables, Life Assurance Ministries i druge, koje su mi pomogle da donesem odluku da napustim SDA i OSLOBODIM SE NJIHOVIH STRAŠNIH I DEPRESIVNIH UČENJA.
Ferdinand Rajčani
Australija

moji razlozi su na blogu koji su adventisti priojavili pa nije dostupna u pretrazi, ali evo ga ovde:

https://adventizam-preispitivanje.blogspot.com/

pa onda ide knjiga

1. The White Lies - Walter Rea

2. Prophetess of Health - Ronald L Numbers

3. Ellen White The Psychobiogrpahy - Steve Daily

ima bar još par vrednih

Mogu da pomenem i Pavla Simovića koji je kao i ja bio jedan od njenih najvećih podržavalaca, da sad ne ulazim u detalje, ja sam skoro sve njene knjige skenirao, sredio i prebacio u e-oblik, a on je dao na svom sajtu članka koji je razmontiravaju do u sitne šrafiće, a ima i knjigu

i 2 sajta čoveka koji je prvi počeo 90-tih da iznosi istinu o njoj na netu

www.nonegw.org
i
www.nonsda.org


On ima i vrhunske knjige, ali dovoljno je ovo na ova 2 sajta.

Toliko od mene sem ako neko ne pita konkretne detalje.

Ja ne mislim da se može izgubiti. Nikada i nikako!!! Može se ostaviti!!! Velika je razlika. Jesi li ti čitao uopšte post ili si kao i ovi sa fb-a!?

Ništa mi nisi odgovorio u vezi naloga ovde, kako se to briše.

hajde sad da zbog vremen odgovorim na moje pitanje o zakonu kao sili greha, pa postavljajte pitanja ili kritikujte. Rado bih išao postepeno, ali mnogo obaveza...

ZAKON JE SILA GREHA:
Glavni razlog zašto je zakon sila greha je zato što kroz pritisak krivice i sramote koju greh izaziva (s obzirom da ne može svojom silom savršeno držati, ispunjavati zakon) čovek upada u začaranu spiralu sve većeg greha, sumnje, neverstva, krivice i sramote, pobune... i tone sve dublje. Jedini izlaz je blagodat tj. nezausluživa milost, naklonost, dobrota, kao i praštanje koje skida krivicu i sramotu. Čovek oslobođen tog pritiska, siguran u bezuslovnu ljubav i prihvatanje njega samog kao osobe, može da se grehu suprotstavi ne svojom silom nego verom u Hristovu pomiriteljsku žrtvu.
Krivica i sramota su mehanizam preko koga neprijatelj putem greha drži osobu u stanju ropstva.
Zato oslobođenje od ropstva počinje oslobođenjem od krivce i sramote (a na kraju će se prilikom vaskresenja ili preobražaja završiti oslobođenjem od grešnog tela).
To je "psihološki i duhovni mehanizam" koji Zakon pokreće, a koji se u teologiji često naziva teror savesti.
Začarani krug krivice - Zakon gura u taj krug jer stalno podseća čoveka na njegov neuspeh. Taj pritisak rađa očaj, a očajan čovek gubi snagu za borbu i, paradoksalno, ponovo beži u greh kao vrstu lažne utehe ili zbog osećaja da je „ionako sve izgubljeno“. To je ta spirala.
Sila sramote - sramota izoluje čoveka od Boga i drugih ljudi. Dok zakon kaže „kriv si“, on podiže zid. Sila greha se hrani tom izolacijom.
Blagodat kao oslobađanje od pritiska - blagodat (nezasluživa milost, naklonost, dobrota, praštanje) jedina ima moć da prekine taj krug. Kada čovek shvati da je prihvaćen i voljen pre nego što se popravio, pritisak krivice nestaje.
Tek u tom stanju slobode i sigurnosti (unutrašnjeg mira), čovek veruje i sposoban je da dozvoli Bogu da ga promeni.

Hristova žrtva kao temelj - vera u to da je kazna već plaćena i da je pomirenje sa Bogom završena činjenica (Hristovo „Svršeno je“), oduzima zakonu njegovu „silu“ kroz greh nametnute krivce, sramote, sumnje, neverstva, pobune... da nas pritiska i blokira sa svim tim.

To je zapravo suština Pavlove teologije: Zakon nas dovodi do očaja, kako bismo prestali da se uzdamo u sebe i putem vere prihvatili blagodat koja jedina spasava.
U svojim poslanicama, naročito Poslanici Galatima i Poslanici Rimljanima, on postavlja temelje učenja da hrišćanin više nije pod zakonom (osudom, nadležnošću, jurisdikcijom... zakona), već pod blagodaću (Rimljanima 6,14).

JOŠ JEDNOM:
1. zakon (zahtev za savršenstvom) stvara pobunu i očaj, dok jedino „jednosmerna ljubav“ od Boga ka čoveku tj. blagodat donosi slobodu.
Pavle tvrdi da zakon uvek optužuje, a blagodat uvek oslobađa.
2. Hrišćanin, opravdan verom, više nije vezan zakonom kao sredstvom, načinom za postizanje Božje naklonosti, čime se ukida, otklanja, neutrališe pritisak krivice i sramote. Sramota i krivica parališu, a blagodat pokreće čoveka.
Prethodno objašnjeno je suština duhovne borbe koju većina religijskih sistema previđa, fokusirajući se samo na moralisanje, spoljašnje držanje zakona i spoljašnju svetost.
Većina religijskih sistema ide na ruku neprijatelju stvarajući svojim plitkim, uskogrudim, cepidlačećim, farisejskim objašnjenjem duhovnih stvarnosti svojevrsan duhovni zatvor.

U tom duhovnom zatvoru neprijatelj kao oružje protiv čoveka ne koristi samo greh, zakon i krivicu i sramotu kao urođeni odgovor na greh, već ih kroz ta nametnuta pogrešna objašnjenja duhovnih stvarnosti pojačava do stanja potpunog beznađa, očaja i ropstva.

Evo kako su taj mehanizam ropstva koji funkcioniše kroz krivicu i sramotu U PRAKSI opisali protestantski teolozi:
1. Krivica kao pravni pritisak: Krivica je usmerena na ono što smo uradili. Neprijatelj (Biblija ga naziva tužitelj, opadač) koristi zakon da bi stalno podsećao čoveka na prestup. Taj pritisak stvara strah od kazne, a strah parališe ljubav. Čovek koji se plaši Boga ne može da ga voli; on samo pokušava da ga „umilostivi“, što je opet oblik trgovine i ropstva.
2. Sramota kao ontološki pritisak: Sramota je mnogo dublja i opasnija – ona je usmerena na ono što jesmo. Dok krivica kaže „pogrešio si“, sramota kaže „ti si greška“. Sramota tera čoveka da se krije (kao Adam u vrtu). Kada se čovek krije od Boga, on prekida jedini dotok sile koja može da ga promeni.
3. Mehanizam ropstva: Neprijatelj zna da čovek koji se oseća prljavo i bezvredno nema hrabrosti da pristupi prestolu blagodati. On koristi sramotu da ubedi osobu da je „previše duboko pala“ ili da je „licemerno“ ponovo tražiti oproštaj. Tako osoba ostaje u grehu ne zato što ga nužno voli, već zato što POGREŠNO oseća da nema gde drugde da ode. Greh postaje tamnica, a sramota su rešetke.
Izlaz:
Samo nezasluživa milost tj. blagodat razbija ovaj mehanizam jer ona udara u koren:
1. Rešava krivicu: Hristova žrtva je zakonski dovoljna; Tužitelj više nema dokazni materijal.
2. Uklanja sramotu: Bog prihvata osobu i „oblači je“ u Hristovu pravdu. Čovek više nije „prljav“, već je prihvaćen u Božiju porodicu kao „sin/ćerka“.
Znači:
Kada taj pritisak nestane, nestaje i „sila greha“. Čovek više ne beži od Boga, već ka Bogu, čak i kada padne. To je jedina sloboda koja suštinski menja ljudsko srce, a ne samo spoljašnje ponašanje, s obzirom da je svaki pokušaj da se sramota pobedi sopstvenom svetošću zapravo „farisejska zamka“ koja samo pojačava ropstvo.
Hvala i slava Bogu na ovom mehanizmu spasenja, ovoj radosnoj vesti!

Koliko ja shvatam, biti slobodan od zakona znači biti slobodan od osude zakona, od nadležnosti zakona tj. njegove jurisdikcije. Biti pod blagodaću znati biti slobodan od te nadležnosti i osude.

naravno, ne u smislu dozvole za namerno grešenje, već dozvole da grešimo iz slabosti i nenamernoi dok kroz procers preobražaja Bog postepeno čini da sila greha u našem grešnom, telu bude stavljana pod kontrolu.

misli, sad imaju i metodisti, ti veslijanski pravci gde su i nazareni i adventisti koji insisitiraju d aBog može da pobedu trenutno, i to jeste, ali ima bar 3 razloga zašto to ultra retko radi. To je sad druga tema.