Bezuslovni

I pogledaj, naveo sam link na wikipediji, pa i onaj youtube kanal, ali se priča kao da to nije ni rečeno...

Prdac, to da niko od otaca nije učio da mrtvi posle smrti spavaju i da postoji konsenzus je laž Gebslovog ranga!!! Samo malo pogledaj istorijske knjige i videćeš. Mrzime da sada navodim, neka Kainos objavi prevod one knjige, ako sme od autorskih prava ili neka izvuče neki deo. Meni ovakve notorne laži govore sa kakvim "teolozima! imam posla. Nema tu diskusije.

Magdalena što se tvog komentara da su adventisti izmislili nauku o spavanju ljudske duše, reći ću ti kao neko ko ratuje sa adventistima više nego što ćete svi vi dispenzacionalisti, pravoslaci i ostali ikad, da su adventisti sve svoje doktrine izuzev one o nebeskoj svetinji, pokrali, plagirali od drugih. I subotu, i stanje mrtvih i sve ostalo. Dokgtrina o spavanju mrtivih je od ranih dana šprve crkvbe, duga priča, ako te injteresuje daću izvore, a ovde imaš malo više o tome https://en.wikipedia.org/wiki/Annihilationism https://www.youtube.com/user/rethinkinghell Molim, batalite tu priču sa adventistima, oni su lopovi koji nisu vredni ni pomena.

Da li ti vidiš koliko je to učenje protivrečno samom sebi? Ljudske nauke! Da verujem da će Bog da protivreči sam sebi i negira svoje principe i pravila... da čini grešne i zabranjene stvari, da bi ti moghao da opravdaš tvoje verovanje... mislim, užasno! Ali užasno! Za tebe je crkva kojoj priopadaš i njeno tumačenje Bog i iznad i Boga i Pisma, ai svake zdrave ljudske logike i razuma. Svaka dalja diskusija sa tobom gubi svaku svrhu. Putuj igumane, ne misli na manastir!

Biblija IZRIČITO, ALI IZRIČITO zabranjuje komunikaciju s mrtvima i upotrebu proročica, kao u Levitskom zakoniku 19:31 ili ponovo u 1. Samuilovoj 28:3-9 i tu nikakva priča da Bog koristi nedozvoljene i grešne stvari da bi potvrdio sud ne pije vodu. Čista budalaština! Prvo, Bog ne protivreči sam sebi, drugo, Bog ne koristi ono što osuđuje da bi sam sebe potvrdio, posebno greh i nedozvoljene stvari. Znači, Saulov postupak nije bio u skladu s božanskim zakonima,A TO UKAZUJE da ovo nije bio Samuilo, već neka vrsta demona ili prevarne sile. Ono što je Saul video nije bilo Samuilovo duhovno biće, nego demon koji je pokušao da ga prevari. 2. Korinćanima 11:14 spominje dase „sam sotona prerušava u anđela svetlosti“, što je bar za mene potvrda da je i ovaj događaj bio obmana od strane nečastivog. I treće, ono na šta mi uporno ne odgovaraju, zar bi Bog ili sam Samuilo dozvolio da bude pozvan da se pojavljuje i daje savet Saulovoj zabludi?

Ne znam kako da ovde ogovorim kao na fb-u određenom članu. kako god, neka o tome misli Kainos Prvo, ne vidim ništa kao zabranjenu okolnost u slučaju suda nad Valamom i Kajafom. Hajde objasni mi šta je tu zabranjena okolnost, grešno u slučaju ove dvojice? A Bog će sam sebi da kontrira tako što će da govori kroz vračaricu koje je osudio na smrt i time izvrši potvrdu suda nad svojim nekadašnjim izabranikom, a magarica je valjda u istoj klasi sa vračarkom? Prijatelju, o čemu bre ti pričaš!? Argumenat koji si naveo ja za mene čist sofizam. Nije vredno da se nazove ni sofizmom (namerno učinjenom greškom sa ciljem da zbuni protivnika). Idemo dalje: "Tekst kaže da je to Samuilo." Tekst kaže ono što sam ti već rekao - subjektivni doživljaj onih koji su videli Samila, a ne pravog Samuila. I objasnio sam to, ali ti nisi našao za shodno da daš kontraobrazloženje na moje objašnjenje već geblsovski ponavljaš jednu isti izjavu. Misliš da će tako postati istina? Fali ti još 98 puta! Duše svih ljudi su bile pod vlašću đavola i smrti pre Hrista!?!?!? Pa kako su ond aišle u raj pre Hrista, po vašem tumačenju? Misliš da bi ih đavo pustio? Protivrečnost! Misliš da bi Bog dozvolio da te duše prizove vračarka!? Koliko vidim, spreman si da izvodiš svakave loše mentalne gimnastike da bi nešto pokušao da opravdaš... I opet, nisi mi odgovorio na ona 2 pitanja: Čak i da je duša stvarno besmrtna, zar mislite 1. Da bi Samuilo, koji se po Božijem uputstvu celog svog veka borio protiv vračara i drugih spiritističkih medijuma, istrebljujući ih, pristao da se pojavi kod njih? 2. Da bi Bog, koji je naredio kamenovanje medijuma u starom Izraelu, dozvolio da se duh Njegovog proroka pojavi kod tih medijuma koje je najoštrije osuđivao na smrt? I ne javljaj mi se dok mi izričito i najdirektnije ne odgovoriš na ta 2 pitanja i to Svetim pismom, a ne izjavama nekih ljudi koje ti smatraš svecima, inače ću te ignorisati i prekinuti svaki dalju raspravu sa tobom. Ako ću sa nekim da raspravljam tako što će on da x puta okreće jednu istu izjavu bez odgovora na argumente da nije održiva, onda imam mnogo pametnijih stvari gde ću posvetiti svoje vreme.

Meni nije svet, sem u Hristu, kao što smi svi sveti, ali samo u Hristu. Hvala ti na opširnom i jasnom odgovoru na pitanje o Samuilu. Pardon, Svetom Samuilu, za vas pravoslavne, izabrane i ostale iz te svetačke branše i ekskluzivnog klabinga. Sve dileme i nedoumice si razrešio, samo ne u vezi Samuila i konkretnog slučaja...

Atanasije je odgovorio u vezi straha od smrti kod verujućih. U vezi Samuila kod vračare u Endoru nije ništa. Možda ti vidiš nešto što mi ostali ne vidimo. Pojasni nam to za konkretan primer sa Samuilom i vračarom svojim rečima!

Ali evo meni prihvatljivog objašnjenja: Kada se nakon vračanja ženi prikazao materijalizovani duh koji joj se predstavio kao Samuilo, ona se veoma uplašila jer je postala svesna ko je njen prerušeni gost. Duh joj je otkrio prerušenog gosta upozorivši je na taj način da bude oprezna. Duh pokazuje dobru volju saradnje. Zar bi pravi Samuilo to učinio i zatim nastavio da joj pomaže u njenom nesvetom poslu? Zar bi Samuilo, koji je kao Božji prorok za života bio protiv vračara, sada kao duh sarađivao s vračarom? Sigurno da ne bi! Umirivši prestrašenu ženu, Saul ju je zapitao: »Šta vidiš?« Ona mu je odgovorila: »Bogove sam videla gde izlaze iz zemlje.« »Kakav je?«, upitao je Saul. »Star čovek izlazi ogrnut plaštem«, odvraća žena. Tekst dalje kaže: »Tada razume Saul da je Samuilo.« Zatim tobožnji »Samuilo« pita Saula: »Zašto si me uznemirio i izazvao?« Prvo što zaključujemo iz ovog teksta je da žena nije videla Samuila. Ona je samo pretpostavljala da vidi Samuila. Duh joj se nije predstavio. Na Saulovo pitanje šta vidi, ona je odgovorila: »Bogove sam videla gde izlaze iz zemlje.« Ni Saul nije video Samuila. Na osnovu ženinog opisa da vidi starca gde izlazi ogrnut plaštem, Saul je pretpostavljao da je to Samuilo. Tekst kaže: »Tada razume Saul (tj. u sebi je zaključio) da je to Samuilo.» Činjenica koja proizlazi iz analize samog teksta potvrđuje da ni žena ni Saul nisu videli Samuila. Oboje su samo pretpostavljali da je duh koji se javio Samuilo. Obratimo pažnju i na pitanje koje tobožnji »Samuilo« postavlja Saulu: »Zašto si me uznemirio i izazvao?« Pravi Samulo je bio Božji prorok. Ako bi on imao besmrtnu dušu, kako to veruju pristalice urođene besmrtnosti, sigurno bi se nalazio u raju. Onda bi morao sići dole, a ne izaći iz zemlje gore. Napustiti raj ili nebo mogao bi samo uz Božje dopuštenje. Zar bi Bog koji je izdao tako stroge zabrane protiv vračanja, uslišio vračarin zahtev i dopustio Samuilu da se pojavi na zemlji kao odziv na vračanje? Izvesno je da ne bi! Gde se nalazi prorok Samuilo posle svoje smrti? On se ne nalazi ni kao neumrla duša u raju ni kao neki svesni duh ili sena u hadu, tj. u nekom podzemnom odeljenju, kako su to verovali stari Grci i drugi narodi, pa i neki Jevreji. Samuilo se nalazi u grobu, a grob je mesto tišine, mraka i neaktivnosti. »Živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa«, kaže Božja reč (Propovednik 9,5). U grobu nema ni rada ni mišljenja (Psalam 146,4; 6,5). Mrtvi počivaju u besvesnom snu. Između smrti i vaskrsenja nema svesnog života. Prema tome duh koji se javio na poziv vračare nije bio pravi Samuilo, već materijalizovani duh nekog demona koji je dobio lik starog Samuila. Šta je tobožnji »Samuilo« kazao Saulu na njegovu molbu da ga pouči šta da čini u ovom času duboke krize. »Samuilo« mu je odgovorio: »Zašto mene pitaš kad je Gospod odstupio od tebe i postao ti neprijatelj? ... Gospod će predati i Izrailja s tobom u ruke Filistejima, te ćeš sutra ti i sinovi tvoji biti kod mene i oko izrailjski predaće Gospod u ruke Filistejima.« (1. Samuilova 28,16-19) Sotona u obliku starog Samuila prikazuje Saulu Boga ne kao Boga ljubavi koji je spreman da oprosti grešniku koji se kaje i da ga primi kao svog sina, već kao nemilosrdnog osvetnika koji uživa u kažnjavanju. Zatim proriče Saulu da će sutra poginuti. Ove sotonine reči upućene Saulu preko vračare bacile su ga u očajanje. Nije imao snage da ohrabri vojsku i sutradan kad se zametnula borba između njegove vojske i Filisteja, Izrailj je doživeo težak poraz, a sam Saul bacio se na svoj mač i tako izvršio samoubistvo. Izveštaj o Saulovoj pogibiji kaže: »I tako pogibe Saul za bezakonje svoje, koje učini Gospodu što ne sluša reči Gospodnje i što traži da pita duh vračarski.« (1. Dnevnika 10,13) Proričući Saulovu propast preko vračare u Endoru, sotona je to i postigao svojom porukom koja nije bila poziv na pokajanje i reformu već podsticanje na razočaranje i propast. Sotona podstiče ljude da traže savet od onih koji pozivaju duhove. Otkrivanjem nekih pojedinosti iz njihove prošlosti nadahnjuje ih poverenjem u njegovu moć da može otkriti i budućnost. Iskustvom stečenim u toku dugih stoleća sotona može zaključivati od uzroka do posledice i često proreći, sa izvesnim stepenom sigurnosti, neke događaje u čovekovom budućem životu. Tako može prevariti jadne duše i učiniti ih svojim robovima.

Zašto niko ne odgovori na moje pitanje: Čak i da je duša stvarno besmrtna, zar mislite: 1. Da bi Samuilo, koji se po Božijem uputstvu celog svog veka borio protiv vračara i drugih spiritističkih medijuma, istrebljujući ih, pristao da se pojavi kod njih? 2. Da bi Bog, koji je naredio kamenovanje medijuma u starom Izraelu, dozvolio da se duh Njegovog proroka pojavi kod tih medijuma koje je najoštrije osuđivao na smrt?

Meni je vrlo bitno da li su muke večne ili kratkog trajanja. Jednostavno utiče na sliku o Bogu. Sad, može se o tome raspravljati i najpoznatija i najobimnija knjiga je Vatra koja proždire od Edvarda Fadža, ima je Kainos na hrvatskom. Vrlo objektivno odradila argumente obe strane. Tako da bih svima preporučio da je pročitaju, bar te za njih sporne tačke, kao što su Lazar i bogataš, oganj večni gde crv ne umire.... I bez Biblije ne razumem vas koji verujete u večno mučenje u ognju? Niti ima logike, niti pravde, a sve zbog verovanja da je duša uslovno besmrtna? Čak se i ne obraća pažnja na izjave tipa: koja duša zgreši, ona će umreti, Lazarev san iz Jovana 11... Ovekovečiti grešnu dušu bi značilo ovekovečiti zlo. Ne mislim da će zlo i zli večno postojati u svemiru. Ako je i pre bilo bez dualizma, novo stvaranje tj. obnavljanje vidim kao ponovo odsustvo zla. Meni lično je maestralan Džon Milton sa njgeovim objašnjenjima u knjizi Izgubljeni raj i Raj ponovo zadobijen.

Hvala, takođe.

Slape, fantastično je koliko si ti u moj tekst učitao ono što hoćeš da vidiš, sva tvoja predubeđenja, predrasude... koliko ustvari nisi ni čitao šta sam napisao već si odgovarao tj. napadao zamišljenog protivnika koji ti je uzdrmao koncept, paradigmu... toga što ti veruješ. niti sam gde pomenuo da je zakon loš, niti sam se bavio pokajanjem kao promenom stava, odnosa prema grehu, Bogu, drugima, sebi... jer to je druga tema. Sve si ti to učitao i video ono što nisam ni pomislio, a kamoli rekao. I baveći se pokajanjem napao si bez ikakvih valjanih argumenata a i razloga temu koja govori o jednom drugom aspektu cele priče. prijatelju, ne znam šta bih ti rekao. Odnosno dobro znam, ali je najbolje da sam vidiš. Ako si u stanju... mada gledajući neki tvoj skorašnji post gde sebe hvališ kao najboljeg teologa (u stvari drugi te hvale, ili još preciznije, sebe hvališ tuđim rečima), ne očekujem takvu nemoguću misiju.

Uostalom, imam pitanje za sve koji veruju da je ova priča sa Samuilovim "pojavljivanjem" dokaz besmrtnosti duše: Čak i da je duša stvarno besmrtna, zar mislite: 1. Da bi Samuilo, koji se po Božijem uputstvu celog svog veka borio protiv vračara i drugih spiritističkih medijuma, istrebljujući ih, pristao da se pojavi kod njih? 2. Da bi Bog, koji je naredio kamenovanje medijuma u starom Izraelu, dozvolio da se duh Njegovog proroka pojavi kod tih medijuma koje je najoštrije osuđivao na smrt?

Verovatno si video i na fb grupi Evađelje da su mi odgovorili kao ti, pa da sam ih podsticao da misle i više od toga... i ništa. Zato sam ovde koknuo ceo odgovor, pre svega sa duhovno-psihološkom pozadinom, razlozima, pa sada hajmo na diskusiju... kad stignem... rekoh ti da radim sređivanje one knjige o verskom zlostavljanju i da mi je to prioritet. Ovde kad stignem, za sada...

hajde sad da zbog vremen odgovorim na moje pitanje o zakonu kao sili greha, pa postavljajte pitanja ili kritikujte. Rado bih išao postepeno, ali mnogo obaveza... ZAKON JE SILA GREHA: Glavni razlog zašto je zakon sila greha je zato što kroz pritisak krivice i sramote koju greh izaziva (s obzirom da ne može svojom silom savršeno držati, ispunjavati zakon) čovek upada u začaranu spiralu sve većeg greha, sumnje, neverstva, krivice i sramote, pobune... i tone sve dublje. Jedini izlaz je blagodat tj. nezausluživa milost, naklonost, dobrota, kao i praštanje koje skida krivicu i sramotu. Čovek oslobođen tog pritiska, siguran u bezuslovnu ljubav i prihvatanje njega samog kao osobe, može da se grehu suprotstavi ne svojom silom nego verom u Hristovu pomiriteljsku žrtvu. Krivica i sramota su mehanizam preko koga neprijatelj putem greha drži osobu u stanju ropstva. Zato oslobođenje od ropstva počinje oslobođenjem od krivce i sramote (a na kraju će se prilikom vaskresenja ili preobražaja završiti oslobođenjem od grešnog tela). To je "psihološki i duhovni mehanizam" koji Zakon pokreće, a koji se u teologiji često naziva teror savesti. Začarani krug krivice - Zakon gura u taj krug jer stalno podseća čoveka na njegov neuspeh. Taj pritisak rađa očaj, a očajan čovek gubi snagu za borbu i, paradoksalno, ponovo beži u greh kao vrstu lažne utehe ili zbog osećaja da je „ionako sve izgubljeno“. To je ta spirala. Sila sramote - sramota izoluje čoveka od Boga i drugih ljudi. Dok zakon kaže „kriv si“, on podiže zid. Sila greha se hrani tom izolacijom. Blagodat kao oslobađanje od pritiska - blagodat (nezasluživa milost, naklonost, dobrota, praštanje) jedina ima moć da prekine taj krug. Kada čovek shvati da je prihvaćen i voljen pre nego što se popravio, pritisak krivice nestaje. Tek u tom stanju slobode i sigurnosti (unutrašnjeg mira), čovek veruje i sposoban je da dozvoli Bogu da ga promeni. Hristova žrtva kao temelj - vera u to da je kazna već plaćena i da je pomirenje sa Bogom završena činjenica (Hristovo „Svršeno je“), oduzima zakonu njegovu „silu“ kroz greh nametnute krivce, sramote, sumnje, neverstva, pobune... da nas pritiska i blokira sa svim tim. To je zapravo suština Pavlove teologije: Zakon nas dovodi do očaja, kako bismo prestali da se uzdamo u sebe i putem vere prihvatili blagodat koja jedina spasava. U svojim poslanicama, naročito Poslanici Galatima i Poslanici Rimljanima, on postavlja temelje učenja da hrišćanin više nije pod zakonom (osudom, nadležnošću, jurisdikcijom... zakona), već pod blagodaću (Rimljanima 6,14). JOŠ JEDNOM: 1. zakon (zahtev za savršenstvom) stvara pobunu i očaj, dok jedino „jednosmerna ljubav“ od Boga ka čoveku tj. blagodat donosi slobodu. Pavle tvrdi da zakon uvek optužuje, a blagodat uvek oslobađa. 2. Hrišćanin, opravdan verom, više nije vezan zakonom kao sredstvom, načinom za postizanje Božje naklonosti, čime se ukida, otklanja, neutrališe pritisak krivice i sramote. Sramota i krivica parališu, a blagodat pokreće čoveka. Prethodno objašnjeno je suština duhovne borbe koju većina religijskih sistema previđa, fokusirajući se samo na moralisanje, spoljašnje držanje zakona i spoljašnju svetost. Većina religijskih sistema ide na ruku neprijatelju stvarajući svojim plitkim, uskogrudim, cepidlačećim, farisejskim objašnjenjem duhovnih stvarnosti svojevrsan duhovni zatvor. U tom duhovnom zatvoru neprijatelj kao oružje protiv čoveka ne koristi samo greh, zakon i krivicu i sramotu kao urođeni odgovor na greh, već ih kroz ta nametnuta pogrešna objašnjenja duhovnih stvarnosti pojačava do stanja potpunog beznađa, očaja i ropstva. Evo kako su taj mehanizam ropstva koji funkcioniše kroz krivicu i sramotu U PRAKSI opisali protestantski teolozi: 1. Krivica kao pravni pritisak: Krivica je usmerena na ono što smo uradili. Neprijatelj (Biblija ga naziva tužitelj, opadač) koristi zakon da bi stalno podsećao čoveka na prestup. Taj pritisak stvara strah od kazne, a strah parališe ljubav. Čovek koji se plaši Boga ne može da ga voli; on samo pokušava da ga „umilostivi“, što je opet oblik trgovine i ropstva. 2. Sramota kao ontološki pritisak: Sramota je mnogo dublja i opasnija – ona je usmerena na ono što jesmo. Dok krivica kaže „pogrešio si“, sramota kaže „ti si greška“. Sramota tera čoveka da se krije (kao Adam u vrtu). Kada se čovek krije od Boga, on prekida jedini dotok sile koja može da ga promeni. 3. Mehanizam ropstva: Neprijatelj zna da čovek koji se oseća prljavo i bezvredno nema hrabrosti da pristupi prestolu blagodati. On koristi sramotu da ubedi osobu da je „previše duboko pala“ ili da je „licemerno“ ponovo tražiti oproštaj. Tako osoba ostaje u grehu ne zato što ga nužno voli, već zato što POGREŠNO oseća da nema gde drugde da ode. Greh postaje tamnica, a sramota su rešetke. Izlaz: Samo nezasluživa milost tj. blagodat razbija ovaj mehanizam jer ona udara u koren: 1. Rešava krivicu: Hristova žrtva je zakonski dovoljna; Tužitelj više nema dokazni materijal. 2. Uklanja sramotu: Bog prihvata osobu i „oblači je“ u Hristovu pravdu. Čovek više nije „prljav“, već je prihvaćen u Božiju porodicu kao „sin/ćerka“. Znači: Kada taj pritisak nestane, nestaje i „sila greha“. Čovek više ne beži od Boga, već ka Bogu, čak i kada padne. To je jedina sloboda koja suštinski menja ljudsko srce, a ne samo spoljašnje ponašanje, s obzirom da je svaki pokušaj da se sramota pobedi sopstvenom svetošću zapravo „farisejska zamka“ koja samo pojačava ropstvo. Hvala i slava Bogu na ovom mehanizmu spasenja, ovoj radosnoj vesti!

Koliko ja shvatam, biti slobodan od zakona znači biti slobodan od osude zakona, od nadležnosti zakona tj. njegove jurisdikcije. Biti pod blagodaću znati biti slobodan od te nadležnosti i osude. naravno, ne u smislu dozvole za namerno grešenje, već dozvole da grešimo iz slabosti i nenamernoi dok kroz procers preobražaja Bog postepeno čini da sila greha u našem grešnom, telu bude stavljana pod kontrolu. misli, sad imaju i metodisti, ti veslijanski pravci gde su i nazareni i adventisti koji insisitiraju d aBog može da pobedu trenutno, i to jeste, ali ima bar 3 razloga zašto to ultra retko radi. To je sad druga tema.

Voleo bih da diskutujemo o razumevanju Zakona kao sile greha. Pokušao sam na jednoj FB grupi, pa sam na kraju morao sve sam da odgovorim u vezi mog shvatanja. Nadam se da ovde ima više razmišljanja i inventivnosti.