Dragan

Nemam nikakav problem sa bilo kojim crkvenim učenjem dokle god je ono u skladu sa učenjem proroka, apostola i Gospoda Isusa Hrista. Čitam tumačenja svetih otaca kao i mišljenja današnjih teologa, i prihvatam sve za šta sam osvedočen da je u skladu sa Biblijom. Naravno postavlja se logično pitanje ko sam ja da prosuđujem reči svetih ljudi koji su možda život dali kao mučenici, ili mišljenja teologa koji decenijama istražuju pitanja vere?! Koliko god to nekome zastrašujuće izgledalo, Bog je na svakog od nas stavio odgovornost da mislimo svojom glavom, da imamo svoju veru i svoja ubeđenja, umesto da slepo prihvatamo mišljenja verskih autoriteta. Sam apostol Pavle - veći i važniji tumač vere od svih nakon njega - pohvalio je i nazvao plemenitim one koji su proveravali ono što ih je učio (Dela 17:11). Što se tiče mojih ličnih verovanja, verovatno su bliža onome što piše u pravoslavnom ketehizisu od onoga što se trenutno uči na Bogoslovskom fakultetu recimo, gde uče da je Potop legenda, da je evolucija istinita i slično... Ako se osećaš pozvanim da ispravljaš krivoverja, eto posla koliko ti drago.

Ne razumem čemu opiranje principu da „Biblija tumači samu sebe“, njega nisu izmislili protestanti, on je poznat u svim hrišć. tradicijama i u sva vremena. On prosto znači da je najbolji vodič za razumevanje biblijskog teksta nije spoljni izvor, nego drugi biblijski tekstovi i unutrašnja logika biblijskog teksta. Ovaj princip podrazumeva da je Biblija celina, da su različite knjige Biblije, iako nastajale u različito vreme i od različitih autora, u unutrašnjoj teološkoj harmoniji. Biblija ima vlastitu teološku logiku, ona se ne tumači primarno filozofijom, tradicijom ili subjektivnim mišljenjem, nego u skladu s celinom biblijske poruke. Ovaj princip su shvatali i (više ili manje) poštovali i takozvani crkveni oci i učitelji crkve, pa zbog toga mi njihovo mišljenje i uvažavamo, a koriste ga naravno i današnji teolozi. Dakle, princip „Biblija tumači samu sebe“ polazi od uverenja da Pismo poseduje unutrašnju logiku i autoritet. Crkveni autoriteti na čija tumačenja se pravoslavni oslanjaju su takođe koristili ovaj princip, bili su odlični poznavaoci Biblije, povezivali su tekst sa tekstom, jedan razumevali u svetlosti drugih. Ali pritom nisu bili nepogrešivi tumači, o čemu svedoči prosta činjenica da se među sobom nisu u potpunosti slagali po mnogim pitanjima, a još više činjenica da je na neka njihova teološka shvatanja očigledno više uticala npr. grčka filozofija i kultura u kojoj su se obrazovali i oblikovali, nego Biblija. nadam se da sam bar malo doprineo ovoj temi. Meni je cela ova stvar oko razumevanja i tumečenja Biblije bitna ne da bi bio pametan u diskusijama, već da bi bolje razumeo šta mi Bog govori, da bi mogao bolje da mu služim. Još kratko sam na ovoj zemlji, najbitnije mi je da jednog dana Bog izgovori kako je zadovoljan mojim pokušajem da mu ugodim.