ZLATNO TELE

 Usporedi karakterizaciju Mojsija i Arona? Koji su motivi slični a što je različito? Koje su glavne karakteristike Boga u ovom poglavlju?

I evo mog malog istraživačkog rada u vezi ovog pitanja. Naravno i vi svi možete sudjelovati na ovoj temi

Prva karakteristika Mojsija koja se primjećuje u izvještaju o zlatnom teletu, a koju mu pripisuje narod je strogost (što se dogodi s tim čovjekom Mojsijem, koji nas je izveo iz zemlje egipatske Izl 32,1). No, da li je ta osobina pravedno pripisana Mojsiju? Znamo da svi nisu dali zlato da se napravi tele, sigurno ne leviti. Iz ovoga možemo zaključiti da je Mojsije bio nepopustljiv i zahtjevan kada je u pitanju čistoća vjere, dok za razliku od njega svećenik Aron popušta narodu, više zauzet za kult, za paradu, nego za čistoću vjere i Božjih zahtjeva. Također Mojsije ljubi žarko narod i spreman je za nj umrijeti, ali kad je u pitanju istina, čista vjera, pravda ostaje nepokolebiv. Bog je za njega sve. Aron pak slijedi nagon naroda. On popušta, misli da je narod sve.

Još jedna pozitivna Mojsijeva karakteristika u ovom događaju je njegov zagovor koji je uputio Bogu (Izl 32, 7-14). On u tom zagovoru ne brani stvar grešnog naroda, niti ispričava njegov grijeh. On kuca na Božje srce. Moli se da se Bog obrati i smiri svoj gnjev i ljutnju. Svoju molitvu potkrepljuje snažnim dokazima. Rezultat ovog zagovora nalazimo u Izl 32,14 gdje stoji da je Jahve odustao od svoga nauma da uništi narod.

 Pravu revnost za Boga je Mojsije iskazao kada se približio taboru. Tada je u svetom gnjevu razbio ploče svjedočanstva u podnožju brda. Zatim je pograbio tele, spalio ga ognjem i u prah satro. Također vidimo njegovu hrabrost i odlučnost, kada je za glavnog krivca prozvao svoga brata Arona (Izl 32,21). S druge strane Aron se ispričava svojim kukavičlukom, kao da je to sve samo po sebi došlo. On ne priznaje svoju krivnju.

Koliko je njegov grijeh bio težak možemo na kraju zaključiti iz teksta u Pnz 9,20: I na Arona se Jahve silno rasrdio, htio ga je uništiti. Tada se zauzeh i za Arona. Opet vidimo na djelu velikog zagovornika, koji je na kraju spasio i život svog brata Arona.

Ono što je zajedničko njima je da obojica revnuju za narod božji. Razlika je u tome što Mojsije posreduje i brine se za njih, a Aron im ugađa i vodi u idolopoklonstvo.

Još jedna stvar koju zamjećujemo je ta da obojica upućuju narod na Boga koji ih je izveo iz egipatske zemlje. Na tvrdnju koju je Gospod rekao Mojsiju: «Tvoj narod kojega si izveo iz egipatske zemlje…» Izl 32,7, Mojsije odgovara: «Tvoj narod kojega si Ti izveo…» Izl 32,11. Time Mojsije želi reći da je Jahve Bog taj kome pripadaju zasluge za taj čin. On sebe gubi iz vida. S druge strane Aron pažnju naroda usmjerava na saliveno tele, te zajedno s njim govori: «Ovo je tvoj bog, Izraele, koji te izveo iz zemlje egipatske» (Izl 32,4). Ovim činom Aron je zajedno s narodom prekršio prve dvije zapovijedi iz Dekaloga, kojeg je Mojsije dobio od Boga. Znamo da se ove dvije zapovijedi odnose na obožavanje Boga, prva govori o tome da ih je Jahve izveo iz Egipta, a druga da ne prave nikakve livene bogove.

Što se tiče Božjih karakteristika vezanim uz ovaj slučaj, možemo s pravom reći da je bio ljubomoran. To On i izriče u drugoj zapovijedi, na prvoj ploči. Njegov narod kojeg je on izveo iz Egipta se odrekao Jahve, pa se stoga i On odriče njega. To više nije njegov narod, nego narod tvrde šije, kojeg On želi istrijebiti. No na Mojsijev zagovor Gospod odustaje od nauma da na svoj narod svali nesreću kojom bijaše zaprijetio. Ovdje vidimo milostivog Boga koji oprašta svome narodu. Ta milost dalje ostvaruje spasenje.

Gospod je sačuvao narod, ali ne i krivce. O tome i čitamo u Izl 32,27.28. gdje se kaže da su leviti ubili oko tri tisuće ljudi. Ovdje se očituje Božja pravednost, a koju i sam prorok

Ezekiel ističe: «Onaj koji zgriješi, taj će i umrijeti» (Ez 18,20). No najvažnija Božja osobina u ovoj priči je njegova savršena ljubav. Nakon što su sagriješili Gospod se ustezao voditi narod u obećanu zemlju da ne bi istrijebio narod, jer su tvrdovrati (Izl 33,3). Ali na Mojsijev zagovor dalje u 14 stihu čitamo da je Bog ipak odlučio iz svoje velike ljubavi krenuti sa svojim narodom u obećanu zemlju.

I na kraju htio bih reći da se ta ljubav koju je tada pokazao očituje i danas. Kršćani za razliku od Izraelaca nemaju Mojsija kao zagovornika, ali imaju Krista koji ih zagovara pred Božjim prijestoljem.

 

 

by kainos

PREUZETI NA SEBE IME ISUSA HRISTA Robert K. Gaj

Preuzeti na sebe Hristovo ime znači verno se truditi da vidimo onako kako Bog vidi. Kako Bog vidi? Dok jedan deo ljudske rase osuđuje i proklinje drugi deo bez milosrđa, veliki roditelj svemira gleda na celu ljudsku porodicu sa očinskom brigom i roditeljskim obzirom jer je Njegova ljubav nepojmljiva.Treba da razumemo druge onakvima kakvi su, a ne onakvima kakvi smo mi.„Koliko često kažemo - ‘Ta osoba je pogrešila i ne može biti sledbenik Hrista’… Čujemo kako neki psuju i lažu… ili krše Šabat… Ne osuđujte te ljude jer ne znate Gospodnji plan za njih… Umesto toga, pružite im podršku. Može li iko od vas zamisliti da naš Spasitelj dozvoli da vi i vaši tereti nezapaženo prolazite pored Njega? Spasitelj je istim očima gledao Samarjanina, preljubnika, poreznika, gubavca, mentalno obolelog i grešnika. Svi su bili deca Nebeskog Oca. Svi su mogli biti otkupljeni.Možete li Ga zamisliti da odustaje od nekoga sa sumnjama o svom mestu u Božjem carstvu ili od bilo koga ko je na bilo koji način pogođen?

U Hristovim očima svaka duša ima beskrajnu vrednost. Niko nije predodređen za neuspeh. Večni život je moguć za sve.Da bismo preuzeli na sebe Hristovo ime, moramo ne samo videti onako kako On vidi, već moramo činiti Njegovo delo i služiti onako kako je On služio. Zapitajte se: „Poznajem li ikoga kome u životu nisu potrebne nebeske moći?ˮBog će činiti čudesa među nama kada se posvećujemo. Posvećujemo se kada da čistimo svoja srca. Čistimo svoja srca kad Ga slušamo, kajemo za svoje grehe, postajemo obraćeni, i volimo kao što je On voleo. Spasitelj nas je upitao: „Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate?”Verujem da Mu moramo verovati kada preuzmemo na sebe Njegovo ime. Spasitelj je rekao: „Ali, ne bude li [vaš život sazidan] na jevanđelju mome, a bude [sazidan] na delima ljudskim, ili na delima đavolovim, zaista, kažem vam, za kratko [ćete] se radovati delima svojim, i ubrzo dolazi kraj”.

Jednostavno, nema trajne radosti izvan Jevanđelja Isusa Hrista. Pitao sam se: „Šta bi im Spasitelj još mogao reći?ˮ Mislim da bi pitao: „Veruješ li mi?” Ženi koja je bolovala od krvarenja, rekao je: „Vera tvoja pomože ti; idi s mirom”.Jedan od omiljenih stihova mi je Jovan 4:4, koji glasi: „A valjalo Mu je proći kroz Samariju.”Zašto volim taj stih? Zbog toga što Isus nije morao da ide u Samariju. Jevreji njegovog vremena prezirali su Samarjane i putovali obilazeći oko Samarije. Ali Isus je odlučio da ode tamo kako bi pred svim ljudima po prvi put izjavio da je On obećani Mesija. Za ovu poruku, ne samo da je izabrao odbačenu grupu, već i ženu - ne bilo koju ženu, već ženu koja je živela u grehu - nekoga koga su u to vreme smatrali najnižom od najnižih.

Verujem da je Isus to učinio kako bi svako od nas uvek mogao razumeti da je Njegova ljubav veća od naših strahova, naših zavisnosti, naših sumnji, naših iskušenja, naših greha, naših razorenih porodica, naše depresije i anksioznosti, naše hronične bolesti, našeg siromaštva, ili zlostavljanja, ili očaja, i naše usamljenosti. On želi da svi znaju da ne postoji ništa ni iko koga On ne može isceliti i dovesti do trajne radosti. Njegova blagodat je dovoljna. On se spustio ispod svega. Moć njegovog Pomirenja je moć da prevaziđemo bilo koji teret u svom životu. Poruka žene na izvoru jeste da On zna naše životne okolnosti i da možemo uvek hodati sa Njim bez obzira na nivo na kom se nalazimo. Njoj i svakome od nas, On govori: „A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni.”Na bilo kom životnom putovanju zašto biste se ikada okrenuli od jedinog Spasitelja koji ima moć da vas isceli i izbavi? Bez obzira na cenu koju morate platiti kako biste Mu verovali, vredna je toga. Moja braćo i sestre, odlučimo da uvećamo veru u Nebeskog Oca i našeg Spasitelja, Isusa Hrista.

"Biti kršćanin znači oprostiti neoprostivo jer je Bog oprostio neoprostivo u vama." — C.S. Lewis, iz "Težine slave".

1. "Život je protraćen ako ne shvatimo slavu križa, ne cijenimo ga zbog blaga koje on jest, i ne prionemo uz njega kao najveću cijenu svakog zadovoljstva i najdublju utjehu u svakoj boli. Što je nekoć bila ludost za mi – raspeti Bog – moramo postati naša mudrost i naša moć i naše jedino hvalisanje na ovom svijetu.” - John Piper

2. "Bog nikada nije rekao da će putovanje biti lako, ali je rekao da će se dolazak isplatiti" - Max Lucado

3. "Božjem djelu obavljenom na Božji način nikada neće nedostajati Božje zalihe." - Hudson Taylor

4. "Zapamtite tko ste. Ne pristajte na kompromis ni za koga, iz bilo kojeg razloga. Vi ste dijete Svemogućeg Boga. Živite tu istinu." - Lysa Terkeurst

5. "Neka Božja obećanja obasjaju tvoje probleme." - Corrie Ten Boom

6. "Krist je doslovno hodao u našim cipelama." - Tim Keller

7. "Briga ne isprazni sutrašnjicu od svoje tuge; ona danas prazni svoju snagu." - Corrie Ten Boom

8. "Volja Božja neće nas odvesti tamo gdje nas milost Božja ne može održati." - Billy Graham

9. "Vjera ne uklanja pitanja. Ali vjera zna kamo ih odvesti." - Elisabeth Elliot

10. "Bog će te dočekati gdje jesi kako bi te odveo kamo On želi da ideš." - Tony Evans

11. "Najbolje i najljepše stvari na ovom svijetu ne mogu se vidjeti niti čuti, već se moraju osjetiti srcem." - Helen Keller

12. "Svi smo suočeni s nizom sjajnih prilika briljantno prerušenih u nemoguće situacije." - Chuck Swindoll

On 21. 10. 2024. at 11:25, καιnos said:

Biti kršćanin znači

.

KRŠĆANIN! = KRIST - ijan!
=========
Krist = POMAZANIK

Onaj koji je POMAZAN – taj je Krist

Oni koji su POMAZANI su – KRISTIJANI – KRŠĆANI
-----------------
ONAJ Koji pomazuje ljude, je Bog Otac Jedini YHVH.

Bog Jedini Otac YHVH je i svoga SINA Yehoshuu,

POMAZAO – UČINIO – Kristom = Pomazanikom!
………………
DJELA APOSTOLSKA 2,36

Pouzdano dakle neka znade sav dom Izraelov

da je toga Isusa kojega vi razapeste

BOG = OTAC YHVH -
UČINIO I GOSPODINOM I KRISTOM.
.....................
Kršćanin je onaj kome je Jedini BOG -
Otac YHVH
a NE - SIN od Boga Jedinog Oca YHVH
Gospodin Yehoshua.
------------------

SVI prvi istiniti Kršćani su bili ŽIDOVI.
Bog Židova je Otac YHVH.

Pravi Židov je onaj koji je
PRVENSTVENO OBREZAN U SRCU!

Onaj koji poštuje 10BZ!
---------------
.

1. Božja Zapovjest –

DA LI JE POŠTUJEŠ?
========
IZLAZAK 20,2

"Ja sam JAHVE, BOG tvoj,
koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva.
,,,,,,,,,,,,,,,,
YHVH JE Jedini BOG Otac, A NE SIN Gospodin Yehoshua
YHVH je izveo iz Egipta, a NE SIN Gospodin Yehoshua

-------------

IZLAZAK 20,3

Nemoj imati drugih bogova uz mene.
,,,,,,,,,,,,,,,,,
NEMOJ IMATI SINA Gospodina Yehoshuu
KAO BOGA - UZ Jedinog BOGA Oca YHVH

---------------

Svak onaj koji NE poštuje 10BZ,
a naročito NE poštuje 1.BZ
sigurno neće do Raja doč!

--------------

Biblijska misao: "I budite jedni drugima mili, milosrdni, praštajući jedni drugima, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama." (Efescima 4:32) Pouka: Ovaj stih iz Poslanice Efescima nas podsjeća na važnost međusobne ljubavi, milosrđa i oprosta. Kao što nam je Bog oprostio naše greške kroz Hrista, isto tako i mi trebamo jedni drugima praštati. Oprost je ključan za izgradnju zdravih odnosa i stvaranje mira u zajednici. Kako bi ovo primenili u svakodnevnom životu, nastojte pokazivati saosećanje i razumevanje prema drugima. Kada nas neko povredi, setimo se koliko nam je oprost donio smirenje i pružimo isto milosrđe drugima. Oprost ne samo da oslobađa osobu kojoj je upućen, već i donosi mir i olakšanje onome ko oprašta, omogućavajući da se ne nosimo s teretom gorčine i ljutnje.

On 06. 11. 2024. at 23:12, Logos said:

Biblijska misao: "I budite jedni drugima mili, milosrdni, praštajući jedni drugima, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama." (Efescima 4:32) Pouka: Ovaj stih iz Poslanice Efescima nas podsjeća na važnost međusobne ljubavi, milosrđa i oprosta. Kao što nam je Bog oprostio naše greške kroz Hrista, isto tako i mi trebamo jedni drugima praštati. Oprost je ključan za izgradnju zdravih odnosa i stvaranje mira u zajednici. Kako bi ovo primenili u svakodnevnom životu, nastojte pokazivati saosećanje i razumevanje prema drugima. Kada nas neko povredi, setimo se koliko nam je oprost donio smirenje i pružimo isto milosrđe drugima. Oprost ne samo da oslobađa osobu kojoj je upućen, već i donosi mir i olakšanje onome ko oprašta, omogućavajući da se ne nosimo s teretom gorčine i ljutnje.

Ja bih još dodao da je oprost radi nas samih a ne radi drugih, Jer kad oprostimo mi više ne boravimo svojom pažnjom na mestu u našem umu gde se nalaze misli koje nas podsećaju na povredu koja nam je naneta. Stavili smo te misli u zaborav. One ostaju u našem sećanju ali mi više tamo ne boravimo svojom pažnjom. Tako da ako smo stvarno oprostili mi smo i zaboravili.

A to znači da ne posvećujući više pažnju tim mislima mi oslobađamo sebe od gneva, besa, ljutnje, nezadovoljstva koje su nam te misli donosile . A sa oslobođenjem mi Dopuštamo našoj DNK da se razvije i omoćući ćelijama da obavljaju svoje poslove na održavanju života i tako čuvamo svoje zdravlje.

Tako je oprost uslov za život u radosti.

A da bi smo oprostili mi moramo nekako u svom umu opravdati čoveka koji nas je povredio. A da bi smo opravdali moramo se staviti u kožu tog čoveka, pa videti, da nismo mi na neki način isprovocirali njegovu reakciju. Možda mu je naišo loš dan, možda je već bio nervozan zbog nečega pa smo mu legli ko so na ranu. I kad opravdamo toga, mi smo tek onda spremni da oprostimo. I kad nas napadnu osuđujuće misli mi možemo da im odgovorimo opravdavajućim mislima i sprečimo ih da nas ponovo dovode u loše raspoloženje provocirajući naše loše ponašanje prema toj osobi.

Tako se oprostivši mi oslobađamo od zla na koje nas naš intelekt nagovara .

Edited November 8Nov 8 by rale

Duhovno Krštenje

U ovom tekstu ćemo govoriti o Krštenju, Ali ne o onom Krštenju na koje su svi navikli, nego o onom pravom krštenju koje dolazi od Boga a ne od ljudi. Reč je o krštenju duhovnom Vodom i Duhom istine.

Da bismo razumeli šta je to duhovna voda poslužićemo se slikom krštenja u vodi. Krštenje znači pranje: Da bi smo mogli da izađemo pred Boga, mi moramo da budemo oprani od svake prljavštine i greha. Prolazak Izraelaca kroz Crveno More , More vode, U obećanu zemlju je samo slika prelaska Duhovnih Izraelaca kroz duhovnu vodu. U carstvo nebesko, Novu Zemlju koju treba da nasledimo.

Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga, a Bog se ne može videti telesnim očima nego se može videti očima uma kroz veru. Jer da bismo mi otvorili oči svoga uma da o nečemu istražujemo , to mi moramo da budemo sposobni da poverujemo da to nešto postoji. Zato je ta naša vera kao voda kroz koju mi prolazimo, i zalazimo u duhovni svet , svet našega uma i svet Božijega uma, jer smo po obrazu Božijem stvoreni.

Ta naša vera je Duhovna voda koja nas pere od svakoga greha i omogućava da čisti stanemo pred Gospoda. Ta naša vera nam omogućava da se očistimo i tako stanemo pred Boga koji živi tu u nama , u carstvu nebeskom koje je deo nas samih. Jer Hristos kaže da Carstvo nebesko nije daleko od nas,

nego da je tu u nama. Tako mi možemo da razumemo da je nebo svet naših misli, deo našeg uma.

Možemo da razumemo da kada se govori o carstvu nebeskom da se govori o tome kako mi treba da naučimo da vladamo svojim umom i svojim mislima kao svojim podanicima. Jer čovek koji ne ume da vlada svojim mislima,

on postaje sluga svojim mislima, i umesto da vlada svojim carstvom on postaje sluga u carstvu u kojem bi trebalo da vlada.

Spoznavši sve to kroz veru mi spoznajemo Gospoda, jer mi smo ćelije njegovog uma i razumemo kako on ima problema da vlada svojim umom pored nas neposlušnih. Razumemo da je Gospod u velikim problemima i da će morati da preduzme ozbiljne korake kako bi svoj um i svoju dušu doveo u red. Očekujemo drugi Hristov dolazak.

Toliko o pranju kroz veru kao kroz duhovnu vodu; Hajde sada da vidimo šta je to krštenje Duhom Istine. Jer Sv Jovan Krstitelj kaže da će nas On, Gospod, krstiti duhom istine. Pa hajde da vidimo šta je Istina i kako ona nastaje.

Našu istinu čine naša, uverenja, ubeđenja, razna iskustva, obrazovanje, i najvećim delom vaspitanje. Deca ne preispituju postupke svojih roditelja, nego to prihvataju kao dobar model ponašanja. Tako da mi kroz vaspitanje dobijemo najviše zabluda a vrlo malo istine.

Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda.

Mi kroz našu istinu sudimo o svetu oko sebe i o deševanjima u njemu. Pa kada je naša istina sačinjena od zabluda, onda će naš sud biti pogrešan. A posledica pogrešnog suda i pogrešnih misli su loša osećanja poput gneva, besa, ljutnje, straha. A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati? Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Znači od Istine koja je u nama zavisi kakav ćemo sud imati.

A od suda kakva ćemo osećanja imati, a od osećanja zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može ponašanje biti u svetom duhu, a da se živi u zabludi. Što će reći: da bi se Sv. Duh trajno nastanio u nama, mi prvo moramo izaći iz svojih zabluda.

Postavlja se pitanje: Kako ćemo izaći iz svojih zabluda? Pa istim putem kojim smo i došli u zabludu. Jer čineći zlo mi smo u svom umu opravdavali to i došli u zabludu tako ćemo čineći dobro opravdavati to i u svom umu izgraditi istinu.

Adam je neposlušnožću Bogu pao u greh, a mi ćemo poslušnošću izaći iz greha. Gospod je govorio da treba da budemo milostivi, da praštamo, da ljubimo čak i neprijatelje svoje.Tako radeći mi ćemo pravdajući ta svoja dela u svom umu izgraditi Istinu i omogućiti da se u nama nastani Duh Istine, Sveti duh, Duh ljubavi. I na taj način ćemo biti kršteni Duhom Istine, Čitajući sveto Pismo i kroz veru i poslušnost Gospodu naš um će se promeniti, i u nama će se nastaniti Gospod, A on kao istina koja je u nama će biti izvor našeg ispravnog suda, naših lepih osećanja i duha koji dolazi sa tim lepim osećanjima: Osećanjima radosti, ljubavi, milosti, zahvalnosti.

A svi znamo kakvog su duha oni koji imaju takva osećanja.Ta osećanja su ujedno i plodovi Svetoga duha i nagrada za našu veru i naš trud.

Ta osećanja su duhovno vino I krv Hristova koja se za nas prolila. U Otkrovenju Gospod kaže da ko pobedi dobiće novo Ime. A Bog nas ne poznaje po tome kako se mi ovde zovemo, da bi to bilo naše ime pred Bogom. U Bibliji su imena oznake karaktera. Tako Emanuel znači :Bog je s nama. Mihael znači: Onaj koji je kao Bog. Gabrijel je Božija sila, David znači: Moj Ljubljeni. Izrael je Onaj koji je video Boga, Jakov je pobednik

Kada budemo duhovno kršteni Od Boga koji živi u nama ,onda dolazi do promene našeg karaktera. I mi od jednog zlog čoveka postajemo jedan dobar čovek. Dolazi do promene našega karaktera i tako mi dobijamo novo ime, novi karakter.

Nas Bog ne zna po našim imenima kojima se ovde zovemo već nas zna po našem karakteru, i doziva nas po našem karakteru. Pa je Jakovu posle Borbe sa njim promenio ime u Izrael, jer je video Boga. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga.

Iz svega rečenog možemo videti kako izgleda čovek koji je Kršten, duhovnom vodom i duhom Istine koja dolazi od Boga kojega možemo naći u Sv. Pismu.

13 hours ago, rale said:

Ta naša vera je Duhovna voda koja nas pere od svakoga greha i omogućava da čisti stanemo pred Gospoda. Ta naša vera nam omogućava da se očistimo i tako stanemo pred Boga koji živi tu u nama , u carstvu nebeskom koje je deo nas samih.

Zar nas ne čisti Kristova krv od svih grijeha?

On 24. 11. 2024. at 10:08, καιnos said:

Zar nas ne čisti Kristova krv od svih grijeha?

Da, ali ja ovde pojašnjavam kako se to dešava, jer ljudi znaju pogrešno da veruju da je dovoljna vera i krv Hristova će ih očistiti. A istina je da su potrebna dela kao posledica vere kako bi se u nama razvila ljubav koja je krv Hristova. I da nas zapravo čisti ta krv koja je u nama a ne neka tamo koju samo verujemo. Dakle moramo u sebi imati Hristovu krv kako bi bili očišćeni. Jer Hristova krv je ljubav prema bližnjima, i ako je imamo ona nas čisti, a ako nemamo ljubav prema bližnjima, nema ništa od očišćenja.

Edited November 25Nov 25 by rale

Imao sam prilike da gledam na jutubu kako katolici uveravaju vernike da su spačeni silaskom svetoa duha jer su počeli da pričaju u jezicima. Oni ono blebetanje zovu govorom u jezicima, I sad je vernik očišćen i spašen. E tu je velika prevara, jer niko ne objašnjava da je Sveti duh duh ljubavi među braćom, duh bratoljublja i ljubavi prema bližnjima. I da tek kad čovek ima ljubav prema bližnjima biva stvarno očišćen Krvlju Hristovom i kršten duhom Ljubavi, Svetim duhom.

Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех. Jevrejima 1.9

Dakle se pomazanje Božije ogleda u pomazanju uljem radosti.

Ta ako se ko pita da li je pomazan od Boga neka sebe preispita koliko u njemu ima ljubavi prema bližnjima jer je u toj ljubavi radost.

Koliko u njemu ima milosti, zahvalnosti, smisla, mira, jer je u svemu tome radost i sve su to radosna osećanja. I onda će mu biti sasvij jasno da li je i koliko pomazan od Boga.

Edited December 2Dec 2 by rale