Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Molitva našem nebeskom Ocu

Isus je podučavao: »Stoga se uvek morate moliti Ocu u ime moje« (3 Nefi 18:19).

Molitva je jedan od najvećih blagoslova koje imamo dok smo ovde na zemlji. Kroz molitvu možemo svakodnevno komunicirati s našim Nebeskim Ocem i tražiti njegovo vodstvo. Molitva je iskren, otvoren razgovor s našim Nebeskim Ocem. Trebamo se moliti Bogu i nikome drugome. Ne molimo se nijednom drugom biću niti ičemu što je načinio čovek ili Bog: „Ja sam Gospod, tvoj Bog... Nemoj imati drugih bogova osim mene." (Izlazak 20:3-5).

 Zašto se molimo?

 Molitva je bila važan dio jevanđelja od početka sveta. Anđeo Gospodnji zapovedio je Adamu i Evi da se pokaju i prizivaju Boga u ime Sina: "Stoga, sve što budeš činio činićeš u ime Sina, i pokajaćeš se i prizivaćeš Boga u ime Sina zauvek." (Mojsije 5:8). Ovu zapovest nikada Bog nije povukao nazad. Molitva će nam pomoći da se približimo Bogu. Naše molitve utiču na sve naše misli, reči i dela. Trebamo da se molimo za snagu da se odupremo iskušenjima Sotone i njegovih sledbenika.  

"Zaista, zaista, kažem vam, morate uvek bdeti i moliti se, da vas đavo ne bi iskušao i zasužnjene poveo za sobom." (3 Nefi 18:15).                                              

"Moli se uvek, da možeš da izađeš kao pobednik; da, da možeš da pobediš Sotonu, i da pobegneš iz ruku slugu sotonskih koje podržavaju njegovo delo." (UiZ 10:5). Trebamo da se molimo i da priznamo svoje grehe Bogu i tražimo da nam oprosti.                                         "Ne govori: O, Bože zahvalni smo ti što smo bolji od braće naše, već radije kaži: O, Gospode oprosti mi nedostojnost moju, i u milosti se seti braće moje – da, svaki put priznaj pred Bogom nedostojnost svoju." (Alma 38:14).

Trebamo da se molimo za Božje vođstvo i pomoć u svom svakodnevnom životu. Takođe treba da se molimo i za naše porodice i prijatelje, naše susede, naše useve i stoku, naš svakodnevni posao i naše druge aktivnosti. Trebamo da se molimo za zaštitu od naših neprijatelja.                                                                             

"Stoga, neka vam Bog podari, braćo moja, da počnete da ispoljavate svoju veru ka pokajanju, da počnete da prizivate Njegovo sveto ime, da bi On imao milosti prema vama; Da, vapite Njemu za milost, jer je On moćan da spase. Da, ponizite se i istrajte u molitvi Njemu. Vapite Njemu kada ste na poljima svojim, da, za sva stada svoja. Vapite Njemu u kućama svojim, da za sve ukućane svoje, i ujutro, i u podne, i uveče. Da, vapite Njemu protiv moći neprijatelja svojih. Da, vapite Njemu protiv đavola, koji je neprijatelj svake pravednosti. Vapite Njemu za useve polja svojih, da možete napredovati u njima. Vapite za stada na poljima svojim, da se namnože. Ali, to nije sve, morate izlivati duše svoje u odajama svojim i skrovitim mestima svojim, i u pustinji vašoj. Da, a kada ne vapite Gospodu, nek asrca vaša budu ispunjena, upućena u molitvi Njemu neprestano za dobrobit vašu, a i za dobrobit onih koji su oko vas." (Alma 34:17-27)                                                                                                                        Trebamo da se molimo da izrazimo ljubav prema našem Nebeskom Ocu i kako bismo se osećali bliži njemu. Trebamo da se molimo našem Nebeskom Ocu da bi mu zahvalili za svako dobro i utehu, kao i za sve što nam daje svaki dan.                                                                  "Za sve zahvaljujte. Jer je to za vas Božja volja u Hristu Isusu." (1 Solunjanima 5:18)

Moramo da se molimo da bi tražili od našeg Nebeskog Oca snagu da živimo po jevanđelju.

Trebamo da se molimo kako bismo mogli da ostanemo na tesnom i uskom putu koji vodi u večni život. Moramo da se molimo Bogu, izvoru sve pravednosti, tako da možemo biti pravedni u našim mislima, rječima i delima.

Kada se trebamo moliti?

 Možemo da se molimo kad god osećamo potrebu za komunikacijom s našim Nebeskim Ocem, bilo to u našim mislima tiho ili na glas. Ponekad trebamo biti sami negde gde možemo da mu izlijemo svoju dušu: "Nego, kad se moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vrata i moli se svome Ocu, koji je u tajnosti, i uzvratiće ti tvoj Otac, koji gleda u tajnosti". (Matej 6:6). Osim toga, možemo da se molimo tokom naših svakodnevnih aktivnosti. Možemo se moliti dok smo na crkvenom sastanku, kod kuće, hodajući putem ili ulicom, radeći, pripremajući obrok, ili gde bi se god nalazili i što bi god radili. Možemo da se molimo u bilo koje doba dana ili noći. Možemo da se molimo kad smo sami ili kad smo s drugim ljudima. Možemo da se molimo u mislima  celo vreme ako želimo. "Da, a kada ne vapite Gospodu, nek srca vaša budu ispunjena, upućena u molitvi Njemu neprestano za dobrobit vašu, a i za dobrobit onih koji su oko vas." (Alma 34:27). Možemo se zaista moliti uvek: "Moli se uvek..." (UiZ 10:5).

Ponekad možda nećemo imati želju za molitvom. Možda ćemo biti ljuti, ili obeshrabreni, ili uznemireni. U tim se trenucima posebno trebamo potruditi u molitvi: "I evo, ljubljena braćo moja, opažam da još uvek promišljate u srcima svojim, i žalosti me što moram da govorim o ovome. Jer budete li poslušali Duha koji čoveka uči da se moli, znaćete da morate da se molite, jer zao duh ne uči čoveka da se moli nego ga uči da ne sme da se moli. Ali gle, kažem vam da se morate uvek moliti i ne klonuti, da ništa ne smete izvršavati za Gospoda ukoliko se prvo ne pomolite Ocu u ime Hristovo, da vam posveti čin vaš, da čin vaš može biti za dobrobit duše vaše." (2 Nefi 32:8-9).

Svako se od nas lično treba moliti barem svako veče i svako jutro. Sveta pisma govore o molitvi ujutro, u podne i naveče: "Vapite Njemu u kućama svojim, da za sve ukućane svoje, i ujutro, i u podne, i uveče." (Alma 34:21).

Zapoveđeno nam je da održavamo porodične molitve tako da naše porodice mogu biti blagoslovljene:

"U porodicama svojim molite se Ocu, uvek u ime moje, da žene vaše i deca vaša blagosloveni budu." (3 Nefi 18:21). Tako se od nas očekuje da se molimo kao porodica svako jutro i svako veče.

Mi takođe imamo povlasticu da se molimo kako bismo izrazili zahvalnost i zatražili blagoslov za hranu pre svakog obroka. Mi otvaramo i zatvaramo sve naše crkvene sastanke s molitvom. Zahvaljujemo Gospodu na njegovim blagoslovima i tražimo njegovu pomoć tako da ga obožavamo  na način koji je njemu ugodan.

Kako se trebamo moliti?

 Bez obzira gde se nalazimo, bilo da stojimo uspravno ili klečimo, bilo da se molimo na glas ili tiho, bilo da se molimo osobno ili u grupi, uvek trebamo da se molimo u veri, "srca iskrenog, sa pravom namerom, imajući veru u Hrista." (Moroni 10:4)

Dok se molimo našem Nebeskom Ocu, trebamo mu reći šta zaista osećamo u svojem srcu, poveriti mu se, tražiti njegovo oproštenje, preklinjati ga, zahvaljivati mu, izražavati svoju ljubav prema njemu. Ne bismo trebali ponavljati beznačajne reči i izraze.  "Kad se molite, ne brbljajte kao neznabošci jer oni misle da će zbog mnogo reči biti uslišeni. Ne budite, dakle, kao oni jer vaš Otac zna šta vam je potrebno i pre nego što ga zamolite." (Matej 6:7-8) Uvek trebamo tražiti da bude njegova volja, sećajući se da ono što želimo nije uvek najbolje za nas: "I šta god zaištete od Oca u ime moje, što je ispravno, verujući da ćete primiti, gle, daće vam se." (3 Nefi 18:20) Na kraju molitve završavamo u ime Isusa Krista "Morate se, stoga, uvek moliti Ocu u ime moje." (3 Nefi 18:19) Naše su iskrene molitve uvek uslišane. Ponekad odgovor na naše molitve može biti ne, jer ono što smo tražili možda nije najbolje za nas. Ponekad je odgovor da, i mi imamo topao, ugodan osjećaj o onome što trebamo da učinimo. "gle, kažem ti, moraš da proučiš to u umu svome, onda moraš da me upitaš da li je to ispravno, a ako je to ispravno izazvaću da grudi gore u tebi; stoga ćeš osetiti da je to ispravno. Ali ako to nije ispravno takva osećanja imati nećeš, nego će ti misli zamreti i zbog toga ćeš zaboraviti ono što je pogrešno." (UiZ 9:8-9) Ponekad je odgovor »pričekaj malo«. Odgovor na naše molitve primamo u vreme i na način za koji Gospod zna da će nam najviše pomoći. Ponekad Gospod odgovara na naše molitve kroz druge ljude. Dobar prijatelj, muž ili žena, roditelj ili drugi član porodice, crkveni vođa, misionar – bilo ko od ovih pojedinaca može biti nadahnut da izvrši dela koja će biti odgovor na naše molitve. Primer ovoga je iskustvo mlade majke čije je dete bilo ozleđeno u nezgodi kod kuće. Ona nije imala načina da dete odvede kod lekara. Bila je nova u susedstvu i nije poznavala svoje susede. Mlada se majka pomolila za pomoć. Nakon nekoliko minuta sused je došao na vrata govoreći: »Imao sam osećaj da trebam da dođem i da vidim da li vam je potrebna pomoć.« Sused je pomogao mladoj majci da odvede dete kod lekara.

Bog nam često daje moć kako bi nam pomogao odgovoriti na vlastite molitve. Dok se molimo za pomoć, trebamo učiniti sve što možemo kako bismo ostvarili ono što želimo. Dok god živimo po jevanđelju Isusa Hrista i uvek se molimo, imat ćemo radost i sreću. »Ponizan budi, a Gospod će, Bog tvoj, voditi tebe za ruku i uslišati molitve tvoje.« (UiZ 112:10).