Učenja Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - Pad Adama i Eve

Adam i Eva su bili prvi koji su došli na zemlju.

Bog je pripremio ovu zemlju kao dom za svoju decu. Adam i Eva bili su izabrani da budu prvi ljudi koji će živeti na zemlji (vidi Mojsije 1:34; 4:26). Njihov udeo u planu našeg Oca bio je da uvedu smrtnost u svet. Oni su trebali biti naši praroditelji. (Vidi UiZ 107:54–56.)

Adam i Eva bili su među najplemenitijom decom našeg Oca. U predzemaljskom svetu Adam je bio Mihajlo arhanđeo (vidi UiZ 27:11; Judina 1:9). Naš ga je Nebeski Otac izabrao da vodi pravedne u bici protiv Sotone (vidi Otkrivenje 12:7–9). Adam i Eva bili su predodređeni da postanu naši praroditelji. Gospod je obećao Adamu velike blagoslove: »Tebe ja postavih da budeš glavom. Mnoštvo će naroda proizići iz tebe, i ti si knez nad njima zauvek« (UiZ 107:55).

Eva je bila »majka svim živima« (Mojsije 4:26). Bog je spojio Adama i Evu u braku zato što »nije dobro da čovjek bude sam« (Mojsije 3:18; vidi i 1. Korinćanima 11:11). Ona je podelila Adamovu odgovornost i podelit će također njegove večne blagoslove.

Edenski vrt

 Kad su Adam i Eva bili stavljeni u Edenski vrt, još uvek nisu bili smrtni. U tom stanju »nikakve dece imali ne bi« (2. Nefi 2:23). Nije bilo smrti. Imali su fizički život jer su se njihovi duhovi nalazili u fizičkim telima načinjenima od praha zemaljskog (vidi Mojsije 6:59; Avram 5:7). Imali su i duhovan život jer su bili u prisustvu Boga. Još uvek nisu bili razlikovali između dobra i zla.

Bog im je zapovedio da imaju decu. Rekao je: »Plodite se i množite i napunite zemlju, i sebi je podložite! Vladajte nad… svim živim stvorovima što puze po zemlji« (Mojsije 2:28). Bog im je rekao da mogu slobodno jesti sa svakog stabla u vrtu osim jednoga, stabla spoznaje dobra i zla. O tom je stablu Bog rekao: »U onaj dan u koji s njega okusiš, sigurno ćeš umreti« (Mojsije 3:17).

Sotona je, ne znajući plan Božji ali nastojeći da ga uništiti, došao Evi u Edenskom vrtu. Nagovorio je da jede od ploda sa stabla spoznaje dobra i zla. Uverio je da ona i Adam neće umreti, već da će »biti kao bogovi koji razlučuju dobro i zlo« (Mojsije 4:11). Eva je popustila iskušenju i jela plod. Kad je Adam saznao što se dogodilo, on je također odlučio jesti. Promene koje su došle na Adama i Evu zato što su jeli plod nazivaju se Pad.

 Odvajanje Adama i Eve od Boga

 Zato što su Adam i Eva jeli plod stabla spoznaje dobra i zla, Gospod ih je poslao iz Edenskog vrta u svet. Njihovo se fizičko stanje promenilo kao rezultat toga što su jeli zabranjeni plod. Kao što je Bog obećao, postali su smrtni. Oni i njihova deca iskusit će bolest, bol i fizičku smrt.

Zbog svojeg prestupa Adam i Eva takođe su pretrpeli i duhovnu smrt. To je znači da su oni i njihova deca bili odvojeni od Boga i nisu mogli da hodaju i razgovaraju s Bogom licem u lice. Adam i Eva i njihova deca bili su odvojeni od Boga i fizički i duhovno.

 Veliki su blagoslovi proizišli iz tog prestupa

 Neki ljudi veruju da su Adam i Eva počinili ozbiljan greh kad su jeli sa stabla spoznaje dobra i zla. Međutim, Sveta pisma posljednjih dana pomažu nam da razumemo da je njihov Pad bio neophodan korak u planu života i veliki blagoslov za sve nas. Zbog Pada mi smo blagoslovljeni fizičkim telima, pravom biranja između dobra i zla, te mogućnošću da steknemo večni život. Nijedna od ovih povlastica ne bi bila naša da su Adam i Eva ostali u vrtu.

Nakon Pada Eva je rekla: »Da ne beše prestupa našega, nikad mi potomstva [dece] imali ne bismo i nikad razaznali dobro od zla, ni spoznali radost otkupljenja svojega, ni život večni što ga Bog svim poslušnima daje« (Mojsije 5:11).

»A evo, gle, da ne prestupi, Adam ne bi pao [bio isključen iz prisustva Božjeg], već bi ostao u vrtu edenskomu. I sve što beše stvoreno, moralo bi ostati u onom stanju u kojemu beše, pošto bi stvoreno. … I oni nikakve dece imali ne bi. Ostali bi, dakle, u stanju nevinosti, nemajući radosti, jer bedu poznavali ne bi, dobro ne čineći, jer greha poznavali ne bi. No, gle, sve beše učinjeno u mudrosti onoga koji sve znade.

Adam pade da bi ljudi bili, a ljudi jesu da bi radost imali.« (2. Nefi 2:22–25).