RAZJEDINJENOST, I JEDNOUMLJE U GOSPODU

Iako svi živimo u jednom svetu -

Ljudi su podeljeni na svim nivoima, i ne mogu da se dogovore oko najednostavnijih stvari, a da ne govorimo o globalnim pitanjima.

Tako postoje paradoksalnosti, i suprodstavljen odnos radosti i tuge, odobravanja i neodobravanja, istine i laži - koje su osnovni uzrok sukoba u svetu.

Evo samo par od bezbroj primera:

Danas postoji dozvoljen lov i ribolov u svrhu zabave i sporta, ili radi novca.

Tako neko ko ubije životinju - on je zbog toga radostan.

Sa druge strane, neko ko voli životinje - on je zbog toga tužan.

Dalje.

Rat je, i neki ljudi pobiju sve muškarce u nekom selu - radosno pevajući nacionalističke pesme.

A žene tih ubijenih ostanu plačući i naričući.

Još jedan slučaj.

Održava se žurka u kafiću - sa muzikom, igranjem, i radošću.

A u stanu iznad - čovek je tužan jer ne može da spava od glasne muzike.

Pitanje je 'ko je sada ovde u pravu.

Oni koji se raduju.

Ili oni koji tuguju?

Jedna grupa rećiće 'da su u pravu jedni, a druga grupa 'drugi.

Ko je tu u pravu.

Jedna od zapovesti zapisanih u Božjoj reči je "Budite jedne misli medju sobom" ( Rimljanima 12. 16 ).

Ali, nažalost, i među Hrišćanima vlada opšte razjedninjenje u stavovima, i svi govore kako su oni ispravni.

Tako vidimo da pripadnici iste crkve imaju različite stavove.

U ovim danima posebno o aktuelnim ratovima, i ko tu ratuje na pravoj strani a ko na pogrešnoj.

Da ne govorimo o verskim uverenjima.

Pravi Hrišćani trebaju da imaju stavove koji su u skladu sa onim što im Duh Sveti svedoči, i sticanjem Hristovog uma.

A za to je potrebno odricanje od samoga sebe.

"ko ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.« (Matej 16,24)

"Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo" ( 1 Korinćanima 2. 15 - 16 ).

Po samoj logici ovakav svet ne može da opastane, i okončaće se Hristovim 2 dolaskom u slavi, kada će Bog stvoriti novi svet radosti, ljubavi, i mira.

IZGRADNJA KARAKTERA - USLOV SPASENJA

Izgradnja karaktera je jedna od najvižnijih pojedinosti u bibliji u opštem smislu, jer ona predstavlja temelj biblijske nauke o spasenju - od koje zavisi da li će mo se jednoga dana naći u carstvu nebeskom ili ne.

Šta predstavlja izgradnja karaktera, i kako se ona ostvaruje u nama.

Po bibliji svi ljudi su po prirodi grešni.

Oni se rađaju sa klicom greha, i urođenom sklonošću ka grehu - nasleđenom od naših praroditelja Adama i Jeve, a kao posledica njihovog pada.

Bog je stvorio prve ljude kao savršena sveta moralna bića.

Njihovom odlukom da se neposlušnošću odvoje od Boga tvorca - oni su doživeli duhovni i moralni pad.

Uzrok ovog pada je bio jedan anđeo po imenu Lucifer, koji je prvo biće u istoriji svemira u kome se pojavila ova klica greha, koja je njegovim posredstvom prenesena na prve ljude - koji su na njegov nagovor prekršili Božju zapovest, a potom i naslednim putem i na sve njihove potomke do danas.

Greh se ne može objasniti zemaljskim kategorijama - jer to nije objekat fizičke prirode.

Greh je manifestacija jedne razarajuće destruktivne sile - kao posledice neposlušnosti i kršenja moralnih principa koje je Bog dao za dobrobit svih stvorenja u kosmosu.

Ova sila neposlušnošću deluje na stvorena bića, i navodi ih da se ponašaju suprotno moralnim principima.

Ona stvara efekte otuđenosti od Boga tvorca, i ima razarajuće dejstvo na karakter i ličnost stvorenih bića - usled čega se u njima rađaju suprotni principi od Božanskih "duševni nemir prožet zebnjom i neizvesnošću, tuga, sebičnost, mržnja i gnev, bratoubilaštvo, samoveličanje, i na kraju fizička smrt.."

Padom prvih ljudi - Bog je stvorio plan spasenja čoveka iz ropstva greha i od njegove sile.

Plan koji podrazumeva njegovog vraćanje u stanje duhovnog i moranog savršenstva u kome su u početku bili praroditelji Adam i Jeva.

Ovaj plan podrazumeva 'da će Bog u određenom trenutku poslati spasitelja koji će se žtvovati za čoveka i preuzeti njegove grehe na sebe, i posledicu greha - a to je smrt, i umreti umesto njega.

Ovaj plan se ostvario dolaskom Gospoda Isusa Hrista na ovaj svet, i njegovom smrću na krstu u korist čoveka i njegovog spasenja.

Da bi se ovo spasenje praktično ostvarilo u čoveku - on treba da učini određene korake, koji upravo podrazumevaju najvažniji elemenat - a to je izgradnja karaktera.

Ona počinje u onom trenutku kada čovek svestan svog grešnog stanja u kome se nalazi, i da sam svojom silom ne može da iz njega izađe - verom prihvati Gospoda Isusa Hrista za svog ličnog spasitelja, i njegovu žrtvu kao otkup za prošle grehe.

Ovaj čin vere i prihvatanja vodi čoveka ka tome - da potpuno sebe i svoju volju preda Bogu, što rezultuje iskustvom obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom.

Duh Sveti koji je dat da čoveku pomaže u ovom procesu posvećenja i izgradnje karaktera - od tog trenutka kroz male i velike čovekove pobede putem svakotrenutačnog predanja sebe Bogu, i gledanjem u Hrista - izgrađuje čoveka karakterno, dok ne dostigne savršenstvo u visini mere rasta Hristova - što je preduslov za ulazak u carstvo nebesko.

U vezi ovog iznesenog biblija kaže sledeće:

"Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.

I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla" ( knjiga proroka Joila 2. 12 - 13 ).

"I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših.

I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.

I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete" ( knjiga proroka Jezekilja 36. 25 - 27 ).

"Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.

Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je.

Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.

Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rodjen od Duha" ( jevanđelje po Jovanu 3. 5 - 8 ).

"Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;

Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u laži čovečijoj, putem prevare;

Nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.

Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomaže dobro po meri svakog uda, i čini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi" ( Efescima poslanica 4. 13 - 16 ).

Mnogi takozvani Hrišćani imaju opšte neznanje šta vera jeste u svojoj suštini, i šta znači verovati na osnovu biblije.

Oni smatraju - često naučeni od strane crkvenih autoriteta, da se vera sastoji od obavljanja formalnih obredno ritualnih radnji - u crkvi ili van nje, i da je to vrh ledenog brega, i sasvim dovoljno za ulazak u carstvo nebesko.

U takvom nedostatku svesti šta vera jeste i šta znači verovati - oni i ne osećaju potrebu za bilo kakvom promenom u njima samima, pa s tim u vezi i za izgradnjom karaktera, jer je njihova savest umrtvljena formalnom obrednom ritualnom sužbom, pri čemu oni sebe tapšu po ramenu - živeći u samoobmani da Bog prima takvu službu, bez da su doživeli unutrašnju promenu srca i misli.

Ovo se može prikazati primerima zapisanim u bibliji.

Prvi primer je Isusova priča o svadbi careva sina, i govori o caru koji je pozvao zvanice na svadbu, i o čoveku koji je na tu svadbu došao bez svadbenog ruha.

"Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.

I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.

Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu.

A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.

A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.

A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.

Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.

Idite dakle na raskršće i koga god nadjete, dozovite na svadbu.

I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nadjoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.

Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.

I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.

Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih" ( jevanđelje po Mateju 22. 2 - 14 ).

Car u ovoj priči je Bog nebeski.

Isus u ovoj priči u slici pozivanja na svadbu - ukazuje na poziv koji Bog upućuje svim ljudima da postanu pripadnici njegovog carstva slave - koje će on uspostaviti prilikom Hristovog 2 dolaska u slavi.

Čovek koji je došao bez svadbenog ruha - predstavlja sve ljude koji sebe nisu predali Bogu i doživeli obraćenje i nanovorođenje Svetim Duhom, i koji nisu prošli kroz proces posvećenja i izgradnje karaktera - što simbol ruha i predstavlja.

Drugi primer je Isusova priča o deset devojaka, pet mudrih i pet ludih - koje su čekale dolazak ženika ili mladoženje.

"Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i izidjoše na susret ženiku.

Pet od njih behu mudre, a pet lude.

I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja.

A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim.

A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše.

A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret.

Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje.

A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase.

A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi.

A kad one otidoše da kupe, dodje ženik, i gotove udjoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.

A posle dodjoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam.

A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas.

Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći" ( jevanđelje po Mateju 25. 1 - 13 ).

Ova priča ukazuje na Hristov 2 dolazak u slavi.

5 mudrih devojaka predstavlja one ljude koji su sebe potpuno predali Bogu, doživeli iskustvo obraćenja i nanovorođenja Svetim Duhom - što ulje i žišci u ovoj priči i predstavljaju, i koji idu putem posvećenja i izgradnje karaktera.

5 ludih devojaka predstavlja one ljude - takozvane Hrišćane, koji imaju formu vere za koju smatraju da će ih uvesti u Božje carstvo.

Ali nemaju ulja - što predstavlja Duha Svetoga koji putem posvećenja izgrađuje karakter čoveka za carstvo nebesko.

Govoreći o rodovima posvećenja i izgradnje karaktera - biblija kaže:

" A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera,

Krotost, uzdržanje; na to nema zakona.

A koji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama.

Ako u duhu živimo po duhu i da hodimo" ( Galatima poslanica 5. 22 - 25 ).

Praktično gledajući, čovek koji je verom prihvatio Gospoda Isusa Hrista kao ličnog spasitelja, predao sebe potpuno Bogu, i doživeo obraćenje i nanovorođenje Svetim Duhom, on je u svom biću doživeo čudesnu promenu koju nikada sam od sebe ne bi mogao da ostvari.

Ta promena se ispoljava u usađivanju jedne žive ljubavi, radosti, i mira, i ostalih rodova posvećenja - koje čovek oseća u svakom deliću svog bića.

One čine da čovek u praktičnom životu, i svakodnevnom odnosu sa okolinom, delima, rečima, i najmanjim postupcima - prirodno bude sličan Hristu, što je i suština i cilj izgradnje karaktera.

Jer jedino kao takav će moći da uđe u Božje carstvo slave.

Sa druge strane, naš lični primer će ljude dovesti Hristu, jer će ljudi gledajući nas videti Hrista, i sami poželeti da budu slični njemu.

Hristos o ovom ličnom čovekovom primeru koji treba da da ovom svetu kaže:

"Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji.

Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući.

Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je na nebesima" ( jevanđelje po Mateju 5. 14 - 16 ).

Izgradnja karaktera je osnovna preokupacija kojom čovek treba da se bavi u ovom životu.

Posedno u ovom vremenu kada svi znaci ukazuju da živimo u vremenu samog kraja istorije sveta, i Hristovog 2 dolaska u slavi.

Jer će to biti uslov da nas Isus o njegovom dolasku prizna kao svoje, i uvede u Božje večno carstvo slave.

Amin!

VREMENSKI KONTINUITET ZAVRŠNIH DOGAĐAJA, I HRISTOV DRUGI DOLAZAK U SLAVI

Bog nebeski ima precizno vremenski zapisana razdoblja u svom Božanskom proviđenju, u kojima nešto čini u cilju spasenja ovog sveta.

U bibliji postoji više takvih razdoblja i vremenskih proročanstava.

On u skladu s time, ima i precizna vremena u kojima će se odigrati poslednji događaji, pa i sam Hristov 2 dolazak u slavi.

I to otkriva svojim slugama na zemlji, koje poziva u službu, da svetu objave ova vremena, i pozovu ga da se pripremi za kraj istorije, i Hristov 2 dolazak.

U skladu sa tim, dao bih jednu analizu koja se tiče neverovatno preciznog vremenskog kontinuiteta ovih poslednjih događaja, koji su se odigrali u identičnom razmaku od biblijskih sedam i tri godine, što je još jedan od pokazatelja da su ovi događaji vođeni Božanskim planom i proviđenjem.

Ovi događaji datiraju od 2001 godine, kada je Bog podigao reformni pokret najavljen proročanstvom - za probuđenje i reformu crkve, i objavu Hristovog drugog dolaska u slavi.

Analiza 1:

2001 goodine Bog podigao reformni pokret za probuđenje i reformu crkve.

Nakon sedam godina 2008 Bog odbacio rukovodstvo crkve zbog grubog odbacivanja poziva na probuđenje i reformu.

Nakon tri godine 2011 odpočelo izlivanje Božjih sudova - znakom velikog zemljotresa u Japanu, i Novom Zelandu - u mestu sa simboličnim imenom "Krajstchurch - Hristova crkva" čime je prikazana skora propast mnogoboštva, i lažnog otpalog Hrišćanstva.

Nakon sedam godina 2018 završen period koji je Bog dao za probuđenje i reformu crkve.

Nakon tri godine 2021 početak poslednjih događaja, praćenim pandemijom Korona virusom, i velikim vojno ekonomskim ratom velikih sila.

Analiza 2:

2001 Bog podigao reformi pokret za probuđenje i reformu crkve.

Nakon tri godine 2004 Bog me lično uz ostalu braću pozvao u službubu u delu probuđenja i reforme kao propovednika i vesnika Božjeg.

Nakon sedam godina 2011 odpočelo izlivanje sudova Bohjih.

Nakon tri godine 2014 dešavaju se velike poplave u Srbiji i okolini.

Nakon sedam godina 2021 početak poslednjih događaja.

Na kraju, ono što je Bog ovom analizom dao u vezi Hristovog drugog dolaska u slavi je to 'da će Hristos doći u vremenu koje je po kontinuitetu u skladu sa ovom analizom - pokazavši prethodno događaje koji mu prethode.

Kao što vidimo, obe ove analize se završavaju sa 2021 godinom - koja je najavljena direktnim Božjim otkrivenjem kao ona u kojoj počinju poslednji događaji.

To znači, da su narednih 7 godina ključni za kraj istorije i Hristov 2 dolazak u slavi, posebno 2028 godina, za koju postoji verovatnoća da će se tada sam Gospod objaviti i završiti delo na zemlji.

Odnosno, pozvati svet na duhovno probuđenje, i aktivno spremanje za Hristov 2 dolazak u slavi.

Velika verovatnoća je da je to vreme i Isusovog dolaska.

Ali to će mo znati već u godinama koje dolaze.