DA LI POSTOJE OSOBE PREDODREĐENE ZA SPASENJE

 

Ljudi su karakterno onakvi kakvi se rode, i kako je to zapisano u njihovom genetskom kodu.

Tako se neki ljudi rađaju kao izrazito senzibilne, osećajne, emotivne, i karakterno dobre osobe.

Dok se drugi rađaju sa suštom suprotnošću kao asenzibilne, hladne, bezosećajne, neemotivne, i loše.

Da li ove genetske predispozicije idu naslednom linijom sa roditelja na potomke.

To je malo verovatno.

Jer postoje slučajevi gde roditelji poseduju sasvim drugačije karakterne osobine od svoje dece.

Ipak, na izgradnju čovekove ličnosti utiču i različiti spoljašnji faktori, poput porodičnog vaspitanja, ili utisaka koje čovek prima tokom života, što utiče na izgradnju ličnosti, ili pak njeno urušavanje - što se ispoljava tokom života, i može se prikazati mnoštvom primera.

 

Recimo, postoje intervjui koji su sprovedeni u američkim zatvorima među najokorelijim kriminalcima osuđenim za ubistvo.

I kada se tim ljudima postavi pitanje 'da li se kaju za ono što su učinili - odgovor glasi 'da se ne kaju, i kada bi imali prilike da bi učinili to isto.

Sa druge strane postoje ljudi koji se opredeljuju za humanitarni rad, pomoć drugima na različitim poljima, lečenje, i slično.

Filmovi, kao i okolina i prilike u kojima čovek živi - u mnogome utiču na to da čovek primi određene utiske, i da se opredeli da živi po tom scenariju.

 

Tako ljudi u skadu sa svojim karakternim osobinama zapisanim u genetskom kodu - biraju uzore sa filmskog platna, bilo pozitivnih ili negativnih likova, ili iz utisaka koje su primili iz sveta - dobrih ili loših.

Po bibliji - na ovom svetu postoje sinovi Božji, i sinovi đavola.

"Jer ste vi svi sinovi Božiji vjerom Hrista Isusa" ( Galatima poslanica 3. 26 ).

"Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži" ( Jevanđelje po Jovanu 8. 44 ).

"Koji tvori greh od djavola je, jer djavo greši od početka" ( 1 poslanica Jovanova 3. 8 ).

Da li ove reči u skladu sa gore iznetim znače 'da je rođenjem jedna grupa ljudi predodređena za spasenje, a druga ne.

Ne.

 

Po bibliji Isus je umro za sve ljude.

I Bog poziva svakog čoveka bez obzira na ličnost i karakterne osobine - da upozna njegov plan spasenja, da spozna njegovu volju iz njegove reči, i da se obrati.

"Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapovijeda svima ljudima svuda da se pokaju" ( dela apostolska 17. 30 ).

Tako da odgovor u vezi sinova Božjih, i sinova đavola - leži u ličnom odabiru kao proizvodu čovekove slobodne volje.

Drugim rečima, svi ljudi bilo da se rađaju kao izrazito dobri, ili pak zli - imaju mogućnost za spasenje.

Dešava se često da ovi dobri odbace poruku jevanđelja, a ovi zli poslušaju i obrate se, za šta postoji mnoštvo primera.

Primere sinova Božjih i sinova đavola, koji su tako nazvani jer su prihvatili, ili pak odbacili spasonosnu poruku jevanđelja - pronalazimo svuda u bibliji.

Za ovu priliku možemo navesti jedan primer iz prepotopnog naraštaja, u kome je Noje propovedao vest o dolasku potopa.

I biblija kaže "da je od svih ljudi koji su tada živeli na zemlji - samo osam bliskih Noju poslušalo ovu poruku, dok su je ostali odbacili"

"Koji nekad ne htješe da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vrijeme Nojevo, kad se građaše kovčeg, u kome malo, to jest osam duša, ostade od vode" ( 1 poslanica Petrova 3. 20 ).

Prilike koje su vladale u vreme Nojevo - ponoviće se i u poslednje vreme neposredno pre Hristovog 2 dolaska u slavi

Po bibliji potop u starom zavetu je "tipos" ili predslika poslednjeg vremena, u kome će postojati sinovi Božji koji će prihvatiti spasonosnu poruku jevanđelja, i sinovi đavola koji će je odbaciti.

"Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.

Jer kao što pred potopom jedjahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje udje u kovčeg,

39 I ne osetiše dok ne dodje potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg" ( Jevanđelje po Mateju 24. 37 - 39 ).

Isus govori o samo dva puta kojima čovek može ići.

To je uski put kojim idu sinovi Božji, i široki put kojim idu sinovi đavola.

"Udjite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu.

Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze" ( Jevanđelje po Mateju 7. 13 - 14 ).

 

 

Ovaj primer, ali i drugi zapisani u bibliji - prikazuju ljude svrstane u dve grupe "sinova Božjih, i sinova đavola" svojom ličnom odlukom da prihvate, ili odbace vest spasenja.

Niko rođenjem, bio karakterno više ili manje okrenut zlu - nije automatski svrstan u grupu sinova Božjih ili sinova đavola, i unapred određen za spasenje, ili ne.

Svima je data mogućnost spasenja.

S time da jedni tu mogućnost prihvataju, a drugi odbacuju.

I to ih svrstava u jednu ili drugu grupu.

Isus u pogledu ovog kaže:

"Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.

Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroza nj.

Koji njega vjeruje ne sudi mu se, a koji ne vjeruje već je osuđen, jer ne vjerova u ime jedinorodnoga sina Božijega.

A sud je ovaj što vidjelo dođe na svijet, i ljudima omilje većma tama negoli vidjelo; jer njihova djela bijahu zla.

Jer svaki koji zlo čini mrzi na vidjelo i ne ide k vidjelu da ne pokaraju djela njegovijeh, jer su zla.

A ko istinu čini ide k vidjelu, da se vide djela njegova jer su u Bogu učinjena" ( Jevanđelje po Jovanu 3. 16 - 21 ).

Što se tiče uzora, svi ljudi tokom života usvajaju neke svoje lične životne uzore - dobre ili loše.

Nekada su mladima uzori bili heroji pozitivci.

Danas su to negativci.

Biblija govori o potrebi posedovanja uzora kada govori o starozavetnim ličnostima kao primerima vere.

Ipak, po bibliji uzor svih tih uzora je Gospod Isus Hristos - čiji život treba da bude primer svima nama.

A taj primer se može sažeti u tri pojedinosti "poslušnost Bogu, služba iz ljubavi na spasenju drugih, i na kraju ako je potrebno i žrtva u stradanju za Hrista"

Na kraju, bilo da sebe smatraš izrazito dobrim i plemenitim, i da činiš neka dobra dela, ili da si svestan da imaš nedostatak u ovim vrlinama - u oba slučaja potreban ti je Hristos.

Jer bez njega sva naša pravda, ili nepravda - je kao prljava haljina.

""Ali svi bijasmo kao nečisto što, i sva naša pravda kao nečista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vjetar odnesoše nas" ( knjiga proroka Išao je 64. 6 ).

A sa njim će naše mane biti uklonjene, a vrline poslužiti svrsi u službi njemu i bližnjima, ne samo u fizičkom, već i u duhovnom smislu.

Jer će ih tada Bog upotrebiti kroz nas za dobro i spasenje drugih.

Amin!

Istina koja je u čoveku određuje kakvog će ko biti karaktera. Jer kakva je istina u nama tako sudimo o stvarima događajima i ljudima oko sebe. A kako sudimo takve misli imamo i tako se osećamo. 

A kako se osećamo tako se i ponašamo, takvog smo duha.

Zabluda je istina nastala posle bluda, jer još dok planiramo da uradimo neko bludno delo, da ukrademo salžemo, damo mito.... mi to u svom umu opravdavamo da izgleda dobro i tako gradimo zabludu u svom umu. I posle kada sudimo kroz zabludu imamo misli koje donose, gnev, bes. ljutnju, jad, patnju...Shodno takvim osećanjima je i naše ponašanje, jer ne može ljut čovek da bude prijatan.

Dakle naš karakter određuje istina koja je u nama. A ono šta je ime u ovom svetu to je u duhovnom svetu karakter. 

A našu istinu čini vaspitanje, obrazovanje, razna iskustva i na kraju naša je istina sačinjena uglavnom od zabluda. 

Kada neko počne da tvori ono šta je Hristos govorio onda on u svom umu opravdava ta dobra dela i na taj način u svom umu gradi Istinu, Tako se Hristos nastani u tom čoveku jer Hristos je Istina. 

I kada kroz istinu sudimo onda su nam misli nežne sa osećanjima ljubavi, milosti, zahvalnosti, pune smisla... I shodno takvim mislima i naše će ponašanje odrediti neki od svetih duhova, duh milosti, zahvalnosti ili ljubavi.