Nego Nefi, zašto samo mormoni imaju ovaj nauk da krstavaju mrtve. Koje stihove iz Biblije i Mormonove knjige uzimaju da bi potvrdili ovo učenje?

Just now, καιnos said:

Nego Nefi, zašto samo mormoni imaju ovaj nauk da krstavaju mrtve. Koje stihove iz Biblije i Mormonove knjige uzimaju da bi potvrdili ovo učenje?

Ovi stihovi koji pominju KRŠTENjE ZA MRTVE

BIBLIJA
"Šta dakle čine oni koji se krste za mrtve? Ako mrtvi uopšte ne vaskrsavaju, zašto se krste za njih?" (1. Kor. 15:29)

MORMONOVA KNJIGA
U njoj se ne pominje krštenje za mrtve.

UČENJE I ZAVETI
"I opet, dajem vam reč koja se odnosi na krštenje za mrtve vaše. Zaista, ovako vam govori Gospod o mrtvima vašim: Kada se neko od vas krsti za svoje mrtve, neka tu bude zapisničar, i neka on bude očevidac krštenja vaših; neka čuje ušima svojim, kako bi posvedočio o istini, govori Gospod; Kako bi ono što je u svim zapisima vašim moglo biti zapisano na nebu; da bi šta god svežete na zemlji, moglo biti svezano na nebu; da bi šta god razrešite na zemlji, moglo biti razrešeno na nebu; Jer ću obnoviti mnogo toga na zemlji, što se odnosi na sveštenstvo, govori Gospod nad vojskama. I opet, neka se svi zapisi drže u redu, kako bi bili stavljeni u arhiv svetog hrama moga, da se čuvaju u sećanju iz pokolenja u pokolenje, govori Gospod nad vojskama. (Učenje i zaveti 127:5-9)

"Ovi behu poučeni veri u Boga, pokajanju za grehe, zastupničkom krštenju za oprost greha, daru Svetoga Duha polaganjem ruku." (Učenje i zaveti 138:33)

ZAŠTO?
Mi verujemo da Isus učio da je krštenje vodom i duhom nanovo rođenje i bez njega nemožemo biti spašeni:

"Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije. Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se? Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi." (Jov 3:3-7)

Ako verujemo Isusu onda se postavlja pitanje, Šta je se bezbroj onih koji nisu imali šansu čuti o Hristu da bi mogli poverovati, krstiti se i biti spašeni.? Pa jer je Bog sad nepravedan, koji spašava jednu grupu jer im se misionira a drugi odlaze u pakao jer nisu nikada imali šansu obratiti se i krstiti se? Ako je Isus propovedao duhovima u tamnici kako to u poslanici Petra piše i ako se oni pokaju i poveruju kako će se oni Krstiti kada nisu u telu? Znači jedini logični odgovor na to pitanje je, da neko drugi u telu to mora učiniti reprezentativno za njih.

Ne znamo sigurno, ali procenjuje se da je do danas bilo oko 90 do 110 milijardi ljudi na zemlji. većina njih nikad nije čula za Isusa Hrista.

Reprezentativno krštenje za mrtve je postojalo i u ranom Hrišćanstvu i od 397g. na Saboru u Kartagu postalo zabranjeno.

On 19. 10. 2024. at 12:11, Nefi said:

Ne znamo sigurno, ali procenjuje se da je do danas bilo oko 90 do 110 milijardi ljudi na zemlji. većina njih nikad nije čula za Isusa Hrista.

Ako li je ovo ispravna doktrina, zašto onda sve ostale crkve to ne čine? Nije valjda da samo LDS naučava tako nešto.

U ovom tekstu ćemo govoriti o Krštenju, Ali ne o onom Krštenju na koje su svi navikli, nego o onom pravom krštenju koje dolazi od Boga a ne od ljudi. Reč je o krštenju duhovnom Vodom i Duhom istine.

Da bismo razumeli šta je to duhovna voda poslužićemo se slikom krštenja u vodi. Krštenje znači pranje: Da bi smo mogli da izađemo pred Boga, mi moramo da budemo oprani od svake prljavštine i greha. Prolazak Izraelaca kroz Crveno More , More vode, U obećanu zemlju je samo slika prelaska Duhovnih Izraelaca kroz duhovnu vodu. U carstvo nebesko, Novu Zemlju koju treba da nasledimo.

 

Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga, a Bog se ne može videti telesnim očima nego se može videti očima uma kroz veru. Jer da bismo mi otvorili oči svoga uma da o nečemu istražujemo , to mi moramo da budemo sposobni da poverujemo da to nešto postoji. Zato je ta naša vera kao voda kroz koju mi prolazimo, i zalazimo u duhovni svet , svet našega uma i svet Božijega uma, jer smo po obrazu Božijem stvoreni.

 

Ta naša vera je Duhovna voda koja nas pere od svakoga greha i omogućava da čisti stanemo pred Gospoda. Ta naša vera nam omogućava da se očistimo i tako stanemo pred Boga koji živi tu u nama , u carstvu nebeskom koje je deo nas samih. Jer Hristos kaže da Carstvo nebesko nije daleko od nas,

nego da je tu u nama. Tako mi možemo da razumemo da je nebo svet naših misli, deo našeg uma.

 

Možemo da razumemo da kada se govori o carstvu nebeskom da se govori o tome kako mi treba da naučimo da vladamo svojim umom i svojim mislima kao svojim podanicima. Jer čovek koji ne ume da vlada svojim mislima,

on postaje sluga svojim mislima, i umesto da vlada svojim carstvom

on postaje sluga u carstvu u kojem bi trebalo da vlada.

 

Spoznavši sve to kroz veru mi spoznajemo Gospoda, jer mi smo ćelije njegovog uma i razumemo kako on ima problema da vlada svojim umom pored nas neposlušnih. Razumemo da je Gospod u velikim problemima i da će morati da preduzme ozbiljne korake kako bi svoj um i svoju dušu doveo u red. Očekujemo drugi Hristov dolazak.

 

Toliko o pranju kroz veru kao kroz duhovnu vodu; Hajde sada da vidimo šta je to krštenje Duhom Istine. Jer Sv Jovan Krstitelj kaže da će nas On, Gospod, krstiti duhom istine. Pa hajde da vidimo šta je Istina i kako ona nastaje.

 

Našu istinu čine naša, uverenja, ubeđenja, razna iskustva, obrazovanje, i najvećim delom vaspitanje. Deca ne preispituju postupke svojih roditelja, nego to prihvataju kao dobar model ponašanja. Tako da mi kroz vaspitanje dobijemo najviše zabluda a vrlo malo istine.

Zabluda je Istina nastala posle bluda. Već dok se spremamo da slažemo, ukrademo, prevarimo, u nama se javljaju misli kojima mi pred savešću opravdavamo taj svoj blud. Te misli zauzimaju mesto u našoj istini koja polako postaje zabluda.

 

Mi kroz našu istinu sudimo o svetu oko sebe i o deševanjima u njemu. Pa kada je naša istina sačinjena od zabluda, onda će naš sud biti pogrešan. A posledica pogrešnog suda i pogrešnih misli su loša osećanja poput gneva, besa, ljutnje, straha. A ako sudimo da je nešto zlo, takva ćemo osećanja i ponašanje imati? Jer ne može neko ko je ljut da se smeši, ili ko je besan da bude smiren. Jer osećanja određuju kakvog ćemo duha biti. Ne može čovek biti veselog duha a da ima loša osećanja. Znači od Istine koja je u nama zavisi kakav ćemo sud imati.

 

A od suda kakva ćemo osećanja imati, a od osećanja zavisi kakvog ćemo duha biti. Ne može ponašanje biti u svetom duhu, a da se živi u zabludi. Što će reći: da bi se Sv. Duh trajno nastanio u nama, mi prvo moramo izaći iz svojih zabluda. Postavlja se pitanje: Kako ćemo izaći iz svojih zabluda? Pa istim putem kojim smo i došli u zabludu. Jer čineći zlo mi smo u svom umu opravdavali to i došli u zabludu tako ćemo čineći dobro opravdavati to i u svom umu izgraditi istinu.

 

Adam je neposlušnožću Bogu pao u greh, a mi ćemo poslušnošću izađi iz greha. Gospod je govorio da treba da budemo milostivi, da praštamo, da ljubimo čak i neprijatelje svoje.Tako radeći mi ćemo pravdajući ta svoja dela u svom umu izgraditi Istinu i omogućiti da se u nama nastani Duh Istine, Sveti duh, Duh ljubavi. I na taj način ćemo biti kršteni Duhom Istine, Čitajući sveto Pismo i kroz veru i poslušnost Gospodu naš um će se promeniti, i u nama će se nastaniti Gospod, A on kao istina koja je u nama će biti izvor našeg ispravnog suda, naših lepih osećanja i duha koji dolazi sa tim lepim osećanjima: Osećanjima radosti, ljubavi, milosti, zahvalnosti.

 

A svi znamo kakvog su duha oni koji imaju takva osećanja.Ta osećanja su ujedno i plodovi Svetoga duha i nagrada za našu veru i naš trud.

Ta osećanja su duhovno vino I krv Hristova koja se za nas prolila. U Otkrovenju Gospod kaže da ko pobedi dobiće novo Ime. A Bog nas ne poznaje po tome kako se mi ovde zovemo, da bi to bilo naše ime pred Bogom. U Bibliji su imena oznake karaktera. Tako Emanuel znači :Bog je s nama. Mihael znači: Onaj koji je kao Bog. Gabrijel je Božija sila, David znači: Moj Ljubljeni. Izrael je Onaj koji je video Boga, Jakov je pobednik

 

Kada budemo duhovno kršteni Od Boga koji živi u nama ,onda dolazi do promene našeg karaktera. I mi od jednog zlog čoveka postajemo jedan dobar čovek. Dolazi do promene našega karaktera i tako mi dobijamo novo ime, novi karakter.

 

Nas Bog ne zna po našim imenima kojima se ovde zovemo već nas zna po našem karakteru, i doziva nas po našem karakteru. Pa je Jakovu posle Borbe sa njim promenio ime u Izrael, jer je video Boga. Ime Izrael znači: Onaj koji je video Boga.

 

Iz svega rečenog možemo videti kako izgleda čovek koji je Kršten, duhovnom vodom i duhom Istine koja dolazi od Boga kojega možemo naći u Sv. Pismu.

 

On 19. 10. 2024. at 12:11, Nefi said:

Ovi stihovi koji pominju KRŠTENjE ZA MRTVE

BIBLIJA
"Šta dakle čine oni koji se krste za mrtve? Ako mrtvi uopšte ne vaskrsavaju, zašto se krste za njih?" (1. Kor. 15:29)

MORMONOVA KNJIGA
U njoj se ne pominje krštenje za mrtve.

UČENJE I ZAVETI
"I opet, dajem vam reč koja se odnosi na krštenje za mrtve vaše. Zaista, ovako vam govori Gospod o mrtvima vašim: Kada se neko od vas krsti za svoje mrtve, neka tu bude zapisničar, i neka on bude očevidac krštenja vaših; neka čuje ušima svojim, kako bi posvedočio o istini, govori Gospod; Kako bi ono što je u svim zapisima vašim moglo biti zapisano na nebu; da bi šta god svežete na zemlji, moglo biti svezano na nebu; da bi šta god razrešite na zemlji, moglo biti razrešeno na nebu; Jer ću obnoviti mnogo toga na zemlji, što se odnosi na sveštenstvo, govori Gospod nad vojskama. I opet, neka se svi zapisi drže u redu, kako bi bili stavljeni u arhiv svetog hrama moga, da se čuvaju u sećanju iz pokolenja u pokolenje, govori Gospod nad vojskama. (Učenje i zaveti 127:5-9)

"Ovi behu poučeni veri u Boga, pokajanju za grehe, zastupničkom krštenju za oprost greha, daru Svetoga Duha polaganjem ruku." (Učenje i zaveti 138:33)

ZAŠTO?
Mi verujemo da Isus učio da je krštenje vodom i duhom nanovo rođenje i bez njega nemožemo biti spašeni:

"Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije. Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se? Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi." (Jov 3:3-7)

Ako verujemo Isusu onda se postavlja pitanje, Šta je se bezbroj onih koji nisu imali šansu čuti o Hristu da bi mogli poverovati, krstiti se i biti spašeni.? Pa jer je Bog sad nepravedan, koji spašava jednu grupu jer im se misionira a drugi odlaze u pakao jer nisu nikada imali šansu obratiti se i krstiti se? Ako je Isus propovedao duhovima u tamnici kako to u poslanici Petra piše i ako se oni pokaju i poveruju kako će se oni Krstiti kada nisu u telu? Znači jedini logični odgovor na to pitanje je, da neko drugi u telu to mora učiniti reprezentativno za njih.

Ne znamo sigurno, ali procenjuje se da je do danas bilo oko 90 do 110 milijardi ljudi na zemlji. većina njih nikad nije čula za Isusa Hrista.po o

Po ovom 9dgovoru ispada da učenje krštenja mrtvih se ne izvlaći iz pisma već iz neke druge predaje. U Bibliji je naveden jedan stih u kojem Pavle to spominje kao pitanje koje potvđuje vjeru u ponovni Kristov dolazak a ne razglabanje o temi krštavanja u ime mrtvih. Cijelo 15. poglavlje govori o Kristovom dijelu i ponovnom dolasku uskršavanja mrtvih. Ljudi koji su to činili radili su u nadi ponovnog uskrsnuća ali Pavle na ru praksu samo ukazuje ali je i ne potvrđuje. Ako uključimo zdravorazumski aparat i znamo da se svatko krštava kao osobi iskaz vjere onda je logično da se mi ne možemo krstiti ni na živog ni za mrtvog druga. Jer da je tako onda naša djela opravdavaju druge….

On 15. 12. 2024. at 9:56, Kuzma2303 said:

Jer da je tako onda naša djela opravdavaju druge…

Ne možemo mi opravdati nikoga krštenjem, jer krštenje bez pokajanja ne znači ništa. A i nama ne znači krštenje ništa, ako se prethodno nismo pokajali, tek tada krštenje čisti naše grehe. Pored toga Isus je krštenje zapovedio, kao znak saveza sa njim, ali isključivo ako se prethodno pokaju i imaju veru u njega.

„Amin, amin, Kažem vam, ako se čovek ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije“ (Jovan 3:5).

Princip je jednostavan, da bi se čovek nanovo rodio potrebna je vera u Hrista, pa pokajanje, pa krštenje vodom i krštenje duhom.

Ali pošto su Milijarde ljudi umrli bez Hrista, značilo bi da su oni zauvek izgubljeni iako nisu krivi za to jer nisu imali šansu da se pokaju i veruju u Hrista.

A pošto je Bog pravedan, On će mrtvima propovedati jevanđelje kako to Petar uči: "Jer i Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen, istina, bivši telom, no oživevši Duhom;  Kojim sišavši propoveda i duhovima koji su u tamnici,  Koji nekad ne hteše da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vreme Nojevo, kad se gradjaše kovčeg, u kome malo, to jeste osam duša, ostade od vode."  (1. Petrova 3:18-20)

 "Zato se i mrtvima propovedi jevandjelje, da prime sud po čoveku telom, a po Bogu da žive duhom."  (1. Petrova 4 :6)

Mesto gde mrtvi prebivaju nazivamo tamnica, oni tamo čekaju vasrksenje i sud. A pošto oni tu nemaju tela nemogu se krstiti, ako se tamo pokaju, to mora neko drugi u telu reprezentativno učini za njih, znači mi. Ipak to ne znači da će se svako pokajati ko čuje za Hrista. Ali pošto mi neznamo ko će se pokajati a ko neće, mi se krstimo za naše pretke, a oni i dalje sami odlučuju da li će prihvatiti to krštenje ili neće. Eto o tome je Pavle govorio kada je pomenuo krštenje za mrtve. Božja kuća je kuća reda.

On 20. 10. 2024. at 20:30, καιnos said:

Ako li je ovo ispravna doktrina, zašto onda sve ostale crkve to ne čine? Nije valjda da samo LDS naučava tako nešto.

Krštenje za mrtve je postojalo, ali je zabranjeno. Krštenje za mrtve je od 397g. na Saboru u Kartagu zabranjeno. Ta tom je saboru zabranjeno sve što se čini reprezentivno za druge. Posle zabrane neke od manjih sekti su i dalje nastavili sa tom praksom. Epifanije iz četvrtog veka piše:

„U ovoj zemlji — mislim na Aziju — pa čak i u Galatiji, njihova škola je izuzetno cvetala i do nas je stigla tradicionalna činjenica koja se tiče njih, da su, kada je neko od njih umro bez krštenja, krstili druge u njihovo ime, da ne bi vaskrsenja treba da pretrpe kaznu kao nekršteni.” (Jeresi 8:7.)