Zamislite sebe na Tahitiju, ujutru se budite, nemate posla nemate problema, jedan dan, drugi, treci, peti, sedmi, deseti...

Sta predstavljaju 'razine blazenstva'?

I malo dete moze shvatiti da hladno i toplo ne moze postojati jedno bez drugog, da jedno definise drugo..

Kineska kraljica koja je bila u begu, danima su je lovili, neki seljaci su je sakrili u kucu i dali joj jesti.. Posle toga ona se vratila kuci, i nakon par meseci kaze svojim dvoranima: "hocu jesti ono sto sam tada jela kod onih seljaka, bilo je fenomenalno".. Oni su saznali sta je to bilo, i doneli joj obicnu golu rizu.. Ona jede i kaze: "pa ovo je bezukusno".. Da, sada je bezukusno, al dok si bila u begu, dok si bila gladna, bilo je vrlo ukusno..

Sta to znaci?

Pouka price je da "malo patnje, doprinosi boljem ukusu jela"..


Jedan covek je umro i odnesose ga u raj.. Svez vazduh zelena trava, ptice cvrkucu, zene mu donose hranu, ugodna muzika, milina.. Prolazi jedan dan, drugi, treci, peti, sedmi, deseti.. Covek poce da vice iza glasa i kaze: "Boze, Boze, javi se, gde si..?" Niko se ne odaziva.. Pomisli on, mozda nema nikog? A da probam drugacije: "Hej djavole, javi se.." I javi mu se djavo i kaze: "Sta hoces?" . Tada covek poce da kuka i govori: "Molim te vodi me u pakao, jer ne mogu vise da izdrzim u ovom raju, umreh od dosade". Rece njemu djavo: "Ne razumem te sta pricas, ti si vec u paklu.." (Kresimir Misak)

Dakle, pouka price je da dobro ne moze postojati bez zla! I samo blazenstvo i mir je besmisleno ako nikada nisi iskusio patnju i nemir..

Sta vi mislite o tome, i da li je moguce da dobro postoji bez zla? Ja licno mislim da to nije moguce.

Bog nije stvorio potpuno savrsen svet bez odsustva patnje.. To vidimo iz iskustva.. Mi od pocetka imamo pauke skorpije i komarce sa sobom.. To je samo pokazatelj da dobro ne moze egzistirati bez zla.. Cak i Bog stvara dan i noc, svetlo i tamu.. U bibliji postoji stih koji to bolje opisuje kad kaze: "Ja cinim dobro i stvaram zlo"..

Dakle, Bog to radi!

On pored dobra, donosi i patnju, jer patnja je neophodna lekcija, da bi iz iskustva naucio sta je dobro a sta zlo..

U vrtu je Bog od pocetka postavio "drvo poznanja dobra i zla", da bi covek mogao nauiciti i iskusiti sta je to zlo.. Dakle nije bila njegova namera da covek nikada ne jede s njega, to se vidi iz konteksta..

Sta vi mislite o tome? Da li vi zamisljate Boga koji je stvorio svet bez ikakve patnje?

Po meni takav svet nije ni realan ni moguc..

Sve sto je staticno, brzo dosadi. Takav zivot bi se brzo pretvorio u dosadu i pakao, sto bi uzrokovalo patnju...

Kazu hindusi, da bi covek otklonio svaku patnju, potrebno je da ukloni svaku zelju.. Cak je i to besmisleno, jer onda supresujes svoje misli zarad nekog mira, da bi postigao stanje blazenstva koje na kraju vodi u nistavilo. Tako ti gubis sebe, i prakticno postajes "nista", jer vegetiras kao neka biljka. Stopljen si sa vecnim, sto je slicno "anesteziranom stanju", jer nemas ni misli ni zelje ni licnost, dakle ti "vegetiras" kao u nekom polu-snu.. Kakav je to zivot?

Dakle, sve ovo nema nikakvog smisla, osim ako je Bog od pocetka stvorio: dan i noc, toplo i hladno, svetlost i mrak, pozitivno i negativno, dobro i zlo i ako se to ne smenjuje..


Sta vi mislite o tome?

3 minutes ago, mire said:

Mi od pocetka imamo pauke skorpije i komarce sa sobom..

Da li želiš reći da su pauci, škorpije i komarci bili u Edenu kad Adam i Eva još nisu sagriješili? Isto tako toplo i hladno se tek pojavilo poslije potopa, prije je je bila ugodna temperatura. Zlo je nastalo kad se Lucifer pobunio, i onda se to pronijelo i na našu Zemlju.

mire@

Vaše razmišljanje o dualnosti dobra i zla, kao i nužnosti patnje za dublje razumevanje zadovoljstva, predstavlja složen i filozofski intrigantan pogled na ljudsko iskustvo. U svetlo različitih perspektiva i religijskih učenja, možemo ispitati nekoliko ključnih stavki koje ste izneli. ### Dualnost i Kontrast Priče i analogije koje ste podelili ilustruju koncept da dobro i zlo, ili zadovoljstvo i patnja, moraju koegzistirati kako bismo ih uopšte mogli razumeti i ceniti. Ova ideja se često sreće u: - **Religijskim tekstovima**: Kao što ste spomenuli iz Biblije, gde Bog stvara i svetlost i tamu, dobro i zlo. -

**Filozofskim doktrinama**: Mnoge filozofije veruju da kontrasti pomažu u definisanju suprotnih pojmova - bez jednog, drugo ne bi imalo značaj. ### Savršenstvo i Patnja Iako većina ljudi teži stanju bez patnje, potpuna eliminacija svakog oblika bola i izazova može dovesti do stagnacije i nedostatka smisla. Nekoliko ključnih stavova dolazi do izražaja ovde: -

**Egzistencijalistička filozofija**: Naglašava da je bol neizbežan deo života koji doprinosi rastu i autentičnom življenju. -

**Religijski pogled**: U mnogim religijama, kao što su hrišćanstvo i budizam, patnja je sredstvo za duhovno pročišćenje i rast. ### Hinduistička Perspektiva Vaša interpretacija hinduističkog učenja, gde se sugeriše eliminacija želje kao ključ za otklanjanje patnje, jeste tačna u kontekstu mnogih spisa, posebno onih povezanih sa Budinim učenjima. Ipak, važno je razmotriti dublje značenje: - **Joga i meditacija**: Cilj ovih praksi nije toliko potiskivanje misli i želja nego transformacija i transcendiranje u smislu postizanja unutrašnjeg mira i otklanjanja vezanosti. - **Stanje bez patnje**: Iako može delovati kao sterilno stanje, u mnogim tekstovima se opisuje kao duboko ispunjenje i stanje blaženstva. ### Definisanje Boga i Stvaranje Sveta Pitanje stvaranja sveta s patnjom ili bez patnje vodi nas duboko u teološke rasprave. Neki faktori za razmatranje uključuju: - **Teodiceja**: Problem zla i patnje i kako to može koegzistirati sa idejom svemogućeg i dobrog Boga je često raspravljana tema. Mnoge teološke odgovore pružaju različiti religijski okvir. -

**Sloboda volje**: Mnogi veruju da je slobodna volja ključna za autentiku ljudsko iskustvo, a patnja je neizbežna posledica te slobode. ### Zaključak Vaše teze i promišljanja pozivaju na dublje razmišljanje o prirodi života, Boga i stvarnosti. Dualnost dobra i zla ima korene u mnogim filozofskim, religijskim i naučnim diskursima i verovatno će ostati nerazjašnjen na način koji zadovoljava svako verovanje ili filozofsku postavku. Moguće je da dobro, u svom najdubljem i istinskom smislu, može biti punije cenjeno samo u prisustvu izazova i patnje. Međutim, to otvara dodatna pitanja o svrsi patnje i kako pronaći balans koji vodi ka ispunjenom životu. S druge strane, moguće je zamisliti postojanje svrhe i značenja čak i u svetu bez patnje, ali to zahteva drugačiju percepciju i možda potencijalno evoluiranu svest. U svakom slučaju, vaše promišljanja otvaraju prozor ka važnim pitanjima našeg postojanja i svrhe, pitanja koja filozofi, teolozi i mislioci istražuju hiljadama godina.

On 18. 10. 2024. at 16:58, καιnos said:

Da li želiš reći da su pauci, škorpije i komarci bili u Edenu kad Adam i Eva još nisu sagriješili? Isto tako toplo i hladno se tek pojavilo poslije potopa, prije je je bila ugodna temperatura. Zlo je nastalo kad se Lucifer pobunio, i onda se to pronijelo i na našu Zemlju.

Kakva je ovo umetna inteligencija? 😄

Brate, mislim da Bog uopste nije pacifista kako ga ljudi zamisljaju. On kaze ‘ja cinim dobro i stvaram zlo’ (nisi li citao?). To radi isti Bog, dakle on savrseno poznaje znacenje dobra i zla, svetla i tame. Nije imao nameru da sakrije to znanje od coveka i ogranici ga samo na poznavanje dobra, jer takav Bog ne bi bio dobar Bog. Adam i Eva su svakako trebali da jedu sa drveta znanja dobra i zla kasnije, ali u tom trenutku nisu bili spremni, bili su tek rodjena deca, zato im je zabranio..

To je kao da dozvolis malom detetu se igra sa puskom, povredice i sebe i druge. On je mali i nezreo, ne shvata posledice nepravilnog rukovanja puskom, ali to je tako sve dok ne odraste. Kad odraste, otac ce mu dozvoliti da koristi pusku..

Isto je kod Boga..

djavo je izjavio: “postacete kao bogovi, poznavacete dobro i zlo” a Bog potvrdjuje da su postali takvi govoreci - “covek posta kao jedan od nas”..

Dakle djavo nije lagao kada je to rekao..

Ipak, oni su prerano odrasli, suocili se sa necim sto je za njih bilo strano j suvise veliko da bi se sa tim nosili.. To Bog kao sobar roditelj nije zeleo da se desi njegovoj deci..

Znanje i razlikovanje dobra i zla, je Bozanska karakteristika, i odlika je njegove dece, ali osrasle dece. Dakle, on ovo znanje nije zeleo da uskrati coveku, vec samo da ga ogranici do odredjenog momenta, kao sto otac poucava decu i prica im poucne bajke dok ne odrastu, tako i Bog..

To je vaspitavanje..

Da je to tacno, vidis po njihovoj golotinji. Dete ne zna da je golo, a niti ga je sramota. Ono ne razlikuje dobro od zla, i potpuno je nevino. Nije svesno sebe ni opasnosti spoljnjeg sveta, a odrasli ljudi imaju svest o tome i mogu da se pravilno postave u odredjenoj situaciji, dok deca to ne mogu…

Zato im je Bog zabranio, i dao odredjene instrukcije, da se ne priblizavaju tom drvetu… Drvo je ovde simbol..

U ovom slucaju, Adam i Eva su bili kao deca, potpuno nesvesni zla, mislili su da je svet kao bajka, ali su prerano odrasli i bili suoceni sa realnoscu. To je ono od cega je Bog pokusao da ih zastiti..

Pravilno odgajanje ide sa godinama i prati sazrevanje, kao i otkrivanje cinjenica o relanosti sveta, i to je bio Bozji posao, da ih pravilno odgaja, sto je njegov neprijatelj ovim cinom ugrozio..

Kada pominjes komarce pauke i skorpije, svakako da je Bog od pocetka stvorio ove zivotinje i postavio ih u raj. I u to nema nikakve sumnje.. Cak nema ni naucnih geoloskih, ili bilo kakvih deugih dokaza da je bilo suprotno. Jer upravo geologija i biologija ovakvu transformaciju ne poznaju, a takva ideja se cini potpuno nemoguca.

Sa teoloskog aspekta je dakle apsolutno neosnovano tvrditi da bi Bog stvorio svetlo i tamu, dan i noc, a ne bi stvorio i nocne zivotinje ili lesinare. Sta vise te zivotinje su neophodne radi prirodnih procesa, pa cak i bakterije gljivice, ucestvuju u procesima razgradnje pa su apsolutno neophodne u takvom svetu. Dakle, bakterije, gljivice, komarci j pauci su apsolutno nepohodni i bili su deo ekosistema od pocetka. Ako pogledas biologiju zivot bez njih je nemoguc, cak i u svetu u kojem ne postoji smrt, moraju postojati procesi raspadanja i razgradnje i zivotinje cistaci, koji uklanjaju otpad..

Posmatrati ovde Boga kao apsolutno dobro, kao nekog pacifistu je potpuno pogresno, i ako ga posmatramo u svetlu biblije vidimo da on i nije takav, jer ratuje, ubija i sudi. A da je pacifista to ne bi cinio.

Dakle, Bog jeste dobar, ali dobro apsolutnom smislu ne postoji i ne moze postojati u odsustvu zla, jer to apsurd.. Kao sto ni svetlo ne moze postojati u odsustvu tame, jer jedno drugo iskljucuje i cini besmislenim.

U svetu koji poznajemo dakle, postoji akcija i reakcija, i ako se tebi nista ne suprotstavlja prilikom hodanja, onda ti ne mozes ni koracati. Isto je sa duhovnim hodom, neki otpor je neophodan, i ako ni zbog ceg drugog onda da podstakne tvoju reakciju, jer bi i samo kretanje postalo besmileno ako te nista u tome ne sprecava..

Zasto uopste nesto raditi, zasto nesto ciniti, ako ne postoji prepreka i otpor koji treba savladati da bi osetio zadovoljstvo zbog postignutog cilja?

Ako znas ishod tvoje akcije i pre nego sto nesto uradis, tvoje radnje ce postati besmislene, pa ti nece donositi nikakvo zadovoljstvo. Ti ces ostati da sedis nepomicno, a to je jednako smrti..

Zivot bez bilo kakvog otpora, gde je sve lako, gde je sve moguce, gde je sve na ‘izvolte’ gde se ne moras ni zbog cega pomuciti, nema nikakvog smisla.. Jer ne uzrokuje nikakvu akciju.

Zato smatram, da svet bez zla i patnje, apsolutno nema nikakvog smisla.. Zlo u nekom obliku mora da postoji, bilo kao otpor, kao napor da se nesto ostvari, ili neka barijera, cilj koji treba savladati. Dakle neki izazov.. mora da postoji.. A to je ono sto u teologiji nazivamo negativnim principom, patnjom ili drugacije - zlom..

Nadam se da sam bio jasan..

• Inace, nekako sam se blokirao na serbianforumu, jer sam menjao email, pa nisam dobio potvrdu za verifikaciju, i sad ne mogu da pisem tamo…

Edited November 12, 2024Nov 12 by mire

Postoji li zlo?

Duhovni svet je svet uzroka a materijalni svet posledice.

Tako da se duhovni verno ogleda u materijalnom pa možemo posmatrajući materijalni da shvatimo duhovni svet.

Kada svetlost padne na neku crnu površinu, onda ta površina upije svetlost i sa tog mesta prema našem oku ne dolazi svetlost.

Tada receptori u oku alarmiraju da tu nema svetlosti i naš um to tumači pa kaže; ovaj materijal je crn.

Kada svetlost padne na list , list upije plavu i žutu boju svetlosti crvena dođe u naše oko i receptori za crveno su zadovoljni, ali receptori za žutu i plavu reaguju i šalju signal umu da nema plave i žute boje.

Naš um to tumači i kaže list je zelen.

Pogledajmo mrak: Nedostatak svetlosti mi vidimo kao crnilo.

Vidimo mrak iako on ne postoji. U pitanju je samo nedostatak svetlosti. Mrak nastaje kada se naša polovina zemljine lopte okrene suprotno suncu.

Tada se mi nađemo u senci gde nema svetla i vidimo mrak.

Ali mrak je samo iluzija koja je nastala usled tumačenja našeg uma, mi ga vidimo kao crnuilo, ali on ne postoji već je u pitanju nedostatak svetlosti.

E tako je i sa zlom; Zlo je nedostatak dobra, i takođe je interpretacija našega uma.

Zamisli da sve što možeš da vidiš odbija svetlost i ništa ne upija; Tada bi sve što vidiš bilo belo, i belilo bi postalo tama jer od silnog belila ništa ne bi videli.

Tako i kada nam neko učini nešto dobro, mi to i ne primećujemo, pa to je tako i trebalo, šta je tu nešto dobro?

Ali ako to dobro uporedimo sa nečim što nam je učinjeno zlo, onda tek shvatamo vrednost dobra.

Tako i Bog kao ljubav, kao milost, dobrota, ne može se spoznati ako nema neke tame koja bi omogućila da bude shvaćen.

Kao kada bi napitom ponudio vodu, da li bi ti bio zahvalan ili bi rekao ne treba mi.

Ali ako žednome daš vode on će ti biti zahvalan.

Bog je stvorio Adama savršenog, a onda ga deli stvorivši Evu.

Dok je bio savršen Adam nije sgrešio, nego tek kada je postao nesavršen on greši.

Vidimo da je promisao Božiji da se pojavi zlo, kako bi stvorenja naučila da cene dobro.

Pa kada zlo ima tako plemenitu svrhu, da li je ono zlo ili dobro onima koji su njime naučeni? Tako će dobro opravdati zlo, da ništa nije zlo samo po sebi, nego ako ko misli da je nešto zlo onda je njemu to zlo.