Učenja Crkve Isusa Hrista svetca poslednjih dana -

 

Dan šabata

 

Značenje dana šabata

 

„Ne zaboravite da svetkujete dan šabata“ (Izlazak 20:8; videti takođe UiZ 68:29). Reč Šabat potiče od jevrejske reči koja znači odmor. Pre vaskrsenja Isusa Hrista, šabat je označavao Božji dan odmora nakon što je završio Stvaranje. To je bio znak saveza između Boga i njegovog naroda. U knjizi Postanka čitamo da je Bog stvorio nebo i zemlju u šest vremenskih perioda, koje je nazvao danima: „I sedmog dana završi Bog delo svoje koje je učinio. I sedmog dana počinu od svih poslova svojih. I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti ga“ (Postanje 2:2-3). Danas dan šabata takođe obeležava vaskrsenje Isusa Hrista. Subota je bila sedmi dan. To je sveti dan koji nam je Bog odredio da se odmorimo od svakodnevnih poslova i da mu se poklonimo.

 

Svrha dana šabata

 

Isus je poučavao da je dan šabata određen za našu korist (videti Marko 2:27). Svrha dana šabata je da nam da određeni dan u nedelji u koji ćemo svoje misli i postupke usmeriti ka Bogu. To nije samo dan za odmor od posla. To je sveti dan koji treba provesti u obožavanju i odanosti. Dok se odmaramo od naših uobičajenih svakodnevnih aktivnosti, naš um je slobodan da pažljivo razmisli o duhovnim stvarima. Tog dana treba da obnovimo naše saveze sa Gospodom i da nahranimo svoje duše onim što je od Duha.

 

Istorija subotnjeg dana

 

Bog je posvetio sedmi dan kao šabat na početku stvaranja zemlje (videti Postanak 2:2–3). Od najranijih vremena, tradicija svetog sedmog dana je sačuvana među raznim narodima na zemlji. Bog je obnovio zapovest o ovom danu Izraelcima, rekavši: „Ne zaboravite da svetkujete šabat“ (Izlazak 20:8). Održavanje šabata je takođe bio znak da su Izraelci bili njegov narod saveza (videti Izlazak 31:12–13, 16; Isaija 56:1–8; Jeremija 17:19–27). Međutim, neke jevrejske vođe su stvorile mnoga nepotrebna pravila o danu šabata. Oni su određivali koliko čovek treba da hoda, koje čvorove može da veže i tako dalje. Kada su se izvesne jevrejske vođe usprotivile Isusu Hristu da leči bolesne ljude na šabat, Isus ih je podsetio da je dan šabata stvoren za dobrobit čoveka. Nefijski marod koji opisuje Mormonova knjiga su takođe svetkovali šabat u skladu sa zapovestima (videti Jar 1:5). U današnje vreme Gospod je ponovio svoju zapovest da treba da pamtimo dan šabata i da ga svetujemo (videti UIZ 68:29).

 

Gospodnji dan

 

Sve do svog vaskrsenja, Isus Hrist i njegovi učenici su sedmi dan slavili kao šabat. Posle njegovog vaskrsenja, nedelja je bila posvećena kao dan Gospodnji u znak sećanja na njegovo vaskrsenje tog dana (videti Dela apostolska 20:7; 1. Korinćanima 16:2). Od tog vremena pa nadalje, njegovi sledbenici su prvi dan u nedelji posmatrali kao svoj šabat. U oba slučaja bilo je šest dana za rad i jedan za odmor i bogosluženje. Gospod nam je dao direktnu zapovest objavljenu Džozefu Smitu da takođe poštujemo prvi dan nedelje, Gospodnji dan, kao naš dan šabata (videti UiZ 59:12).

 

Svetkovanje šabata

 

Gospod prvo traži od nas da svetkujemo dan šabata. U otkrivenju datom Džozefu Smitu 1831. godine, Gospod je zapovedio svecima da idu u dom molitve, prinesu i uzmu pričest, odmore se od svojih trudova i obožavaju Svevišnjega (videti UiZ 59:9–12). Drugo, traži od nas da se odmorimo od svakodnevnih poslova. To znači da ne radimo nikakav posao koji bi nas sprečio da se potpuno posvetimo duhovnim stvarima. Gospod je rekao Izrailjcima: „Onda nemojte raditi: ni vi, ni sin vaš, ni kćer vaša, ni sluga vaš, ni sluškinja vaša, ni stoka vaša“ (Izl 20:10). Naši proroci su nam govorili da tog dana ne idemo u kupovinu, lov, pecanje, sportske događaje ili učestvovanje u sličnim aktivnostima. Međutim, upozoreni smo i da ne svetkujemo dan šabata samo tako što ne radimo ništa, nego šabat zahteva konstruktivne misli i akcije. Šta možemo da radimo kada je šabat? Prorok Isaija je predložio da se odvratimo od sopstvenih zadovoljstava i nazovemo „Ako Šabat nazoveš radošću, Jehovi slavnim danom, i ako ga budeš slavio umesto da ideš svojim putevima....” “ (Isaija 58:13). Moramo da razmišljamo o pravednim stvarima koje možemo učiniti na šabat. Na primer, dan šabata možemo da svetkujemo posećujući crkvene sastanke; čitanje svetih pisma i reči naših nadahnutih apostola i proroka; posećivanje bolesnih, starih i onih koje volimo; slušanje duhovne muzike i pevanje pesama; moleći se Ocu Nebeskom sa pohvalom i blagodarenjem; vršenje službe u Crkvi; pričanje priča koje podstiču veru, svedočenje i deljenje duhovnih iskustava sa drugima; pisanje pisama onima koje volimo; post sa svrhom; i provođenje vremena sa porodicom. Kada odlučujemo koje su druge aktivnosti prikladne za subotnji dan, možemo se zapitati: Da li će me to podići i inspirisati? Da li to pokazuje poštovanje prema Gospodu? Da li to usmerava moje misli prema njemu? Ponekad postoje periodi kada moramo da radimo na dan šabata. Kad god je to moguće, treba da to izbegavamo, ali ako je apsolutno neophodno, ipak treba da zadržimo duh dana šabata u našim srcima koliko god je to moguće.

 

Blagoslovi za svetkovanje šabata

 

Ako poštujemo dan šabata, moći ćemo da primimo velike duhovne i vremenske blagoslove. Gospod je rekao da ćemo biti puni radosti ako budemo svetkovali dan šabata sa zahvalnošću i radosnim srcem. On je obećao: „Sve što je na zemlji vaše je... bilo za hranu ili za odeću, bilo za kuće ili za pašnjake, ili kao voćnjake, ili kao bašte, ili kao vinograde. Da, sve što niče iz zemlje, u svoje vreme, napravljeno je na korist i upotrebu čoveku, i da oku ugađa i raduje srce. Da, za hranu i odeću, za ukus i miris, da ojačamo telo i razveselimo dušu“ (UiZ 59:16-19).

On 11. 05. 2024. at 20:03, Nefi said:

Sve do svog vaskrsenja, Isus Hrist i njegovi učenici su sedmi dan slavili kao šabat. Posle njegovog vaskrsenja, nedelja je bila posvećena kao dan Gospodnji u znak sećanja na njegovo vaskrsenje tog dana (videti Dela apostolska 20:7; 1. Korinćanima 16:2). Od tog vremena pa nadalje, njegovi sledbenici su prvi dan u nedelji posmatrali kao svoj šabat. U oba slučaja bilo je šest dana za rad i jedan za odmor i bogosluženje. Gospod nam je dao direktnu zapovest objavljenu Džozefu Smitu da takođe poštujemo prvi dan nedelje, Gospodnji dan, kao naš dan šabata (videti UiZ 59:12).

 

E sada, vi podosta uzimate iz Starog zavjeta i bas ste subotu izbacili i prihvatili nedjelju kao i vecina krscana. Gdje vidimo da je Isus promijenio svetkovanje subote u nedjelju, gdje to izjavio, kao sto je Bog na mnogo mjesta to potvrdio za subotu?

Prvo mi verujemo da je Džozef Smit razmišljao kako i kada je pravilno držanje Šabata. On je u vezi toga upitao Boga i dobio oobjavu 7. avgusta 1831. god. Ta objava je poznata kao odsek 59 knjige Učenje i Zaveti i opisuje ovo otkrivenje kao „uputstvo svecima kako da se drže Šabata i kako da poste i da se mole.“

"I da možeš potpunije držati se neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu.  Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj post bude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (UiZ 59:9-13)

DAN GOSPODNJI je Nedelja. Dan kada je Isus ustao iz mrtvih.

Biblija to potvrđuje: “A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb..” (Dela 20:7)

“A za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem. .” (1 Kor 16:1-2)

 

Pored toga imamo veoma stare tekstove crkvenih otaca, učitelja i svedoka koji svedoče o napuštanju sedmog dana i slavljenju prvog dana nedelje.

 Istorijski svedoci to potvrdjuju:

 

Varnava iz Aleksandrije kaže:

„Radi toga slavimo prvi dan u radosti, na kome je Isus ustao od mrtvih, a posle toga se nama objavio i na Nebo otišao" (Poslanica Varnave, Aleksandrija, oko 100g.)

 

Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže:

“Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”.

 

Didahe, spis iz prvog veka kaže:

“U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”.

 

Iz istog tog vremena potiče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine:

“… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja.

 

Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja:

“A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog otera mrak i te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…”

 

Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže:

“Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.”

 

Osmi dan (nedjelja) bio je tema govora i Origena (185–254 g.) koji reče: “Broj osam, koji u sebi sadrži silu uskrsnuća, slika je sveta koji dolazi, ako što je broj sedam simbol sadašnjeg sveta”.

 

To nam svedoči i Viktorin iz Ptuja (oko 304. godine) koji kaže:

“Sedmog dana… mi imamo običaj strogog posta da bismo u dan Gospodnji mogli prići našem kruhu izražavajući hvalu”.

 

Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”.

 

Euzebije Cezarejski (263-339 godina) izričito kaže: “Dok su Jevreji verni Mojsiju žrtvovali pashalno janje jednom godišnje… mi, ljudi Novog saveza slavimo našu Pashu svake nedelje”, a na drugom mestu kaže: “Sve ono što je bilo propisano za Šabat, mi smo preneli na dan Gospodnji, kao autoritativniji, nadmoćniji, uzvišeniji od Jevrejskog Šabata” i time svedoči da je poštovanje Šabata nedeljom kao Dana Gospodnjeg bila već praksa.

 

Možemo spomenuti i Augustina (354.-430. godina) koji kaže: “Gospodnjim uskrsnućem bio je objavljen dan Gospodnji Hrišćanima , a ne Jevrejima.”, a Ambrozije (339.-397. godina) veli: “Prvog je dana blaženo Trojstvo stvorilo svijet, a uskrsli nas je Otkupitelj, koji je pobijedio smrt, oslobodio”.

 

Naravno, u prvim stolećima još je bilo hrišćana (jevrejskog porekla) koji su praktikovali Šabat u subotu kako su naučili, no brojni tekstovi nam kazuju da su već tada bili u manjini i ubrzo iščezli jer je Crkva vremenom shvatila značenje Šabata kao dan Gospodnji u nedelju.

 

Možemo navoditi još mnogo raznih tekstova iz prvih stoljeća Hrišćanstva koji nam svedoče da su se odvojili od Jevreja što se tiče šabata, koji su Hrista odbacili da novim danom Gospodnjim (nedeljom) pokažu postojanje novog sveta koji je Hrist vaskrsenjem stvorio. Dakle, hrišćani su shvatili da je Jevrejski šabat najava i slika onoga što se dogodilo i ispunilo u NEDJELJU! Stoga je netačno kako neki prigovaraju da je na 1. Nikejskom saboru 325g. ukinita Božja zapovest i da su oni promenili šabat sa subote na nedelju. Pored toga ne postoje pismeni dokazi da se to tako dogodilo. Niti postoji pored Arijanskog spora u vezi trojstva nijedna kritika, niti buna bilo kog prisutnog hrišćana, ako bi takve izmene zaista bilo. 

Većina hriščana danas tvrdi da su samo poslušni onom što je Hrist učinio i što su nam apostoli preneli. Crkva je to veoma brzo prepoznala i to je istorijski neoboriva činjenica!

Jasno je dakle da nedelju nije uveo Konstantin 325g. Jer, mnogi hrišćani tog vremena izveštavaju o sastajanju prvih hrišćana u nedelju.

 

 

Edited October 20, 2024Oct 20 by Nefi

1 hour ago, Nefi said:

Možemo navoditi još mnogo raznih tekstova iz prvih stoljeća Hrišćanstva koji nam svedoče da su se odvojili od Jevreja što se tiče šabata, k

Dr. Samuel Bacchiocchi je bio jedini nekatoliko koji je studirao na Gregorijanskom sveučilištu u Rimu i njegova tema je bila "Od subote do nedjelje" - izvrsno teološko djelo i on tu objašnjava zašto je došlo do te promjene. Jedan od jačih razloga je upravo ovo što si ti gore naveo - bojali su se da će ih Rimljani zajedno sa njima progoniti i onda su uveli nedjelju dan koji treba svetkovati da se razlikuju od Judejaca. Ali znamo da što god Bog blagoslovi da će to biti zauvijek, vječno, a to je on učinio za subotu, i ona i dan danas traje. 

to je njegovo mišljenje, ali nije utemeljeno na istorijskim činjenicama. U Subotu je bio dan Saturna, što isto ne bi pravilo nikakav problem da su se sakupljali i na taj dan. 

8 minutes ago, Nefi said:

to je njegovo mišljenje, ali nije utemeljeno na istorijskim činjenicama. U Subotu je bio dan Saturna, što isto ne bi pravilo nikakav problem da su se sakupljali i na taj dan. 

Mislim da je pogrešno subotu sa Saturnom povezivati, Bog je blagoslovio sedmi dan, a to je subota, Šabat, a Biblija nedjelju uvijek naziva prvi dan u sedmici. Isus je rekao u Mateju 5,17 da nije došao promijeniti Zakon, u Jakov 2,10 se Zakon naziva kraljevski i citiraju se neke zapovijedi....ne može se jedna tek tako zamijeniti, da je Bog izričito rekao od sada je nedjelja taj sveti dan.

1 hour ago, Nefi said:

DAN GOSPODNJI je Nedelja. Dan kada je Isus ustao iz mrtvih.

Biblija to potvrđuje: “A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb..” (Dela 20:7) 

Ovo nije nikakav dokaz jer su se učenici sastajali svaki dan i lomili hleb a ne samo u prvi dan nedelje.

 

И сваки дан бијаху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хљеб по кућама, и примаху храну с радости и у простоти срца, dela 2. 46

Taj isti Bog koji je posveti sedmi dan posvetio je i prvi dan kao novi dan Šabata. Hrist je sam rekao da je On Gospodar šabata, jer je On taj zakon i svez dao Izraelu. Jer ako se mi i dalje trebamo držati tog saveza, čemu onda služi novo savez kroz Hrista?

to je njegovo mišljenje, ali nije utemeljeno na istorijskim činjenicama. U Subotu je bio dan Saturna, što isto ne bi pravilo nikakav problem da su se sakupljali i na taj dan. 

Pored toga Bog je učinio večni šabat ali ne subotu kao dan u sedmici. 

Meni je poznato da priznajete da je starozavetni Zakon ispunjen u životu i vaskrsenju Isusa Hrista, ali smatrate da tu ipak ne spada zakon obdržavanja šabata u subotu.

U Starom zavetu, šabat je dat Izraelu kao znak između izabranog naroda i Boga, za izbavljenje Izraela iz ropstva:

“Seti se da si i ti bio rob u zemlji egipatskoj i da te odande izbavio Jahve, Bog tvoj, rukom jakom i ispruženom mišicom. Zato ti je zapovedio Jahve, Bog tvoj, da držiš dan šabata.” (Pnz 5:15)
“Stoga neka Izraelci drže šabat – svetkujući je od naraštaja do naraštaja – kao večni savez. Neka je to znak, zauvek, između mene i Izraelaca. Ta Jahve je za šest dana sazdao nebo i zemlju, a sedmoga je dana odmorio.”(Izl 31:13-17)

Šabat sedmog dana nije bio samo dan odmora kao primer Božjeg odmora u stvaranju, već i dan sećanja na sve što je Jahve učinio da izbavi Izrael iz Egipta i na sklapanje saveza i Zakona na brdu Sinaju. To je zaista bio Dan Gospodnji!

Međutim po tom Zakonu niko se nije spasio, i Isusovim vaskrsenjem u nedelju započinje novo stvaranje, izbavljenje od greha i smrti, i sklapa se novi savez kada Hrist pobedivši smrt daje obećanje večnog života. Nedelja postaje ispunjenje šabata Starog Zaveta.

“Jer, koji su to čuli pa se pobunili? Zar ne svi koji su pod Mojsijem izašli iz Egipta?” (Jevrejima 3:16) … “Jer nama je objavljena dobra vest kao i njima, ali reč koju su čuli njima nije koristila, jer nisu bili verom ujedinjeni s onima koji su poslušali.  A mi koji verovasmo ulazimo u počinak, jer je rekao: „Zato sam se zakleo u gnevu svom: ‘Neće ući u moj počinak’,”  iako su njegova dela dovršena od postanka sveta. Jer je na jednom mestu o sedmom danu ovako rekao: „I Bog je sedmog dana počinuo od svih svojih dela”,  a ovde opet kaže: „Neće ući u moj počinak.” Dakle, pošto neki još treba da uđu u njega, a oni kojima je dobra vest najpre bila objavljena nisu ušli zbog neposlušnosti, on ponovo određuje jedan dan: „Danas”, govoreći o tome posle toliko vremena u Davidovom psalmu, kao što je već rečeno: „Danas, ako slušate glas njegov, nemojte da vam srce otvrdne.” Jer da im je Jošua [Nunov] dao počinak, Bog ne bi posle toga govorio o nekom drugom danu." (Jevrejima 4:2-8)

U Novom Zavetu vidimo da se poslije vaskrsenja apostoli sastaju u nedelju, lome kruh i sakupljaju milostinju:

“A prvog dana nedelje, kad su se učenici okupili da lome hleb, Pavle im je govorio, budući spreman da ide sutradan, te je tako produžio govor sve do ponoći.” (Dela 20:7)
“U pogledu sabiranja za svete, i vi činite kako odredih crkvama galacijskim. Svakoga prvog dana u nedelji neka svaki od vas kod sebe na stranu stavlja i skuplja što uzmogne da se ne sabira istom kada dođem.” (1 Kor 16:1-2)

“I uveče toga istog dana, prvog u nedelji, dok su učenici u strahu od Židova bili zatvorili vrata, dođe Isus, stane u sredinu i reče im: “Mir vama!” ” (Jovan 20,19)
“I posle osam dana behu njegovi učenici opet unutra, a s njima i Toma. Vrata behu zatvorena, a Isus dođe, stade u sredinu i reče: “Mir vama!” ” (Jovan 20,26)

“Prvoga dana u nedelji, veoma rano, dođoše one na grob …” (Luka 24,1)

“I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, …” (Lk 24:13) “Dok beše s njima za stolom, uze hleb, izreče blagoslov, razlomi te im davaše.” (Lk 24:30) “U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji behu s njima” (Lk 24:33)

Jovan u Otkrivenju piše (Otk 1:9-10):

“Ja, Jovan, vaš brat i drug u nevolji, i u carstvu i strpljenju Isusa Hrista, bio sam na ostrvu zvanom Patmos za reč i svedočanstvo Isusa Hrista. Bio sam u Duhu u dan Gospodnji.” (na grčkom = Kyriake hemera i označavalo je nedelju)

Vi mislite da je Pavle obdržavao i dalje šabat u subotu, jer piše da je išao u sinagogu u subotu. Međutim, pravi razlog subotnjeg odlaska u sinagogu bio je propovedanje Jevanđelja Jevrejima, a ne održavanju šabata u subotu kao deo zakona (spominje se na više mesta: Dela 13:14-44, Dala 16:13-14, Dela 17:2-4, Dela 18:4).

“Svake je pak subote raspravljao u sinagogi i uveravao Jevreje i Grke”
U tadašnjim okolnostima čak ne bi ni bilo moguće lomiti hleb u sinagogama i uzimati tako hleb i vino na spomen Isusa Hrista, jer Jevreji koji su i dalje držali svoje zakone nisu bili otvoreni za tako nešto.

“Zato neka vas niko ne osuđuje zbog jela i pića, ili zbog praznika ili mladina ili šabata, jer je to samo senka onoga što dolazi, tela Hristova.” (Kol 2:16)
Hrišćane su Jevreji osuđivali zbog toga što su jeli, za vreme praznika i šabata u subotu.
Jasno je dakle da šabat u nedelju nije uveo Konstantin 325g. Jer, mnogi hrišćani tog vremena izveštavaju o sastajanju prvih hrišćana u nedelju.

Sv. Ignacije Antiohijski upozorava 107g.:
“Jer ako još živimo po židovskom Zakonu, obznanjujemo da nismo primili milost. Ako su dakle, oni koji su otkupljeni od negdašnjih propisa, došli do nove nade, više ne obdržavaju subotu, već žive u svetkovanju Dana Gospodnjeg, u kojem je i naš život blagoslovljen po njemu i njegovoj smrti.”

Sv. Justin piše 155g.: “I u dan zvan nedjelja svi koji žive u gradovima sakupljali su se zajedno na jednom mjestu i čitali zapise apostola ili proroka koliko god je vrijeme dopuštalo …” (dalje se još opisuje lomljenje kruha i sakupljanje milostinje).

 Pavle ukorava ideju ponovnog vraćanja na te Jevrejske običaje:
“A sada kad ste spoznali Boga - u stvari sada kad je Bog spoznao vas - kako to da se ponovo vraćate ispraznim i lošim načelima i želite da im opet iznova robujete? Vi pomno držite dane i mesece i razdoblja i godine. Bojim se za vas, da se možda nisam uzalud trudio oko vas.” (Gal 4:9-11)

 

3 hours ago, Nefi said:

Prvo mi verujemo da je Džozef Smit razmišljao kako i kada je pravilno držanje Šabata. On je u vezi toga upitao Boga i dobio oobjavu 7. avgusta 1831. god. Ta objava je poznata kao odsek 59 knjige Učenje i Zaveti i opisuje ovo otkrivenje kao „uputstvo svecima kako da se drže Šabata i kako da poste i da se mole.“

Kao prvo,odkud nekom palo na pamet kako se pravilno drzi subota kada je sve to uredno regulisano u Svetom Pismu ?

3 hours ago, Nefi said:

"I da možeš potpunije držati se neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu.  Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj post bude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (UiZ 59:9-13)

 

DAN GOSPODNJI je Nedelja. Dan kada je Isus ustao iz mrtvih.

Izvini a kakve veze ima Hristovo vaskrsnuce sa cinejnocom da je Bog stvorio sav ovaj svet za realnih sest radnih dana i da je u sedmom pocinuo ?

Jel Bog ikada blagoslovio ili mozda posvetio prvi dan nedelje da bi bio u rangu sa sedmom ili nije ???

Daj da prvo rascistimo ova pitanja pa da tek onda idemo dalje. 

3 hours ago, Nefi said:

 

Biblija to potvrđuje: 

Hajde da vidmo na sta mislis:

3 hours ago, Nefi said:

“A za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem. .” (1 Kor 16:1-2)

Sta je sad ovo,kakve veze ima bilo kakvo SKUPLJANJE sa svetkovanjem sedmog dana ? 

 

3 hours ago, Nefi said:

 

Pored toga imamo veoma stare tekstove crkvenih otaca, učitelja i svedoka koji svedoče o napuštanju sedmog dana i slavljenju prvog dana nedelje.

 Istorijski svedoci to potvrdjuju:

 

Varnava iz Aleksandrije kaže:

„Radi toga slavimo prvi dan u radosti, na kome je Isus ustao od mrtvih, a posle toga se nama objavio i na Nebo otišao" (Poslanica Varnave, Aleksandrija, oko 100g.)

 

Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže:

“Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”.

 

Didahe, spis iz prvog veka kaže:

“U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”.

 

Iz istog tog vremena potiče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine:

“… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja.

 

Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja:

“A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog otera mrak i te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…”

 

Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže:

“Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.”

 

Osmi dan (nedjelja) bio je tema govora i Origena (185–254 g.) koji reče: “Broj osam, koji u sebi sadrži silu uskrsnuća, slika je sveta koji dolazi, ako što je broj sedam simbol sadašnjeg sveta”.

 

To nam svedoči i Viktorin iz Ptuja (oko 304. godine) koji kaže:

“Sedmog dana… mi imamo običaj strogog posta da bismo u dan Gospodnji mogli prići našem kruhu izražavajući hvalu”.

 

Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”.

 

Euzebije Cezarejski (263-339 godina) izričito kaže: “Dok su Jevreji verni Mojsiju žrtvovali pashalno janje jednom godišnje… mi, ljudi Novog saveza slavimo našu Pashu svake nedelje”, a na drugom mestu kaže: “Sve ono što je bilo propisano za Šabat, mi smo preneli na dan Gospodnji, kao autoritativniji, nadmoćniji, uzvišeniji od Jevrejskog Šabata” i time svedoči da je poštovanje Šabata nedeljom kao Dana Gospodnjeg bila već praksa.

 

Možemo spomenuti i Augustina (354.-430. godina) koji kaže: “Gospodnjim uskrsnućem bio je objavljen dan Gospodnji Hrišćanima , a ne Jevrejima.”, a Ambrozije (339.-397. godina) veli: “Prvog je dana blaženo Trojstvo stvorilo svijet, a uskrsli nas je Otkupitelj, koji je pobijedio smrt, oslobodio”.

 

Naravno, u prvim stolećima još je bilo hrišćana (jevrejskog porekla) koji su praktikovali Šabat u subotu kako su naučili, no brojni tekstovi nam kazuju da su već tada bili u manjini i ubrzo iščezli jer je Crkva vremenom shvatila značenje Šabata kao dan Gospodnji u nedelju.

Sve ovo sto si citirao za mene ima nesto manju tezinu od sledecih citata:

 

“Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.”

Grunf

“Tko spava nije budan.”

Broj Jedan

“Ne predaj se nikad, osim kad moraš.”

Bob Rock

 

“Kupite cvijeće voljenoj ženi, ali ne zaboravite i na vlastitu.”

Jeremija

“Tko izgubi dobitak dobije gubitak!”

Sir Oliver

 

3 hours ago, Nefi said:

 

Možemo navoditi još mnogo raznih tekstova...

Mogu i ja s tim sto su moji cak i interesantniji...😀

 

Jel mozemo se sada uozbiljiti i fokusirati iskljucivo na Svetom Pismu ??? 

 

Edited October 20, 2024Oct 20 by robivek

7 hours ago, Nefi said:

I uveče toga istog dana, prvog u nedelji, dok su učenici u strahu od Židova bili zatvorili vrata, dođe Isus, stane u sredinu i reče im: “Mir vama!” ” (Jovan 20,19)
“I posle osam dana behu njegovi učenici opet unutra, a s njima i Toma. Vrata behu zatvorena, a Isus dođe, stade u sredinu i reče: “Mir vama!” ” (Jovan 20,26)

 

I Kada na prvi dan nedelje dodamo osam dana dolazimo u drugi dan nedelje; Dakle Hristos nije dolazio učenicima uvek u prvi dan.

Ali nevažno reči su nesavršen alat i svako može da im doda značenje kakvo hoće. 

Zato je važno da primetimo da je Hristos Slavio Oca koji je veći od njega .  I Hristos nikada ne bi tražio da slavimo njega više nego Oca. On kao sin je pokrornošću Ocu postao sin i kada bi počeo da proslavlja sebe on bi bio poput lucifera koji je poželeo da bude veći od Boga. 

U jevanđeljima ne postoji jasan dokaz da su učenici slavili prvi dan od nedelje paa su šak skupljali priloge u prvi dan što govori da im je prvi dan bio radan i da ga nisu posebno slavili. jer oni su se okupljali svaki dan. A nešto tako važno kao slavljenje prvog dana bi sigurno bilo zapisano. 

Pavle još za života primećuje da su se pojavili u crkvi ljudi koji uče pogrešno i najavljuje da će takvih bitijoš više. Tako da nije ni malo čudno da se pojavila i u crkvi zaživela mnoga pogrešna učenja.

Nešto sam razmišljao danas povodom ove teme: Bog je toliko jasno u starom zavetu ukazao da je subota dan Božiji koji treba salaviti, I ako bi Bog hteo da promeni to on bi svakako to isto tako jasno kazao i ponovio ko zna koliko puta da ne bude zabune. 

Ali ne, Svi dokazi koji idu u prilog slavljenju nedelje kao dana Gospodnjeg su nekako izvedeni ljudskim umovanjem i dokazivanjem da je to tako. Kao da je Bog hteo da ostane tajanstven pa su ljudi to morali da nekako iskopaju. 

Ja ne mogu da poverujem da bi se Bog tako igrao sa nama

 

27 minutes ago, rale said:

Ja ne mogu da poverujem da bi se Bog tako igrao sa nama

Kao što vidiš na tvojoj profilnoj slici, Bog daje Mojsiju kamene ploče gdje su bile zapisane zapovijedi. Psalmi vele da su Zapovijedi vječne. Izaija 66 kaže da će na Novoj Zemlji se slaviti subota - kako to ako je nedjelja taj dan.

To je problem našeg prevoda. Reč Šabat ne znači prevedeno subota nego dan odmora.  Promena sa sedmog dana na osmi ili prvi dan, ne menja znčenje šabata i tako dana mira, nego je samo na drugi dan sedmice. To nikako ne znači da je Bog ukunuo šabat, nego promenio samo dan na kojim se setimo njega na šabat. 

Ako nešto nismo sigurni onda je to samo pitanje vere, a vera je samo nadanje da je nešto možda tačno, što ne znači da zaista znamo da li je to tačno, nego se samo nadamo da je možda tačno. Vi naravno možete da verujeta kako mislite da je tačno, ali ja ne želim da nešto verujem ako nisam siguran da je to tačno. Isto tako je bilo i kod Josepha Smitha, prorokom obnovljene Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana. 

Joseph Smith je razmišljao kako i kada je pravilno držanje Šabata. On je u vezi toga upitao Boga i dobio objavu 7. avgusta 1831. god. Ta objava je poznata kao odsek 59 knjige Učenje i Zaveti i opisuje ovo otkrivenje kao „uputstvo svecima kako da se drže Šabata i kako da poste i da se mole.“

"I da možeš potpunije držati se neukaljanim od sveta, idi u dom molitve i prinosi pričesti svoje na sveti dan moj. Jer zaista je ovo dan određen da se odmoriš od svojih dela i da se posvetiš Svevišnjemu.  Ipak, prinosićeš zavete svoje u pravednosti svakoga dana i svakog trenutka. Ali zapamti da na ovaj, GOSPODNJI DAN, prinosiš prinose i pričesti Svevišnjemu, priznavajući svoje grehe svojoj braći i pred Gospodom. I toga dana nećeš raditi ništa drugo, samo pripremaj hranu svoju u prostoti srca da tvoj post bude savršen, ili, drugim rečima, da tvoja radost bude potpuna." (UiZ 59:9-13)

Njemu je objabljeno da je DAN GOSPODNJI  Nedelja. Dan kada je Isus ustao iz mrtvih.

Znam da je ovo istina jer sam upitao Boga u ime Isusa i On mi je obavio moći Duha svetoga da je to istinia. 

Od tada mi svetkujemo šabat na prvi dan Nedelje. Ujedno ova objava potvrđueje istu praksu za vreme prvih apostola. 

A i mnogi istorijski svedoci tvrde da je takva praksa bila normala.

Istorijski svedoci to potvrdjuju:

 Varnava iz Aleksandrije kaže:

„Radi toga slavimo prvi dan u radosti, na kome je Isus ustao od mrtvih, a posle toga se nama objavio i na Nebo otišao" (Poslanica Varnave, Aleksandrija, oko 100g.)

 Ignacije Antiohijski (umro 107. god.) kaže:

“Oni koji su živeli po starom uređenju došli su do nove nade i ne slave više Šabat u subotu, nego u nedjelju, dan kad je naš život bio uzidgnut u vis po Hristu i njegovoj smrti”.

 Didahe, spis iz prvog veka kaže:

“U nedjelju u dan Gospodnji saberite se da lomite hleb i da zahvaljujete, nakon što ispovedite svoje grehe, da bi vaša žrtva bila čista”.

 Iz istog tog vremena potiče i tekst rimskog upravitelja Plinija Mlađeg koji piše caru Trajanu 112. godine:

“… tvrde kako se sva njihova krivica sastojala u tome što su se redovito sastajali jednog određenog dana, pre zore, da bi pevali zajedno pesme Hristu…”. Prema gore navedenom, taj “određeni dan” bila je nedjelja.

 Justin Mučenik (živio od 100. do 165. godine) daje nam najstariji opis nedeljnog bogosluženja:

“A u dan zvan dan sunca (nedelja) drži se zajednički sastanak svih, bilo da borave u gradu ili na selu… U dan sunca dolazimo svi na zajednički sastanak jer je to prvi dan, kad Bog otera mrak i te stvori svet, a Isus Hrist istoga dana ustade od mrtvih…”

 Ignacije Antiohijski (živio od 98. do 117. godine) kaže:

“Jer ako još uvek verujemo u judaizam, mi priznajemo da nismo primili Božju milost.”

 Osmi dan (nedjelja) bio je tema govora i Origena (185–254 g.) koji reče: “Broj osam, koji u sebi sadrži silu uskrsnuća, slika je sveta koji dolazi, ako što je broj sedam simbol sadašnjeg sveta”.

 To nam svedoči i Viktorin iz Ptuja (oko 304. godine) koji kaže:

“Sedmog dana… mi imamo običaj strogog posta da bismo u dan Gospodnji mogli prići našem kruhu izražavajući hvalu”.

 Zanimljivi su takođe i tzv “mučenici nedelje”, njih 49 hrišćana, koji su mučeni i ubijeni 304. godine jer se nisu hteli odreći da Šabat slave u prvi dan Nedelje, na Dan Gospodnji. Sveštenik Saturnij tada kaže: “Mi moramo slaviti dan Gospodnji. To je naš zakon”.

 Euzebije Cezarejski (263-339 godina) izričito kaže: “Dok su Jevreji verni Mojsiju žrtvovali pashalno janje jednom godišnje… mi, ljudi Novog saveza slavimo našu Pashu svake nedelje”, a na drugom mestu kaže: “Sve ono što je bilo propisano za Šabat, mi smo preneli na dan Gospodnji, kao autoritativniji, nadmoćniji, uzvišeniji od Jevrejskog Šabata” i time svedoči da je poštovanje Šabata nedeljom kao Dana Gospodnjeg bila već praksa.

 Možemo spomenuti i Augustina (354.-430. godina) koji kaže: “Gospodnjim uskrsnućem bio je objavljen dan Gospodnji Hrišćanima , a ne Jevrejima.”, a Ambrozije (339.-397. godina) veli: “Prvog je dana blaženo Trojstvo stvorilo svijet, a uskrsli nas je Otkupitelj, koji je pobijedio smrt, oslobodio”.

 Naravno, u prvim stolećima još je bilo hrišćana (jevrejskog porekla) koji su praktikovali Šabat u subotu kako su naučili, no brojni tekstovi nam kazuju da su već tada bili u manjini i ubrzo iščezli jer je Crkva vremenom shvatila značenje Šabata kao dan Gospodnji u nedelju.

 Možemo navoditi još mnogo raznih tekstova iz prvih stoljeća Hrišćanstva koji nam svedoče da su se odvojili od Jevreja što se tiče šabata, koji su Hrista odbacili da novim danom Gospodnjim (nedeljom) pokažu postojanje novog sveta koji je Hrist vaskrsenjem stvorio. Dakle, hrišćani su shvatili da je Jevrejski šabat najava i slika onoga što se dogodilo i ispunilo u NEDJELJU! Stoga je netačno kako neki prigovaraju da je na 1. Nikejskom saboru 325g. ukinita Božja zapovest i da su oni promenili šabat sa subote na nedelju. Pored toga ne postoje pismeni dokazi da se to tako dogodilo. Niti postoji pored Arijanskog spora u vezi trojstva nijedna kritika, niti buna bilo kog prisutnog hrišćana, ako bi takve izmene zaista bilo. 

Većina hriščana danas tvrdi da su samo poslušni onom što je Hrist učinio i što su nam apostoli preneli. Crkva je to veoma brzo prepoznala i to je istorijski neoboriva činjenica!

Jasno je dakle da nedelju nije uveo Konstantin 325g. Jer, mnogi hrišćani tog vremena izveštavaju o sastajanju prvih hrišćana u nedelju.

Naprotiv ne postoji nijedan zapis koji potvrđuje da je šabat i dalje praktikovan u subotu.

 

Edited October 23, 2024Oct 23 by Nefi

Skretanje steme na nebitno i ignorirati činjenice, ne dovodi do ničega, a kome fali mudrost On pita Boga.

"Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka ište od Boga koji svima prosto daje i ne kori, i daće mu se.  Samo neka ište s verom ne sumnjajući ništa. Jer koji sumnja sličan je morskom valu koji vetar podiže i tera.  Taj čovek, naime, neka ne misli da će dobiti što od Gospoda, kad je čovek podeljene duše, nepostojan na svim svojim putevima." (Jakov 1:5-8)

"Svaki dan su jednako jednodušno bili u hramu, lomili hleb po kućama i uzimali hranu s
radošću i u prostoti srca"   Dela 2

Ovde piše da su svakog dana bili u Hramu, ali iz stiha nije jasno da li su svakog dana lomili i hleb na spomen Hrista, nego se tu pominja hrana, što znači da je svrha bila drugačija. 

 

 

16 hours ago, Nefi said:

To je problem našeg prevoda. Reč Šabat ne znači prevedeno subota nego dan odmora.

Ali kako god se izračuna to je naša današnja subota. Da li se nedjelja igdje spominje kao dan u Bibliji?

Zanimljivio predavanje jednog rabina o suboti.

Ipak Bog može da prebaci šabat i na drugi dan a da važnost šabata uopšte ne bude ometana. Isto tako može da dopusti da dođe do opšteg otpadništva i isto može da dopušti, da neki važni spisi novog zaveta mogu da se izgube, i tako da mnogi obredi i uredbe jevanđelja mogu da se izgube ili da se pogrešno tumače radi toga. Ali isto tako može Bog da obnovi sve što je izgubljeno, kao što je to učinio preko Josepha Smitha i drugima posle Njega.

10 hours ago, Nefi said:

Ipak Bog može da prebaci šabat i na drugi dan a da važnost šabata uopšte ne bude ometana.

Da li je Bog u Bibliji izričito promijenio subotu u nedjelju. Pravi šabat počinje danas zalaskom sunca.

pa kada bi bili sasvim sigurni ne bi se o tome prepirali. Sve je pitanje verovanja da li su istorijski svedoci tačni.

Možda to važi za one koji veruju da je Bog zaista počeo u nedelju da stvara pa je to završio u petak. Mi verujemo da je Bog sve stvorio za šest vremenskih perioda, a sedmi period je odmorio. Bog nije objavio koliko je jedan vremenski period trajao, ali sigurno ne 24 časa.

Edited October 25, 2024Oct 25 by Nefi

Na vaše pitanje, “Ali kako god se izračuna to je naša današnja subota. Da li se nedjelja igdje spominje kao dan u Bibliji?”

U Bibliji se ne pominje dan subota, nego se pominje dan odmora “šabat”.

Jovan u Otkrivenju piše (Otk 1:9-10):

“Ja, Jovan, vaš brat i drug u nevolji, i u carstvu i strpljenju Isusa Hrista, bio sam na ostrvu zvanom Patmos za reč i svedočanstvo Isusa Hrista. Bio sam u Duhu u dan Gospodnji.” (na Grčkom = Kyriake hemerai označavalo je nedelju)

22 minutes ago, Nefi said:

Bog nije objavio koliko je jedan vremenski period trajao, ali sigurno ne 24 časa.

Evo dao si mi ideju za novu temu

31 minutes ago, Nefi said:

“Ja, Jovan, vaš brat i drug u nevolji, i u carstvu i strpljenju Isusa Hrista, bio sam na ostrvu zvanom Patmos za reč i svedočanstvo Isusa Hrista. Bio sam u Duhu u dan Gospodnji.” (na Grčkom = Kyriake hemerai označavalo je nedelju)

E vidiš, kao što ti vjeruješ da su dani stvaranja bili duži vremenski periodi, tako i ja vjerujem da tu Ivan na Patmosu želi reći da je bio u zanosu i vidio sve što će doći na ovaj svijet na kraju vremena….to ti je onaj veliki Jehovin dan kojeg spominju starozavjetni proroci misleći na kraj nevolje i dolazak našeg Gospdina Isusa Krista.

On 11. 05. 2024. at 20:03, Nefi said:

Dan šabata

.

4.BZ SUBOTA NIGDJE U BIBLIJI NIJE PONIŠTENA
NITI JE DAN SLAVLJENA BOGA OCA YHVH
I DAN ODMORA PREBAČEN NA NEKI DRUGI DAN

Shabbat shalom
Subotnji mir

========
sedmi dan tjedna je Subota po Bibliji

 

samo jedan dan u tjednu ima svoje IME

samo jedan dan u tjednu je BLAGOSLOVLJEN

samo jedan dan u tjednu je POSVEĆEN Bogu Jedinome YHVH
samo jedan dan u tjednu SE NE RADI

samo jedan dan u tjednu je u 10 BZ

.................

4. Božja Zapovjest  - SUBOTA
dal je poštuješ?

=============

IZLAZAK 20,8

Sjeti se da svetkuješ dan SUBOTNI.

IZLAZAK 20,9

Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao.

IZLAZAK 20,10

A SEDMOGA JE DANA SUBOTA,

počinak posvećen JAHVI, BOGU tvojemu.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
SUBOTA JE POSVEĆENA YHVH BOGU OCU -

NE SINU Gospodinu Yehoshui
----------------------
IZLAZAK 20,10

Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj,

ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata.

IZLAZAK 20,11

Ta i JAHVE je šest dana STVARAO nebo, zemlju i more i sve što je u njima,

a SEDMOGA JE DANA POČINUO.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

BOG OTAC YHVH JE STVORITELJ -

NE SIN Gospodin Yehoshua

--------------------
IZLAZAK 20,11

Stoga je JAHVE BLAGOSLOVIO I POSVETIO DAN SUBOTNI.

,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

BOG OTAC YHVH JE BLAGOSLOVIO I POSVETIO SUBOTU -

NE SIN Gospodin Yehoshua

---------------------