Jump to content

Takav je naš Bog!


Recommended Posts

Zamislimo praznu kuću. Ljudi iselili. Nema ničega, samo prazan prostor. Sad zamislimo vedru noć ali bez ijedne zvijezde i mjeseca. Idemo dalje: zamislimo da nema ni Zemlje, ni jedne galaksije, polako "izbacujmo" s neba i sve što smo viđali na slikama, najudaljenije galaksije. Neka ostane prazan prostor. U svemiru nema ničega. Samo prazan prostor? Ne, nije to prostor, on je razmak između barem dva materijalna objekta koji se može mjeriti. Prostor u onoj kući jeste mjerljiv. Ali ovakav svemir bez ičega, bez ijedne mikronske čestice nije više prostor nego samo PRAZNINA u kojoj je temperatura apsolutna nula, -273,150 C (ispod Celzijusove nule).

Nema ničega. Ali ima NEKOGA - to je Trojedini Bog!

Uronjenost Presv. Trojstva u samoga sebe, spoznaja toga blaženoga zajedništva kod Oca koji izgara od ljubavi - darivajući se neprestano Sinu, a sin Ocu - raša se želja od koje izgara zbog potrebe tog snažnoga svojstva DARIVANJA SAMOGA SEBE.

Otac odlučuje stvoriti bezbroj, ne milijardu, nego doista bezbroj, ali razumnih bića kojima bi  sebe darivao.

Obzirom da se Božjem veličanstvu(Trojstvu) dolikuje upravljati onime što kani stvoriti posredno, prvo stvori duhovna bića, jer...Zamislimo zakonodavca koji napiše naj-najidelaniji zakon, ali ako ne osigura nekoga, tj. sve one koji će ga provoditi u praksi, uzalud zakon, uzalud sav trud.

Prirodni zakoni su odraz Božje želje, volje, odraz Njegove svrhovitosti, mudrosti, smislenosti, providnosti, svemoći, svega što On jeste. Stvoreni duhovi - zovemo ih anđelima - bivaju zaduženi za stvaranje budućega materijalnoga svijeta i njegovo održavanje. Zašto materijalnoga?

Ljudski gledano, anđele možemo svrstati u više kategorija, ovdje ćemo dotaknuti samo glavne: Četiri arhanđela: Mihaila, Gabriela, Rafaela. Ali tu je i onaj, koji će biti zadužen za materijalni svijet - Lucifer, koji je bio najsavršenije Božje stvorenje, kerubin s počasnim mjestom u Nebu. Ali spoznaja svoje moći, uloge u budućem svemiru, u njemu rađa oholost i želju biti kao Bog -(Može on i sam svime time upravljati). Počeo je zavoditi i buniti ostale anđele protiv njihova Stvoritelja. A pošto u Nebu ne može ostati netko tko je PROTIV Boga, Lucifer je morao van iz Božjeg kraljevstva, daleko od Božje blizine. Ne bez borbe.

„Oružje" koje je smrvilo silu Sotone i bacilo ga u pakao je PONIZNOST. Svojom poniznom dušom, sveti Mihovil uvidio je veličinu i silu Božju, svojom poniznošću priznaje da je on sam ništa pred Bogom, zato i kaže – tko je kao Bog, što je i značenje njegovog imena. Lucifer je htio biti viši od Boga, a imao je i pristaše koji su s njime ‘jurišali protiv Boga’, ispunjeni također ohološću. Izgubili su sve, milost, svetost, dobrotu! Sve su to izgubili, ali ostala je pamet!“ - objasnio je u propovijedi don Mladen Margeta. - Da, ostala je grižnja savjesti. Jer što je pakao?

Kad bi u paklu bilo barem nešto što ima ikakvu vez s nečim što bi davalo nadu kako će se pojaviti kroz bilijarde godina nešto što moglo imate nekakve dodirne točke sa sitnicom koja da naslutiti da postoji nada opet doživjeti milijarditi djelić Božje blizine - to više ne bi bio pakao. Postojala bi ta mala nada. Ovako...proklinjanje sebe, Boga što je poštovao njihovu volju, si ostali pali anđeli mrze i sebe i "šef" i Boga, strašno razdiranje spoznaje NIKADA VIŠE ni na tren osjetiti ono što su osjetili prije svoga otpada od Boga - to nikada ne prestaje. Ali to je tek blijeda slika trpljenja u paklu, mjestu ili samo stanju tako je svejedno za one koji su tamo. Da, i za one ljude koji preminuše nepomireni s Bogom svojim Stvoriteljem.

 

Ima pitanja: Zašto Bog nije uništio pobunjenike na čelu s Luciferom?  Oni su čisto duhovna bića, a Bog ne drži u teglicama na nekakvoj polici duše koje će dijeliti kako komu hoće. Bog može dati SAMO SEBE samoga. SVi, anđeli-dusi i sva buduća razumna bića će u sebi nositi/imati Božji duh ("Zar ne znate da ste hram Duha Svetoga"-pita Pavao).

Božja odluka da svemir nastani razumnim, materijalnim bićima je opet odraz Njegove ljubavi, Milosrđa, Strpljivosti: materijalno biće griješi, ali u grijehu dio krivice uvijek snosi i tijelo, ne samo duh - ona slobodna volja. Uvijek se takvo biće može pokajati, promijeniti. Anđeli-dusi NE! Jednom donesena odluka je definitivna.

I svi ostali dobiše svoju ulogu. Sjetimo se samo svoji Anđela čuvara! Cilj mi ipak nije taj, već ona praznina. Znamo zakon o održanju materije - "uništenjem" jednog oblika materije stvara se energija koja opet sudjeluje pri stvaranju, nastajanju druge materije. Ostaje našoj "znanosti" dilema: što je nastalo prvo, materija ili energija? Sada više nema dileme. HRT1  je u svom dokumentarcu pokazao što najnovija saznanja otkrivaju.

U početku je bilo ono NIŠTA, praznina. Odjednom se pojavila energija-plazma. Gibala se, lelujala, dok u središtu te ogromne energije nije "niknula" mala, mili-mili-milimikronska čestica i odjednom počela rasti brzinom koju nam je teško predočiti. Je li upijala tu energiju? A kada je narasla do veličine one, već toliko izvikane "JEZGRE", iz koje je krenuo big-beng, Veliki prasak - svemir je već postao materijalan. Odjednom nastadoše protoni, neutroni, kvarkovi, mejoni, mezoni...elektroni - SVEMIR JE ROĐEN. Ostalo imamo u tolikim knjigama o nastanku svemira. Ono bitno je: U POČETKU BIJAŠE SAMO ENERGIJA! A otkuda ona? A otkuda naše duše, duše anđela?

Bog nema "pri ruci" niša doli samoga sebe. Pitanje, što mislite: je li onda i sva ova materija ispunjena energijom(pa samo kruženje elektrona je rezultat energije - koje, čije?)! Jesmo li ili nismo okruženi samim Stvoriteljem već posredstvom duhovnih bića, izvršitelja i provoditelja Božjih prirodnih zakona? I...Sad bi tu trebao biti kraj? Možda početak?

 

Mnogo, mnogo prije stvaranja svijeta Trojedini je Bog znao da će naši praroditelji zgriješiti. Nebitno u čemu: nisu postupili po savjesti. Sigurno su se pokajali i okajavali grijeh do smrti. Opet pitanje: Ako je Bog znao, zašto je stvorio ljude? A zašto je stvorio pale anđele?!

Bog će radije SAM, u Drugoj Božanskoj Osobi "sići" na naš planet i pretrpjeti groznu muku, usput nas poučavajući sve o Kraljevstvu nebeskom, nego da ne stvori bića koja je zamislio. ZNAO je Otac sve što će biti i kakvi će biti i Izraelci i svi ljudi nakon odlaska Isusa k Ocu. Ali, Ljubav i samo ona ne može drugačije reagirati. Utjelovljeni Sin preuzima KRIVNJU za sve naše grijehe i sebe prinosi Ocu kao zadovoljštinu. Ostavlja nam sebe u Euharistiji ispunivši obećanje: "Evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka svijeta". Bog ne može drugačije jer ljubi nama neshvatljivom ljubavlju.

Na pitanje jedne vidjelice kako izgleda Bog Otac, dobila je odgovor da ga naš ljudski um nije u stanju ni zamisliti. Ipak, da zadovolji znatiželju vidjelice rečeno joj je da je Otac ogroman gigant LJUBAVI, što također ne možemo pojmiti, jer kad bismo na djelić sekunde osjetili tu Njegovu ljubav - istog trena bismo od šoka izazvanog neopisivim blaženstvom izdahnuli, umrli.

TO i TAKAV je naš Bog.

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
On 06. 04. 2024. at 14:28, Buco said:

rečeno joj je da je Otac ogroman gigant LJUBAVI, što također ne možemo pojmiti, jer kad bismo na djelić sekunde osjetili tu Njegovu ljubav - istog trena bismo od šoka izazvanog neopisivim blaženstvom izdahnuli, umrli.

Jeste. Ljubav, neopisiva, nepojmljiva i neizreciva. Na jedan način, nešto u nama zaista... umire... misliš zaista da je nemoguće da ljudsko biće podnese... Ali, jednako tako... ista ta LJUBAV nas oživljava i ono je ili ona je ta koja život sav potiče da kuca grudima.

Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, Qala Davidov said:

Jeste. Ljubav, neopisiva, nepojmljiva i neizreciva. Na jedan način, nešto u nama zaista... umire... misliš zaista da je nemoguće da ljudsko biće podnese... Ali, jednako tako... ista ta LJUBAV nas oživljava i ono je ili ona je ta koja život sav potiče da kuca grudima.

Ne naglašava se bez razloga kako je Duh Sveti duša naše duše.

Duh Sveti - ŽIVOTVORAC!

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Odgvori na temu

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Posts

    • Postoji li zlo? Duhovni svet je svet uzroka a materijalni svet posledice. Tako da se duhovni verno ogleda u materijalnom pa možemo posmatrajući materijalni da shvatimo duhovni svet. Kada svetlost padne na neku crnu površinu, onda ta površina upije svetlost i sa tog mesta prema našem oku ne dolazi svetlost. Tada receptori u oku alarmiraju da tu nema svetlosti i naš um to tumači pa kaže; ovaj materijal je crn.   Kada svetlost padne na list , list upije plavu i žutu boju svetlosti crvena dođe u naše oko i receptori za crveno su zadovoljni, ali receptori za žutu i plavu reaguju i šalju signal umu da nema plave i žute boje. Naš um to tumači i kaže list je zelen.   Pogledajmo mrak: Nedostatak svetlosti mi vidimo kao crnilo. Vidimo mrak iako on ne postoji. U pitanju je samo nedostatak svetlosti. Mrak nastaje kada se naša polovina zemljine lopte okrene suprotno suncu. Tada se mi nađemo u senci gde nema svetla i vidimo mrak. Ali mrak je samo iluzija koja je nastala usled tumačenja našeg uma, mi ga vidimo kao crnuilo, ali on ne postoji već je u pitanju nedostatak svetlosti. E tako je i sa zlom; Zlo je nedostatak dobra, i takođe je interpretacija našega uma. Zamisli da sve što možeš da vidiš odbija svetlost i ništa ne upija; Tada bi sve što vidiš bilo belo, i belilo bi postalo tama jer od silnog belila ništa ne bi videli. Tako i kada nam neko učini nešto dobro, mi to i ne primećujemo, pa to je tako i trebalo, šta je tu nešto dobro? Ali ako to dobro uporedimo sa nečim što nam je učinjeno zlo, onda tek shvatamo vrednost dobra. Tako i Bog kao ljubav, kao milost, dobrota, ne može se spoznati ako nema neke tame koja bi omogućila da bude shvaćen. Kao kada bi napitom ponudio vodu, da li bi ti bio zahvalan ili bi rekao ne treba mi.   Ali ako žednome daš vode on će ti biti zahvalan. Bog je stvorio Adama savršenog, a onda ga deli stvorivši Evu. Dok je bio savršen Adam nije sgrešio, nego tek kada je postao nesavršen on greši. Vidimo da je promisao Božiji da se pojavi zlo, kako bi stvorenja naučila da cene dobro. Pa kada zlo ima tako plemenitu svrhu, da li je ono zlo ili dobro onima koji su njime naučeni? Tako će dobro opravdati zlo da ništa nije zlo samo po sebi; nego ako ko misli da je nešto zlo onda je njemu zlo.  
    • Rasuđivanje je način da se čovek rodi kao Božansko biće, i u ovom tekstu ćemo pokušati to da malo bolje osvetlimo. Da se vidi kolika je vrednost rasuđivanja i kakvo blago stičemo njime. Stihovi o Izraelskom caru Solomonu će biti odličan uvod u priču. Evo šta je Solomon zatražio od Boga: Daj dakle sluzi svojemu srce razumno da može suditi narodu tvojemu i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu tvojemu tako velikom? I bi milo Gospodu što Solomun to zaiska. I reče mu Bog: kad to išteš, a ne išteš duga života niti išteš blaga niti išteš duša neprijatelja svojih nego išteš razuma da umeš suditi; Evo učinih po tvojim rečima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takoga kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti će posle tebe nastati taki kakav si ti. A svrh toga dajem ti i što nisi iskao, i blago i slavu, da takoga kakav ćeš ti biti neće biti među carevima svega veka tvojega. I ako uzideš mojim putovima držeći uredbe moje i zapovijesti moje, kao što je išao David otac tvoj, produljiću dane tvoje. Knjiga o carevima 3.9-14 Vidimo da je za rasuđivnje potrebno razumno srce, i ne zaboravimo da je srce centar našeg uma, fokus naša pažnje, Misli koje preokupiraju našu pažnju one su nam u srcu. Pa Gospod kaže da tamo gde je naše blago tamo đe biti i naše srce. Naše misli će uvek biti tamo gde je naše blago: zato onaj ko se obogatio u zemaljskim stvarima ne može naslediti carstvo jer u njegovom srcu neće biti Bog nego će premišljati o svom blagu umesto da traži Boga. Sv. Pismo razlikuje dva razuma: razum koji je po Bogu i naš razum. Pa Osija kaže: I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.Osija, glava 13 O Timotije! sačuvaj što ti je predano, kloni se poganih, praznih razgovora i prepiranja lažno nazvanoga razuma, 1. Timotiju, glava 6 Ja sam luđi od svakoga, i razuma čovječijega nema u mene. Price Solomunove, glava 30 A pogledajmo šta kaže pismo za razum koji je po Bogu: Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mojemu prigni uho svoje, Price Solomunove, glava 5 Od čega čovek postaje razuman odgovor daje samo Pismo: Od zapovesti tvojih postadoh razuman; toga radi mrzim na svaki put lažni.Psalam 119. A Hristos kaže: Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.Jovan, glava 7. Šta nam to gospod kaže? Razuman se postaje tako što se čini ono što je Gospod govorio da treba činiti. Beseda na gori je dobar početak da znamo šta treba činiti da bi smo došli do razuma koji je po Bogu. Razum se ne stiče mudrovanjem, i sabiranjem mnogog znanja već činjenjem Božije volje. A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda, i obilan mir imaće sinovi tvoji. Isaija, glava 54. U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od oca i nauči, doći će k meni.Jovan, glava 6. Mi treba da budemo naučeni od Boga da bi smo imali razum i da bi mogli ispravno da rasuđujemo. A kako ćemo biti naučeni od Boga ako glasa njegova ne čujemo, ako nemamo Njegova otkrovenja? Zato Gospod kaže učenicima: Niti se zovite učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. Matej, glava 23. Znači onaj koji se uči od ljudi iz raznih knjiga vešto napisanih neće steći razum koji je od Boga nego đe steći razum koji je od ljudi. Jer ljudski razum dolazi od ljudskog uma a Božiji razum dolazi od Božijeg uma. A gde možemo nađi Božiji um? Sv. Pismo je Reč Božija, a Grčka reč Logos znači Reč, ali ima još jedno značenje, znači i UM. Pa sv. ap. Jovan kaže: U početku beše riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ. Ona bješe u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše život, i život beše vidjelo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze. Po Jovanu 1. 1-5 Pa hajde da umesto da Logos prevedemo sa Reč, prevedemo kao Um. U početku beše Um, i um beše u Boga, i Bog beše um. On beše u početku u Boga. Sve je kroz njega postalo, i bez njega ništa nije postalo što je postalo. U njemu beše život, i život beše videlo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze.   Na nebu se nalazi Raj , tamo je Carstvo nebesko, presto Božiji u nebeskom Jerusalimu,tamo je i Drvo Života, i izvor vode života. Tamo žive anđeli, duhovi dobra. A Pakao se nalazi u srcu zemlje,tamo je večna vatra i tamo žive demoni, duhovi zla. I kad se bukvalno rasuđuje: mi znamo da neba nema, da se posle atmosvere koja uzrokuje plavetnilo koje vidimo nalazi dubina svemira.a kad pogledamo ispod nas se nalazi zemljino jezgro i vrelina lave koja je ispod tankog sloja Zemljine kore. Ali Gospod Isus Hristos nam kaže da je Carstvo nebesko tu u nama,da je to svet naših misli, da se ono nalazi u našem umu. Da je Raj, deo našeg uma, da se tu u nama nalazi presto Božiji i da u našem umu žive anđeli, Pa ako je nebo tu u nama onda je i zemlja tu u nama, i pakao i anđeli Pakla su tu u nama, svet naših misli. A mi smo tamo gde se svojom pažnjom nalazimo, ako smo svojom pažnjom na nebu gledamo nebeske stvari a ako smo svojom pažnjom na zemnji gledamo zemaljske stvari, Misli kojima posvećujemo pažnju su anđeli ili demoni. Mi smo svojom pažnjom ili u raju ili u paklu. Zato je jako bitno da se naučimo rasuđivanju, da naučimo da prepoznajemo svoje misli, da bdimo nad njima i da svojom pažnjom što više budemo u raju nego u paklu. Zato bez solidnog poznavanja Biblije nema rasuđivanja: jer nemamo na osnovu čega da rasuđujemo. Bez sv. Pisma nemamo informaciju da mi u sebi imamo dva različita načina mišljenja i da nismo dužni da slušamo ono što nam naš intelekt savetuje. Jer u intelektu se ogleda naš zemaljski način mišljenja. On koji je nekada živeo na nebu i bio jedan od najsvetlijih anđela, Lucifer, zbog svog bezakonja prognan je na zemlju i postao je vladar zemlje,gospodar pakla. U Svetom Pismu mi Imamo Um Božiji, i on je mera po kojoj možemo da rasuđujemo da li je neko mišljenje dobro ili loše. Deset Božijih zapovesti su uputstvo šta ne treba raditi a Hristovo Jevađnjelje je uputstvo šta da radimo da bi smo stekli Carstvo nebesko u kome će nam služiti anđeli Božiji imesto da živimo na zemlji i služimo anđelima pakla. Zato sv.ap. Pavle kaže u korinćanima glava 6 Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli stvarima ovoga svijeta?          
    • Slažem se da ne treba filozofirati, ali reči su nesavršen alat da opišu ideje, Osećanja, lepotu, Harmoniju, smisao.... Tako Biblija nikako ne može da bude jasna, već se kroz posmatranje tvorevine koja svedoči ono šta je u Bibliji napisano može doći do razumevanja rečenog u njoj.  Ali ljude ne zanimaju dokazi, Svako teži da brani svoju istinu pa makar ta istina bila i zabluda .  Čovek ne može imati dve istine, zato je istina samo jedna. I ta jedna istina postaje deo našega identiteta , našega ega i mi je onda ljubomorno čuvamo i branimo čak i kada su u pitanju zablude.  Zeto je se vera uzima u pravdu. Jer mogućnost da poverujemo u stvari koje se kose sa našom istinom je Vera. Sposobnost da uzmemo u obzir dokaze koji govore protiv naše istine i razmatramo ih nepristrasno je vera. Onaj ko gaji sumnju nikada neće uzeti u razmatranje neku novu istinu već će je odmah odbaciti. Ljudi se identifikuju da određenim crkvenim učenjima verujući autoritetima i onda je to njihov identitet njihov ego i ne žele da čuju da su prevareni. lakše je čoveka prevariti nego mu posle dokazati da je prevaren.  A crkve si uBibliji predstavljene kao žene, pa je crkva Božija predstavljena kao devojka u belom , nevesta Hristova.  A 144000 su devstvenici, oni koji se nisu opoganili sa ženama kaže Pismo. A to znači da su devstvenici oni koji svoj um nisu uprljali sa raznim crkvenim učenjima. Etovidiš kakosamo na primeru 144000 devstvenika reči mogu drugačije da se protumače i vidi istina. Tako Bibliju može razumeti samo onaj kome Bog otvori um da razume, a ne oni kojima ljudi prosvetljuju raznim filozofijama,
  • Topics

×
×
  • Create New...